Šef ruske tajne službe: Zapad kuje zaveru za raspad Rusije


Moskovski dopisnik Dejli telegrafa piše u današnjem izdanju ovog lista da je šef FSB-a, ruske tajne službe, Nikolaj Patrušev optužio britansku tajnu službu MI6 i druge Zapadne organizacije tog tipa da, kako je rekao, aktivno kuju zaveru za raspad Rusije, prenosi BBC.

Patrušev je posebno izvojio Britaniju i napomenuo da se njene obaveštajne službe ne bave samo prikupljanjem informacija već da regrutovanjem dvostrukih špijuna u Rusiji i drugim prema njoj neprijateljski raspoloženim istočnoevropskim zemljama pokušavaju da utiču na unutrašnjepolitičku situaciju u Rusiji.
Ta, kako piše list, silovita tirada, povećala je strahovanja da bi Kremlj u populističkom potezu uoči predstojećih izbora mogao da protera još nekoliko britanskih diplomata, kao što je to već uradio u julu.
Britanska ambasada u Moskvi je odbacila te optužbe.
Dejli telegraf napominje i da je Patrušev blizak saradnik Vladimira Putina te da je malo verovatno da je mogao da iznese pomenute optužbe bez predsednikovog odobrenja.


Autor: Blic online | 11.10.2007 - 08:43

Sarkozi nema recept za Putina

Splasnuo optimizam:Kiseli osmeh
Sarkozija
Francuski predsednik Nikola Sarkozi se prerano ponadao. Posle preksinoćne večere sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom izjavio je da su značajno približili stavove po mnogim pitanjima, ali je juče na konferenciji za štampu bilo jasno da Rusija nije ništa preduzela da ubrza uvođenje novih sankcija Iranu, niti da popusti po pitanju Kosova.

Sarkozi je proveo tri sata na privatnoj večeri sa Vladimirom Putinom u njegovoj dači, nedaleko od Moskve. Sastanak je bio test za ispitivanje doslednosti moćnog ruskog predsednika i Sarkozija, koji želi da njegova zemlja povrati uticaj u rešavanju najvažnijih svetskih pitanja.
„Impresioniran sam Putinovom hrabrošću, inteligencijom i razumevanjem dešavanja u svetu. Stekao sam utisak da su naše pozicije mnogo bliže nego ranije. Došlo je do značajnih pozitivnih promena u stavovima Rusije“, rekao je oduševljeni Sarkozi novinarima po povratku u hotel sa večere.
Sarkozi je tom prilikom istakao i da se Putin više ne drži tako izričitog stava da Iran namerava da razvije nuklearnu energiju u civilne svrhe.
Putin je sutradan jasno dao do znanja da Rusija nema nameru da se uključi u kampanju pooštravanja mera prema Iranu.
- Rusija deli želju Zapada da iranski nuklearni program bude transparentan - rekao je Putin i dodao da „Rusija nema informacija da Iran pravi nuklearno oružje“.
Sarkozi je posle sastanka s Putinom imao potpuno drugačiju retoriku nego neposredno pre odlaska u Moskvu. Tada je izjavio da Rusija komplikuje svetske probleme, najavljujući oštrije sankcije prema Iranu. Uz to predsednik Francuske je optužio predsednika Rusije da je brutalan u korišćenju energetskih potencijala za oružje za širenje uticaja.
Međutim, Sarkozi je juče rekao da francuski investitori žele da steknu udeo u ruskom „Gaspromu“, kao deo napora da se ojačaju osetljive energetske veze Rusije i Evrope. Putin je odgovorio da je predlog „apsolutno međusobno prihvatljiv“ i da bi ruske i evropske firme trebalo da razmenjuju udele u vlasništvu.
Za razliku od prethodnika Žaka Širaka, koji je sa Putinom bio lični prijatelj, Nikola Sarkozi je po dolasku na vlast najavio da će obnoviti čvrste veze Francuske i Amerike. Sarkozi je pre posete Moskvi posetio više istočnoevropskih zemalja (Bugarsku, Poljsku, Mađarsku, Ukrajinu i Češku) u pokušaju da povrati uticaj u ovim zemljama.

Luda vožnja bez farova
Putinov i Sarkozijev susret je obeležilo i nekoliko smešnih događaja. Putin je posle sastanka u rezidenciji rešio da lično odveze Sarkozija na večeru. Pošto mu se ne pruža često prilika da vozi sam, Putin je krenuo zaboravivši da uključi farove. „Osvestio“ se tek posle nekoliko metara, a zatim pojurio brzinom od skoro 100 kilometara na sat. Pre ove epizode, Putin je bio šofer samo Džordžu Bušu mlađem.
Zanimljiv je bio i dijalog dvojice lidera oko plivanja. Sarkozi je upitao Putina ima li bazen u rezidenciji, na šta mu je Rus odgovorio pitanjem - da li želi da se okupa u bazenu.
„Ne, sigurno biste se trkali sa mnom“, rekao je Sarkozi.

