Sveti Georgije ubiva azdahu :: Film ~ Pozoriste ~ Televizija

Goran Jevtić uoči premijere filma „Sveti Georgije“
Čudesna priča o našoj naravi
Autor: M. Mijatović | 08.03.2009. - 00:01

Uspešni mladi glumac Goran Jevtić uskoro će se predstaviti publici u ulozi Daneta u novom filmu Srđana Dragojevića „Sveti Georgije ubiva aždahu“, čija je premijera zakazana za 11. mart u Sava centru. U razgovoru za „Blic“, Goran priča o svojoj ulozi, značaju ovog filma koji se bavi istorijom, ljubavlju, Prvim svetskim ratom, Srbima kao narodu...

– Ovo je film koji govori o tome da su u četiri godine bila tri saziva srpske vojske, da su se tri puta oglašavala zvona sa seoskih crkava i da je srpska vojska tri puta ratovala i da je retko iz koje generacije makar jedan muški predstavnik pretekao a da bude zdrav i normalan. To selo u kome se odvija priča je podeljeno na one koji su premladi, a zdravi, i na one koji su već bili u nekom od ratova i vratili se kao bogalji. U okviru tog jednog sela postoje dve crkve, i u miru se srpski narod podelio, oni koji su zdravi imaju svoju kafanu, oni koji su bolesni imaju svoju, ne vole se, ne mešaju se... Zvono ponovo zvoni, zdravi odlaze u rat, a bogalji ostaju u selu – priča Goran, koji glumi Daneta, momka na raskršću deteta i muškarca, koji na ratištu dobija pevca koji će promeniti mnoge živote.
– Dane s pevcem, onaj koga ja igram je najmlađi u selu i jedini neoženjen. Njemu majka šalje pevca na to ratište i on zapravo napravi najveću svađu između zdravih i invalida tako što im kaže: „Meni je majka poslala pevca, vaše žene će pevca spremati invalidima koji će vam silovati majke, žene, sestre.“ Srpska vojska odlučuje da dezertira ako vrhovna komanda ne dovede i invalide na ratište. Invalidi dolaze na ratište i stavljaju ih na prvu liniju fronta, da bi ih neprijateljske trupe pobile i to je, nažalost, istinita priča – objašnjava Jevtić, i dodaje da se u ovom ratnom miljeu odigrava i jedna ljubavna priča u ljubavnom trouglu.
Junaci filma
„Sveti Georgije ubiva aždahu“ nastao je kao komad Duška Kovačevića, koji je ujedno i pisac scenarija, dok režiju za film potpisuje Srđan Dragojević. Glavne uloge pripale su Lazaru Ristovskom, Nataši Janjić i Milutinu Miloševiću koji sačinjavaju ljubavni trougao, dok su u ostalim ulogama sjajni glumci poput velikana Bore Todorovića, Zorana Cvijanovića, Branislava Lečića, Milene Dravić, Dragana Nikolića, Borisa Milivojevića, Bode Ninkovića i glumaca mlađe generacije Gorana Jevtića, Srđana Timarova i drugih.

– Kao i svaki komad Duška Kovačevića (scenarista filma, prim. nov.) i ovo je jedna ogromna i kompleksna priča o nama, njima koji nismo mi, nama koji nismo mi. Srđan Dragojević je odavno želeo da uradi ovaj film i on u svom opusu dosad ima uvek velike i važne priče koje ponekad deluju smešno i intrigantno, a duboko su tragične priče koje mogu da pomognu ovom narodu da ozdravi ako ih budemo shvatili – kaže Goran, i ističe da je glumačka ekipa na snimanju bila sjajna jer su svi osećali da su deo nečeg velikog što će ostaviti budućim generacijama. Budući da, kako sam kaže, kod Kovačevića i Dragojevića nema malih i nevažnih uloga, tako je i njegov Dane bitan za celu priču.
– Dane je nesrećno dete koje je juče postalo svesno sebe. On odlazi sa svojim bratom u rat i ne zna ništa. Prvi put će se suočiti sa životom, a taj život će biti smrt, i to njemu dragih bića pa i njega samog i njegovog brata, za koga će reći da je dezertirao. Danetov brat odlazi da zaštiti svoju porodicu, vraća se u selo, a zatim ga streljaju kao dezertera. Ovde se postavlja pitanje šta to znači braniti svoju zemlju. Da li je to braniti svoju šljivu i okućnicu ili neku imaginarnu zemlju čije su granice iscrtali oni koji ratove vode. Pitanje je da li smo svi mi koji nismo hteli da učestvujemo u ratovima 90-ih dezerteri zato što nismo hteli da učestvujemo u nečemu što je prljavo – kaže Goran, i smatra da će ovaj film nužno naterati sve ljude na razmišljanje.
– Ljudi će sigurno razmisliti o ovom filmu. Razmišlja ovaj narod uveliko, i to ne na onaj način kao pre 10, 20, 100 godina, i prolazi sopstvenu unutrašnju tranziciju. Međutim, ovaj film je i duhovit, ima on svoju lakoću. Srbi su duhovit narod i narod bogat duhom, pa makar crnohumornim. Ovaj film će na najbolji mogući način da nas vrati na onu temu da ne postoje veći neprijatelji od onih koji mi možemo biti jedni drugima i da Srbi ne smeju da se dele, da moramo da dođemo do svesti da smo narod i ljudi, pa tek onda politička bić – zaključuje Goran.
„Sveti Georgije ubiva aždahu“ je sniman u Deliblatskoj peščari gde je za potrebe ovog filma napravljeno selo slično onima u Srbiji iz 1914, a u planu je da ova scenografija postane i svojevrstan muzej.
– To selo ima etnološku vrednost i predstavlja jedno etnoselo koje možete da dođete da vidite ali ne i da prespavate tu, već da vidite kako je to izgledalo početkom prošlog veka. Selo zaista izgleda fascinantno – ističe Jevtić, i dodaje da bi voleo da ovaj film nakon premijere ima bogat bioskopski život.

Izvor: Blic