Хм, а како би било да нам даш неку валидну референцу типа: ко је аутор чланка, где је објављен, када...

Даље, за неки озбиљнији коментар добро би нам дошао неки математичар (мислим због оних израчунавања вероватноће...) и биолог...

А волео бих коментар Lightsofta, Pirox-a, па и Ghost-a...јер на овом делу форума само њих тројицу сам запазио са неким ширим образовањем из ових области..

Па за почетак смета ми ово наглашавање речи "теорија". Теорија у науци означава један систем објашњења неке појаве, у случају еволуције, теорија еволуције покушава да објасни како природна појава еволуције ради. Теорија не значи оно што ми користимо у свакодневном говору, а то је да је теорија нека недоказана претпоставка.
Не баш, наука функционише тако што се напредује. Некада је била у употреби дарвинова теорија еволуције, али пошто је она имала своје проблеме, временом је замењена бољом и прецизнијом модерном теоријом еволуције. Значи ако неко има проблеме, нек их лепо изнесе, поткрепи доказима и изнесе своју контра-теорију, ако све буде тачно, добиће славу, име ће му бити записано у књигама научне историје, итд.
Ово сам горе објаснио о значењу речи теорија у науци (такав назив је одувек био, то није ништа ново).
То што је социјализам користио у своју сврху није неко оправдање.
Као што сам на једној теми објаснио, циљ науке је да објасни појаве света око нас. Ако те појаве не захтевају мешање Бога да би функционисале, онда логично он неће бити споменут. Ко мало завири у Дарвинов рад видеће да је он поприлично истраживао пре него што је дошао до закључка - еволуције.
Ово сам објаснио горе. 1) то што социјализам користи исту у своју сврху није неко оправдање. 2) Наука се бави истраживањем света око нас
Бог је створио универзум, Он је направио све ове законе тог универзума (гравитација, нпр.), ако ми откривамо те Његове законе и тајне универзума, не значи да он престаје да постоји. Чак шта више тиме устари можда и отркијемо праву савршеност овог нашег универума.
Опет као што рекох за социјализам, то што неко користи да и оправдао своје идеје није аргумент против нечега. Успут стижемо и до другог објашњења.
Еволуција није пут ка савршенству, већ напротив, ниједно биће није савршено, оно је само прилагођено свом станишту. Еволуција није један пут са циљем, већ више дрво са бескрајно много грана.
Болдовано је честа грешка. Еволуција се не бави настанком живота, преласком неживе материје у живу. Тиме се бави абиогенеза. Еволуција се бави развојем врста из првог организма који је већ био жив, а како је он "оживео" тек треба да отркијемо.
Болдовано сам већ објаснио, значи теорија није претпоставка, већ објашњене неке појаве.

У помоћ да ово објасним ћу "позвати" сајт www.teorijaevolucije.com

Tvrdnja : “Drugi zakon termodinamike kaže da se količina neuređenosti u univerzumu u svakom procesu uvek povećava. U procesu evolucije se stvaraju nove informacije, i povećava se kompleksnost organizma, što znači povećanje uređenosti. Znači, evolucija je protivna drugom zakonu termodinamike!”

Odgovor : Da drugi zakon termodinamike funkcioniše onako kako kreacionisti misle, onda niko od nas ne bi postojao. Svi smo počeli kao fetusi u materici naših majki, i onda smo odrasli u mnogo veće i kompleksnije organizme. Da li život onda krši drugi zakon termodinamike?

Do sada u univerzumu nije nađen nijedan proces koji krši drugi zakon termodinamike, koji se svodi na ideju da energija ne može doći niodakle, i da nijedan proces prenosa energije nije savršen, uvek postoji neki gubitak energije. S obzirom da se ta izgubljena energija manifestuje kao kidanje hemijskih veza ili biva oslobođena u vidu toplote, i s obzirom da oba ta procesa povećavaju neuređenost univerzuma (entropiju), drugi zakon se može formulisati rečima: “Ukupna entropija univerzuma u svakom procesu može da ostane ista ili da poraste, ali ne može da se smanji”.

