U Nedelju 8 Avgusta sam bio do muzeja prirodne istorije u Juznom Kensigtonu,vodio sam prijateljicu iz Srbije
u obilazak trezora u kom se nalazi jedna od sedamdeset stena koje su sa planete Mars cisto sam isao sa namerom da joj pokazem jednu od najboljih geoloskih kolekcija na svetu kao i kolekciju najlepseg dragog kamenja. Da bi iz te sekcije stigli do sekcije" zemlje"morali smo proci kroz sekciju praistorijskih fosila  gde sam naisao na predivni primer evolucionarnog skoka ili promene.
Bila je to mala smedje pernata ptica neznatno veca od goluba takodje izduzene lobanje ali bez kljuna ali sa vrlo sitnim ostrim zubima oko 40-setak koja je na sredini svojih krila sa prednje strane gde je zglob imala jos po tri male kandze oko 2 cm u duzini.Ono sto Ja pre nisam shvatao posto mi to nije struka cista kolicina potvrdjenih pernatih dinosaorusa a ima ih prilicno puno.
Posto je ovaj model radjen na osnovu fosilnih ostataka videti ga u takoreci pravoj velicini u ovom prepariranom stanju daje kompletno novu dubinu.

Promene se desavaju i za njih je po neki put potrebno izuzetno puno vremena ,
Dinosaurusi su imali 160 miliona godina vremena ,
Tako da mislim da je vrlo glupo reci da covek nece nastaviti da se dalje razvija fizicki ili mentalno,
Do pre 35 hiljada godina imali smo nekoliko covelikih vrsta pored nase koje su imale "kulturu"to jest nosile su odecu,pravile su nakit i koristile su oruzije za Lov i prenosile su to znanje svojim mladim prakticnim a i usmenim putem cinjenica da su ritualno sahranjivali svoje mrtve nam jasno kaze da su imali aspekt duhovnog zivota,
Najstariji grobovi u kojima su nadjeni ostavljeni nakiti napravljeni od skoljki su oko 90 hiljada godina stari.
A Gde covek moze biti za 10 hiljada godina a gde moze biti za Milion moze samo da se nazre i zavisi od onoga sta mi  radimo danas,Dakle da li cemo biti visi ,snazniji i lepsi da li cemo graditi stvari sa snagom svoga uma ili cemo moci da se teleportujemo mislima ,da li cemo imati skrge i vratiti se da zivimo u moru ili cemo levitirati i leteti od kuce do posla.

Na zalost ne zavisi vise od prirodne selekcije i Ja mislim licno da je tu greska covecanstva .
Jer u prirodi samo najbolji i najaci imaju pravo na potomstvo.
Danas na zalost svako moze biti asistiran i svi mogu imati dece bez obzira na njihove zdravstvene probleme ili cak i godine ,To donosi potomke na ovaj svet koji ovde ne bi trebali biti na prvom mestu ,
I pre ili kasnije greske koje su imali njihovi roditelji pojavice se ponovo u DNK njihove dece.
Dakle izbor partnera ne treba da ima nikakve veze sa rasom ili  religijom vec cisto sa vitalnoscu i zdravljem stvaranu prirodnim putem i potvrdjenu generacijama.
Jer kad vec nema prirodne selekcije kako bi trebalo zasto onda ne ici korak dalje i teziti za perfekcijom
kroz selekciju najboljih ,najzdravijih ,najinteligentnijih .
Zar ne bi trebalo da oni imaju povlastice i benefite.

Danas na zalost to je odredjeno finansijama i bez obzira sto je neko cetvorooki bubuljicavi debeli debil ako ima lovu bice meta na izgled zgodne ali ne bas inteligentne plavuse koja nece biti u mogucnosti da mu rodi dete ali uz pomoc IVF -a sa cenom od 35 evra po komadu rodice 5 komada malih i debilnih stvorenja poput njih koji ce nastaviti da sire svoj imbecilni DNK po svetu .

@Alex616

Da, ali ljudi nisu zivotinje. Zivotinje se vode instinktima i nagonima. Nemaju svest o sebi i Dusu ciji rast ih se tice (ovo ne vazi za delfine i kitove). Ljudi itekako imaju. Biramo partnera koji ce nam omoguciti najbolji rast duse i obezbediti potomstvo. Ovo, naravno izmedju inkarnacija...

