Deo drugi

Putovanje u Vesali

Četiri plemenite istine

1. Tad se Blaženi obrati poštovanom Anandi ovako: "Hajde, Ananda, pođimo do Kotigame".

"Neka tako bude, gospodine." I Blaženi se smesti u Kotigami, praćen velikim brojem monaha.

2. A Blaženi se obrati monasima ovako: "Monasi, zahvaljujući tome što nisam shvatao, nisam uviđao Četiri plemenite istine, tako dugo sam se uvek iznova rađao i umirao; isto važi i za sve vas. Koje četiri? To je plemenita istina o patnji, plemenita istina o nastanku patnje, plemenita istina o prestanku patnje i plemenita istina o putu koji vodi ka prestanku patnje. Ali sada, monasi, kada su one shvaćene, kada su uviđene, kad je presečena žeđ za postojanjem, uništeno je ono što vodi do preporađanja i nema novih života."

3. Tako reče Blaženi. I Srećni, Učitelj, dalje reče:

    "Zahvaljujući neuviđanju Četiri plemenite istine,
    Dug beše tegobni put iz rođenja u rođenje.
    Kad one shvaćene su, otklonjen je preporađanja uzrok,
    Koren patnje iščupan, a preporađanje okončano."

4. Takođe u Kotigami Blaženi dade monasima sledeći savet: "Takva je vrlina; takva koncentracija i takva mudrost. Velik postaje plod, velik je dobitak od koncentracije kad je do kraja razvijena kroz ponašanje ispunjeno vrlinom; velik postaje plod, velik je dobitak od mudrosti kada je do kraja razvijena zahvaljujući koncentraciji; sasvim je oslobođen nečistoća požude, životne žeđi i neznanja um koji je do kraja razvijen zahvaljujući mudrosti."

5. Kad je Blaženi ostao u Kotigami koliko mu je bilo po volji, obrati se on poštovanom Anandi ovako: "Hajde, Ananda, pođimo do Nadike."

"Neka tako bude, gospodine." I Blaženi se smesti u Nadiki, u Zgradi od cigala, praćen velikim brojem monaha.

Četiri naročita postignuća

6. Tada poštovani Ananda dođe pred Blaženoga, iskaza mu poštovanje i sede sa strane. Zatim se obrati Blaženom: "Ovde u Nadiki, gospodine, preminuli su monah Salha i monahinja Nanda. Takođe su preminuli domaćin Sudata i domaćica Suđata, zatim domaćini Kakuda, Kalinga, Nikata, Katisaba, Tuta, Santuta, Bhada i Subhada. Kakva je njihova sudbina, gospodine? Kakvo je njihovo buduće stanje?"

7. "Monah Salha, Ananda, zahvaljujući uklanjanju nečistoća u ovome životu, dostigao je stanje oslobođenosti uma od nečistoća i izbavljenje putem mudrosti. [17]

Monahinja Nanda, Ananda, zahvaljujući uklanjanju pet nižih okova (koji vezuju bića za svet čula), spontano se uzdigla do boravišta Sudavasa božanstava i tamo će ostati do konačnog utrnuća, ne vraćajući se više na ovaj svet.

Domaćin Sudata, Ananda, zahvaljujući uklanjanju tri okova (verovanje u sopstvo, sumnja i verovanje u delotvornost rituala) i ublažavanju požude, mržnje i obmanutosti, postao je "jednom povratnik", tako da će stići do na kraj patnje pošto se samo još jednom preporodi u ovom svetu.

Domaćica Suđata, Ananda, zahvaljujući uklanjanju tri okova postala je "ona koja je ušla u tok" i bezbedna je od preporađanja na nižim nivoima egzistencije u kojima vlada patnja; pre ili kasnije sigurno će postati prosvetljena.

Domaćin Kakuda, Ananda, zahvaljujući uklanjanju pet nižih okova (koji vezuju bića za svet čula), spontano se uzdigao do boravišta Sudavasa božanstava i tamo će ostati do konačnog utrnuća, ne vraćajući se više na ovaj svet.

Isto je i sa Kalingom, Nikatom, Katisabom, Tutom, Santutom, Bhadom i Subhadom, kao i sa još više od pedeset nezaređenih sledbenika iz Nadike. Više od devedeset nezaređenih koji su umrli u Nadiki, Ananda, zahvaljujući uklanjanju tri okova i ublažavanju požude, mržnje i obmanutosti, postali su "jednom povratnici", tako da će stići do na kraj patnje pošto se samo još jednom preporode u ovom svetu.

Više od petsto nezaređenih koji su umrli u Nadiki, Ananda, zahvaljujući uklanjanju tri okova postali su "oni koji su ušli u struju" i bezbedni su od preporađanja na nižim nivoima egzistencije u kojima vlada patnja; pre ili kasnije sigurno će postati prosvetljeni."

