Свећење водице

 Примање или не примање свештеника за водицу, постало је, нажалост, у нашем србском народу „знак распознавања“ оних који су остали верни својој традицији и своме србском имену и оних који су са свим тим „рашчистили“. У погледу пак познавања саме суштине питања освећене воде или „водице“, како се код нас најчешће назива, међу наведеним двема категоријама у нашем народу, разлика скоро и да не постоји. Јер, и они који примају свештеника за водицу не знају зашто га примају, тј. не знају смисао и значај свете водице, нити они који га не примају знају зашто га не примају, тј. чега су све лишени кроз то непримање свештеника. Додуше, ови други, ако и не знају чега су лишени, сматрају да знају „шта добијају“ од оних ради којих су се одрекли своје вере и свога имена. Многи су се и у то своје „знање“, надам се, одавно разочарали, али ипак, појединци, као Ваш комшија, свакако нема намеру да поново мења своју „традију“.

Ипак, ради једних и ради других, покушаћу укратко да одговорим на Ваше горње питање.

Пре свега, вода је материја којом се све чисти, а која не потребује никаквог чишћења. Отуда у нашем народу пословица да „вода све опере, сем црна образа“. Под „црним образом“, овде се, свакако, подразумева прљава и нечиста савест, која се запрљала разним гресима и рђавим делима. Но човек, неретко, има потребу да и тај „црни образ“ опере. Управо, томе и служи света, или освећена вода, пошто природна вода то није у стању да учини.

Да би, дакле, вода, служила за освећење и очишћење оних који је пију или се кропе њоме, Православна црква призива на воду Божији благослов, те путем молитава Цркве (њених служитеља), вода добија силу која служи на исцељење душе и тела, на одгнање видљивих и невидљивих непријатеља, на освећење и очишћење оскрнављених ствари и предмета за људску употребу, једном речју, на велику духовну корист оних који верују и са поверењем је употребљавају.

Широка је употреба освећене воде. Она се користи при многим свештено-радњама и чиновима Цркве, било да се тада непосредно освећује, било да се користи раније освећена вода. Тако, освећена вода се користи приликом освећења храмова, домова, надгробних споменика, и разних других предмета који човеку служе или се он њимакористи. У светој Тајни Крштења освеђена вода постаје „водом очишћења, бањом препорода, озвором живота“, у којој се крштавани рађа „водом и Духом“ за нову стварност Царства Небескога.

Освећење воде има своје порекло у првим вековима хришћанства, о чему сведоче древни писани извори, као Апостолске установе, Евхологијон Серапсиона Тмуитског (+362), као и рани Оци Цркве: Теодорит, блажени Јероним, Епифаније и др.

Ипак, и поред све своје древности, у почетку није постојало устаљено правило када, где и како се врши водоосвећење. Постојала је извесна разлика у тим обредима. Но свима њима је заједничко да се освећење воде извршује помоћу одређених молитава, призивањем наитија Светога Духа, као и крстоликим благосиљањем и погружењем у воду Часнога Крста, што и данас сачињава главне елементе сваког водоосвећења.

Данас су позната два освећења воде: велико и мало. Велико водоосвећење се врши два пута у години: на Крстовдан (навечерје Богојављања) и на Богојављање, у коме се сећамо Крштења Исуса Христа у реци Јордану, а у коме Црквавиди не самопрототип омивања грехова но и стварно освећење природне воде погружавањем Бога у телу у воду. То је свечани обред којем, скоро редовно, присуствује мноштво народа, који освећену воду носе својим домовима, јер се та света водица – Богојављенска, чува у сваком дому преко целе године као велика светиња, а користи се само у великој нужди (болести, узнемиравању од стране злих духова).

Мало, пак, водоосвећење врши се у разним приликама, при другим црквеним чиновима и обредима, па и на тражење појединих верника. Према свакој потреби може се вршити мало освећење воде у свако време, и на сваком месту: у кући, у пољу, у врту итд.

Традиција је у Србској православној цркви да свештеник два пута у току године посети домове својих верника ради извршења свећења водице, и то на неколико дана пред Крсну славу, и пред највећи хришћански празник – Васкрс. Доласком свештеника у кућу и освећењем водице улази благослов Божији у наш дом. Јер, по завршетку чина освећења воде, свештеник кропи сва одељења у кући, као и сву чељад која је присутна, при чему они целивају Часни Крст и десницу свештеника.

То освећење водице по домовима није само „пуки“ обичај, него насушна потреба самих верних, који осећају потребу да повремено буду освећени и очишћени кропљењем свете водице. Код православних Грка има доста породица које зхтевају од својих свештеника, да неизоставно сваког месеца долазе и врше освећење воде у домовима. Наш народ је изгубио тај осећај светиње и потребе за светињом, те су стога многи престали да примају свештеника за водицу, а и они који га примају, често, то нерадо чине.

Није добро да сва наша вера буде сведена само на обичај „свећења водице“, али није добро ни да тај благочестиви обичај одстранимо из нашег хришћанског живота. Свећење водице и њено коришћење има свој пуни смисао и знашај само уз држање и свих осталих прописа Цркве православне о хришћанском духовном животу, као што су: пост, молитва, милостиња, света Тајна покајања и исповести грехова, Причешћа, и свега осталог, без чега нема спасења душе, ни остварење циља нашег постојања на земљи.

Мир ти и радост од Господа!

Епископ Артемије
„Практична веронаука“, Београд 1999.

Preuzeto sa Link

a po cemu je voda sveta?

po tome sto nemoze da se pokvari kao ni hrana

kako bwe hrana ne može da se pokvari

U pričama sveta vodica služila za isterivanje đavola,danas služi za isterivanje novaca iz đžepova ljudi od strane sveštenika.

Sveštenici ne primaju platu od vernika na drugi način osim u slučaju obavljanja nekih obreda. Od čega inače da žive u zemlji gde se ne ide u crkvu svake nedelje i gde se na ikonu ostavi petodinarka.

Inače meni je vrlo zanimljiv aspekt svećenja vodice sa stanovišta jona srebra. Zapravo tradicionalno je krst koji koristi sveštenik bio od srebra ili posrebren. Tek moderno doba donelo je niklovane krstove. Svi znamo da joni srebra čak i u maloj količini deluju baktericidno. Ta voda sa jonima srebrakorišćena je u slučaju bolesti da se u njoj pripremaju lekovi.

Da kako da ne.Oni neprimaju platu od vernika,samo kada u ime Boga obavljaju neki ritual ili ceremoniju za vernike.Zar im to nije plata od vernika? Pa šta je ritualno osvešćivanje prostorija sa svetom vodicom koje naplaćaju ili krštenje sa svetom vodicom? Zar nisam o tome pričao kada sam rekao da isteruju pare iz džepova ljudi uz pomoć svete vodice?
Pitaš od čega da žive,jadni oni.Pa nek rade i zarađuju kao sav normalan svet za platu koji dobija sav normalan i pošten svet.U ovakvom luksuzu bez briga kako žive danas još samo mafijaši žive kod nas.Jedina briga sveštenika danas koliko smo bili svedoci, su borba za vlast i moć.Toliko o njima jadnicima koji nisu sposobni od čega drugog da žive.
Naravno kome Bog nemože pomoći možda sveta vodica pomogne,pogotovo onima sa dubljih džepova.Oni dobijaju duplo osvećenu vodu.

Ta voda je sveta koliko sam i ja svet.

Zezno sam se za hranu samo za vodu vazi izvinjavam se

Ti jesi svet.