Delfini i kitovi su zivotinje kao i bilo koje druge. 

Netačno.
Nedokazano.

Vec decenijama unazad stizu dokazi,sve cesci i cesci da i biljke kao i zivotinje imaju svest.

Čak i biljke mogu da vide, čuju, govore, mirišu, osećaju, komuniciraju i pamte. Imaju više čulnih organa nego mi ljudi. Paradajz oseća nadolazeći vazdušni pritisak tri dana unapred, i kada biljke „zaboli glava“ one mogu da proizvedu sopstveni aspirin.

Sve više naučnika priznaju biljkama jednu posebnu formu inteligencije. Biljke su na isti način žive kao životinje i ljudi i još više, imaju sposobnosti koje ne možemo ni zamisliti.

Imaš opciju izmeni konju glupi , kad već toliko insistiraš da su ljudi životinje.

The figure shows that atheists are smarter by a good few points on average.

So what? Well, the explanation for the link lies in the Savannah hypothesis. This is the idea that general intelligence evolved as a way to deal with evolutionarily novel situations. It lets us transcend our evolved behaviour and do things that contravene our instincts.

to su hemijski mehanizmi a ne cula i svest,oblici svesti postoje samo kod visih sisara,insekti i biljke su sami bioloski roboti,bakster je istrazivao biljke i utvrdio odredjenu interakciju izmedju ljudi i biljaka,to samo ide u prilog kreacionizmu zato sto je takva interakcija ostala kao relikt iz edemskog vrta gde su adama i eva imali savrsenu interakciju za biljnim i zivotinjskim svetom

 

Nauka protiv razuma

Svet nauke nije izmakao pažnji Zavere, i on je podstican na nova i sve obimnija istraživanja, sve dok se nije došlo do nove veoma prestižne teorije. Osnova današnje naučne misli je teorija evolucije. Ova teorija je toliko važna, da se, ko god kaže da sa njom nešto nije u redu, proglašava neznalicom: "Ni jedna iole obaveštena osoba više ne sumnja da su mnoge životinjske vrste koje danas nastanjuju Zemlju rezultat procesa evolucije."

Ovakav stav dodatno ojačavaju oni koji tvrde da evolucija više nije teorija: "Evolucija nije nagađanje, to je jedna utemeljena teorija koja je potpuno dokazana poznatim činjenicama." Cilj evolucije je, prema socijalistima, bar sudeći prema knjizi pod nazivom Evolucija čoveka koju je izdala Socijalistička radnička partija, jasan: "Moderni socijalizam je tesno povezan sa savremenom naučnom teorijom evolucije. Ako radnici shvate nauku, oni postaju socijalisti."
Pored ovoga, teorija evolucije ima još jednu namenu, daleko izopačeniju od puke želje da čitaoca prevede u socijalističke vode. Naučnik Džulijen Haksli (Julian Huxley) objasnio je da je "Darvin pokazao da nije potreban nikakav natprirodni tvorac, pošto prirodnoj selekciji može da se pripiše svaki poznati oblik života. U njegovoj evoluciji nije bilo mesta ni za kakvu natprirodno delovanje."
Dakle, evolucija ima dva direktna nesuprotstavljena cilja: da ubedi svakog ko o njoj čita da je socijalizam partner evolucije, i drugo, da ne postoji nikakva stvaralačka sila u Univerzumu.
Haksli je otišao i dalje tvrdeći da je "natprirodno počišćeno iz Univerzuma... Bog se više ne može smatrati upravljačem Univerzuma... Bog počinje da liči ne na vladara, već na poslednji izbledeli osmeh kosmičke mačke iz češajera."
Masonski red je, takođe, stavio jak naglasak na teoriju evolucije, sudeći prema knjizi V. L. Vilmhursta (W. L. Wilmhurst) Značenje Slobodnog zidarstva. U njoj se kaže: "To, evolucija čoveka u nadčoveka, to je oduvek bio cilj antičkih misterija. čovek koji je isklijao iz zemlje, razvio se u nižim carstvima prirode i došao do sadašnjeg racionalnog stanja, još mora da završi svoju evoluciju postajući biće nalik Bogu i ujedinjujući svoju svest sa Sveznajućim..."
Dakle, jedan od ciljeva masonerije jeste da pomogne čoveku u ispunjavanju njegovog evolutivnog progresa na putu do savršenstva.
No, u poslednje vreme, posebno u drugoj polovini XX veka, razvila se još jedna nova teorija, koja je suparnica teoriji evolucije. Veoma je važno shvatiti ovu novu teoriju i posledice koje ona ima na evoluciju i nauku u celini. Ove dve suparničke teorije mogle bi se definisati na sledeći način:

