O, Bozhe, dokle je ova tema stigla

 Opet ponavljam..sve "probleme" koje sam imala sa svekrvom(to nisu problemi) Ja sam sa njom sela i poprichala.Prvo sam je pitala da l' me je prihvatila kao chlana porodice...i da l' mozhemo da razgovaramo.Sad znam da sam je pitanjem"da l' me prihvatila kao chlana porodice" dobro prodrmala! Imala sam samo 22g. i uz mene sina od tri godine i ceru od jedne godine.Muzh je bio na poslu..kad sam Ja sa njom prichala.Nije bilo vredjanja, samo otvoren razgovor, koji je ostao izmedju nas dve.Ono shto je njoj smetalo, Ja sam dala sve od sebe i promenila to.Naravno i ona (tad je bila u klimaxu) je maximalno promenila sebe.
 P.S. Nije me omalovazhavla, niti sam Ja nju.Nema niko pravo da okoga omalovazhava.Trebe sesti i porazgovarati.

Tema mi nije izgledala nimalo saljivo, ali...ako ti tako kazes, evo, ispravicu se 


Ha,ha,ha....

ne ne... mislila sam na to kako su nase svekrve izlazile na kraj sa svojim svekrvama a ne nase majke
i svekrve su bile snajke nekada...
ili to zaista nema veze sa tim da li je neko snajka ili svekrva, vec kakav je ko...
mada... toliko je uobicajeno da se te dve zenske persone lose slazu, ili jedva trpe, da mora da u nekom zbunu grmi zec 
vec rekoh... jedna moja nesudjena svekrva je bila bas fina teta, skroz po mom ukusu... al' sta da se radi kad ne biramo svekrve vec njihove sinove
na ono da postoji izvesna tendencija da fine svekrve brzo odu na onaj svet, dodacu- desava se i da ostanu samo potencijalne svekrve

hmm

Prica na relaciji "snaja-svekrva" (pa i prica na relaciji "zet-tasta"), je uvek ista, ili slicna, ali i u ne tako retkim slucajevima cak i dobra. Mislim da sve zavisi od toga kako se ko postavio na samom pocetku, odnosno da li svi ucesnici znaju i zele da razgranice svoje uloge u velikoj predstavi Kao sto machakz rece "ne biramo svekrve, vec njihove sinove", kao sto i oni biraju nas, a ne nase majke. Najbolja varijanta je bez zajednice. Medjutim, mnogi parovi nisu u mogucnosti da zive odvojeno. Ukoliko postoji doza netrpeljivosti, smatram, a i tvrdim, da je On taj koji mora da napravi balans izmedju svoje izabranice i svoje majke. Ona ne mora da voli njegovu majku, a i sto bi kada ima svoju, ali jednostavno mora da je ispostuje zbog njega... i obrnuto.

@ vrcomm
eto vidis da moze i tako 

 