Izvor: Blic Autor: A. Petrović | 11.10.2007 - 08:00

jebo te nekad imam osjecaj da zapad vise zeli kosovo nezavisno nego siptari
pitam se zasto

Rusija i SAD - dva dana o Kosovu i drugim gorućim pitanjima


Kosovo, Iran i planovi za raspoređivanje američkog protiv-balističkog sistema u istočnoj Evropi zauzimaju veći deo prostora u beleškama koje sutra u Moskvu nose najznačajaniji operativci administracije predsednika Džordža Buša, državna sekretarka Kondoliza Rajs i ministar odbrane Robert Gejts.

Tokom dva dana, koliko će trajati novi u seriji američko-ruskih samita, zvaničnici će raspravljati o čitavom nizu otvorenih pitanja, ali ponajviše o onima čiji "rok trajanja", kako su objasnili zvaničnici Stejt departmenta, polako ističe, poput kosovske krize u kojoj "trojci" međunarodnih posrednika mandat prestaje 10. decembra.
Samo dva dana kasnije, kako je najavio ruski predsednik Vladimir Putin, ističe i rok do koga će Moskva poštovati sporazum o ograničavanju konvencionalnih snaga, ukoliko SAD, u međuvremenu, ne odustanu od štita nad Poljskom i Češkom. "Svesni smo kalendara i veoma svesni činjenice da nas u decembru čekaju ozbiljni problemi", rekao je visoki zvaničnik Stejt departmenta Danijel Frid, najavljujući predstojeće moskovske susrete.
Kosovska kriza, uz raspoređivanje raketa-presretača, predstavlja "ključnu" tačku neslaganja SAD i Rusije, što je među zapadnim diplomatama stvorilo priličnu nervozu, te sve oštrije mrštenje prema predstavnicima Moskve.
Različita mišljenja oko daljih poteza u procesu rešavanja kosovske krize, kao poslednji uvod pred samit u Rusiji, sa javnošću podelila su dva najisturenija predstavnika Moskve I Vašingtona, ambasadori pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Ccurkin I Zalmaj Kalilzad.
Čurkin je, nakon što je saslušao izveštaje generalnog sekretara UN Ban Ki-muna i njegovog izaslanika za Kosovo Joahima Rikera, izjavio da činjenica da međunarodnoj "trojci" 10. decembra ističe mandat ne predstavlja razlog za preveliku dramu, posebno zbog sleda događaja koji moraju prethoditi donošenju daljih odluka. "10. decembra 'trojka' podnosi izveštaj generalnom sekretaru, onda on podnosi izveštaj Savetu bezbednosti na razmatranje, pa onda slede dogovori kako dalje", objasnio je ruski predstavnik u UN. "Vreme za rešavanje problema ističe", reči su kojima je samo nekoliko minuta kasnije Čurkinu uzvratio Kalilzad, najavljujući "vreme odluka", bar kad je u pitanju rešavanje kosovske krize. "Vreme odluka" o Kosovu, bar u poslednjih godinu dana, pokazalo se relativnom veličinom, pre svega jer su, prethodno, tako najavljivani i izveštaj bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija, ali i glasanja Saveta bezbednosti.
To je, kako su u utorak redovnim izveštajima ocenili generalni sekretar UN i šef UNMIK-a, među kosovskim Albancima izazvalo ozbiljno uznemirenje i razočaranje, te bi se, sada stabilna, bezbednosna situacija, najednom, mogla urušiti.
Kao potencijalni "urušivači" navedeni su Albanska nacionalna armija (ANA), lider pokreta za samoopredeljenje "Vetevendosje", nekadašnji studentski vođa i politički zatvorenik Aljbin Kurti, te organizacije veterana nekadašnjih albanskih gerilaca. Raspoređivanje raketa-presretača, čije je "uspešno" testiranje obavljeno pred desetak dana, dovelo je do ozbiljnog zaoštravanja odnosa između Vašingtona, rastrzanog od Iraka do Avganistana, i Moskve, koja sa neskrivenom zadovoljstvom prati skok cena nafte na svetskom tržištu.
Tih 10 raketnih sistema, prema američkom planu, treba u naredne četiri godine da budu raspoređeni u Poljskoj i Češkoj, kako je objašnjeno, zbog odbrane od raketa iz Irana ili Severne Koreje. Rusija je, međutim, raspoređivanje kontroverznog novog oružja shvatila kao direktan udarac u nacionalne interese, i žestoko se suprotstavila planovima SAD.
Amerikanci smatraju da su ruske primedbe neosnovane, pre svega jer 10 raketa ne predstavlja nikakvu protiv-meru u slučaju napada nuklearnim bojevim glavama, čiji je broj u Rusiji, prema podacima Agencije za kontrolu naoružanja, 1. januara iznosio 4.162.
U prilično neuspešnim dosadašnjim pregovorima o tom problemu, razmatrano je i zajedničko korišćenje stare sovjetske radarske stanice u Azerbejdžanu.
Američki politički analitičari su delanje SAD u vezi nove raketne krize opisali kao "u najmanju ruku trapavo", pre svega jer nije sasvim jasno da li su super-moderni i jednako skupi novi projektili, zaista i delotvorni.
Kao mnogo upotrebljiviji mogli bi se pokazati ruski glasovi u Savetu bezbednosti povodom predloženog novog paketa kaznenih mera Iranu, koje je zbog ruskog protivljenja još jednom odloženo, te budućih akcija međunarodne zajednice u Iraku i uvek nemirnom Bliskom Istoku.
U julu prošle godine, kako tvrde diplomati koji su imali priliku da uživo gledaju deo razgovora između Rajsove i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova tokom radnog ručka, dve strane su se oštro sporečkale oko američkog postupanja u Iraku.
Direktan prenos ove razmene mišljenja Rajsove i Lavrova bio je omogućen činjenicom da su video-linkovi "greškom" ostali uključeni, te su diplomate obe strane, zatvoreni deo ručka pratile preko malih ekrana.
Američki ministar odbrane će, na putu za Moskvu, zastati u Londonu kako bi razgovarao sa britanskim premijerom Gordonom Braunom, po prvi put od kada je London najavio dodatna povlačenja iz Iraka.
Američki analitičari su, u najavama susreta u Moskvi, odnose SAD i Rusije opisivali uglavnom kao "najhladnije" od okončanja Hladnog rata i raspada Sovjetskog Saveza.
"Način na koji to vide Rusi je: Rusija je na vrhu, Amerika je dole, a Evropa je ispala iz igre", ocenio je Dimirti Trenjin iz moskovske podružnice Karnegijevog centra za međunarodni mir.

