Kapiram da je to bilo ovo trece sto sam cekirao...

To su greske koje se prave sa namerom da se obori i ismeje teroija evolucije i to najcesce od religiozno ostrascenih osoba. Izmedju ostalog to je i lice tolerancije koje se na sva usta propoveda, kada je rec o nekom verskom tumacenju dogadja ucesnik diskusije ce biti strogo ukoren ako se njegova interpretacija ne poklapa sa zvanicnim ucenjem jer se to ne sme pogresno prenositi sa druge strane kada je rec o nekoj teoriji koja nikako ne odgovara religiozno ostrascenom sagovorniku on ce to banalizovati i izvrtati kao sto je slucaj sa teorijom evolucije, to je tolerancija o kojoj se toliko govori.

Teorija evolucije nije naročito komplikovana. Pristupačna je svima jer se nalazi u svakom udžbeniku biologije. No su mnogi spavali na tim časovima. Pa otuda ovakve greške.

Ako nekog zanima vise ima na sajtu www.teorijaevolucije.com .

Sve je to fino, ali svi znamo da je sve obavljeno za 6+1 dana 
Jest da je problem objasniti kako to da su dinosaurusi bili zivi u utorak ujutru da bi u srijedu navece bili zbrisani s lica zemlje, ali mudre glave ce vec nesto srediti povodom toga...

Za samo doslovnih 6 dana Isus je stvorio planetu Zemlja i njene zitelje

Ne mora da znaci da su odjednom izumrli, predpostavlja se da su krokodili i neki gusteri jos iz doba dinosarurusa, tako da ko zna sta se desilo.

Preživeli su oni koji su bili sposobni da se prilagode novim okolnostima. Krokodil je inače prava mašina za opstanak.

Evo nesto o coveku





GDE JE KARIKA KOJA NEDOSTAJE ?

   Otkriće koje je izazvalo najviše interesovanja u naše dane načinili su supružnici Liki 1960. godine.Oni su godinama tražili ostatke praistorijskog čoveka u klancu Olduvai u Tanzaniji.Jednog dana je gospođa Liki spazila nekoliko zuba koji su se pomaljali iz zemlje.Kopajući na tom mestu pronašli su preko 400 fragmenata lobanje koja je bila teško oštećena.Lice je bilo dugačko, a čelo se spoštalo neposredno iza očnih arkada.Lice je bilo majmunoliko u proporcijama, ali ljudsko u ostalim pojedinostima.Zubi su podsećali na zube australopiteka.Liki je ovoj vrsti dao ime Zinjanthropus africanus, čovek iz istočne afrike.Iznenađenje je izazvao rezultat kalijum-argon testa koji je bio obavljen na materijalu u kojem je lobanja bila pronađena.Test je dao milion i sedamsto pedeset hiljada godina kao približnu starost materijala.Većina antropologa smatrala je da se čovek pojavio na Zemlji pre najviše sto hiljada godina, a ova brojka od gotovo dva miliona godina poremetila je osetno hronologiju ljudske rase.
   Dok su rasprave oko ovoga još trajale, nova otkrića unela su dodatnu zbunjenost među antropologe.U Evropi su pronađeni novi ostaci u slojevima ispod onih u kojima je nađen neandertalac, a pripadale su čoveku koji je bio mnogo bliži savremenom čoveku nego neandertalac.Zastupnici evolucije neandertalca od majmunolikih predaka bili su toliko zaprepašteni da su bili skloni negirati autentičnost nalaza.Ali, dokazi su nastavili da se gomilaju.Posebno je jedno nalazište bilo tako uverljivo da se više nije moglo proveravati.Pećina u Fontševadu u južnoj Francuskoj pokazivala je tipične oznake prebivališta neandertalaca.Ispod tog sloja bio je krečnjački talog, a ispod njega, na dubini od oko dva metra, pronađeno je mnogo životinjskih kosiju i dve ljudske lobanje.Lobanje su imale obim savremenih, a nedostajali su im i teški očni lukovi neandertalca.Oruđa pronađena oko njih pripadala su periodu pre pojave neandertalca.Fluorni test definitivno je pokazao da su lobanje starije od neandertalskih.
   U praktično svim obeležjima lobanje iz Fontševada bile su jednake današnjim, a ipak nije bilo nikakve sumnje da su pripadale ljudima koji su živeli pre neandertalaca.I tako su antropolozi bili prisiljeni da priznaju da neandertalac nije nastao evolucionim razvitkom od neke 'primitivnije' rase, već da je u stvari rezultat izrođavanja neke zdravije i naprednije rase.I tu smo dobili situaciju da je bio 'čovek pre pračoveka'.
    Problem porekla pračoveka nije bio ograničen samo na Evropu.Kad je poznati istraživač Diboa otišao na Javu 1890. godine, prvo njegovo otkriće bila je takozvana Vadjak lobanja. Ona je bila tako savremena po svojim karakteristikama da je bila u potpunoj nesaglasnosti sa njegovim zamislima o izgledu preistorijskog čoveka i on ju je zanemario, ne dopuštajući nikome da je prouči gotovo 30 godina. U međuvremenu su načinjeni slični nalazi i problem je dostigao iste razmere kao i u Evropi.Kako je veliki broj tih lobanja bio stariji, ili bar jednako star kao pitekantropus, to je pretpostavka da se pitekantropus razvio od primitivnijih vrsta postala sve neodrživija.Tada je takođe dokazano da su neki od australoida savremenog izgleda, (kako su nazivani preistorijski ljudi jugoistočne Azije) u bliskom srodstvu sa australskim urođenicima.Smatralo se, naime, da su australski urođenici savremeni ljudi neandertalskog tipa, ali su najnoviji radovi obezvredili to tvrđenje i pokazali da oni uopšte nisu neandertalci, mada imaju neke karakteristike koje podsećaju na tu vrstu pračoveka.
   Istu zbrku izazvao je i slučaj Australopithicena iz južne i istočne Afrike.Dva metra pod ispod Zinjantropusa pronađene su kosti vilica, fragmenti lobanje, ključnjače, rebara i stopala.Najčudnije kod tih kostiju je to što su potpuno slične kostima savremenog čoveka, a ipak se nalaze nekoliko metara ispod ostataka čoveka za kojeg se smatralo da je najraniji primerak ljudske vrste. Odkud čovek pre pračoveka?
   Dalju zabunu u ovom slučaju izazvao je rezultat kalijum-argon testa koji je jednom sloju bazalta u području Zinjantropusa dao starost od milion i trista hiljada godina, a drugom četiri miliona - što čini razliku od dva miliona i setamsto hiljada godina za materijal iz iste vulkanse nakupine.Godine 1969. jedna naučna ekspedicija pronašla je kod jezera Rudolf u Etiopiji izvestan broj zuba i dve donje vilice australopiteka u sedimentima čija je starost procenjena na četiri miliona godina.Zapanji se čovek kad vidi šta se sve ne traži od njega da veruje!