1. Organska evolucija: teorija da su sva živa bića nastala putem materijalnog, prirodnog
evolutivnog procesa iz jednog izvora koji je sam nastao iz mrtvog, beživotnog sveta.
Smitsonian institut iz Vašingtona je evoluciju definisao na ovaj način:
"Evolucija je koncept po kojem se vrste menjaju tokom vremena. Tokom miliona godina, male
promene se gomilaju i postaju velike razlike: neke vrste nestaju a druge izumiru. Stupnjevi promena se veoma razlikuju, a pravci promena su nepredvidivi." Suprotstavljena teorija definiše se kao:

2. Kreacionizam: teorija po kojoj su sve osnovne životinjske i biljne vrste nastale delovanjem Tvorca koji je u tome primenjivao posebne procese koji danas više nisu na delu. Zapažate da su obe teorije samo i jedino to: teorije. Nijedna se ne može dokazati u savremenim naučnim laboratorijama. Obe pokušavaju da objasne Zemlju i njene stanovnike pomoću raznih činjenica koje postoje na svetu. Kreacionisti tvrde da postoje dva naučna zakona koja pobijaju evoluciju. Ti zakoni zovu se zakoni termodinamike (termodinamika je nauka koja se bavi kretanjem, odnosno razmenom toplote.) Evo tih zakona:

1. Prvi zakon termodinamike: Ukupna količina energije ostaje konstantna. Energija se nigde u Univerzumu ne stvara, ona se samo menja. (Prelazi iz jednog oblika u drugi).

2. Drugi zakon termodinamike: Energija se menja kroz opadanje. Energija postaje teže dostupna za dalji rad.

Jedan od vodećih kreacionista u svetu, doktor Henri Moris (Henry Morris), tvrdi da "Drugi zakon pokazuje da je negde morao postojati početak, jer, drugačije bi svet bio već mrtav. Prvi zakon pokazuje da Univerzum nije mogao da nastane sam od sebe, pošto nijedan od procesa ništa ne stvara." Doktor Moris nastavlja: "Istinski zakon promene, međutim, jeste zakon opadanja a ne zakon rasta, promena 'nadole' a ne promena 'naviše'. Stoga su zakoni termodinamike oštro suprotstavljeni filosofiji evolucije."
Obe ove teorije posmatraju Univerzum i zatim pokušavaju da objasne njegovo poreklo. One su potpuno oprečne. Evolucija teoretiše kako je na Zemlji život stvoren kroz seriju postupnih procesa u kojima su prvo nastali niži oblici života iz kojih su kasnije evoluirali viši oblici života.
Po drugoj teoriji, kreacionističkoj, sav životinjski kao i ljudski svet stvoren je gotovo u istom trenutku. Ni jedna od ovih teorija ne može se dokazati u laboratorji, niti se proces koji one zastupaju sada odigrava.
Evolucionisti objašnjavaju da je prauzrok života slučaj, dok kreacionisti tvrde da je to delo Tvorca. Možda će neki od argumenata kreacionista pomoći onima koji nikada nisu razmatrali ove teorije uporedo. Postoji najmanje devet jakih argumenata protiv teorije evolucije.