Izvor: Blic Autor: Tanjug | 11.10.2007 - 11:33

Bilo bi mi zanimljivo da pratim sve to, ali negde iz Australije

Pa kako Siptari ne zele kad se vec 100 godina bore zato, tacnije od 1912-e.
Od kad su u suverenitet Srbije.

U vezi Kremlja: Nije Rusija sto je bila. Gledajte Rusiju kao vecitu svetsku silu koja se sada bori za mesto u globalistickom svetu.
To su trzajevi njihovih oligarha i nacin u kojem se oni bore sa sopstvenom drzavom da udju u preraspodeli svetskog plena.
Oni bi sa svim bogatasima sveta, a Putin bi po Lenjinovom receptu. Nista bez mene.
Kada budu sredili drzavu kao Englezi onda ce oligarsi ziveti malo teze. Englezi uzimaju i deru samo one koji imaju. Imaju lestvicu: ko vise ima vise mu uzmi.
Za Rusiju vazi sto i za nas. Ko ima daj mu jos, ko nema j*bi mu majku.

12.10.2007, MOSKVA
Izvor: PRESS
PUTIN PRETI!
Ruski predsednik poručio Kondolizi Rajs da SAD moraju da „olade" sa postavljanjem sistema raketne odbrane u istočnoj Evropi, jer to predstavlja opasnost za Rusiju




Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je juče u Moskvi američkom državnom sekretaru Kondolizi Rajs da SAD moraju da uspore sa postavljanjem sistema raketne odbrane u istočnoj Evropi, jer to predstavlja opasnost za Rusiju.

U razgovoru, u kom učestvuju i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, ministar odbrane SAD Robert Gejts i pomoćnik ruskog predsednika Sergej Prihodko, Putin je rekao da se nada da SAD neće žuriti s realizacijom plana o postavljanju sistema raketne odbrane u istočnoj Evropi.

- Stvar na koju bih želeo da usmerimo pažnju u procesu ovih teških pregovora jeste nada da nećete prekršiti prethodne sporazume sa zemljama istočne Evrope - rekao je Putin u razgovoru s Rajsovom u svojoj rezidenciji u Novom Ogarjevu, kod Moskve.