   Odličan primer tome je i Pitdaunski čovek, koji je zaluđivao stručnjake za ljudsku evoluciju preko četrdeset godina, a bio je namerna prevara.Rekonstruisan je na osnovu jednog jedinog zuba za koji se na kraju, ispostavilo da je svinjski!
  Engleski naučnik Vilfrid E.Legros Klark, priznak tako jedan od vodećih anatomskih autoriteta u svetu, mnogo je pisao o tim primercima čovekove vrste.U članku 'Čovek' koji je objavljen u Britanskoj enciklopediji 1966. godine, on tvrdi da se karakteristike koje pokazuju lobanje južnoafričkih praljudi nikada ne mogu naći kod majmuna.Nijedna od karličnih kostiju nije slična majmunskim, već  je jasno hominidna, to jest pripada čoveku.Ostaci južnoafričkog pračoveka su u mnogo karakteristika različiti od ostataka majmuna, i što se tiče lobanje, a i zuba i kostiju udova.Oni nemaju isturenih očnjaka kao majmuni, već normalne ljudske zube.Oni se potpuno izdvajaju iz kruga savremenih majmuna i imaju karakteristike savremenih ljudi, iako su po rastu bili mnogo manji.
Pitekantropus i  svi njegovi srodnici, isto tako kao i neandertalac, potuno su odbačeni kao mogući preci savremenog čoveka.Australopitekus, koji je tako slavodobitno istican kao rešenje problema postanka čoveka, sada je zbačen sa prestola  i  diskreditovan.Što se više proučavaju ostaci preistorijskog čoveka nađeni po celom svetu, dokazi da su postali od životinjskih predaka sve su slabiji i neuverljiviji.
   Sa druge strane, ako se vratimo biblijskom izveštaju o raseljavanju ljudi sa Ararata i iz Vavilona, slika nam postaje sve jasnija i jasnija.Odlazeći u svim smerovima sa Srednjeg istoka, čovek je proširio i svoju 'kulturu kamenog doba' po celom Starom svetu, brzo usvajao bolje metode pravljenja oruđa, građenja zaklona, gajenja žitarica i razvijanja stočarstva.Varijacije koje su izazvale nastajanje tako različitih rasa kao što su bile neandertalska, pitekantropska i austalopitečka potpuno su razumljive  kad se uzmu u obzir različiti uslovi pod kojima je čovek živeo u različitim područjima.U većem delu sveta te neprikladne mutacije su izumrle, a zamenili su ih ljudi boljih fizičkih osobina, iako su se u nekim područjima još održale u velikom broju, kao na primer u centralnoj Africi, na Novoj Gvineji i u Australiji.
  Naučnik Cukerman kaže: 'Ako izuzmemo mogućnost Stvaranja, onda je očito čovek morao nastati iz jednog majmunolikog stvorenja, ali ako jeste, za to nema apsolutno nikakvog dokaza u fosilnom zapisu'.
   Posle svega ovoga, čini se da bi trebalo ponovo pažljivo da se preispita ono čemu su nas učili u školi, a što se sasvim lepo uklapalo u ateističku teoriju evolucije, sve dok nije negirano upravo onim na što se najviše pozivalo - samom naukom.Izgleda da je vreme da priznamo da smo božanskog, a ne majmunskog porekla.