Kako ovo funkcioniše u praksi? Uzmimo primer bebe koja se razvija u materici od jajne ćelije. Da bi se beba razvila, potrebna joj je energija. Ta energija dolazi od majke, koja opet dobija energiju iz hrane. Majka uzima složene molekule, šećere, masti i proteine, i dobija energiju iz njih tako što ih oksidiše na mnogo veći broj manjih molekula (ugljen-dioksid, vodu, ureu...). Ako izračunamo koliko se količina uređenosti univerzuma povećala kroz rast bebe, a koliko se smanjila kroz razgradnju hrane, videli bi smo drugi zakon termodinamike u akciji: majka će razgraditi mnogo veću količinu kompleksnih molekula nego što će takvih molekula biti stvoreno u toku bebinog rasta. Time se neuređenost univerzuma povećava.

Ali odakle uređenost hrane? Majka može da jede životinjske ili biljne proizvode. Pošto rast životinja prati ista pravila (svaka životinja razgradi više kompleksnih molekula nego što izgradi), kod životinja se postavlja isto pitanje. Ako pratimo lanac, na kraju se sve svodi na biljke. Biljke i fotosintetičke bakterije su jedina živa bića na ovoj planeti koja uzimaju male molekule, i od njih prave kompleksne, naizgled narušavajući drugi zakon termodinamike. Kako je to moguće?

Biljke nisu izolovan sistem: one svoju energiju dobijaju od Sunca. U Suncu se odigrava proces nuklearne fuzije, u kome materija biva konvertovana u energiju, što od svih procesa za koje znamo proizvodi najviše entropije (umesto jedne čestice, odjednom su tu gomile neutrina, toplotnih zraka, fotona, itd.). Prema tome, porast reda u biljkama je balansiran ogromnim porastom neuređenosti koga zrači Sunce.

U ukupnoj jednačini, Sunce i Zemlja čine jedan kompletan sistem, u kome Sunce proizvodi ogromne količine entropije, što omogućava bilo kakav porast reda na Zemlji. Ovo važi kako za evoluciju, tako i za procese rasta i razvoja živih organizama, pa čak i za procese kao što je pravljenje kola, ili kucanje ovog teksta. Sva energija za to je došla, ranije ili sada, iz Sunca, i najveći deo nje biva žrtvovan entropiji u normalnom životu.

Већ сам рекао, настајање живота није у домену еволуције. Тако да ове тврдње немају смисла у контексту еволуције, јер еволуције "креће" већ када ја живот настао.

Опет горе поменути сајт (који је писао човек далеко стручнији од мене и тиме способнији да објасни).

Tvrdnja : “Svi fosili se pojavljuju odjednom u Kambrijskom sloju, potpuno oformljeni. Ovo dokazuje da je život nastao odjednom.”

Odgovor : Prvi lako vidljivi fosili se pojavljuju u Kambrijskom periodu, pošto je to period kada su se razvili prva okoštala tkiva koja se lako fosilizuju. Pre ovog perioda, kada nijedan organizam nije imao okoštala tkiva, fosilizacija je bila još ređa nego danas.

Međutim, stariji fosili u dubljim slojevima itekako postoje. Fosili prekambrijskih organizama su nađeni na mnogo mesta u svetu, i pokazuju prve korake u lancu koji je doveo do trilobita i kambrijske eksplozije života. Ovi fosili su nazvani Ediakaranska fauna, po prvom nalazištu na kome su identifikovani, u Ediakara brdima u Australiji.

Postoje i mnogi stariji fosili. U dubljim slojevima postoje tragovi prvih višećelijskih algi i cijanobakterija, a u još dubljim slojevima se mogu naći (retki, ali postojeći) mikrofosili raznih prastarih jednoćelijskih organizama i njihovih kolonija.

 

Tvrdnja : “Ne postoje prelazni fosili između glavnih grupa živih organizama. Fosili za koje evolucionisti tvrde da su prelazni, u stvari su samo izumrli predstavnici današnjih vrsta.”

