Zlo je poput hladnoće subjektivna kategorija, koju smo mi vremenom uobličili i dali joj značaj. Ono nije univerzalni kosmički princip, već čisto ljudska izmišljotina.
Naime, ljudi su davno prepoznali ponašanja, postupke i pojave koje im nanose patnju, narušavaju odnose, uzrokuju sukobe i označili ih kao loša, zla i pripisala nekim mističnim silama. Razlozi za to su dvojaki, prvi leži u nepoznavanju spoljašnjeg sveta (otud mnoge prirodne pojave, biljke i životinje, bivaju dovedene u vezi sa đavolom). Drugi razlog je nepoznavanje sebe, odnosno svojih bazičnih instinkta, koji u mnogome određuju ponašanje čoveka. Ima tu i malo arogancije, pre ćemo uzroke naših postupaka tražiti spolja, nego priznati svoje nesavršenstvo. Npr. ova seksulna želja koja me navodi na greh nije instinkt koji je oduvek pokretao pripadnike moje vrste već delo nečastivog. Ili ljubomora koju osećam i zbog koje sam uvredio suprugu, nije posledica straha od napuštanja, nesigurnosti, sebičnosti i želje za potomstvom, već se đavo igra mojim osećanjima kako bi me posvađao sa dragom.
Na kraju zlo ne znači odsustvo Boga. Epitet sveprisutan to isključuje.

da ne citiram tacno bog je "rekao" radjajte se i popunite zemlju. znaci tu da stavimo tacku. i pedofil slusa svoje seksualne zelje, pa da li je to u redu, i pripadnici gej populacije(bolesnih) slusaju svoj instikt, pa da li je to u skladu sa prirodnim i bozijim nacelima-niijeee... znaci ni jedna zivotinja to ne bi radila, dosta zivotinja imaju jedne partnere ceo zivot. onaj bolesni pogled u silovatelju, ili pedofilu, ne dolazi sam od sebe, vec od iskrivljenosti i obuzetosti duse. djavo kusa coveka i tako steti i njemu i ljudima u njegovoj okolini, a on je jako lukav... ja poznajem sebe. na treninzima ne skacem sa zgrada, ne postavljam se pod kola jer znam da ce me pretvoriti u kasu. buda mi ne treba da bi to znao. isto tako razlikujem dobro od zla, kako? putem kritike i putem ucenja. svaku teoriju, pa i pravoslavnu sam proucio, i kritikom dosao do istine. cemer je gorak, med sladak, do meda je tesko doci, a da te neka ne ubode, dok cemer onako lepo upakovan, mirisljav cvet, nista oko njega nema, a ono te ubije. prosto ,isto kao i sa pakovanjem raznih antibozanskih teorija...

Molim te objasni mi kako ZNAS da Bog postoji?

ko sto ti i ja znamo ko nam je otac, ko nas je napravio i majka koja nas je rodila, tako sam rodjen i sa znanjem o njim,.
Otkrića u astronomiji pokazala su van svake razumne sumnje da Univerzum, u stvari, ima početak. Postojao je jedan trenutak stvaranja.
Napredak u molekularnoj biologiji otkrio je ogromne količine informacija kodirane u svakoj živoj ćeliji; šta više, molekularni biolozi otkrili su hiljade i hiljade izuzetno dizajniranih mašina na molekularnom nivou. Ovakve informacije zahtevaju ingeligenciju i dizajn, tj. Dizajnera.
Biohemičari i matematičari su izračunali šanse da je život nastao iz živog, odnosno iz neživog uzroka, kroz inteligentni proces, naravno. Razlike u mogućnostima su astronomske. U stvari, naučnici nisu ni sigurni da li bi život mogao da prirodno evoluira preko neinteligentnog procesa. Ako život ne nastaje slučajno, kako se onda pojavio?
Univerzum je određen prema prirodnim zakonima. Odakle dolaze ti zakoni i kojoj svrsi oni služe?
Filozofi se slažu da je Transcedentni Davalac Zakona jedino prihvatljivo objašnjenje pravičnih moralnih standarda. Dakle, zapitajte se da li verujete u dobro i loše, a onda se zapitajte, zašto. Kao vam je dao savest? Zašto savest postoji?
ne može se dokazati da Bog postoji ili da ne postoji. Biblija čak govori da moramo po veri da prihvatimo činjenicu da Bog postoji, “A bez vere ne može mu se ugoditi; jer ko prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da On uzvraća nagradom onima koji ga traže.” (Jevreji 11:6). Ako bi Bog to želeo, mogao bi jednostavno da se pojavi i dokaže celom svetu da postoji. Ali, ako bi to uradio, vera nam ne bi bila potrebna. "Reče mu Isus: poverovao si zato što si me video. Blaženi su koji ne videše – a poverovaše.” (Jovan 20:29).