Rumunjska ukinula teroiju evolucije iz školskog programa

Romania removes theory of evolution from school curriculum

Romania's withdrawal of the theory of evolution from the school curriculum could be evidence of a growing conservative tendency in teaching. Evolution has been removed from the school curriculum in a move which, pressure groups argue, distorts children's understanding of how the world came into being.

Meanwhile, religious studies classes continue to tell Romanian children that God made the world in seven days.

The theory of the Origin of Species and the evolution of humans is no longer present in the compulsory curriculum, through a nationwide decision made under the previous Government in 2006. Before the change, Darwin's theory was taught to pupils aged 18 or 19 years old. This was also in the curriculum during the Communist period of dictator Nicolae Ceausescu.

Information on natural selection, how fish turned into lizards and, more or less, a summary of the first 4.5 billion years of the world until man walked the earth is now optional.

"We don't teach the theory of evolution anymore," said one 38 year-old Bucharest-based biology teacher.

But the Minister of Education, Cristian Adomnitei, argues that biology is taught within the context of evolution. "This subject can be found implicitly from middle school to high-school," the Minister tells The Diplomat. "Do you think that the studies about the world where we live, its evolution or genetics can ignore the evolution theory? This is impossible."

But Remus Cernea, president of Solidarity for Freedom of Conscience, is unimpressed by the Ministry's position on implicit learning.

"How can the evolution theory be implicit?" Cernea says. "The evolution theory is either present in the curriculum and in the text books and is studied by everybody, or not present in the curriculum and nobody studies it."

Meanwhile, in religious classes, pupils are taught that the world was created in seven days and God made plants on the third day and the sun on the fourth. Textbooks claim the first man was Adam, who was 'made of ground', and that Eve, the first woman, was made from one of her husband's ribs.

"The Romanian state, whether it intends or not, offers pupils a unique perspective on the world, the religious one, without any critical scientific or philosophical offset," argues Cernea.

Biology has been cut from two hours to one of teaching per week for the final two years in many high schools. In place of evolution, kids are taught more about human ecology and the environment, subjects which one biology teacher says children find boring.

"Kids find out what really happened from the Discovery channel," she adds. "They don't really believe the world was made in six days. Well, I hope they don't."

No one is accusing the Orthodox Church of any kind of conspiracy to replace evolution with creationism by the back door. "The only motivation I can see is the lack of vision on pupils’ education in Romania," says Cernea.

In 2006, the Ministry of Education and Research also removed Voltaire, Camus and Nietzsche from the philosophy curriculum. These three writers are noted for their critical views on religion and Nietzsche's pronouncement that 'God is dead'.

Some teachers fear a creeping conservative tendency in Romania's schools.

At present, children are taught religious classes from ages seven to 18. This is mostly an Orthodox curriculum. They are also taught that to sleep in on Sunday mornings is bad because children should be going to church.

"It's not being taught about religion and what it means," said one headmistress. If a parent wants their child not to attend the classes, because they are, for example, Jewish, Muslim or agnostic, he or she has to draft a letter to the school. The child then sits in a library or the head teacher's office working on, say, maths or languages.

But there are new proposals to make all religious classes compulsory for the education system, regardless of the parents' wishes. All children who do not want to attend Religion classes would attend a Moral and Religious Education class. But there is no one qualified to teach Moral and Religious Education. Some teachers fear that the classes will, with minor additions, be the same Orthodox curriculum dictated by a religious studies teacher to a single Jew, Muslim or Humanist in a library or staff room.

MINA

I dio

Svet nauke nije izmakao pažnji Zavere, i on je podstican na nova i sve obimnija istraživanja, sve dok se nije došlo do nove veoma prestižne teorije. Osnova današnje naučne misli je teorija evolucije. Ova teorija je toliko važna, da se, ko god kaže da sa njom nešto nije u redu, proglašava neznalicom: "Ni jedna iole obaveštena osoba više ne sumnja da su mnoge životinjske vrste koje danas nastanjuju Zemlju rezultat procesa evolucije."

