Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 28. Mar 2024, 19:01:18
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Ovo je forum u kome se postavljaju tekstovi i pesme nasih omiljenih pisaca.
Pre nego sto postavite neki sadrzaj obavezno proverite da li postoji tema sa tim piscem.

Idi dole
Stranice:
1  Sve
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Светислав Пушоњић  (Pročitano 8751 puta)
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16345
Zastava Sirte
OS
Windows XP
Browser
Chrome 8.0.552.237
mob
Nokia 
БЕДЕНИЧКА БИТКА

Зло велико Србе притиснуло,
кидисали редом сви душмани
ђедовину да им силом отму,
што на силу а што на лукавство.
Ђе су Лазар и сви мученици
својом крвцом земљу натопили
и Србију с Богом збратимили
урла сада силни Арнаутин,
жари, пали, Србе рашћерује,
пјан од крви љуто подврискује
да Косово биће Албанија.
Исто чини погани Балија
Србинову Босну преотима,
жари, пали, Србе рашћерује,
пјан од крви љуто подврискује
да ће Србу сјеме утулити
да ће Босну својом начинити
ко што бјеше за турског земана.
Понајгоре кидишу Хрвати
што немају части ни образа
нити знају икаких светиња
осим да се поклоне силнима.
Клањали се цару аустријском
клањали се љутоме Хитлеру
сад Европи метаније чине.
Ђе је силе у свијету било
Хрвати су за њом потрчали,
мјесто слабог од јаког да бране
они вазда с јаким на слабога.
Хрват није јунак од мегдана
да се часно с душманима туче
но све чини тајно и лукаво
на превару битке задобија
на превару, лажи и издајство.
Два је вјека Србину тепао
и својим га братом називао,
не би ли га на врата пустио
не би ли му кућу раскућио
и гркљана лакше пререзао.
Жари, пали, Србе рашћерује
пјан од крви љуто подврискује
да Хрватска биће до Земуна.
На све стране јаук и кукњава
на све стране српска бјежанија,
пиште ђеца до неба се чује
у груди се жене ударају
за покланом својом фамилијом
за спаљеном кућом и огњиштем,
крв се леди од њиових клетви
душманима што их набрајају.
Све то чује Европска Унија
све то чује силна Америка
све то чују ал се глуви чине
те Хрвате тобож опомињу
ал их тајно на Србе хушкају
и оружје силно дотурају.
Још по свјету лажи раширили
да су Срби народ крволочан
да злочине многе починише
над Шиптаром, Балијом, Хрватом,
што се јадни сад од њега бране.
Нађоше се Срби на невољи
без икога у свијету свога,
од негдашњих силних пријатеља
не остаде ниђе ни једнога,
сви им редом леђа окренули
и сили се свјетској поклонили,
сви неправди одобрили путе.
И Русија, голема држава,
и она се грдно избрукала,
гледа шта се са Србима чини
ал истину не смије да збори,
но пажљиве рјечи изговара
америчке лажи одобрава,
америчке лажи и поганства.
Но да видиш јада још горега
што се чини међ самим Србима.
Око власти потукле се вође,
међу собом све се искрвило,
као пашчад сеоска се кољу
кад с трпезе збришу се остаци,
за кукавни народ и не маре
нити јаук у срце их дира.
Све се куну у своје јунаштво
све се куну у част и поштење,
Обилић им с уста не силази
ни Обилић, ни Лазар, ни Сава,
а с душманом пазар утврдили
и земље му српске поклонили
усташама нејач оставили.
Ниђе једне разборите рјечи
да сплашени народ осоколи,
ниђе једног честитог главара
да јуначки пред народом стане
и злотвору на мегдан изиђе.
Ђенерали војску издадоше,
голобраду ђецу оставили
и душману путе олакшали.
Касарне им редом препустили
И голема складишта џебане.
Сакриле се политичке вође
ућутале црквене владике
побјегоше с фронта официри
оста стадо без својих пастира
да га вуци кољу и сакате.