1. SLUčAJ. Evolucionisti teoretišu kako su najprostiji oblici života nastali stvaranjem aminokiselina koje su se kasnije poredale u lanac i tako obrazovale protein (belenčevinu), i to sve igrom slučaja.
Najjednostavniji protein sastoji se od lanca koji ima otprilike 100 aminokiselina. Međutim, život neće nastati bilo kakvim redosledom tih aminokiselina. Jedan jedini redosled daje život- sve ostale kombinacije to nisu u stanju. šansa da se 100 aminokiselina slučajno poredaju u optimalni raspored koji daje život, iznosi 1: 100000000000000000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000000000000000000000000000000000000000000 (broj ima 158 nula)
Astrofizičari pretpostavljaju da u Univerzumu ne postoji više od 1080 infinitezimalnih (beskrajno malih) "čestica" (broj 1 sa 80 nula) a da starost Univerzuma iznosi 1018 sekundi (30 milijardi godina).
Pod pretpostavkom da svaka čestica može da učestvuje u hiljadu milijardi (1012) različitih događaja svake sekunde (ovo je, naravno, nemoguće visoka brojka), onda je najveći mogući broj događaja koji su se odigrali u celom Univerzumu tokom celokupnog postojanja samo 1080 x 1018x 1012, odnosno 10110 (broji sa 110 nula).   
Bilo koji događaj sa verovatnoćom manjom od 10110, ne može se odigrati.
"Njegova verovatnoća postaje nula, bar u nama poznatom Univerzumu."
Dakle, gore navedeni primer od 100 sastojaka (100 amino-kiselina formiranih u lanac koji daje najprostiji oblik života) ima verovatnoću koja je jednaka nuli. To se nikada nije moglo dogoditi slučajno.
Ogromna cifra l158 (1 koji sledi 158 nula) može se uporediti po svojoj veličini sa predviđanjima današnjih naučnika da u svemiru postoji samo l22 (1 koji slede 22 nule) zvezda u Univerzumu.
Ako Haos ne može da proizvede Red u tako minijaturnim razmerama, kako se može očekivati da nasumice proizvede sav poredak koji naučnici pronalaze u Univerzumu?

Edvard Konklin (Edward Conklin), biolog, izjavio je: "Verovatnoća da je život nastao slučajem može se uporediti s verovatnoćom da če rezultat eksplozije u štampariji biti uredno i po redosledu složeno prošireno izdanje rečnika koji se u njoj štampa."
Pitanjem da li je Haos mogao da proizvede Red bavila su se dvojica veoma uglednih engleskih naučnika. Oni su proučavali mogućnost da je život nastao slučajem. Ta dvojica naučnika, profesor ser Fred Hojl (sir Fred Hoyle) i profesor čandra Vikramasinge (Chandra Wickramasinghe) su, nezavisno jedan od drugoga, došli do zaključka da "je mogućnost da je život nastao slučajem toliko krajnje minimalna da je to apsurdno." Obojica su izračunali da je šansa da se život na Zemlji pojavio nekom slučajnom iskrom, matematički izražena, 1:1040 000 (broj 1 iza kojeg slede 40 000 nula. Taj broj bi zauzeo 13 stranica kucanih nula, sa 55 redova na svakoj stranici i 60 nula u svakom redu.)

Došli su do zaključka da je razumno tvrditi "kako su najvažniji aspekti fizike, na kojima život počiva, u svakom slučaju plod namere. Ne postoji ni jedan drugi način na koji bismo mogli da shvatimo... život, osim kao Stvaranje na kosmičkom nivou. Shvatamo da je jedini logičan odgovor da je život posledica Stvaranja, a ne slučajnog komešanja."
članak koji je doneo njihove zaključke u londonskom "Dejli ekspresu" od 14. avgusta 1981. nosi naslov: "Bog MORA da postoji". Drugim rečima, život nastao iz slučaja, ni slučajno!

2. DOKAZI U VIDU FOSILA. "Arizona dejli star" od 17. avgusta 1981. donosi sliku nedavno uginule krave koja se raspada u pustinji. Slika otkriva da od životinje nije ostalo ništa osim veoma izbledelih kostiju. Nije bilo kože, dlake, unutrašnjih organa koji su od životinje preostali. Oni su razneseni od strane drugih životinja, bakterija i usled dejstva prirodnih elemenata.
Ova slika životinje od koje će uskoro ostati samo veoma oštećene kosti skeleta neminovno nameće jedno zanimljivo pitanje: kako nastaje fosil?
što životinja duže leži mrtva, manje tkiva ostaje da se fosilizuje. Pa ipak, naučnici pričaju svetu da je potrebno milion godina da bi se dobila potrebna količina prašine, blata ili nanosa koja će prekriti životinju. Ali fosili su pronalaženi gotovo netaknuti, sve do kože i nabora na njima (na primer, kod fosilnih ostataka crva). Crv fosilizovan do najmanjih prevoja na telu implicira da je prvo došlo do iznenadnog taloženja blata koje ga je pokrilo a zatim i do hemijskih promena koje su očvrsle životinjicu toliko da je njeno telo izdržalo ogroman pritisak velike količine nanosa iznad nje.
školjke su pronalažene sa očuvanim mišićima, što opet implicira da je prvo došlo do iznenadnog taloženja naplavina iznad njih, a zatim i do brzog hemijskog procesa koji je od mišića unutar školjke načinio čvrst fosil. Treba pretpostaviti da bi, u slučaju da se proces odvijao sporo, mišići unutar školjke istrulili. Problem sporog taloženja prašine koja pokriva uginuli organizam a izaziva proces fosilizacije nije jedino pitanje koje dovodi evolucioniste u nedoumicu.