Ovakav stav dodatno ojačavaju oni koji tvrde da evolucija više nije teorija: "Evolucija nije nagađanje, to je jedna utemeljena teorija koja je potpuno dokazana poznatim činjenicama." Cilj evolucije je, prema socijalistima, bar sudeći prema knjizi pod nazivom Evolucija čoveka koju je izdala Socijalistička radnička partija, jasan: "Moderni socijalizam je tesno povezan sa savremenom naučnom teorijom evolucije. Ako radnici shvate nauku, oni postaju socijalisti."
Pored ovoga, teorija evolucije ima još jednu namenu, daleko izopačeniju od puke želje da čitaoca prevede u socijalističke vode. Naučnik Džulijen Haksli (Julian Huxley) objasnio je da je "Darvin pokazao da nije potreban nikakav natprirodni tvorac, pošto prirodnoj selekciji može da se pripiše svaki poznati oblik života. U njegovoj evoluciji nije bilo mesta ni za kakvu natprirodno delovanje."
Dakle, evolucija ima dva direktna nesuprotstavljena cilja: da ubedi svakog ko o njoj čita da je socijalizam partner evolucije, i drugo, da ne postoji nikakva stvaralačka sila u Univerzumu.
Haksli je otišao i dalje tvrdeći da je "natprirodno počišćeno iz Univerzuma... Bog se više ne može smatrati upravljačem Univerzuma... Bog počinje da liči ne na vladara, već na poslednji izbledeli osmeh kosmičke mačke iz češajera."
Masonski red je, takođe, stavio jak naglasak na teoriju evolucije, sudeći prema knjizi V. L. Vilmhursta (W. L. Wilmhurst) Značenje Slobodnog zidarstva. U njoj se kaže: "To, evolucija čoveka u nadčoveka, to je oduvek bio cilj antičkih misterija. čovek koji je isklijao iz zemlje, razvio se u nižim carstvima prirode i došao do sadašnjeg racionalnog stanja, još mora da završi svoju evoluciju postajući biće nalik Bogu i ujedinjujući svoju svest sa Sveznajućim..."
Dakle, jedan od ciljeva masonerije jeste da pomogne čoveku u ispunjavanju njegovog evolutivnog progresa na putu do savršenstva.
No, u poslednje vreme, posebno u drugoj polovini XX veka, razvila se još jedna nova teorija, koja je suparnica teoriji evolucije. Veoma je važno shvatiti ovu novu teoriju i posledice koje ona ima na evoluciju i nauku u celini. Ove dve suparničke teorije mogle bi se definisati na sledeći način:

1. Organska evolucija: teorija da su sva živa bića nastala putem materijalnog, prirodnog
evolutivnog procesa iz jednog izvora koji je sam nastao iz mrtvog, beživotnog sveta.
Smitsonian institut iz Vašingtona je evoluciju definisao na ovaj način:
"Evolucija je koncept po kojem se vrste menjaju tokom vremena. Tokom miliona godina, male
promene se gomilaju i postaju velike razlike: neke vrste nestaju a druge izumiru. Stupnjevi promena se veoma razlikuju, a pravci promena su nepredvidivi." Suprotstavljena teorija definiše se kao:

2. Kreacionizam: teorija po kojoj su sve osnovne životinjske i biljne vrste nastale delovanjem Tvorca koji je u tome primenjivao posebne procese koji danas više nisu na delu. Zapažate da su obe teorije samo i jedino to: teorije. Nijedna se ne može dokazati u savremenim naučnim laboratorijama. Obe pokušavaju da objasne Zemlju i njene stanovnike pomoću raznih činjenica koje postoje na svetu. Kreacionisti tvrde da postoje dva naučna zakona koja pobijaju evoluciju. Ti zakoni zovu se zakoni termodinamike (termodinamika je nauka koja se bavi kretanjem, odnosno razmenom toplote.) Evo tih zakona:

1. Prvi zakon termodinamike: Ukupna količina energije ostaje konstantna. Energija se nigde u Univerzumu ne stvara, ona se samo menja. (Prelazi iz jednog oblika u drugi).

