Нужан показатељ љубави уопште не мора бити мир и радост у оном профаном смислу речи. Напротив, баш тамо где се показују сукоби, ту се открива и каквоћа, да има много дубљег односа, баш као што се све већа искушења јављају онима који траже приснију заједницу са Богом.
Из сукоба се види да ли си сујетан, па да се "отказујеш" другога по првом наиласку проблема, или си филантроп, те без обзира на "жалац" још увек волиш онога кога трпиш баш због саме љубави.
Идеализам љубави као нечега што не трпи страдање - не постоји! То је сентименталност. Христос нам јасно показује распети идеал љубави - која жели да страда. Љубав без страдања није љубав него имитација љубави. Другим речима, идолатрија којом су задојени многи екстремни протагонисти у име патетике...

Ako patis zbog partnera, promeni partnera...

A te fore "Hrist je rekao!" su izgovor slabica koji nisu u stanju da prepoznaju srecu ni da im se servira na tanjiru i istetovira na celu...

Oштар језик за једног админа. Да не суде предрасуде. Нема потребе за дискриминацијом. Ако ти нешто није јасно питај, ако ти је јасно онда мало дипломатског бонтона није на одмет.

И каже се "Христос" а не "Христ".

пс. пред тобом није верски фанатик, нити секташ који врбује људе, већ обичан човек из Православне Цркве.

To je licno misljenje, a moj status nema veze sa tim misljenjem... osim u slucaju da  za sagovornika imam osobu koja vidi odelo, ali ne i coveka...

Semantika.

Klasican bulsit kojim nas uce neka "romantika" pa i religija. Ljubav je nesto sasvim drugo i uopste ne podrazumeva neka stradanja zarad iste vec jednostavno medjusobnu privlacnost i postovanje izmedju ljudi bez ikakvog "Titanik" momenta

Добро, ово натезање око онога шта је писац хтео да каже ми није непознато, па да не цепидлачим сад око извртања теза.
Елем, захвалан на твом проговору, можеш ли пружити неки смисленији коментар?
Шта је за тебе љубав?
Ако је посматрамо само у оквирима мушко-женских односа, зар ћеш рећи да ту нема сукоба? Па и ако их има, зар је промена партнера једино решење? где је ту пожртвованост а да она не задобије статус садо-мазохизма?
Ако пак љубав има онтолошку ноту, изволи да чујем твоје мишљење...

Онда ти видиш проблем једнострано. Управо је ово романтичарска перцепција - љубав без страдања. Тако нешто не постоји. Ако на пример ти не желиш да се жртвујеш за вољено биће онда у теби нема љубави. Привлачност постоји али да ли је увек присутна? Поштовање постоји али да ли је однос увек без конфликта. Љубав која тежи само неком безличном блаженству није љубав већ мртво море, због чега и пуцају односи не само на полном већ на сваком другом нивоу.

To o cemu ti pricas je opsednutost tj kada ljubav podrazumeva da se ti moras odricati svega zarad necega bez cega ne mozes da zivis. Ljubav je nesto sasvim drugo tj ljubav je osecanje gde partner ne mora biti uz tebe da bi ga ti voleo niti ti partner treba da bi ziveo. Iako podrazumeva odricanje od sebicnosti sasvim sigurno ne podrazumeva zrtvovanje kako bi uopste mogla da se nazove ljubavlju

Напротив. Опседнутост је када својој мисли дајеш тако екстремну перспективу говорећи да љубав није себеодрицање зарад другог или нечег.
Истина, партнер (како ово рогобатно и пластично звучи) не мора да буде уз тебе али ако је кулминација љубави потврда у заједничком животу, онда ова твоја мерила падају у воду јер заговарају дистанцу а не блискост. Последња реченица је тотално контрадикорна јер пожртвовање као показатељ љубави јесте одрицање себичности али ти уместо знака "једнако" (=) стављаш распон да је неједнако. Лоша ти је математика љубавних созерцања.

Jok, opsednutost je osecanje po kome ti moras po svaku cenu da budes sa nekim da bi ziveo, kada tvoj zivot nema smisao bez njega

Ne zagovaram distancu, naprotiv, mislim da je bliskost jedna od osobina ljubavi, samo ne mislim da ljubav podrazumeva to da se moram zrtvovati u toj nekoj meri zarad nje, da moram da stradam da bi nekome bilo dobro, taj neki Hristov ideal. Jedno je biti nesebican pa ne misliti uvek na sebe a sasvim drugo kada to npr krene do te mere da se ti zarad te ljubavi odreknes cak i samoga sebe i zrtvujes se. Kao kada si u braku a partner te maltretira (ajde posto je previse ekstremno da zamenimo tu rec) ti ne odgovara a ti neces da odes jer ga eto "volis" i smatras da je vredan odricanja pa makar vam i ne bilo lepo zajedno. E, to je opsednutost i tu ljubavi nema