Ogledalo Dhamme

8. "Zaista, Ananda, nije nimalo neobično da ljudsko biće umre. Ali ako svaki put kada se to dogodi ti dođeš do Tathagate i pitaš ga o njima, zaista će to za njega biti nevolja. Zato ću ti, Ananda, predati učenje nazvano Ogledalo Dhamme; ako ga plemeniti učenik poseduje, on može, ukoliko želi, za sebe da objavi: 'Nema više za mene preporađanja u paklu, u svetu životinja i duhova ili u bilo kojem drugom svetu patnje. Ja sam onaj koji je ušao u struju, bezbedan od pada na stupanj patnje, obezbeđen sam i predodređen za prosvetljenje.'

9. A kakvo je, Ananda, to učenje Ogledalo Dhamme?

Plemeniti učenik poseduje ovakvo nepokolebljivo uverenje o Budi: 'Blaženi je arahant, potpuno probuđeni, savršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac sveta, nenadmašan kao savetnik bića, učitelj bogovima i ljudima, prosvetljeni, blaženi.'

On poseduje ovakvo nepokolebljivo uverenje o Dhammi: 'Dhammu je Blaženi dobro izložio, ona je očigledna, besmrtna, [18] poziva na istraživanje, vodi do oslobođenja, razumeju je mudri, svaki sam za sebe.'

On poseduje ovakvo nepokolebljivo uverenje o monaškoj zajednici: 'Blagorodna je monaška zajednica Blaženog, čine je ispravni, mudri i marljivi: četiri vrste ljudi, osam klasa osoba. Monaška zajednica vredna je počasti, gostoljubivosti, darova, poštovanja -- najplodnije polje postupaka koji donose dobro na svetu.'

I on poseduje vrline koje su drage plemenitima, rafinirane i usavršene, bez mrlja i čiste, koje oslobađaju, a hvale ih mudri, na njih ne utiču (ovozemaljski poslovi) i povoljne za koncentraciju uma.

10. To je, Ananda, učenje nazvano Ogledalo Dhamme, na osnovu kojeg plemeniti sledbenik može da objavi: 'Nema više za mene preporađanja u paklu, u svetu životinja i duhova ili u bilo kojem drugom svetu patnje. Ja sam onaj koji je ušao u struju, bezbedan od pada na stupanj patnje, obezbeđen sam i predodređen za prosvetljenje'."

11. Takođe je u Nadiki, u Zgradi od cigala, Blaženi često ovako savetovao monahe: "Takva i takva je vrlina, takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik biva plod, velika je dobit od koncentracije kada je do kraja razvijena ponašanjem ispunjenim vrlinom; velik biva plod, velika je dobit od mudrosti kada je do kraja razvijena koncentracijom; sasvim je oslobođen od nečistoća požude, želje za bivanjem i neznanja um koji je do kraja razvijen zahvaljujući mudrosti."

12. Kada je Blaženi ostao u Nadiki onoliko koliko mu je bilo po volji, reče on Anandi ovako: "Hajde, Ananda, pođimo u Vesali."

"Neka tako bude, gospodine." I Blaženi se smesti u Vesaliju, zajedno sa velikom zajednicom monaha, i to u Ambapalinom gaju.

Sabranost pažnje i jasno razumevanje

13. Tada se Blaženi obrati monasima rečima: "Treba da živite sabrane pažnje, monasi, jasno razumevajući, tako vam savetujem.

14. A kako to, monasi, živi monah sabrane pažnje? Kada boravi kontemplirajući telo u telu, marljivo, jasno razumevajući i sabrane pažnje, pošto je prevladao želju i tugu u odnosu na ovaj svet; i kada boravi kontemplirajući osećaje u osećajima, um  u umu, objekte uma u objektima uma, marljivo, jasno razumevajući i sabrane pažnje, pošto je prevladao želju i tugu u odnosu na ovaj svet, tada se za njega kaže da živi sabrane pažnje.

15. A kako to, monasi, živi monah jasno razmevajući? Kada je neprekidno potpuno svestan toga kad dolazi i odlazi, kad gleda napred i gleda na stranu, kad se saginje i uspravlja, kad nosi ogrtač i nosi svoju prosjačku zdelu, kad jede i pije, žvaće i guta, kad prazni creva i mokri, hoda, stoji, sedi, leži, tone u san ili se budi, kad govori ili ćuti, tada se za njega kaže da živi jasno razumevajući.

Treba da živite sabrane pažnje, monasi, jasno razumevajući, tako vam savetujem."