2. Drugi zakon termodinamike: Energija se menja kroz opadanje. Energija postaje teže dostupna za dalji rad.

Jedan od vodećih kreacionista u svetu, doktor Henri Moris (Henry Morris), tvrdi da "Drugi zakon pokazuje da je negde morao postojati početak, jer, drugačije bi svet bio već mrtav. Prvi zakon pokazuje da Univerzum nije mogao da nastane sam od sebe, pošto nijedan od procesa ništa ne stvara." Doktor Moris nastavlja: "Istinski zakon promene, međutim, jeste zakon opadanja a ne zakon rasta, promena 'nadole' a ne promena 'naviše'. Stoga su zakoni termodinamike oštro suprotstavljeni filosofiji evolucije."
Obe ove teorije posmatraju Univerzum i zatim pokušavaju da objasne njegovo poreklo. One su potpuno oprečne. Evolucija teoretiše kako je na Zemlji život stvoren kroz seriju postupnih procesa u kojima su prvo nastali niži oblici života iz kojih su kasnije evoluirali viši oblici života.
Po drugoj teoriji, kreacionističkoj, sav životinjski kao i ljudski svet stvoren je gotovo u istom trenutku. Ni jedna od ovih teorija ne može se dokazati u laboratorji, niti se proces koji one zastupaju sada odigrava.
Evolucionisti objašnjavaju da je prauzrok života slučaj, dok kreacionisti tvrde da je to delo Tvorca. Možda će neki od argumenata kreacionista pomoći onima koji nikada nisu razmatrali ove teorije uporedo. Postoji najmanje devet jakih argumenata protiv teorije evolucije.

1. SLUčAJ. Evolucionisti teoretišu kako su najprostiji oblici života nastali stvaranjem aminokiselina koje su se kasnije poredale u lanac i tako obrazovale protein (belenčevinu), i to sve igrom slučaja.
Najjednostavniji protein sastoji se od lanca koji ima otprilike 100 aminokiselina. Međutim, život neće nastati bilo kakvim redosledom tih aminokiselina. Jedan jedini redosled daje život- sve ostale kombinacije to nisu u stanju. šansa da se 100 aminokiselina slučajno poredaju u optimalni raspored koji daje život, iznosi 1: 100000000000000000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000000000000000000000000000000 000000000000 (broj ima 158 nula)
Astrofizičari pretpostavljaju da u Univerzumu ne postoji više od 1080 infinitezimalnih (beskrajno malih) "čestica" (broj 1 sa 80 nula) a da starost Univerzuma iznosi 1018 sekundi (30 milijardi godina).
Pod pretpostavkom da svaka čestica može da učestvuje u hiljadu milijardi (1012) različitih događaja svake sekunde (ovo je, naravno, nemoguće visoka brojka), onda je najveći mogući broj događaja koji su se odigrali u celom Univerzumu tokom celokupnog postojanja samo 1080 x 1018x 1012, odnosno 10110 (broji sa 110 nula).   
Bilo koji događaj sa verovatnoćom manjom od 10110, ne može se odigrati.
"Njegova verovatnoća postaje nula, bar u nama poznatom Univerzumu."
Dakle, gore navedeni primer od 100 sastojaka (100 amino-kiselina formiranih u lanac koji daje najprostiji oblik života) ima verovatnoću koja je jednaka nuli. To se nikada nije moglo dogoditi slučajno.
Ogromna cifra l158 (1 koji sledi 158 nula) može se uporediti po svojoj veličini sa predviđanjima današnjih naučnika da u svemiru postoji samo l22 (1 koji slede 22 nule) zvezda u Univerzumu.
Ako Haos ne može da proizvede Red u tako minijaturnim razmerama, kako se može očekivati da nasumice proizvede sav poredak koji naučnici pronalaze u Univerzumu?

Edvard Konklin (Edward Conklin), biolog, izjavio je: "Verovatnoća da je život nastao slučajem može se uporediti s verovatnoćom da če rezultat eksplozije u štampariji biti uredno i po redosledu složeno prošireno izdanje rečnika koji se u njoj štampa."
Pitanjem da li je Haos mogao da proizvede Red bavila su se dvojica veoma uglednih engleskih naučnika. Oni su proučavali mogućnost da je život nastao slučajem. Ta dvojica naučnika, profesor ser Fred Hojl (sir Fred Hoyle) i profesor čandra Vikramasinge (Chandra Wickramasinghe) su, nezavisno jedan od drugoga, došli do zaključka da "je mogućnost da je život nastao slučajem toliko krajnje minimalna da je to apsurdno." Obojica su izračunali da je šansa da se život na Zemlji pojavio nekom slučajnom iskrom, matematički izražena, 1:1040 000 (broj 1 iza kojeg slede 40 000 nula. Taj broj bi zauzeo 13 stranica kucanih nula, sa 55 redova na svakoj stranici i 60 nula u svakom redu.)