To međutim ne znači, da ne postoje dokazi o Božijem postojanju. Biblija objavljuje, “Nebesa kazuju slavu Božiju, i dela ruku njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje, i noć noći javlja. Nema jezika, niti ima govora, gde se ne bi čuo glas njihov. Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i reči njihove na kraj vasione.” (Psalam 19:1-4). Ako pogledamo na zvezde, razmotrimo veličinu univerzuma, posmatramo čuda prirode, vidimo lepotu zalaska sunca – sve nas ovo upućuje na Boga Stvoritelja. Ako ovo nije dovoljno, postoji takođe dokaz o Bogu u našim srcima. Knjiga Propovednika 3:11 nam kaže, “…I večnost metnuo im je u srce…” Postoji nešto duboko u nama što prepoznaje da postoji nešto što je izvan ovog života i da postoji neko iznad ovog sveta. Intelektualno možemo da odbacimo ovu spoznaju, ali će Božije prisustvo u nama i kroz nas biti još uvek tu. Uprkos svemu ovom, Biblija nas upzorava da će biti onih koji će poricati Božije postojanje, “Reče bezumnik u srcu svom: ‘nema Boga’” (Psalam 14:1). S obzirom da preko 98% svih ljudi kroz istoriju, u svim kulturama, u svim civilizacijama, na svim kontinentima veruje u neku vrstu Boga – mora da postoji nešto (ili neko) što je uzrok ovakvom verovanju.

Pored biblijskih argumenata o postojanju Boga, postoje i logični argumenti. Prvo, to su ontološki argumenti. Najpopularniji oblik ontološkog argumenta u principu koristi pojam Boga da dokaže Božije postojanje. On počinje definicijom Boga kao “onog od koga se veći ne može zamisliti.” Onda se raspravlja o tome da, postojati je veće od nepostojati, i samim tim da najveće biće koje se može zamisliti mora da postoji. Ako Bog ne bi postojao, onda Bog ne bi bio najveće biće koje se može zamisliti – što bi bilo suprotno samoj definiciji Boga. Drugi je teleološki argument. Teleološki argument kaže, da s obzirom da je univerzum tako veličanstveno stvoren, onda mora da postoji Božanski stvoritelj. Na primer, ako bi se zemlja nalazila samo nekoliko stotina kilometara bliže ili dalje od sunca, mnogi od oblika života koji na njoj danas postoje, ne bi bili mogući. Ako bi elementi u našoj atmosferi bili samo nekoliko procenata različiti, svako živo biće na zemlji bi umrlo. Verovatnoća da se jedan molekul proteina slučajno stvori je 1 u 10243 (to je 10 praćeno sa 243 nule). Jedna ćelija se sastoji od miliona proteinskih molekula.

Treći logični argument za Božije postojanje se zove kosmološki argument. Svaka posledica ima svoj uzrok. Ovaj univerzum i sve što je u njemu je jedna posledica. Mora da postoji nešto što je prouzrokovalo postojanje svega. U krajnjem slučaju, mora da postoji nešto “ne uzrokovano” što je uzrokovalo nastanak svega ostalog. To “ne uzrokovano” nešto je Bog. Četvrti argument je poznat kao moralni argument. Svaka kultura u istoriji je imala neku formu zakona. Svi imaju osećaj za dobro i loše. Ubistvo, laganje, krađa i nemoralnost su skoro univerzalno neprihvatljivi. Odakle dolazi ovaj osećaj za dobro i loše ako ne od svetog Boga?

Uprkos svemu ovom, Biblija nam kaže da će ljudi odbaciti jasnu i neporecivu spoznaju o Bogu i umesto u nju da će verovati u laž. Rimljani 1:25 izjavljuju, “…oni koji su lažju zamenili Božiju istinu, poštovali i klanjali se tvorevini umesto tvorcu, koji je blagosloven doveka, amin.” Biblija takođe objavljuje da ljudi nemaju izgovor što ne veruju u Boga, “Čak i Njegove nevidljive osobine, Njegova večna sila i božanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na Njegovim delima promatraju, da nemaju izgovora” (Rimljani 1:20).