Ал не бјежи Тепићу Милане
дични мајор са славне Козаре
већ се диже и оружје паше
да јуначки дочека усташе.
Војнике је мајор окупио
Те очинску рјеч им вако збори:
“Ђецо моја, дико Србинова,
виђесте ли шта са нама бива
и злотвори шта нам починише.
Виђесте ли како их поможе
поганстава пуна Америка,
што дукату подиже олтаре
и дукат јој закон исписује
а правди се Божјој изругује,
а са њоме Швабо и Арапин
што на Србе вазда су лајали
и земљу нам силом отимали.
Виђесте ли да нас одрекоше
они што нас некад братимише
ко што Петар одрече се Христа.
Виђесте ли наше поглавице
За дукате што нас издадоше
За дукате и главарства своја
На зло роду, себи на срамоту.
Ал се ђецо ви не поплашите
но се сложно уза ме прибијте,
да бранимо што се бранит мора.
Зло је свјетско коров непрестани
сјеме му се не да ископати,
људска срца слаба и нејака
тим коровом олако зарасту,
ал јунаштвом тај се коров пљеви
да на дуже не изникне вријеме.
Боље нам је злу се противити
и у борби душу сачувати
макар при том главу изгубили,
него злу се с пута уклонити
под срамотом дане проводити
да нас куну ђеца и унуци.”
Малена је војска у Милана,
малена је и још голобрада
али сложно пред мајора ступа
и једнијем грлом проговара:
“ Сви смо с тобом Милане Тепићу
пред зло ћемо радо ишетати
да срамоту српску оперемо
да душмански зулум уставимо!”.
Кратко врјеме после тога било
ал се крену усташка ордија
међ Србима зулуме да чини
праште пушке, штекћу митраљези,
српске куће огањ редом ждере,
силне ватре до неба се дижу.
Српска тјела свуда разбацана
мирно крмад по тјелима рове
путевима утробе развлаче.
А усташа грдно осилио,
крвавијех руку до рамена
жари, пали и радостан пјева
да Хрватска биће до Земуна.
Ал ето ти Милана Тепића
и његове војске убојите,
на усташе јуриш учинише
те по њима огњем распалише.
Збунише се слуге сатанине
кад виђеше младе соколиће
како бјесно на њих јуришају
а пред њима Милане Тепићу
што из гласа војсци довикује:
“Удри сада војско Србинова
не остави ниђе ниједнога!”.
Половину одмах погубише
половину пољем рашћераше,
што из боја живо прекостаде
на мјесту му метком пресудише.
Потукоше војску усташину
што је већа и бројнија била
те линију фронта направише
да би села српска заштитили
пред Хрвата браник поставили.
Огрија се срце Србиново
огрија се вјером и надеждом
читав народ једним грлом кличе:
“Слава теби Милане Тепићу
слава Богу који те послао,
благо мајци која те родила
и народу који те имаде!”.
Ал да видиш јада изненада,
сабрала се војска усташина
те с големом силом наваљује
да потисне војску мајорову
да линију његову пробије.
Малобројна војска мајорова
малобројна ал се силно бори
да је коме стати па гледати
како ђеца јуначки се туку,
коме неста у пушци метака
тај не бјежи главу да сачува,
право испред рова истрчава,
на бајонет чека душманина.
Три се дана бише и тукоше
и многог Хрвата погубише,
позадуго држали линију,
ал не могу више одољети,
душманска је преголема војска.
Ситне књиге мајор Тепић шиље
те зазива српске поглавице:
“Чујете ли српске поглавице,
шаљите нам људи и оружја
да линију нашу одржимо
да душмански зулум уставимо,
ако ли нам тога не пошљете
сва ће моја изгинути војска
сва ће села Хрват попалити
сву ће нејач српску поморити.”
Заћутале српске поглавице
не смје нико јавом да се јави
а камоли да шиље помоћи,
да се свјетске силе не ражљуте
да Унији Европској угоде.