Došli su do zaključka da je razumno tvrditi "kako su najvažniji aspekti fizike, na kojima život počiva, u svakom slučaju plod namere. Ne postoji ni jedan drugi način na koji bismo mogli da shvatimo... život, osim kao Stvaranje na kosmičkom nivou. Shvatamo da je jedini logičan odgovor da je život posledica Stvaranja, a ne slučajnog komešanja."
članak koji je doneo njihove zaključke u londonskom "Dejli ekspresu" od 14. avgusta 1981. nosi naslov: "Bog MORA da postoji". Drugim rečima, život nastao iz slučaja, ni slučajno!

2. DOKAZI U VIDU FOSILA. "Arizona dejli star" od 17. avgusta 1981. donosi sliku nedavno uginule krave koja se raspada u pustinji. Slika otkriva da od životinje nije ostalo ništa osim veoma izbledelih kostiju. Nije bilo kože, dlake, unutrašnjih organa koji su od životinje preostali. Oni su razneseni od strane drugih životinja, bakterija i usled dejstva prirodnih elemenata.
Ova slika životinje od koje će uskoro ostati samo veoma oštećene kosti skeleta neminovno nameće jedno zanimljivo pitanje: kako nastaje fosil?
što životinja duže leži mrtva, manje tkiva ostaje da se fosilizuje. Pa ipak, naučnici pričaju svetu da je potrebno milion godina da bi se dobila potrebna količina prašine, blata ili nanosa koja će prekriti životinju. Ali fosili su pronalaženi gotovo netaknuti, sve do kože i nabora na njima (na primer, kod fosilnih ostataka crva). Crv fosilizovan do najmanjih prevoja na telu implicira da je prvo došlo do iznenadnog taloženja blata koje ga je pokrilo a zatim i do hemijskih promena koje su očvrsle životinjicu toliko da je njeno telo izdržalo ogroman pritisak velike količine nanosa iznad nje.
školjke su pronalažene sa očuvanim mišićima, što opet implicira da je prvo došlo do iznenadnog taloženja naplavina iznad njih, a zatim i do brzog hemijskog procesa koji je od mišića unutar školjke načinio čvrst fosil. Treba pretpostaviti da bi, u slučaju da se proces odvijao sporo, mišići unutar školjke istrulili. Problem sporog taloženja prašine koja pokriva uginuli organizam a izaziva proces fosilizacije nije jedino pitanje koje dovodi evolucioniste u nedoumicu.

Isti problem javlja se i kod fosilizacije životinja koje žive u vodi. Jedan naučnik je izjavio: "Kada riba ugine, njene kosti se raspadnu za manje od nedelje. Naučnik je rekao da je prisustvo potpuno očuvanih fosila riba dokaz katastrofe koja se dogodila iznenada i zatrpala kosti ribe na datom mestu."
Pitanje stvaranja fosila predstavlja problem za evolucioniste, ali ne i za kreacioniste, koji veruju u opšti potop koji je jedini mogao da iznenadno i brzo nataloži ogromne količine mulja na mrtve životinje, kako na zemlji, tako i u moru. Nije ovo, međutim, jedini problem s kojim se susreću evolucionisti. Njihova teorija zahteva ogroman broj prelaznih oblika živih bića koja bi se mogla povezati u jedan niz da bi se dokazala samo jedna sekvenca evolutivnog procesa.
"Ali fosilni ostaci pokazuju temeljitu razliku koja postoji između reptilskih životinja i sisara, bez ikakvih dokaza o prelaznim oblicima."
Evolucionisti teoretišu da će fosilni ostaci, što naučnici budu kopali dublje u zemlju, pokazati potpuni razvoj od nižih oblika života ka višim oblicima.
Kreacionisti zastupaju teoriju da će fosilni ostaci otkriti iznenadnu pojavu života, kako viših tako i nižih oblika, i to u najnižem sloju, i da se neće pronaći dokaz o menjanju prostih životnih oblika u složene kako se bude kretalo naviše po slojevima strana. To je u skladu sa verovanjem kreacionista da je život nastao istovremeno u svim svojim oblicima.
Prvi provereni fosil živog organizma pronađen je u sloju stena iz kambrijskog perioda, za koji se pretpostavlja da je star nekih 500 000 000 (pet stotina miliona) godina. Nikakvi fosili nisu pronađeni u dva sloja koja leže ispod. Međutim, u sloju iz kambrijskog perioda pronađene su milijarde fosila i svi su bili veoma složene građe.
Niko do sada nije pronašao ni jedan fosil koji bi dokazivao razvoj života iz jednoćelijskog organizma. Upravo u skladu sa onim što tvrde kreacionisti.