Ljudi tvrde da ne veruju u Boga zato što to nije “naučno” ili “zato što nema dokaza.” Istinski razlog je taj da jednom li priznaju da Bog postoji, ljudi moraju da shvte da su odgovorni pred Bogom i da im je potrebno oproštenje od Boga (Rimljani 3:23; 6:23). Ako Bog postoji, onda smo odgovorni za svoje postupke pred Njim. Ako Bog ne postoji onda možemo da radimo šta god želimo i da se ne brinemo da će nas On osuditi. Verujem da je to razlog zašto se mnogi u našem društvu toliko čvrsto drže evolucije – da bi ljudi imali alternativu u odnosu na to da veruju u Boga Stvoritelja. Bog postoji i u krajnjoj liniji svi ljudi znaju da Bog postoji. Sama činjenica da neki ljudi pokušavaju toliko agresivno da poreknu Njegovo postojanje, je sama po sebi činjenica da On postoji.

ovo iznad su neke naucne i biblijske cinjenice a o osecaju i mojim iskustvima nema potrebe da govorim...

Ne govorim o tome šta je u redu a šta ne, već ukazujem na poreklo "grehova". Oni izviru iz naše prirode, ne dolaze od nečastivog.
Seksualne devijacije su mahom posledica poremećaja u lučenju hormona,  veličine nekih delova mozga (konkretno hipotalamusa). Neke devijacije nastaju i usled psihičkih poremećaja.
Nema đavo ništa sa tim, osim ako nije on taj koji anatomski oblikuje čoveka.
Neke životinje jesu monogamne, ali monogamija kod čoveka je civilizacisko dostignuće. Veličina ljudskih testisa kao i činjenica da smo živeli u čoporima i hordama upućuje da smo po prirodi poligamna bića.
Nismo stvoreni da bi živeli u monogamnim zajedicama, ali zajebali smo prirodu.
To što smo više-manje u stanju da potisnemo nagone je posledica svesti o nužnosti takvog ponašanja. Ne treba biti Ajnštajn da bi se shvatilo da prepuštanje nagonima vodi ka uništenju društvene zajednice.
Međutim potisnuti nagoni nisu uništeni, oni i dalje u mnogome determinišu naše ponašenje. Pronašli smo druge načine da postignemo zadovoljenje bzičnih potreba. Danas da postanemo alfe mužjaci nećemo premlatiti konkurenciju, već ćemo koristiti druge mehanizme kako bi uznapredovali na društvenoj lestvici i stekli položaj koji će nam to omogućiti. Ne nosimo motku da bi ženu privoleli na sex, već koristimo suptilnije metode.
Dobro je da je tako jer  nezadovoljeni nagoni mogu stvoriti dosta problema. Oni postaju izvor frustracija koji od čoveka vremenom prave tepiranu bombu.

los odgovor kao i losa teorija. covek nije ziveo u coporu... to rade vukovi, koji iako mocniji od nas nisu evoluirali? covek je ziveo u zajednici, civilizacija nije isto sto i razvijanost. danas civilizacija predstavlja copor krvolocnih vukova i ovaca u jednom toru. sto vise degradira covek, to vise degradira "civilizacija" i sve vodi jednoj tacki unistenja. covek nikad nije bio na nizem stupnju morala, covecnosti, neznanja. ljudska je priroda dvojaka, a volja covekova slaba, jak je onaj koji ovlada sobom. oni se mogu nazivati ljudima. covek se rodi gresan, od praroditeljskog greha.da li je u genima da covek pusi? pa ga to toliko obuzima, da ne moze da prestane, da li je alkohol, droga, pa i neumeren sex, jelo i pice u genima ili to nesto napada nasu podsvest. ali covek ima nesto sto nijedno drugo bice nema ''mogucnost izbora, savest i pokajanje''.

a ko hoce da filozofira da presipa iz supljeg u prazno, ima kabineta za filozofiju na filozofskim fakultetima pa neka mu stave ular i neka ga jasu, a ko hoce da zna istinu, neka ispituje dokaze

onaj ko prihvata teoriju evolucije, i ko misli da su ljudi zivotinje nek se zapita, ko je on 

E hajde ovako- ko mi navede primjer gdje je Isus spomenut osim u Bibliji ja odmah idem u samostan da zivim i poklanjam svoj zivot u svrhu religije Majka mu stara, znamo koliko je Napolenon puta isao u WC, a niko nije zabiljezio covjeka koji ozivljava mrtvace i pretvara vino u vodu Bio bi dobar fazon da ga nisu osmislili u nekoj Rimskoj birtiji 200 ili 300 ili ko zna koliko godina poslije

Брате што се ти толико љутиш? Ето, споменут је Исус, односно Иса и у Курану и у још милион других извора. Али тражио си само један.

И кад  крећеш у самостан?