Odgovor : Postoji na desetine hiljada prelaznih fosila. U nekim slučajevima, fosila ima toliko da je veoma teško odrediti gde jedna vrsta prestaje a druga počinje, kao što je na primer slučaj sa samim čovekom i granicom između Homo erectusa i arhaičnog Homo sapiensa (detalji se mogu videti u tekstu o evoluciji čoveka).

Kreacionistički argumenti na ovom polju se uglavnom sastoje od dva različita pravca napada. Prvi je selektivno citiranje naučnih tekstova: kreacionisti izaberu rečenice iz dužeg teksta o evoluciji, izvuku ih iz konteksta i izbace poneku reč, tako da na kraju izvrnu značenje u nešto potpuno suprotno od onoga što je pisalo u originalnom tekstu. Ovi citati su najčešće izvučeni iz tekstova pisanih pre trideset, pedeset ili više godina, da bi se od čitaoca sakrilo postojanje fosila otkrivenih u tom periodu.

Drugi pravac je napad na neki od poznatijih fosila. Tako, recimo, kreacionisti napadaju Lusi, prvi otkriveni fosil Australopitekusa i pokušavaju da dokažu da se radi ili o majmunu, ili o nekom deformisanom čoveku. Archaeopteryx je takođe česta meta napada kroz koje kreacionisti pokušavaju da dokažu da je u pitanju obična ptica. Ideja je da se ignorišu svi drugi fosili (do danas je nadjeno preko 250 fosila australopitekusa), i da se stvori iluzija da se evolucija zasniva na jednom ili najviše dva fosila.


Tvrdnja : “Mutacije su uvek štetne.”

Odgovor : Mutacije su najčešće neutralne. Zbog prirode genetskog koda, mnoge mutacije nemaju apsolutno nikakav efekt. Čak i kada se efekti pojave, oni su često nemerljivo mali.

Među mutacijama koje imaju vidljive efekte, efekti su mnogo češće negativni nego pozitivni, pošto je lakše oštetiti sistem, nego slučajno pogoditi novu dobitnu kombinaciju. Ipak, činjenica je da se pozitivne mutacije itekako događaju.

Jedan primer pozitivne mutacije možete da nađete u odgovoru na tvrdnju o retkosti mutacija. Otpornost na antibiotike je sasvim sigurno pozitivna mutacija za bakteriju (mada se to nama ne sviđa). Drugi sličan primer je najlonaza: jedna vrsta bakterija je razvila kompleksan enzim koji joj omogućava da bukvalno jede najlon, veštački materijal koga su ljudi proizveli, i koji nikada ranije nije postojao u prirodi.

No, primera ima na sve strane. U Italiji, naučnici se upinju da nauče kako mutacija na jednom lipoproteinu (proteinu koji prenosi masti kroz krv) štiti od srčanih udara. Gen sa ovom pozitivnom mutacijom je nastao kod jednog čoveka pre četiri generacije, i poseduju ga za sada samo njegovi potomci. Mutacija koja čini kosti mnogo snažnijim nego što je normalno je isto tako nastala u Americi, i širi se među pripadnicima jedne šire porodice.

Jedna vrsta kukuruznog moljca koja je dugo bila potisnuta sa polja, pre deset godina se vratila nakon što je razvila otpornost na najčešće korišćen insekticid. Poljoprivrednici su reagovali tako što su višestruko povećali količinu insekticida. Moljac je nakon toga razvio sposobnost da se hrani ovim insekticidom. Kako su povećavane količine insekticida, tako su se pojavljivale verzije moljca sa više kopija gena koji im omogućava da jede insekticid. Danas se zna za neke grupe moljaca koje imaju i do dvadeset kopija istog gena!


Ти споменути трагови су фалсификат. Ово признају и креационисти.

Odlicno Ghost

Stanite da cujete drugi deo. Kada sam ovo citao doslo mi je da........

Izvinite sto stvljam ovo ali sa nekim moram da ovo podelim, nemogu sam da se nerviram. A i inace lep primer dokle su neki spremni da idu. A tako kreacionizam samo gubi.


Odgovora nije bilo ni na pitanje kojim je to načinom stena mogla da se razmekša, zatim da se stvrdne, pa ponovo razmekša i onda opet stvrdne. Naučnik nije bio voljan da prizna da su fosilizovani otisci dinosaurusa i čoveka "ozbiljno oslabili teoriju evolucije iako je nisu uništili", mada je tom tvrdnjom započeo svoju debatu.