Кад то виђе Милане Тепићу
да му помоћ ниоткуд не стиже
стаде војску своју повлачити
да измакне бројнијем усташи,
ал му они измаћи не дају
већ са јачом силом наваљују
мајорову да опколе војску
Читав дан их били и гонили,
са стране их сваке салјетали,
догнаше их селу Беденику
ђе складиште џебане је било.
Храбро туку момци Миланови
по усташи метак просипају,
храбро туку али гину често
све их мање крај мајора бива.
Довикује командант усташки:
“ Предајте се, проклети четници
предајте се, не будите луди!
Ако ли се у миру предате
живот ћемо свима поклонити
и кућама здраво отправити,
ако ли се предати нећете
свима ћемо очи повадити
и на ватри живе сагорети!”
Мајор њима вако одговара:
“ Не будали слуго сатанина,
чијој кући да нас отправите
кад на нашу кућу ударате,
ми пред својом кућом већ стојимо
од вашег је бранимо зулума,
живи вам се нећемо предати
изгинули макар до једнога!”
Цикну Хрват као гуја љута
ранише га рјечи мајорове:
“ Виђећемо четничко копиле
је ли кућа моја или твоја!”
Запрашташе пушкомитраљези
заурлаше од бјеса Хрвати
на мајора љуто наваљују
преосталу да прегазе војску.
Пред само их складиште догнаше
и редове њине проредише.
Жао било Тепићу Милану
греота му ђеце голобраде
када виђе ђе ће изгинути
и ниједног неће прекостати.
Кратко врјеме мајор се мислио
док на једно бијаше смислио
те им вако стаде бесједити:
“Ђецо моја, војско Србинова,
послушајте што вам имам касти!
Ви сте досад јуначки се тукли
и Хрвата јадом забавили
и образа српског осветили
и заповјест Божју испунили
да се ближњи од душмана брани
да се злу не уклониш са пута.
Зло усташко ми би надјачали
поглавице да не издадоше
земље српске да не продадоше
туђинима да би угодили
и првенства своја одржали.
Томе злу се нећу уклонити
ал ћу главе ваше сачувати.
Скупа ћемо у складиште ући,
све ћошкове редом минирати,
ви ћете се крадом ишетати
кроза шуме слободно утећи,
мене ћете самог оставити
усташама гозбу да приправим.
Кад усташе у складиште уђу
експлозиве ја ћу упалити
складиште ћу у ваздух дигнути
с усташама небу полећети.”
Кад то чуше млади соколићи
не шћедоше њега послушати,
већ овако сложно бесједише:
“Послушај нас господин мајоре
послушај нас што ћемо ти касти!
Досад смо те у свему слушали
у овом те слушати нећемо,
сви другови наши изгинуше
остављати јер те не хтједоше,
што би и ми друкчије чинили,
што би и ми тебе напуштали
и животе своје сачували,
с тобом ћемо рађе изгинути
кад већ тако Господ заповједа!”
Кад то чуо Милане Тепићу
овако је њима бесједио:
“Ђецо моја, српски витезови,
да је таке још у Срба ђеце
с Богом бисмо сродство очували,
сродство што га Сава утврдио
на Косову Лазар потврдио
и дугове своје намирили
све дугове што му дугујемо
од Косова до нашијех дана,
и грјехове своје окајали
све грјехове што смо починили
трчећи за туђим боговима
одричући Христа васкрслога.
Последње вам дадох наређење
ви га ђецо сада послушајте
ко што сте ме и досад слушали.
Другови су ваши изгинули
али ви сте живи прекостали
иако сте једнако се тукли
на душмане храбро јуришали,
Божја воља хоће да живите,
вас је Господ узо за сјемена
да јуначка изникну потомства,
вољу Божју барем послушајте
ако мене слушати нећете.”
Још је мајор у тој рјечи био
ал усташе сасвим примакоше
те пушкама на њих запрашташе.