Isti problem javlja se i kod fosilizacije životinja koje žive u vodi. Jedan naučnik je izjavio: "Kada riba ugine, njene kosti se raspadnu za manje od nedelje. Naučnik je rekao da je prisustvo potpuno očuvanih fosila riba dokaz katastrofe koja se dogodila iznenada i zatrpala kosti ribe na datom mestu."
Pitanje stvaranja fosila predstavlja problem za evolucioniste, ali ne i za kreacioniste, koji veruju u opšti potop koji je jedini mogao da iznenadno i brzo nataloži ogromne količine mulja na mrtve životinje, kako na zemlji, tako i u moru. Nije ovo, međutim, jedini problem s kojim se susreću evolucionisti. Njihova teorija zahteva ogroman broj prelaznih oblika živih bića koja bi se mogla povezati u jedan niz da bi se dokazala samo jedna sekvenca evolutivnog procesa.
"Ali fosilni ostaci pokazuju temeljitu razliku koja postoji između reptilskih životinja i sisara, bez ikakvih dokaza o prelaznim oblicima."
Evolucionisti teoretišu da će fosilni ostaci, što naučnici budu kopali dublje u zemlju, pokazati potpuni razvoj od nižih oblika života ka višim oblicima.
Kreacionisti zastupaju teoriju da će fosilni ostaci otkriti iznenadnu pojavu života, kako viših tako i nižih oblika, i to u najnižem sloju, i da se neće pronaći dokaz o menjanju prostih životnih oblika u složene kako se bude kretalo naviše po slojevima strana. To je u skladu sa verovanjem kreacionista da je život nastao istovremeno u svim svojim oblicima.
Prvi provereni fosil živog organizma pronađen je u sloju stena iz kambrijskog perioda, za koji se pretpostavlja da je star nekih 500 000 000 (pet stotina miliona) godina. Nikakvi fosili nisu pronađeni u dva sloja koja leže ispod. Međutim, u sloju iz kambrijskog perioda pronađene su milijarde fosila i svi su bili veoma složene građe.
Niko do sada nije pronašao ni jedan fosil koji bi dokazivao razvoj života iz jednoćelijskog organizma. Upravo u skladu sa onim što tvrde kreacionisti.