On je pokušao da iskrivi činjenice kako bi objasnio svoju teoriju, umesto da je pokušao da teoriju prilagodi činjenicama. Jedino što je mogao, pritešnjen činjenicama, bilo je da porekne činjenice! Jedan drugi naučnik, koji je 1955. bio učesnik prilikom istraživanja mesta na kojem su pronađeni pomenuti otisci, izjavio je da bi, da su u krečnjaku pronađeni samo otisci ljudskih stopala, morao da donese zaključak da pripadaju čoveku. Ali, pošto su pronađeni pored stopala dinosaurusa, onda ne može biti siguran.
Da bi se stvar na debati za profesora još više iskomplikovala naučnom metodom određivanja starosti pomoću ugljenikovog izotopa utvrđeno je da su biljni ostaci u tom sloju krečnjaka stari između 38 000 i 39 000 godina, što je nešto "malo" manje od navodne starosti stene od 120 miliona godina.
Na istom nalazištu iskrsao je još jedan nerešiv problem za evolucioniste. Pronađeni su otisci ljudskih stopala i ispod sloja koji sadrži otiske dinosaurusa!
Sve ove činjenice idu potpuno u prilog kreacionističkoj teoriji, po kojoj su čovek i dinosaurus živeli u isto vreme a ne udaljeni milionima godina jedan od drugog, i to da su živeli zajedno pre nekoliko hiljada godina. Na taj način lako su objašnjivi nalazi u krečnjačkoj steni na reci Poloksi u Teksasu.

5. SLED. Prastara dilema ,,šta je prvo nastalo, kokoška ili jaje" pravo je pitanje za debatu evolucionista i kreacionista. Svet je pun primera životinja i biljaka koje su morale da se pojave na sceni u apsolutno istom trenutku u prošlosti. Na primer, pčele i cveće morali su nastati u istom trenutku, jer jedno bez drugog ne bi mogli da prežive.
Sledeći problem koji imaju evolucionisti jeste pitanje kada su nastale životinje-grabljivci a kada one kojima se grabljivci hrane.
U našem, okruženju postoji prirodna ravnoteža životinjske populacije, zato što se jedna životinjska vrsta održava u brojčanoj ravnoteži zahvaljujući drugoj životinjskoj vrsti, svom neprijatelju, grabljivcu. Ukoliko se populacija lovljene životinje naglo poveća, naglo će se povećati i populacija životinjelovca. I obratno, ukoliko se populacija žrtve smanji, smanjiće se i brojnost njenog grabljivca.
Ovaj sistem izlazi iz svoje ravnoteže jedino u slučaju kada se u okruženje umeša čovek. Uzmimo za primer slučaj zečeva li Australiji. Ove životinje nisu postojale na najmanjem kontinentu sve dok ih nisu doneli ljudi, da bi im služili za sportski lov i zabave. Međutim, pošto zečevi u Australiji nisu imali svog prirodnog neprijatelja-grabljivca i kako se veoma brzo množe, njihov broj je toliko porastao da je doveo u opasnost opstanak ostalih životinja koje se hrane istom hranom kao zečevi. Brzo stvorena zečja populacija opustošila je izvore prirodne hrane, i ravnoteža je bila narušena. Sličan je problem sa oposumom u Oregonu. Ovu životinju, koja na severu, gde se Oregon nalazi,
nije odomaćena, doneli su za vreme Drugog svetskog rata graditelji brodova s juga koji su radili na severu.

