Нужан показатељ љубави уопште не мора бити мир и радост у оном профаном смислу речи. Напротив, баш тамо где се показују сукоби, ту се открива и каквоћа, да има много дубљег односа, баш као што се све већа искушења јављају онима који траже приснију заједницу са Богом.
Из сукоба се види да ли си сујетан, па да се "отказујеш" другога по првом наиласку проблема, или си филантроп, те без обзира на "жалац" још увек волиш онога кога трпиш баш због саме љубави.
Идеализам љубави као нечега што не трпи страдање - не постоји! То је сентименталност. Христос нам јасно показује распети идеал љубави - која жели да страда. Љубав без страдања није љубав него имитација љубави. Другим речима, идолатрија којом су задојени многи екстремни протагонисти у име патетике...

Ako patis zbog partnera, promeni partnera...

A te fore "Hrist je rekao!" su izgovor slabica koji nisu u stanju da prepoznaju srecu ni da im se servira na tanjiru i istetovira na celu...

Oштар језик за једног админа. Да не суде предрасуде. Нема потребе за дискриминацијом. Ако ти нешто није јасно питај, ако ти је јасно онда мало дипломатског бонтона није на одмет.

И каже се "Христос" а не "Христ".

пс. пред тобом није верски фанатик, нити секташ који врбује људе, већ обичан човек из Православне Цркве.

To je licno misljenje, a moj status nema veze sa tim misljenjem... osim u slucaju da  za sagovornika imam osobu koja vidi odelo, ali ne i coveka...

Semantika.

Klasican bulsit kojim nas uce neka "romantika" pa i religija. Ljubav je nesto sasvim drugo i uopste ne podrazumeva neka stradanja zarad iste vec jednostavno medjusobnu privlacnost i postovanje izmedju ljudi bez ikakvog "Titanik" momenta

Добро, ово натезање око онога шта је писац хтео да каже ми није непознато, па да не цепидлачим сад око извртања теза.
Елем, захвалан на твом проговору, можеш ли пружити неки смисленији коментар?
Шта је за тебе љубав?
Ако је посматрамо само у оквирима мушко-женских односа, зар ћеш рећи да ту нема сукоба? Па и ако их има, зар је промена партнера једино решење? где је ту пожртвованост а да она не задобије статус садо-мазохизма?
Ако пак љубав има онтолошку ноту, изволи да чујем твоје мишљење...

Онда ти видиш проблем једнострано. Управо је ово романтичарска перцепција - љубав без страдања. Тако нешто не постоји. Ако на пример ти не желиш да се жртвујеш за вољено биће онда у теби нема љубави. Привлачност постоји али да ли је увек присутна? Поштовање постоји али да ли је однос увек без конфликта. Љубав која тежи само неком безличном блаженству није љубав већ мртво море, због чега и пуцају односи не само на полном већ на сваком другом нивоу.

To o cemu ti pricas je opsednutost tj kada ljubav podrazumeva da se ti moras odricati svega zarad necega bez cega ne mozes da zivis. Ljubav je nesto sasvim drugo tj ljubav je osecanje gde partner ne mora biti uz tebe da bi ga ti voleo niti ti partner treba da bi ziveo. Iako podrazumeva odricanje od sebicnosti sasvim sigurno ne podrazumeva zrtvovanje kako bi uopste mogla da se nazove ljubavlju

Напротив. Опседнутост је када својој мисли дајеш тако екстремну перспективу говорећи да љубав није себеодрицање зарад другог или нечег.
Истина, партнер (како ово рогобатно и пластично звучи) не мора да буде уз тебе али ако је кулминација љубави потврда у заједничком животу, онда ова твоја мерила падају у воду јер заговарају дистанцу а не блискост. Последња реченица је тотално контрадикорна јер пожртвовање као показатељ љубави јесте одрицање себичности али ти уместо знака "једнако" (=) стављаш распон да је неједнако. Лоша ти је математика љубавних созерцања.

Jok, opsednutost je osecanje po kome ti moras po svaku cenu da budes sa nekim da bi ziveo, kada tvoj zivot nema smisao bez njega

Ne zagovaram distancu, naprotiv, mislim da je bliskost jedna od osobina ljubavi, samo ne mislim da ljubav podrazumeva to da se moram zrtvovati u toj nekoj meri zarad nje, da moram da stradam da bi nekome bilo dobro, taj neki Hristov ideal. Jedno je biti nesebican pa ne misliti uvek na sebe a sasvim drugo kada to npr krene do te mere da se ti zarad te ljubavi odreknes cak i samoga sebe i zrtvujes se. Kao kada si u braku a partner te maltretira (ajde posto je previse ekstremno da zamenimo tu rec) ti ne odgovara a ti neces da odes jer ga eto "volis" i smatras da je vredan odricanja pa makar vam i ne bilo lepo zajedno. E, to je opsednutost i tu ljubavi nema

Сад се боље разумемо, али сам у другом коментару већ истакао релацију љубав - садомазохизам. Дакле, да се не вртимо у круг јер се неке ствари подразумевају.