Pogledajmo šta kaže jedan ugledni udžbenik. Stensfildova Nauka evolucije, koju je 1977. izdala kuća "Makmilan", o sloju iz Kambrije saopštava sledeće: "Tokom kambrijskog perioda, iznenada su se pojavili predstavnici gotovo svih glavnih životinjskih vrsta koje danas poznajemo. Kao da se podigla neka gigantska zavesa i otkrila svet koji obiluje životom fantastične raznolikosti."
Kreacionisti su na dnevni red stavili još jedan problem koji predstavlja muku za evolucioniste. Oni dovode u pitanje zaključke evolucionista da se najstariji fosili uvek nalaze u najstarijim stenama. Jedan kreacionist je napisao:
"Fosilni dokazi da je život evoluirao od prostijih ka složenim oblicima tokom geoloških perioda počiva na geološkoj starosti pojedinih stena u kojima su pronađeni ti fosili. Stenama se geološka starost određuje na osnovu fosilnog sastava koji sadrže. Fosili se jedan za drugim redaju na osnovu njihovih pretpostavljenih evolutivnih veza. Tako se glavni dokaz evolucije zasniva na pretpostavci evolucije".
Drugim rečima, razlog zbog kojeg se neke stene smatraju starim jeste to što su fosili u njima stari. Razlog zbog kojeg neke fosile smatraju starim je taj što su stene koje ih sadrže stare. Ovo se zove circulus vitiosus (začarani krug, odnosno kružni zaključak).
Sledeča nelogičnost na koju naizlazimo baveći se fosilima je da "nikada nije pronađen potpuni geološki redosled slojeva, ni na jednom jedinom mestu na zemaljskoj kugli... štaviše... uopšte nije neuobiča-jeno da se geološki slojevi pronalaze potpuno izvan pretpostavljenog reda, pa se tako, recimo, "stari" slojevi sasvim udobno odmaraju ležeći preko "novih" slojeva." (Geološki redosled slojeva je presek koji pokazuje slojeve različitih doba naslagane jedne iznad drugog, pri čemu se stariji slojevi nalaze na dnu a novi na vrhu. Slojevi su poređani od najstarijeg ka najmlađem. Ovaj proces je, pretpostavlja se, trajao milijardama godina.)
U nizu problema sa kojima se evolucionisti sreću, javlja se i ovaj: "Sada je poznato da su složenije biljke postojale u kambrijskom periodu, koji je na evolucionom kalendaru nekih 200 miliona godina pre nego što su, prema toj teoriji, evoluirali i najprostiji oblici suvozemnih biljaka."
"Postoje brojni lokaliteti širom sveta gde su tobože stariji i jednostavniji fosili nataloženi tako da su vertikalno iznad slojeva koji sadrže "mlađe" i kompleksnije fosile."
Ali, jedna od najčudnijih protivrečnosti u celoj stvari sa fosilima izašla je na svetlost dana kada je na nekim ostrvima u blizini Novog Zelanda pronađen gušter tuatara, i to živ, posle tvrdnji da je ta vrsta tobože odavno izumrla. Pošto naučnici nisu pronašli ni jedan fosilni ostatak ovog guštera mlađi od 135 miliona godina, pretpostavili su da je ta vrsta guštera izumrla. Drugim recima, ta životinja je živela pre 135 miliona godina, ali od tada pa sve do našeg doba nije, jer nisu pronađeni nikakvi fosilni ostaci tog guštera u naslagama stena za koje se pretpostavlja da su stare do 135 miliona godina. Pronalazak živih guštera zaista ih je zbunio. Gde su fosilni ostaci guštera u poslednjih 135 miliona godina?
Ne pitajte evolucioniste. Samo kreacionisti imaju odgovor: pretpostavke koje se prave prilikom određivanja starosti fosila potpuno su pogrešne.
Takve anomalije su relativno česte i događaju se širom sveta. Na primer, jedan naučnik bio je potpuno zbunjen kada je ispitivao fosilne ostatke u Grend kenjonu. Pronašao je naslagu stena koje su sadržale izvesnu vrstu fosila. Iznad tog sloja bio je debeo sloj jalovine bez fosilnih ostataka, što je nagoveštavalo da je ta životinjska vrsta izumrla. Međutim, u sloju iznad jalovine ponovo su se našli isti fosilni ostaci. "Teorija evolucije ne dozvoljava vraćanje unazad, nikakvo obnavljanje vrsta koje su jednom izumrle."
Mnogi ugledni naučnici zapazili su nemogućnost evolutivne teorije da pomoću fosilnih ostataka dokaže da je život evoluirao iz prostih u složene životne oblike. Dejvid Raup (David Raup), iz čuvenog čikaškog Fild muzeja, izjavio je sledeće o fosilima:
"Mi smo danas oko 120 godina od Darvinovog vremena i znanja o fosilima su se veoma proširila. Ironično je, međutim, da imamo manje primera evolutivnih prelaza nego što smo ih imali u Darvinovo vreme. Pod ovim podrazumevam da neki klasični primeri Darvinovih promena u domenu fosila, kao što je, na primer, evolucija konja u Severnoj Americi, moraju da se odbace ili modifikuju, što je rezultat detaljnijih informacija koje sada posedujemo."
Uprkos svim ovim problemima, evolucionisti nastavljaju da se drže fosila kao dokaza koji pokazuju valjanost njihove teorije. Možda razlog za to leži u veoma zanimljivoj činjenici da "više od polovine svetskih geologa radi direktno za naftne kompanije a da podrška mnogim geolozima na Akademiji i u vlasti dolazi od naftaša."

