Evolucija je samo teorija, zato što nikad nije dokazana. Sa napretkom nauke i tehnologije ona je naučno sahranjena, zato što nema utemeljenje ni u čemu.

Ako se žaba pretvori u princa za jedan trenutak, to je bajka.
Ako se žaba pretvori u princa za 300 miliona godina, to je nauka.

I jedno i drugo je besmislica.

Zavisi koja naučna dela čitamo. Isto tako možemo tvrditi da je moderna nauka dokazala kako većina kreacionističkih teorija ne stoji. Mi uglavnom biramo ono što nam se sviđa, što se uklapa u naše shvatanje svete i poklapa, sa često nesvesnim željama i nadanjima. Za svoje tvrdnje uvek nađemo neke naučne radove kao i više-manje zvučna imena koja stoje iza njih. Ja sam prošao put od jedne do druge krajnosti, nisam se našao ni u jednoj. Sad sam negde između i tu mi odgovara. Nego to ne znači da sam u pravu, možda je to odraz mojih želja. Na kraju sami kreiramo svoju relnost.

Navedi mi neki primjer gdje je moderna nauka dokazala da ne stoje kreacionističke teorije. Konkretno. Ja ću ti odmah navesti 10 primjera gdje je nauka dokazala da ne stoje evolucionističke teorije. Za početak...

Postoji više kreacionističkih teorija, ne znam koju da napadnem. Tako imamo one koje govore o mladoj Zemlji staroj 10000 godina, o suživotu ljudi i dinosaurusa. Kao i teorije koje se oslanjaju na nauku i donekle prihvataju evoluciju. Naravno ima još njih izeđu  Sad nisam siguran koju zastupaš. Ali nije toliko bitno, niti mi se to radi pošto je toga već bilo na temi, i to više puta, a nikud nije odvelo. Možemo u nedogled navoditi tekstove, njih bar ima koliko hoćemo. Uglavnom evolucionisti i krecionisti uviđaju mane suparničkih teorija, ali neko ostaju slepi za mane svojih. Ja sam više za kombinaciju jednog i drugog, sa dodatkom još nekih stvari.

To nije odgovor nego bježanje od njega.

Mrzi me da se upuštam u nešto što neće dati razultata, kao ni više puta ranije. Kao što sam reko, u nedogled možemo navoditi  mišljenja kreacionista i evolucionista. Ali ako si baš zagrejan, navedi ukrauko tvoja shvatanja o tome kad, kako i u kojim oblicima je život nastao. Da li se dešavalo u etapama ili sve odjednom? Kada i kako je nastao čovek i kako se razvijala ljutska vrsta? Za početak to je dovoljno. Slobodno postavljaj tekstove ako ti je lakše.

Aaaa, ne, ne, ...  navedi ti jedan dokaz gde je nauka dokazala bar jednu kreacionisticku teoriju. 

Jedini racionalan odgovor o porijeklu čovjeka i živih bića je stvaranje, posle svega što se vidi oko nas, iako to neko nazivaju sujevjerjem, glupošću i sl. Činjenice to pokazuju.
"U početku stvori Bog.." je još uvijek najsavremenija i najracionalnija tvrdnja koja se može reći o ljudskom porijeklu...

U nauci, reč “teorija” označava model kojim se objašnjava neki skup prirodnih fenomena. Tako imamo teoriju  gravitacije, teoriju  kvantne mehanike, mikrobiološku teoriju , itd. Sve su to veoma dobro dokazane i istražene oblasti, ali su u nauci i dalje teorije. U nauci, takođe, reč “zakon” označava kratak opis nekog aspekta teorije, a ne nešto što je dokazano. Zakon gravitacije, recimo, samo je matematička formula koja opisuje jedan aspekt teorije gravitacije. Mnogi zakoni (recimo Bojlov zakon širenja gasova) nikada ne daju potpuno tačne rezultate, već predstavljaju samo stvari koje su otprilike tačne u određenim uslovima.

Evolucija je teorija i činjenica. U prirodi postoji činjenica evolucije: sistema koji kroz selekciju nad genetskom raznolikošću izazvanu mutacijama, izaziva promene u osobinama živih bića. Jedan aspekt evolucije koga smo bolno svesni je, na primer, rapidna evolucija HIV virusa koji razvija otpornost na lekove koje proizvodimo, ili evolucija otpornosti na antibiotike kod bakterija.

Teorija evolucije je stvorena da objasni činjenicu evolucije i da nam omogući model pomoću koga možemo da proračunamo dalje razvoje živih organizama, kao i da otkrijemo način na koji su nastali.

Veljda sam bio dovoljno iscrpan.

Ček da pogodim...nešto u ovom fazonu:


Jesam li u pravu?

Еволуција и природни одабир постоје и данас. Ко није спавао на часовима биологије сетиће се савременог примера, како тамни примерци ноћних лептира бивају све бројнији јер су мање приметни на подлози, рецимо на кори дрвета, па их природни непријатељи теже уоче од светлих јединки, те се временом повећава број тамних примерака јер више њих преживи и преноси свој генетски материјал на потомство и тако лептири те врсте полако постају доминантно црни. То је само ситан  пример да пририродна селекција функционише, и да се еволуција наставља, с тим да је за радикалније одн. приметније промене потребно дуже време.