Opa, vidim ima i nas muskaraca ovde, pa da i ja kazem koju. Ne znam gde prvo da pocnem, jer mi se kao prvo gade likovi koji dovode zenu da zivi zajedno sa njihovom mamom/tatom/bratom itd.
U normalnom svetu to hvala Bogu ne postoji. Jedino kod nas, jer su mnogi jos uvek u nekom patrijahalnom (da ne kazem zatucanom) tripu. Ono sto me jos vise zaprepascuje je cinjenica da tako zive mnogi srpski muskarci tj. srpske porodice i na zapadu (gde se u principu zivi sasvim drugacijim stilom). Stvarno mi se povraca kad mi moja zena isprica kako joj se drugarice zale na svoje muzeve, koji se prema svojim zenama ponasaju kao prema slugama, koje su samo tu da im ciste, peru, radjaju decu itd. Znaci ona klasicna slika porodice iz 18. veka. Tim zenama je prosto neshvatljivo kada od moje zene cuju da ja sam sebi umem da ispeglam kosulju za posao, da ja ponekad kuvam, da ja pazim na bebu, da ne zahtevam od nje da me ceka rucak na stolu kada dodjem sa posla i slicne gluposti.
S´druge strane ja se svaki put zaprepastim kada mi ona preprica neke komentare tih muzeva koji u najmanju ruku ponizuju svoje zene sa komentarima tipa "Moja mama to ovako radi, moja mama to ovako ne..." i slicno. Covece, je si li ti odrasli muskarac ili si razmazeno dete koje je naviklo na mamino ugadjanje? Daleko od toga da sebe hvalim, ali mene bi bilo sramota da izjavim bilo kada takve ili slicne stvari. Jesam se ja odlucio da zivim sa mamicom citav zivot ili sam se odlucio da imam svoju porodicu, da sve lepo i ruzno prozivim sa svojom zenom? Jesam li se vencao da bi zena za mnom kupila moje smrdljive carape i majice sa poda, da bude sluga, kuvarica, sex-robinja? Ili sam se vencao sa njom da bi zajedno (kljucna rec) stekli i doziveli nesto, zajedno vaspitali decu, zajedno isli kroz sve lepo i ruzno?
Ja stvarno ne znam...moji motivi da se vencam su bili ljubav, bezuslovna i bezgranicna ljubav. Da sam hteo kuvaricu ili cistacicu, platio bih nekoj zeni da mi kuva i cisti. Stvarno mi nisu jasni likovi koji sa svojim bednim izgovorima opravdavaju svoje drage mame i njihov teror. Potpuno razumem zene kojima se zivot sa tim babama smucio. U normalnom drustvu muz i zena vode svoj zivot, a njihovi roditelji svoj. A u poremecenom, bolesnom, drustvu svekrve/taste smatraju normalnim to da banu u svako doba dana i onda da jos zanovetaju, pametuju, glume ludilo. I sto je jos tragicnije, kada se zene zale svojim muzevima, ovi nisu dovoljno musko da lepo objasne neke stvari svojim mamama i da su uz svoje zene, nego su obicne mlakonje koje izgovorima tipa "Draga, ipak je to moja mama, ne mogu ja njoj nista da kazem, kako da joj kazem, ne ide, znas blabla..." izbegavaju konfrontaciju. Najlakse je glumiti da je sve o.k., ali ko snosi posledice tog tolerisanja maminih gluposti? Zena, naravno.
Prosto mi nikad nece biti jasno da je nekim tipovima mama i njeno misljenje vaznije od zeninog. Takvi se nisu ni trebali vencavati, nego su trebali ostati da zive sa svojim mamama. 
Jos jedna stvar me smara: mnoge zene samo kukaju ali ne preuzimaju inicijativu (a od muzeva to ne mogu da ocekuju). Tim zenama bih preporucio malo vise samopouzdanja, jer nisu niciji rob ni sluga. Na kraju krajeva, legitimna je i opcija staviti svog muza pred izbor: mama ili nasa porodica? Najkasnije tada ce te znati na cemu se, pa makar odgovor bio i ono sto ne zelite da priznate sebi. Ali bar cete znati da li gubite vreme ili ne.
Iz licnog iskustva (iz muske perspektive) mogu samo reci da sam vec dosta puta bio gadno u klincu sa svojom familijom, ali da sam uvek bio na strani svoje zene - cak i onda kad sam 100% znao da nije u pravu. Ali to uopste nije bitno. Bitno je da je ona znala da sam uvek uz nju i da niko i nista ne moze da se mesa u neke stvari. 
Eto, toliko od mene, citam i slusam neke stvari ovde (i van virtualnog sveta) vec duze i stvarno sam ima potrebu da napisem ovo u nadi da cu zene ohrabriti a muskarce malo razdrmati.
Poenta je: vencani smo sa svojim zenama, a ne sa mamama, sestrama ili nekim trecim. Ko nije spreman da se otkaci od mamine sise (izvinjavam se na recniku), bolje da zauvek ostane da zivi kod mame i tate (da niih ne zaboravim, nije red da samo spominjem mame). Molio bih svekrva da se ne osecaju sve prozvane ili nesto slicno, jer ima i izuzetaka (ne mnogo, ali ima ih).