Pogledajmo šta kaže jedan ugledni udžbenik. Stensfildova Nauka evolucije, koju je 1977. izdala kuća "Makmilan", o sloju iz Kambrije saopštava sledeće: "Tokom kambrijskog perioda, iznenada su se pojavili predstavnici gotovo svih glavnih životinjskih vrsta koje danas poznajemo. Kao da se podigla neka gigantska zavesa i otkrila svet koji obiluje životom fantastične raznolikosti."
Kreacionisti su na dnevni red stavili još jedan problem koji predstavlja muku za evolucioniste. Oni dovode u pitanje zaključke evolucionista da se najstariji fosili uvek nalaze u najstarijim stenama. Jedan kreacionist je napisao:
"Fosilni dokazi da je život evoluirao od prostijih ka složenim oblicima tokom geoloških perioda počiva na geološkoj starosti pojedinih stena u kojima su pronađeni ti fosili. Stenama se geološka starost određuje na osnovu fosilnog sastava koji sadrže. Fosili se jedan za drugim redaju na osnovu njihovih pretpostavljenih evolutivnih veza. Tako se glavni dokaz evolucije zasniva na pretpostavci evolucije".
Drugim rečima, razlog zbog kojeg se neke stene smatraju starim jeste to što su fosili u njima stari. Razlog zbog kojeg neke fosile smatraju starim je taj što su stene koje ih sadrže stare. Ovo se zove circulus vitiosus (začarani krug, odnosno kružni zaključak).
Sledeča nelogičnost na koju naizlazimo baveći se fosilima je da "nikada nije pronađen potpuni geološki redosled slojeva, ni na jednom jedinom mestu na zemaljskoj kugli... štaviše... uopšte nije neuobiča-jeno da se geološki slojevi pronalaze potpuno izvan pretpostavljenog reda, pa se tako, recimo, "stari" slojevi sasvim udobno odmaraju ležeći preko "novih" slojeva." (Geološki redosled slojeva je presek koji pokazuje slojeve različitih doba naslagane jedne iznad drugog, pri čemu se stariji slojevi nalaze na dnu a novi na vrhu. Slojevi su poređani od najstarijeg ka najmlađem. Ovaj proces je, pretpostavlja se, trajao milijardama godina.)
U nizu problema sa kojima se evolucionisti sreću, javlja se i ovaj: "Sada je poznato da su složenije biljke postojale u kambrijskom periodu, koji je na evolucionom kalendaru nekih 200 miliona godina pre nego što su, prema toj teoriji, evoluirali i najprostiji oblici suvozemnih biljaka."
"Postoje brojni lokaliteti širom sveta gde su tobože stariji i jednostavniji fosili nataloženi tako da su vertikalno iznad slojeva koji sadrže "mlađe" i kompleksnije fosile."
Ali, jedna od najčudnijih protivrečnosti u celoj stvari sa fosilima izašla je na svetlost dana kada je na nekim ostrvima u blizini Novog Zelanda pronađen gušter tuatara, i to živ, posle tvrdnji da je ta vrsta tobože odavno izumrla. Pošto naučnici nisu pronašli ni jedan fosilni ostatak ovog guštera mlađi od 135 miliona godina, pretpostavili su da je ta vrsta guštera izumrla. Drugim recima, ta životinja je živela pre 135 miliona godina, ali od tada pa sve do našeg doba nije, jer nisu pronađeni nikakvi fosilni ostaci tog guštera u naslagama stena za koje se pretpostavlja da su stare do 135 miliona godina. Pronalazak živih guštera zaista ih je zbunio. Gde su fosilni ostaci guštera u poslednjih 135 miliona godina?
Ne pitajte evolucioniste. Samo kreacionisti imaju odgovor: pretpostavke koje se prave prilikom određivanja starosti fosila potpuno su pogrešne.
Takve anomalije su relativno česte i događaju se širom sveta. Na primer, jedan naučnik bio je potpuno zbunjen kada je ispitivao fosilne ostatke u Grend kenjonu. Pronašao je naslagu stena koje su sadržale izvesnu vrstu fosila. Iznad tog sloja bio je debeo sloj jalovine bez fosilnih ostataka, što je nagoveštavalo da je ta životinjska vrsta izumrla. Međutim, u sloju iznad jalovine ponovo su se našli isti fosilni ostaci. "Teorija evolucije ne dozvoljava vraćanje unazad, nikakvo obnavljanje vrsta koje su jednom izumrle."
Mnogi ugledni naučnici zapazili su nemogućnost evolutivne teorije da pomoću fosilnih ostataka dokaže da je život evoluirao iz prostih u složene životne oblike. Dejvid Raup (David Raup), iz čuvenog čikaškog Fild muzeja, izjavio je sledeće o fosilima:
"Mi smo danas oko 120 godina od Darvinovog vremena i znanja o fosilima su se veoma proširila. Ironično je, međutim, da imamo manje primera evolutivnih prelaza nego što smo ih imali u Darvinovo vreme. Pod ovim podrazumevam da neki klasični primeri Darvinovih promena u domenu fosila, kao što je, na primer, evolucija konja u Severnoj Americi, moraju da se odbace ili modifikuju, što je rezultat detaljnijih informacija koje sada posedujemo."
Uprkos svim ovim problemima, evolucionisti nastavljaju da se drže fosila kao dokaza koji pokazuju valjanost njihove teorije. Možda razlog za to leži u veoma zanimljivoj činjenici da "više od polovine svetskih geologa radi direktno za naftne kompanije a da podrška mnogim geolozima na Akademiji i u vlasti dolazi od naftaša."