Скочи мајор а за њим војници,
у складиште брзо утекоше,
једни ватром туку по Хрвату
други редом мећу експлозиве.
Кад складиште бјеху минирали,
мајору се ђеца окренула
те се вако с њиме поздравише:
“Бог да прости господин мајоре
кад пред Њега будеш ишетао
замоли Га да нам се смилује,
од душманске да нас чува руке.”
Како рјечи ове изрекоше
низ лице им сузе потекоше
са глава су капе поскидали
с мајором се редом ижљубили
пак су брзо одостраг изишли
преко шума слободно утекли.
Но да видиш чуда големога!
Док се мајор с војском поздрављао
бијаше се један притајио
да га мајор не би угледао
да га не би с војском отправио.
То бијаше Мирковић Стојадин
што усташки напад устављаше
устављаше пушкомитраљезом
док су други екплозив метали.
Кад га виђе зачуди се мајор
те овако стаде бесједити:
“Чедо моје дјете Мирковићу,
што ме дјете вако насамари
што ме ниси послушао синко
и с другима шумом утекао
но ћеш сада изгубити главу.
Осамнесто тек си узо љето
прва брада тек ти гари лице,
још ђевојке ниси пољубио
ни животну радост окусио
да погинеш ражалићеш Бога.”
Ал говори дјете Мирковићу:
“Послушај ме господин мајоре
послушај ме што ти имам касти!
Шта су друго животне радости
него свињско по блату ваљање,
шта је чоек надут од ситости
но говече тупога погледа.
Слађе ми је с тобом погинути
но најљепшу ђевојку љубити
но највеће сласти окусити.
Данас ћемо Немању виђети
И Немању и Светога Саву,
Цар Лазара, Милош Обилића,
Карађорђа, Стеван Синђелића,
Синђелића, Марка Миљанова,
Миљанова, Лекса Саичића
и Владику с њима Николаја.
Оба ћемо пред њих ишетати
благослова њиовог примити
за небеском трпезом сеђети
шта од тога слађе може бити?”
Кад је рјечи ове саслушао
зачуди се мајоре Тепићу,
на очи му сузе ударише
ал их с муком јунак уздржава
те овако збори Мирковићу:
“Чини дјете што ти срце каже
и како те Божја рука води
а од мене нека ти је просто.”
Док је мајор фитиљ везивао
једним крајем с полугом спајао,
Мирковић је напад устављао
силан метак усташама слао.
Хрвата је многог оборио
ал је Хрват многобројан био,
метковима обасуше дјете
по тјелу му ране зададоше.
Клону земљи храбри Мирковићу
те не стиже ни јаук да пусти.
Кад то виђе мајоре Тепићу
у добар се заклон заклонио,
лјевом руком ручку дохватио
а десном се руком прекрстио
те се драгом Богу помолио.
Кад на улаз јурнуше усташе
по складишту кад се растрчаше
полугу је Милан притиснуо
експлозиве редом упалио.
Одјекнуше силне експлозије
затутњаше брда и долине,
запаљена урликну џебана.
Праште меци, фијучу гранате
Голем огањ небу се пропиње
Густа ватра около се шири.
Експлозија једна тек умине
већ следећа јаче одјекује
све се јача са јачом сустиже.
У парчад се разлеће складиште
све усташе листом изгинуше
тек понеки да жив прекостаде.
Ту погину Тепићу Милане
на небеса душа му полеће
да се тамо са Богом састане.
Од Господа милост да затражи
за Србина и његове муке
да га чува од душманске руке,
да се српска душа не расрби
док се мутна вода не разбистри,
док се спере са светиња блато
док престану заваде и клања.
Док се нови јунаци не роде
да поведу Србе до слободе.

У време Петровског поста, 2004

Напомена: Светислав Пушоњић је наставник српског у средњој Ваздухопловно-техничкој школи у Београду, сарадник Српског листа и члан Српског клуба.
IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1  Sve
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 28. Mar 2024, 19:01:18
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.108 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.