Naisla sam na odlican tekst, a i u poslednje vreme slusam jezive price svojih drugarica i njihova iskustva sa novim svekrvama ili majkama njihovih momaka... prica mi drugarica pre neki dan (porodila se pre 4 meseca i na porodiljskom je), kako joj njegova majka dolazi svakog dana u pola 8 ujutru sa skuvanim ruckom u Taperveru.. ono sto ON voli, na nacin na koji ON voli..

Druga drugarica ima toliki problem sa svekrvom (zive u zajednici) da su dosli do stadijuma da mora da iste sekunde kad skine gacice da ih opere rucno, jer joj svekrva gleda u gace, mirise ih i proverava da li se jebala, jel imala mecu, da li ima sekret, da li joj je gust sekret, jel smrdi i slicno...sta je to u majkama muske dece? Kakvi su to demoni upickumaterinu?!? 

Da li cemo sebi dozvoliti da budemo ovakve jednog dana? Da li uopste mozemo drugacije? Mozda je to neka prirodna sila koja cini da moramo jednog dana da zagorcavamo zivote svakoj suknji koja se zadesi u zivotima nasih sinova...

Ako imate neka iskustva, podelite... sto se mene licno tice, moja iskustva su do sada bila uglavnom samo pozitivna. Misljenja sam da su roditelji koji se posto-poto mesaju u vezu svoje dece, ozbiljno poremecene osobe ili su jednostavno ruralci koji ne znaju za civilizovan odnos u drustvu.. tipicno za palanacki mentalitet  (Sandraaa gdeee siiii) 


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ali evo teksta:

Njegova majka suparnica u kući


Po nepisanom pravilu vaš odnos sa njegovom majkom često je težak. Ili je naglašeno distancirana ili je usiljena prijateljica. Evo pet klasičnih slučajeva i saveta kako da se ponašate:

Svaka treća žena ima velikih problema sa majkom svog partnera. Sa ocem je uvek manje problema ili ih uopšte nema. Majka u odgoju uvek ima glavnu ulogu. Proces u kojem sin želi da raskine “pupčanu vrpcu” kojom je vezan za majku njoj vrlo teško pada.

SAVEZNICA: Ona je u početku oduševljena novom prijateljicom svog sina, ceni je, sa njom ima određene planove vrlo često bez sina. Ona posredstvom vas ostvaruje svoje ciljeve: “Reci mu neka obuče nešto lepo. Tebe će poslušati.”, ili “Ne čini li ti se da previše pije?” Ko nakon takvog provociranja utiče na partnera, čini grešku jer će doći do problema.

• Savet psihologa: Najbolje sredstvo je otvorenost – objasnite majci da niste spremni da učestvujete u njenim manevrima. I partner takođe mora biti upoznat sa majčinim zahtevima. Ukoliko partner stvarno ima mane, on mora sam da ih promeni. Partnerka u tome mora da ga podrži, a ne da sklapa pakt sa njegovom majkom, i to najčešće iza njegovih leđa.

SVEZNALICA: Ona zna kako će šnicla biti sočnija, gde je odeća najjeftinija, kad je najbolje vreme za letovanje i kako se najbolje brinuti o deci. Ona ne krije da je u svim životnim situacijama kompetentnija od snaje jer šta je 20 i više godina odgovaralo njenom sinu, ne može se tako lako promeniti. Naravno, ona zna da on sada živi sopstveni život, ali ne može se sa tim pomiriti.

• Savet psihologa: Ko se upusti u borbu, stvoriće još više materijala da produbi konflikt. U ovakvoj situaciji najbolje je reagovati trezveno, a ne osećati se ugroženo. Na primer “Tako sočne šnicle nisam jela nigde, ali bih radije isprobala novi recept.” Ukoliko ova priča ne prođe, pomoći će jedino rečenica: “U potpunosti shvatam šta ste hteli, ali mi smo odlučili drugačije.”

REZERVISANA: Kada dođe u posetu, razgovora samo sa svojim sinom. Zove ga telefonom, dok za nju ima samo nekoliko stereotipnih rečenica. Njena distanca uznemirava i vređa. Uzrok je često beznačajan. Teškoće u konverzaciji često nastaju zato što je majka nesigurna, baš kao i partnerka njenog sina. Ili, ona je mnogo volela bivšu devojku svog sina i teško joj je da se navikne na novu osobu.