3. MUTACIJE. "Arizona dejli star" od 4. aprila 1981. donosi sliku dvoglave zmije. Tekst ispod slike kaže da je profesor zoologije sa Ari zona stejt univerziteta izjavio kako zmija "ne bi dugo preživela u divlji ni."24 Ta zmija je bila mutacija i imala bi teškoće da preživi u surovim uslovima prirodnog okruženja.
Evolucionisti tvrde da su mutacije mene koje izazivaju promene vrsta, pa ipak naučnici znaju da 99 odsto mutacija proizvodi inferiorna stvorenja, kao što je pomenuta dvoglava zmija, koja "ne bi predugo živela u divljini". Da je ovo sa mutacijama tačno, onda bi se medu fosilnim ostacima našlo i bar nešto od tih 99 odsto neuspešnih mutacija, pored onih uspešnih, koje se nalaze u velikim količinama. Do sada medu fosilima nije pronađen ni jedan ostatak sa mutacijama.

4. VREME. Prema teoriji evolucije prošli su milioni, ako ne i milijarde godina, dok čovek i različite životinje nisu evoluirale u više ob like života. Izvesne vrste su izumrle pre nego što su druge vrste, uključu jući tu i čoveka, evoluirale.
Tokom jedne rasprave između evolucionista i kreacionista u Tusonu (Arizona), jedan evolucionista, profesor univerziteta u Arizoni, tvrdio je da bi, čak i kada bi se pronašli fosilni ostaci čoveka i dinosaurusa na jednom mestu, to ozbiljno oslabilo teoriju evolucije, ali je ipak ne bi uništilo.
On je objasnio da je to stoga što su, prema teoriji evolucije, dinosaurusi živeli na Zemlji 60 miliona godina pre pojave čoveka. Jedan od gledalaca koji je prisustvovao debati uključio se u razgovor i ukazao na to da upravo takav fosilni dokaz postoji na reci Peloksi, u blizini Glen Rouza (Teksas), južno od Fort Vorta. Velika
poplava koja se dogodila 1900. godine sprala je naslagu mulja i otkrila krečnjački sloj koji se nalazio ispod njega. Ovaj sloj krečnjaka, za koji se pretpostavlja da je star 120 miliona godina, doneo nam je jedno zapanjujuće otkriće. U krečnjaku su nađeni otisci ljudskih stopala! Pošto se prema teoriji evolucije čovek pojavio na Zemlji pre otprilike milion godina, pojavljuje se neobjašnjiva razlika od 119 miliona godina, ukoliko je, bar približno tačno, ustanovljena starost krečnjaka.
No, to nije sve. Iznenađenje je tek usledilo kada su u blizini otisaka ljudskih stopala pronađeni i otisci nogu dinosaurusa! Teoretski, dinosaurusi su izumrli pre otprilike 60 miliona godina. To znači, bar pre-ma teoriji evolucije, da je nemoguće da su čovek i dinosaurusi na Zemlji živeli u isto vreme.
Gledalac je zamolio profesora da pruži svoje tumačenje ovog otkrića, da odgovori jesu li čovek i dinosaurus obitavali na Zemlji u isto vreme. Zatim, da objasni kako je moguće da je stena stara 120 miliona godina, otisci dinosaurusa 60 miliona, a otisci čoveka milion godina?
Naučnik je hitro ponudio objašnjenje.
Zastupao je stanovište da je stena jednom bila meka, pre otprilike 60 miliona godina. Dinosaurus se kretao kroz blato i tako ostavio iza sebe dokaz o svom postojanju, otiske u mekoj steni. Zatim se blato stvrdlo, pa se nekih 59 miliona godina kasnije ponovo razmekšalo. čovek se kretao kroz blato i tako je i on ostavio svoje otiske. A onda je, iz nekih neobjašnjivih razloga, stena ponovo postala čvrsta, pa su se tako otisci dinosaurusa i čoveka našli jedan pored drugog.
Na pitanje kako je moguće da otisci dinosaurusa nisu usled erozije nestali kada se krečnjak ponovo razmekšao onog dana kada je čovek ostavio svoje otiske, naučnik je priznao da nema odgovor.


Preuzeto sa ...