3. MUTACIJE. "Arizona dejli star" od 4. aprila 1981. donosi sliku dvoglave zmije. Tekst ispod slike kaže da je profesor zoologije sa Ari zona stejt univerziteta izjavio kako zmija "ne bi dugo preživela u divlji ni."24 Ta zmija je bila mutacija i imala bi teškoće da preživi u surovim uslovima prirodnog okruženja.
Evolucionisti tvrde da su mutacije mene koje izazivaju promene vrsta, pa ipak naučnici znaju da 99 odsto mutacija proizvodi inferiorna stvorenja, kao što je pomenuta dvoglava zmija, koja "ne bi predugo živela u divljini". Da je ovo sa mutacijama tačno, onda bi se medu fosilnim ostacima našlo i bar nešto od tih 99 odsto neuspešnih mutacija, pored onih uspešnih, koje se nalaze u velikim količinama. Do sada medu fosilima nije pronađen ni jedan ostatak sa mutacijama.

4. VREME. Prema teoriji evolucije prošli su milioni, ako ne i milijarde godina, dok čovek i različite životinje nisu evoluirale u više ob like života. Izvesne vrste su izumrle pre nego što su druge vrste, uključu jući tu i čoveka, evoluirale.
Tokom jedne rasprave između evolucionista i kreacionista u Tusonu (Arizona), jedan evolucionista, profesor univerziteta u Arizoni, tvrdio je da bi, čak i kada bi se pronašli fosilni ostaci čoveka i dinosaurusa na jednom mestu, to ozbiljno oslabilo teoriju evolucije, ali je ipak ne bi uništilo.
On je objasnio da je to stoga što su, prema teoriji evolucije, dinosaurusi živeli na Zemlji 60 miliona godina pre pojave čoveka. Jedan od gledalaca koji je prisustvovao debati uključio se u razgovor i ukazao na to da upravo takav fosilni dokaz postoji na reci Peloksi, u blizini Glen Rouza (Teksas), južno od Fort Vorta. Velika
poplava koja se dogodila 1900. godine sprala je naslagu mulja i otkrila krečnjački sloj koji se nalazio ispod njega. Ovaj sloj krečnjaka, za koji se pretpostavlja da je star 120 miliona godina, doneo nam je jedno zapanjujuće otkriće. U krečnjaku su nađeni otisci ljudskih stopala! Pošto se prema teoriji evolucije čovek pojavio na Zemlji pre otprilike milion godina, pojavljuje se neobjašnjiva razlika od 119 miliona godina, ukoliko je, bar približno tačno, ustanovljena starost krečnjaka.
No, to nije sve. Iznenađenje je tek usledilo kada su u blizini otisaka ljudskih stopala pronađeni i otisci nogu dinosaurusa! Teoretski, dinosaurusi su izumrli pre otprilike 60 miliona godina. To znači, bar pre-ma teoriji evolucije, da je nemoguće da su čovek i dinosaurusi na Zemlji živeli u isto vreme.
Gledalac je zamolio profesora da pruži svoje tumačenje ovog otkrića, da odgovori jesu li čovek i dinosaurus obitavali na Zemlji u isto vreme. Zatim, da objasni kako je moguće da je stena stara 120 miliona godina, otisci dinosaurusa 60 miliona, a otisci čoveka milion godina?
Naučnik je hitro ponudio objašnjenje.
Zastupao je stanovište da je stena jednom bila meka, pre otprilike 60 miliona godina. Dinosaurus se kretao kroz blato i tako ostavio iza sebe dokaz o svom postojanju, otiske u mekoj steni. Zatim se blato stvrdlo, pa se nekih 59 miliona godina kasnije ponovo razmekšalo. čovek se kretao kroz blato i tako je i on ostavio svoje otiske. A onda je, iz nekih neobjašnjivih razloga, stena ponovo postala čvrsta, pa su se tako otisci dinosaurusa i čoveka našli jedan pored drugog.
Na pitanje kako je moguće da otisci dinosaurusa nisu usled erozije nestali kada se krečnjak ponovo razmekšao onog dana kada je čovek ostavio svoje otiske, naučnik je priznao da nema odgovor.