Rajs: Iran laže!

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs optužila je Iran da „laže" o naravi svog nuklearnog programa, rekavši da Teheran nedvosmisleno želi da se osposobi za proizvodnju nuklearnog oružja i da obmanjuje Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) u vezi sa svojim pravim namerama.

- Postoji istorija iranskog prikrivanja i, bukvalno, laganja IAEA-i, istorija iranskog neodgovaranja na važna pitanja o tome šta se događa, i postoji Iran koji razvija nuklearnu tehnologiju koja može da vodi do materijala u gradaciji potrebnoj za nuklearno oružje - rekla je Rajsova novinarima u avionu na putu za Moskvu.

SAD već dugo nastoje da pridobiju Rusiju za podršku novim sankcijama UN Teheranu, ali suočava se sa odlučnim otporom Moskve.


Rusija smatra da bi sistem raketne odbrane u istočnoj Evropi ugrozio njenu bezbednost i predložila je Vašingtonu zajedničko korišćenje ruskog radara za rano upozoravanje u Azerbejdžanu. SAD tvrde da će sistem služiti za zaštitu od eventualnih napada iz zemalja poput Irana i Severne Koreje.

Rajsova je tokom leta u Moskvi rekla novinarima da je Amerika „dosad jasno stavila do znanja da su joj potrebne lokacije u Češkoj i Poljskoj".

Doktor tehničkih nauka, profesor Vladimir Zavalij, izjavio je za agenciju „RIA novosti" da su američke protivrakete udarno naoružanje, jer se mogu opremiti bojevim glavama za precizno gađanje i da kao takve predstavljaju realnu opasnost po Rusiju.

Moskva je već zapretila da će preusmeriti svoje oružane sisteme ka Evropi ukoliko Amerika u Poljskoj razmesti rakete presretače u Poljskoj i postavi radar u Češkoj.

Putin je u razgovoru rekao i to da će Rusija izaći iz Sporazuma o raketama kratkog i srednjeg dometa ako u njega ne budu uključene i ostale zemlje.

- Bilo bi nam teško da ostanemo u okviru ovog sporazuma. Ovom američko-ruskom sporazumu treba dati univerzalni karakter - kaže Putin.

Ovaj sporazum iz 1987. godine, koji su potpisali Mihail Gorbačov i Ronald Regan, predviđa uništavanje američkih i sovjetskih balističkih raketa dometa između 500 i 5.500 kilometara.

BEZ KOMPROMISA O RAKETNOM ŠTITU POSLA RAZGOVORA SAD-RUSIJA

MOSKVA – Rusija je pozvala danas SAD da zamrznu planove za raspoređivanje antiraketnog sistema u istočnoj Evropi, posle razgovora dve delegacije na visokom nivou u kojima nije postignut kompromis oko spornih pitanja između dve zemlje.

Državne sekretarka SAD Kondoliza Rajs i američki ministar odbrane Robert Gejts ocenili su, međutim, posle susreta sa ruskim kolegama Sergejom Lavrovim i Anatolijem Serđukovim, da će nastaviti da rade na postizanju sporazuma o raketnom štitu koji je izazvao zaoštravanje odnosa sa Moskvom.

Dve strane iznele su suprostavljene stavove i oko iranskog nuklearnog programa.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov rekao je da jednostrane sankcije štete u naporima za postizanje rešenja oko spora sa Teheranom, a Rajsova je najavila da će Vašington ipak nastaviti sa finansijskim sankcijama toj zemlji.

Rajsova i Gejts kazali su da su ruskim kolegama predstavili predloge za napredak u sporu oko raketnog štita, koji uključuju i mogućnost da Rusija sprovede kontrolu delova štita u Evropi i SAD.

Lavrov je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Serđukovim, Rajsovom i Gejtsom, rekao, međutim, da „postoje problemi” i da je potreban dodatan rad na predlozima američke strane.

„Verujemo da bi, kako bi zajednički rad ruskih i američkih stručnjaka bio što efikasniji, planovi za razmeštanje (raketnog štita) u tom regionu trebalo da budu zamrznuti”, rekao je Lavrov.

Lavrov je kritikovao SAD zbog politike uvođenja sankcija Iranu koja ide dalje od kaznenih mera koje su odobrile UN, kao i zbog odbijanja Vašingtona da isključi mogućnost vojne akcije u rešavanju spora sa Teheranom.

Dogovoriće se već oni kao i uvek.

čisto sumnjam da će rusi dozvoliti da postave sisteme u češkoj i poljskoj