Kada je rat završen, graditelji brodova su se vratili na jug, a nekoliko oposuma koje su držali kao kućne ljubimce, pustili su na slobodu na severu. Oposumi su se brzo razmnožavali, nemajući prirodnog neprijatelja (grabljivca) pa su gotovo preplavili severozapad SAD, do tačke kada su počeli da ugrožavaju opstanak ostalih životinjskih vrsta čiju su hranu jeli. (Neki lokalni šaljivdžija je rekao da je najveći neprijatelj oposuma ševrolet-model 55! Iako je šala, nije daleko od istine, jer najviše tih životinjica nastrada dok noću pretrčava auto-put u potrazi za hranom). Oposum je postao pravi problem za ljude koji žive na severozapadu.
Ovi primeri dovode do konstatacije koju evolucionisti teško mogu da ospore: lovljena životinja koja je hrana za svog grabljivca i njen lovac morali su da "evoluiraju" u isto vreme, jer da je drugačije svet bi bio prenaseljen lovljenim životinjama, ukoliko su one "evoluirale" prve, odnosno ogromnom količinom fosila-grabljivaca, u slučaju da su oni "evoluirali" pre životinja kojima se hrane.
Iskustva ljudi koji su veštački preneli neku životinju u okruženje gde nema njenog prirodnog neprijatelja dokazuju da su grabljivac i njegov plen morali da "evoluiraju" u isto vreme. Postojanje takve ravnoteže u prirodi dovodi do neminovnog zaključka da iza nje mora stojati Tvorac.

6. KARIKA KOJA NEDOSTAJE. Jedna od oblasti koja je najotvorenija za pitanja kreacionista evolucionistima jeste problem takozvane "izgubljene karike", odnosno veze koja nedostaje između čoveka i čovekolikih bića (tobožnjih čovekovih predaka).
Jedan letimičan pregled onoga što su nam nudili kao "izgubljene karike", odnosno "prave ljude" na prelazu između životinja i ljudi, pokazaće svu slabost argumenata evolucionista.

a) Zinjantropuski čovek.
Fosilni ostaci ovog ranog "čoveka" bili su otkriveni u naslagama koje su navodno stare milion i sedam stotina pedeset hiljada godina. Kada su, međutim, pomoću metode ugljenikovog izotopa, obavljene provere starosti materijala iz te naslage, ustanovljeno je da je materijal star otprilike 10 000 godina.

b) čovek iz Nebraske.
Ova takozvana karika bila je predmet čuvenog sudskog spora "Skoups" u Tenesiju, kada su vodeći naučnici po kušavali da dokažu da je čovek evoluirao iz nižih životinjskih oblika.
Fosilni dokaz o čoveku iz Nebraske sastojao se od jednog jedinog zuba za koji se tvrdilo da je pripadao praistorijskom čoveku koji je, navodno, živeo pre milion godina. Naučnici su iskoristili ovaj zub da bi pomoću njega rekonstruisali kako je izgledalo telo čoveka iz Nebraske, njegova kosa, pa čak i njegova porodica. Kada je, međutim, na istom nalazištu iskopano još fosila, otkriveno je da su ostaci tobožnjeg čoveka iz Nebraske, u stvari, ostaci obične svinje.

c) čovek iz Piltdauna.
Ovaj "čovek" je navodno bio star pola miliona godina, a rekonstruisan je na osnovu komada vilice koja je ot krivena 1912. Fosilizovana vilica smatrana je autentičnom sve do 1953, kada je otkriveno da je to, u stvari, deo vilice običnog savršenog majmu na. To parče vilice je patinirano da bi izgledalo starije, a zatim zakopano. Drugim rečima, bila je to namerna prevara.

d) Neandertalski čovek.
Ova karika smatrana je vezom između majmuna i ljudi, ali je kasnije otkriveno da je to, ipak, samo i jedino čovek.
čovek može samo da se pita zbog čega naučnici koji zastupaju teoriju evolucije tako brzo grabe svaku priliku koja se ukaže da povežu čoveka sa majmunom. Možda će na ovo pitanje odgovoriti sledeća izjava:

"Razlog zbog čega- posle svih fosilnih ostataka koji su bili ispitani i sortirani od strane antropologa-evolucionista poslednjih stotinu godina- još uvek ne postoji saglasnost oko čovekovih evolucionih predaka jeste taj što čovek nije imao evolucionih predaka! Svi pravi dokazi navode na to da je čovek bio pravi čovek od samog početka."