• Savet psihologa: Napravite prvi korak, koji će razbiti napetu atmosferu, nazovite je ili posetite. Ukoliko odnos ostane i dalje hladan, ništa neće pomoći. Ono što se može učiniti je smanjiti viđanja na što manju meru. Nemojte predbacivati partneru kako je njegova majka nemoguća, to će škoditi vezi. Svaki čovek osetljiv je na opaske o svojoj porodici pogotovo majci.

PRIVRŽENA: Njena je rečenica: “Nikada nemate vremena za mene!”. Ona bi najradije svakodnevno dolazila u posetu, peglala košulje svoga sina, kuvala za njega i tako “pomagala” paru. Ukoliko oni to odbiju, razboleće se, a u najboljem slučaju postaće depresivna i pokušaće svom miljeniku da nametne osećaj krivice. Delikatan je to slučaj, pogotovo ukoliko je majka razvedena ili udovica.

• Savet psihologa: Rešenje u ovom slučaju može biti samo kompromis, jer ukoliko sin odbije majčine ljubaznosti, majka “pada u komu”. Stoga treba učiniti obrnuto, majku uključiti u društvo, poslati je na grupni izlet i tako joj dati priliku da sklopi nova poznanstva.

INTRIGANTNA: Pakosna vrsta privržene majke. Ona nastoji da pokaže kako partnerka sve radi pogrešno, od posla do čuvanja dece. Uzrok takvom ponašanju je strah da će zauvek izgubiti sina.
• Savet psihologa: Otvoreni razgovor se u ovakvom slučaju ne može izbeći. Osnovno je da on mora biti na strani svoje partnerke i to majci mora jasno dati do znanja.

na vidiku.rs

Moram da primetim  da i ja svakim danom cujem sve vise i vise prica o svekrvama.
Konkretnih primera na sve strane.
Gde god se okrenees.
Komsinica se iz BG doselila u NS da bi pobegla od svekrve. Interesantna prica: zvala ih je da zive sa njom u stanu, da ne placaju, a vec treci dan pocela da preti kako je to njen stan i kako se "ona mora slusati". Budaletina.
Druga, svekrva moje jako dobre prijateljice, dosla u stan i rekla kako je taj stan njen, jer je sin njen, i sav namestaj....
Mislim da ne nabrajam...
Ja sam nedavno kupila jedan nadrkan tiganj tezak jedno 10 kg...i ako slucajno SLUCAJNO pocnem da jedem govna kao budale od gore  da me drugaarica razvali tiganjem po glavi.