Mislis na ovo


Zato sam i zamenio rec "maltretiranje" recju "neodgovaranje". Jednostavno, menjas nesto sto ti ne odgovara. Promena partnera nije uvek resenje ali u nekim slucajevima je mnogo bolje napraviti promenu nego ostati tu gde jesi. Video sam sijaset veza pa i brakova koji opstaju samo zahvaljujuci cinjenici da imaju previse pozrtvovanosti a premalo ljubavi tj vidi se da ne odgovaraju jedno drugom ali ipak ostaju iz razlicitih razloga tu gde jesu. Cak stavise, i oni sami to vide ali ostaju u takvom hibernacijskom stanju godinama. Iskren da budem, ja u tome vidim razlog ovolikog propadanja brakova

Naravno, promena nije uvek neophodna jer neki put se resenja za probleme mogu naci na druge nacine(npr sasvim obicnim razgovorom) ali ja govorim o jednostavnoj nekompatibilnosti izmedju ljudi. Ne mozes na osnovu pozrtvovanosti odrzavati nesto sto nije odrzivo. Odnosno mozes, ali tu nema ljubavi

Nesebicnost je drugo. Ona znaci da neces misliti na sebe u nekim momentima ali takodje znaci da neces zaboraviti sebe i svoje potrebe tj naci neki balans izmedju svojih i potreba partnera tako da budes zadovoljan iako ne udovoljavas uvek sebi

Слажем се.

Kako odgovoriti na pasivno-agresivni pristup?


Ljubav nije moguce posmatrati samo u okviru musko-zenskih odnosa.
Sto se tice sukoba, ne bih razmenu stavova nazvala sukobima.
To da neke gigantske razlike medju polovima postoje i da muskarci i zene uvek moraju da budu u nekom sukobu, me ja ko podseca na neku new-age psihologiju koju servira Kosmpoliten i slicni casopisi.

Ako te nesto cini nesrecnim, promena - bilo kakva - je potrebna.
Ako je u pitanju partner sa kojim si stalno u sukobu i sa kim osnos predstavlja bol, onda se tu retko kada moze primeniti bilo kakvo drugo resenje sem separacije.

Pozrtvovanost... pozrtvovanost... to je izgovor za ljude koji se trude da budu zrtve...

Ako požrtvovanje zahteva za sebe bilo koju nagradu prestaje da bude požrtvovanje i pretvara se u socijalnu i emotivnu ucenu. "ja se za tebe žrtvujem!" kao poseban vid psihičkog mučenja onih koje navodno voli.

Šta je to u ljubavi dve osobe konkretno definisano kao "požrtvovanje"? Koji postupak i čin? Prevoz autom ili kuvanje hrane? ili materijalno izdržavanje bližnjeg? Pranje veša i nega kad neko dobije grip? Ekstra prihod koji se ravnomerno potroši na sve u porodici? Oprati bebi guzu i poviti novu pelenu?

Kada nekoga zaista voliš, sve što činiš za voljeno biće ti predstavlja radost, i ta radost pružanja voljenoj osobi nema u sebi mučninu i jad požrtvovanja.

Meni i nije bio cilj teme da posmatram ljubav u nuznim okvirima musko-zenskih odnosa. Zato tvoje psihoterapeutsko potenciranje da temu okrenes na tu stranu kao da je to moj licni problem, ostaje bez progresa.
Ako ti dematujes da nema sukoba cak i na tom polnom nivou, to je neka crno-bela percepcija koja je daleko i od psihologije a kamoli teologije. Ne postoji uvek razmena stavova bez varnica. Ono o casopisima, new age, itd. mi je usporilo entuzijazam koliko odskace od onoga o cemu jeste tema.
Pozrtvovanost kao zelja za ontologijom zrtve je fijasko sam po sebi. Meni je zao ako si ti imao/imala neko tragicno iskustvo na tom polju, ali ovde je rec o zdravom poimanju kao kada majka bdi nad svojim detetom.

 

Zao mi je, ne mogu da nastavim ovaj dijalog, posto se za tebe dijalog svodi na jeftini pokusaj psihoanalize i osporavanje kvaliteta sagovornika.
To nije dijalog, to je ispucavanje egoizma.

Чуј ко говори. Види свој први коментар који си цинично започео/ла па онда дођи да критикујеш. Само да дођемо и до познања релација између критике и критизерства. И није ми непознато да када год саговорник остане без аргумената, он одмах као по правилу почне о его-трипу...