Možda zato u novije vreme evolucionisti menjaju teorije da je čovek evoluirao od majmuna. No, na žalost, oni se slepo drže svoje davno usvojene predrasude i kada formiraju nove teorije. Uzmimo, na primer, novu teoriju koju je postavio doktor Džefri Burn (Geoffrey Bourne), direktor regionalnog Jerks centra za proučavanje primata pri Ejmori univerzitetu. Doktor Burn je rođen u Australiji a školovao se na Oksfordu. Sada je jedan od vodećih američkih ćelijskih biologa i anatoma, a smatraju ga i vrhunskim stručnjakom u oblasti nauke o primatima.
On je javno obznanio svoje verovanje da su "majmuni evolucioni potomci čoveka." Ovaj naučnik, dakle, želi da ljudi poveruju da su majmuni čovekovi praunuci!

7. MUšKI I žENSKI POL. Očigledna činjenica da je toliko mnogo životinjskih vrsta evoluiralo u obliku mužjaka i ženke predstavlja još jednu tešku brigu za evolucioniste.
Oba pola su apsolutno neophodna za nastavljanje životinjkih vrsta, tako da je potpuno imperativno da su one morale evoluirati u istom trenutku.
To znači da je neka životinja, ukoliko se razvila u viši oblik života procesom evolucije, morala imati partnera potpuno iste vrste, ali suprotnog pola, koji je evoluirao tačno u isto vreme, jer u protivnom vrsta ne bi mogla da se razmnožava.

8. STAROST UNIVERZUMA. Evolucionisti tvrde da je Zemlja nastala pre otprilike 4,5 milijarde godina. Kreacionisti se suprotstavljaju veoma efektnim naučnim argumentima i smatraju da naša planeta ne može biti starija od 10 000 godina.
Evo nekih argumenata koji govore u prilog mladosti Zemlje:

a) Slabljenje magnetnog polja.
Sateliti Nacionalnog aeronau tičkog i svemirskog udruženja, koji se nalaze u orbiti oko Zemlje, merili su jačinu njenog magnetskog polja i otkrili su da ona postepeno opada, odnosno da se troši.
Jedan naučnik je pregledao rezultate ovih merenja i izneo svoj zaključak: "Kako magnetsko polje planete Zemlje opada određenim tempom, lako je izračunati da bi pre više od 10 000 godina magnetsko strujanje bilo toliko snažno da Zemljina struktura ne bi mogla da izdrži temperaturu koju takvo strujanje proizvodi. Zemlja ne može biti starija od 10 000 godina."29

b) Oticanje nafte.
Smatra se da svake godine u okean prirod nim putem istekne 5 miliona tona nafte. Pretpostavlja se, isto tako, da ukupna količina naftnih zaliha na kopnu iznosi 100 milijardi tona, što znači da bi do sada celokupna nafta već 2 500 puta istekla u okean, pod pretpostavkom da je nastala pre 50 miliona godina. Znači da bi svakih 20 000 godina u okean istekla ukupna količina nafte koju poseduje planeta Zemlja.

c) Helijum.
Kada biljni i životinjski svet umire pa se posle toga raspada, u atmosferu se ispušta izvesna količina helijuma. Računajući, na osnovu radioaktivnog raspadanja, stopu priliva helijuma u atmosferu, starost Zemlje iznosi negde oko 10 000 godina čak i da uzmemo u obzir da se izvesna količina helijuma oslobodi iz atmosfere u otvoreni svemir.

d) Rast populacije.
Veoma česta tvrdnja u evolucionističkim teorijama je da je čovek evoluirao pre otprilike milion godina. Ti prvi ljudi su se množili, kako tvrdi teorija, do tačke na kojoj danas imamo četiri milijarde ljudi na Zemlji.
"Ista ona populacijska statistika koja proriče tobožnje ozbiljne probleme u budućnosti daje nam indikacije o, u prošlosti prilično bliskom, nastanku čoveka... Inicijalna populacija od samo jednog ljudskog para, sa stopom rasta od 2 procenta godišnje, dosegla bi populaciju od 3,5 milijardi ljudi za samo 1075 godina...
Prosečna stopa populacijskog rasta od samo pola procenta godišnje dovela bi do današnje veličine svetske populacije za samo 4 000 godina."32