baby1907



Opa, vidim ima i nas muskaraca ovde, pa da i ja kazem koju. Ne znam gde prvo da pocnem, jer mi se kao prvo gade likovi koji dovode zenu da zivi zajedno sa njihovom mamom/tatom/bratom itd.
U normalnom svetu to hvala Bogu ne postoji. Jedino kod nas, jer su mnogi jos uvek u nekom patrijahalnom (da ne kazem zatucanom) tripu. Ono sto me jos vise zaprepascuje je cinjenica da tako zive mnogi srpski muskarci tj. srpske porodice i na zapadu (gde se u principu zivi sasvim drugacijim stilom). Stvarno mi se povraca kad mi moja zena isprica kako joj se drugarice zale na svoje muzeve, koji se prema svojim zenama ponasaju kao prema slugama, koje su samo tu da im ciste, peru, radjaju decu itd. Znaci ona klasicna slika porodice iz 18. veka. Tim zenama je prosto neshvatljivo kada od moje zene cuju da ja sam sebi umem da ispeglam kosulju za posao, da ja ponekad kuvam, da ja pazim na bebu, da ne zahtevam od nje da me ceka rucak na stolu kada dodjem sa posla i slicne gluposti.
S´druge strane ja se svaki put zaprepastim kada mi ona preprica neke komentare tih muzeva koji u najmanju ruku ponizuju svoje zene sa komentarima tipa "Moja mama to ovako radi, moja mama to ovako ne..." i slicno. Covece, je si li ti odrasli muskarac ili si razmazeno dete koje je naviklo na mamino ugadjanje? Daleko od toga da sebe hvalim, ali mene bi bilo sramota da izjavim bilo kada takve ili slicne stvari. Jesam se ja odlucio da zivim sa mamicom citav zivot ili sam se odlucio da imam svoju porodicu, da sve lepo i ruzno prozivim sa svojom zenom? Jesam li se vencao da bi zena za mnom kupila moje smrdljive carape i majice sa poda, da bude sluga, kuvarica, sex-robinja? Ili sam se vencao sa njom da bi zajedno (kljucna rec) stekli i doziveli nesto, zajedno vaspitali decu, zajedno isli kroz sve lepo i ruzno?
Ja stvarno ne znam...moji motivi da se vencam su bili ljubav, bezuslovna i bezgranicna ljubav. Da sam hteo kuvaricu ili cistacicu, platio bih nekoj zeni da mi kuva i cisti. Stvarno mi nisu jasni likovi koji sa svojim bednim izgovorima opravdavaju svoje drage mame i njihov teror. Potpuno razumem zene kojima se zivot sa tim babama smucio. U normalnom drustvu muz i zena vode svoj zivot, a njihovi roditelji svoj. A u poremecenom, bolesnom, drustvu svekrve/taste smatraju normalnim to da banu u svako doba dana i onda da jos zanovetaju, pametuju, glume ludilo. I sto je jos tragicnije, kada se zene zale svojim muzevima, ovi nisu dovoljno musko da lepo objasne neke stvari svojim mamama i da su uz svoje zene, nego su obicne mlakonje koje izgovorima tipa "Draga, ipak je to moja mama, ne mogu ja njoj nista da kazem, kako da joj kazem, ne ide, znas blabla..." izbegavaju konfrontaciju. Najlakse je glumiti da je sve o.k., ali ko snosi posledice tog tolerisanja maminih gluposti? Zena, naravno.
Prosto mi nikad nece biti jasno da je nekim tipovima mama i njeno misljenje vaznije od zeninog. Takvi se nisu ni trebali vencavati, nego su trebali ostati da zive sa svojim mamama. 
Jos jedna stvar me smara: mnoge zene samo kukaju ali ne preuzimaju inicijativu (a od muzeva to ne mogu da ocekuju). Tim zenama bih preporucio malo vise samopouzdanja, jer nisu niciji rob ni sluga. Na kraju krajeva, legitimna je i opcija staviti svog muza pred izbor: mama ili nasa porodica? Najkasnije tada ce te znati na cemu se, pa makar odgovor bio i ono sto ne zelite da priznate sebi. Ali bar cete znati da li gubite vreme ili ne.
Iz licnog iskustva (iz muske perspektive) mogu samo reci da sam vec dosta puta bio gadno u klincu sa svojom familijom, ali da sam uvek bio na strani svoje zene - cak i onda kad sam 100% znao da nije u pravu. Ali to uopste nije bitno. Bitno je da je ona znala da sam uvek uz nju i da niko i nista ne moze da se mesa u neke stvari. 
Eto, toliko od mene, citam i slusam neke stvari ovde (i van virtualnog sveta) vec duze i stvarno sam ima potrebu da napisem ovo u nadi da cu zene ohrabriti a muskarce malo razdrmati.
Poenta je: vencani smo sa svojim zenama, a ne sa mamama, sestrama ili nekim trecim. Ko nije spreman da se otkaci od mamine sise (izvinjavam se na recniku), bolje da zauvek ostane da zivi kod mame i tate (da niih ne zaboravim, nije red da samo spominjem mame). Molio bih svekrva da se ne osecaju sve prozvane ili nesto slicno, jer ima i izuzetaka (ne mnogo, ali ima ih).

Odusevio me covek , svaka mu cast 

Resenje svih gornjih problema je - sa godinu dana skines sina sa sise i vratis muza na istu... i resen problem...