Сад се боље разумемо, али сам у другом коментару већ истакао релацију љубав - садомазохизам. Дакле, да се не вртимо у круг јер се неке ствари подразумевају.

Mislis na ovo


Zato sam i zamenio rec "maltretiranje" recju "neodgovaranje". Jednostavno, menjas nesto sto ti ne odgovara. Promena partnera nije uvek resenje ali u nekim slucajevima je mnogo bolje napraviti promenu nego ostati tu gde jesi. Video sam sijaset veza pa i brakova koji opstaju samo zahvaljujuci cinjenici da imaju previse pozrtvovanosti a premalo ljubavi tj vidi se da ne odgovaraju jedno drugom ali ipak ostaju iz razlicitih razloga tu gde jesu. Cak stavise, i oni sami to vide ali ostaju u takvom hibernacijskom stanju godinama. Iskren da budem, ja u tome vidim razlog ovolikog propadanja brakova

Naravno, promena nije uvek neophodna jer neki put se resenja za probleme mogu naci na druge nacine(npr sasvim obicnim razgovorom) ali ja govorim o jednostavnoj nekompatibilnosti izmedju ljudi. Ne mozes na osnovu pozrtvovanosti odrzavati nesto sto nije odrzivo. Odnosno mozes, ali tu nema ljubavi

Nesebicnost je drugo. Ona znaci da neces misliti na sebe u nekim momentima ali takodje znaci da neces zaboraviti sebe i svoje potrebe tj naci neki balans izmedju svojih i potreba partnera tako da budes zadovoljan iako ne udovoljavas uvek sebi

Слажем се.

Kako odgovoriti na pasivno-agresivni pristup?


Ljubav nije moguce posmatrati samo u okviru musko-zenskih odnosa.
Sto se tice sukoba, ne bih razmenu stavova nazvala sukobima.
To da neke gigantske razlike medju polovima postoje i da muskarci i zene uvek moraju da budu u nekom sukobu, me ja ko podseca na neku new-age psihologiju koju servira Kosmpoliten i slicni casopisi.

Ako te nesto cini nesrecnim, promena - bilo kakva - je potrebna.
Ako je u pitanju partner sa kojim si stalno u sukobu i sa kim osnos predstavlja bol, onda se tu retko kada moze primeniti bilo kakvo drugo resenje sem separacije.

Pozrtvovanost... pozrtvovanost... to je izgovor za ljude koji se trude da budu zrtve...

Ako požrtvovanje zahteva za sebe bilo koju nagradu prestaje da bude požrtvovanje i pretvara se u socijalnu i emotivnu ucenu. "ja se za tebe žrtvujem!" kao poseban vid psihičkog mučenja onih koje navodno voli.

Šta je to u ljubavi dve osobe konkretno definisano kao "požrtvovanje"? Koji postupak i čin? Prevoz autom ili kuvanje hrane? ili materijalno izdržavanje bližnjeg? Pranje veša i nega kad neko dobije grip? Ekstra prihod koji se ravnomerno potroši na sve u porodici? Oprati bebi guzu i poviti novu pelenu?

Kada nekoga zaista voliš, sve što činiš za voljeno biće ti predstavlja radost, i ta radost pružanja voljenoj osobi nema u sebi mučninu i jad požrtvovanja.

Meni i nije bio cilj teme da posmatram ljubav u nuznim okvirima musko-zenskih odnosa. Zato tvoje psihoterapeutsko potenciranje da temu okrenes na tu stranu kao da je to moj licni problem, ostaje bez progresa.
Ako ti dematujes da nema sukoba cak i na tom polnom nivou, to je neka crno-bela percepcija koja je daleko i od psihologije a kamoli teologije. Ne postoji uvek razmena stavova bez varnica. Ono o casopisima, new age, itd. mi je usporilo entuzijazam koliko odskace od onoga o cemu jeste tema.
Pozrtvovanost kao zelja za ontologijom zrtve je fijasko sam po sebi. Meni je zao ako si ti imao/imala neko tragicno iskustvo na tom polju, ali ovde je rec o zdravom poimanju kao kada majka bdi nad svojim detetom.

 

Zao mi je, ne mogu da nastavim ovaj dijalog, posto se za tebe dijalog svodi na jeftini pokusaj psihoanalize i osporavanje kvaliteta sagovornika.
To nije dijalog, to je ispucavanje egoizma.

Чуј ко говори. Види свој први коментар који си цинично започео/ла па онда дођи да критикујеш. Само да дођемо и до познања релација између критике и критизерства. И није ми непознато да када год саговорник остане без аргумената, он одмах као по правилу почне о его-трипу...