e) Meteorska prašina na Zemlji.
"Ne može se sasvim precizno izmeriti akumulacija meteorske prašine na površini Zemlje, međutim, današnji priliv ove svemirske prašine proizveo bi na Zemljinoj površini u toku milion godina sloj debljine od jedne osmine inča, odnosno u proteklih 5 milijardi godina sloj debljine 54 stope"33

f) Sažimanje Sunca.
Godine 1980, dvojica naučnika otkrili su da "... Sunce svakih sto godina izgubi 0,1 posto od svog obima...". Oni veruju da je ovo "skupljanje" trajan proces i da se odigrava istim tempom kao što je to bilo u prošlosti. Ukoliko je ovo tačno, onda je pre samo 100 000 godina Sunce bilo dva puta veće nego danas; a pre 20 miliona godina površina Sunca bi dodirivala Zemlju i ona bi bila usijana kao žeravica.

g) Meteorska prašina na Mesecu.
Naučnici koji su pripremali spuštanje američkog lunarnog modula na površinu Meseca smatrali su da je Mesec star otprilike 4,5 milijardi godina. Znali su da je na Mesec, koji se kretao svojom putanjom kroz svemir, padala meteorska prašina. Svojim metodama izračunali su koliko je prašine palo na Mesec tokom poslednjih 4,5 milijardi godina.
Kako su smatrali da je Mesec veoma star, na njemu su očekivali veliku količinu prašine. Zaključili su da bi lunarni modul potonuo u prašinu kada bi se spustio na površinu Meseca. Zbog toga su na stajni trap modula postavili velika stopala u obliku diska, koja su modulu trebalo da obezbede da pod svojom težinom ne propadne u prašinu.
Njihove teorije delimično je podržao i R. A. Litlton (R. A. Lyttleton) sa univerziteta u Kembridžu. Evo spekulacija gospodina Litltona:
"Pošto na Mesecu nema atmosferskog omotača, njegova površina je izložena direktnom zračenju.
Zbog toga, snažno ultraljubičasto i radioaktivno zračenje uništava naslage stena na površini i pretvara ih u prašinu. Godišnje se stvara sloj debljine od nekoliko hiljaditih delova inča. Ako se, recimo, svake godine formira sloj prašine debljine od 0,0004 inča, onda će se u roku od 10 000 godina obrazovati sloj debljine od 4 inča. U roku od 100 000 godina sloj će biti debljine 40 inča; za milion godina sloj debljine 3,3 stope; za milijardu godina, sloj debljine od 6,3 milje; a za 4,5 milijardi godina (koliko je Mesec, navodno, star) bio bi formiran sloj debljine od 28 milja."
Međutim, kada se lunarni modul spustio na Mesec, astronauti su izmerili sloj prašine koji je bio dubok od "jedne osmine inča do 3 inča."
Dakle, ako su proračuni profesora Litltona tačni, Mesec nije stariji od 10 000 godina, možda i malo manje, ali nikako ne može biti star 4,5 milijardi godina.

9. SIMBIOZA. Simbioza se definiše kao "zajednički suživot dva različita organizma koji imaju odnos uzajamne koristi." Postojanje nekoliko simbiotičkih odnosa u prirodi predstavlja pravi problem evolucionistima.
Na primer, krokodil iz reke Nil dozvoljava maloj ptici, egipatskoj zviždavki, da mu ulazi u usta i čisti zube od štetnih bakterija. Kada zviždavka ne bi istrebila ove uljeze, krokodil bi bio ozbiljno ugrožen. A ti paraziti su jedina hrana ptice zviždavke. Drugim rečima, dve životinje su potrebne jedna drugoj, i to u isto vreme. U protivnom, ni jedna vrsta ne bi mogla da preživi.
Simbioza se ne vezuje samo za životinjsko carstvo.
često se događa da se u simbiotskom zagrljaju nađu životinje i biljke, opet na obostranu korist. Takav je primer juka moljca i biljke juka. Moljac skuplja zrnca polena i polaže ih u čauru biljke juka, a zatim tu polaže i nekoliko svojih jaja; kada se iz jaja razviju larve, one se hrane samo semenom juke i na taj način preživljavaju i rastu; pošto biljci uvek ostane dovoljno semena za dalje oprašivanje, a bez moljca ne bi mogla da se opraši, to je ovaj odnos koristan i za biljku. Ni biljka ni životinja ne bi mogle da opstanu da nisu nastali tačno u isto vreme.

Postojanje ovakvog plana zaista iščekuje Tvorca.
No, i pored svih slabosti na polju evolucione nauke koja su očigledna, evolucionisti istrajavaju na svojim teorijama. Zbog čega je toliko značajno braniti teoriju evolucije, i pored svih dokaza protiv nje? Ima li ona neki cilj koji zahteva njenu odbranu?
Nekolicina ljudi je pokušala da pruži odgovor na ovo pitanje.
Džulijen Haksli, naučnik koga smo već citirali u ovom poglavlju, informiše nas o sledečem: Jasno je da je doktrina evolucije direktno suprotstavljena teoriji kreacije... Evolucija, ukoliko se dosledno prihvata, onemogućava verovanje u Bibliju."
Autor knjige koja se bavi temom humanizma, Kler čejmbers (Claire Chambers), rekla je ovo:

"Pre nego što čovek bude porobljen, njegovo stanje svesti mora biti redukovano od duhovnog ka telesnom. On mora da nauči da o sebi misli kao vrsti životinje koja nema duhovnih potreba. Kada se čovek jednom oslobodi obaveza prema Bogu, otvoren je put njegovom potpunom potčinjavanju komunističkoj državi, koja će mu biti gospodar."

Pisac H. L Menken, koji je prisustvovao čuvenom suđenju u slučaju Skoups, kada se isprobavalo pravo države da ograničava školske programe, izrekao je sledeće:
"Postoji, izgleda, zavera koja se odvija medu naučnicima. Njen cilj je da se uništi religija i da se propagira nemoral da bi se na taj način čovečanstvo svelo na nivo životinje. Oni su zaklete i opake sluge Belzebuba (đavola) koji 'žudi da osvoji svet'...

@Makros_Crni

Bas dugo nisam bio na ovoj temi, pa ne znam kakvi su tvoji,a i stavovi drugih, ali mene prilicno zivcira sto autor tog teksta navaljuje na to da je planeta zemlja nastala pre tacno 10 000 godina i ni vek-dva kasnije.


PS. ja jesam za teoriju evolucije 

Meni je to isto zasmetalo a verovatno i većini drugih. Lično verujem da je teorija evolucije delimično tačna. Ne slažem se u vezi ljutske evolucije i prirode svesti. A za ovaj tekst sam se izvinio jer smatram da vređa inteligenciju.

Pa pazi 'vako: ja verujem da su postojali dinosaursi i da je zemlja stara milione godina... Al sad isto tako i verujem da su mnogi podmetali kosti majmuna u pokusaju da postanu jos jedni od onih koji dokazuju Darvina. Sa druge strane to nije dokaz da Darvin nije u pravu. I verujem da se evolucija nije bas odigrala skroz tako, ali mislim da jeste imala slican tok. A s'druge strane, uopste ne verujem u sveto pismo. Dobro, verujem da su mozda i postojali slicni dogadjaji, ali da je oko njih stvorena potpuno drugacija prica.

Religije su kontrolni sistemi. A i sami verski spisi nisu verodostojni mada ima nekih tačnih stvari. Kad pogledaš vere nekad i sad sve je jasno. Teorija evolucije je čist materijalistički pogled na svet i kao takav ima potporu u materijalnim činjenicama. Koje manje-više prihvatam. Međutim šta je evolucijom duše. Da li je čovek obična životinja koja je stekla svest o sebi ili je više od toga. Ja lično verujem u ovo drugo.

Што се тиче ово за 10000 година, креационисти верују да је све описано у Библији тачно и да треба буквално читати, и по незнам чијим прорачунима су закључили да је земља стара 10000.

Kako onda objašnjavaju popot. Valjda je iz raznih izvora jasno da se tako nešto nije moglo desiti pre 7-8 hiljada godina.