Ambapali i kneževi Lićhavi

16. Tada kurtizana Ambapali doču: "Blaženi je, kažu, stigao u Vesali i sada boravi u mom Mangovom gaju." I naredi ona da se opreme velike, svečane kočije, od kojih se na jednu ona pope, a na ostale njezina pratnja, pa pođe iz Vesalija ka njezinom gaju. Na kolima je stigla dokle se moglo voziti, a onda siđe sa njih i dođe peške do Blaženog, pozdravi ga s poštovanjem i sede sa strane. Tada Blaženi govorom o Istini pouči, ohrabri, oduševi i obradova kurtizanu Ambapali.

17. Potom se kurtizana Ambapali obrati Blaženom sledećim rečima: "Molim Blaženog da prihvati poziv da sutra bude moj gost na ručku, zajedno sa svojom družbom isposnika." A Blaženi ćutanjem prihvati poziv.

Uverivši se da je njen poziv prihvaćen, kurtizana Ambapali ustade sa svoga mesta, smerno pozdravi Blaženog, obiđe ga sa desne strane, pa otide.

18. Kneževi Lićhavi iz Vesalija dočuše:  "Blaženi je, kažu, stigao u Vesali i sada boravi u Mangovom gaju." I narediše oni da se opreme velike, svečane kočije, od kojih se na po jedne pope svaki od njih, a na ostale njihova pratnja, pa pođeše iz Vesalija ka gaju. I među Lićhavima neki su bili tamnoputi, u tamnoplavoj odeći i s plavim nakitom, drugi svetle puti, u žutoj odeći i sa zlatnim nakitom, treći rumene puti, u crvenoj odeći i s crvenim nakitom.

19. I desilo se da je kurtizana Ambapali jurila svojom kočijom nasuprot mladim kneževima Lićhavi, točkom o  točak, rudom o rudu. Tad Laćhavi uzviknuše: "Zašto, Ambapali, tako juriš nasuprot našim kočijama?"

"Upravo sam, mlada gospodo, pozvala Blaženoga s njegovom družbom  isposnika na sutrašnji ručak."

"Prepusti nam, Ambapali, taj ručak za sto hiljada zlatnika!"

Ali ona odgovori: "Sve da mi da date čitav Vesali zajedno sa okolinom, mlada gospodo, ne bih vam prepustila taj veličanstveni ručak."

Kneževi Lićhavi na to odvratiše pucketajući prstima: "Vidite li! Porazila nas je ta iz Mangovog gaja. Preduhitrila nas je ta iz Mangovog gaja!" Ali oni ipak nastaviše put u Mangov gaj.

20. A Blaženi spazi izdaleka kako dolaze kneževi Lićhavi, pa upozori isposnike: "Ko od vas, isposnici, još nije video nebesa trideset trojice bogova neka dođe da pogleda ovaj skup kneževa Laćhavi, jer taj prizor može da se uporedi sa skupom trideset i trojice bogova."

21. A kneževi Laćhavi se dovezoše dokle je put bio pogodan za vožnju, a tada siđu s kola i pođu peške do mesta gde se nalazio Blaženi, približe mu se, pozdrave ga i sednu po strani. Blaženi i njih pouči, ohrabri, oduševi i obradova govorom o Istini.

22. Potom se Lićhavi obratiše Blaženom: "Molimo Blaženog da prihvati poziv da sutra bude naš gost na ručku, zajedno sa svojom družbom isposnika."

"Već sam, Lićhavi, prihvatio poziv za sutrašnji ručak kod kurtizane Ambapali."

Kneževi Lićhavi na to odvratiše pucketajući prstima: "Porazila nas je ta iz Mangovog gaja. Preduhitrila nas je ta iz Mangovog gaja!" pa ustanu, pozdrave Blaženog obilazeći ga s desne strane i odoše.

23. Kurtizana Ambapali u toku te noći pripremi u svome vrtu probrana jela i pića, pa na vreme obavesti Blaženoga. "Vreme je, gospodine. Ručak je spremljen." A Blaženi se već rano ujutro obukao, pa uzeo prosjačku zdelu i ogrtač i zajedno sa družinom isposnika uputio se u dom kurtizane Ambapali. Kad je stigao sede na pripremljeno mesto. A kurtizana Ambapali sama posluži Budnoga i celu družinu isposnika probranim jelima i pićima.

24. Kad je Blaženi završio obrok i oprao ruke i prosjačku zdelu, kurtizana Ambapali sede sa strane na niže sedište, pa reče: "Gospodine, poklanjam svoj gaj Budnome i družini sledbenika." A Blaženi primi poklon, pouči, ohrabri, oduševi i obradova kurtizanu Ambapali govorom o Istini, pa ustane i otide.

25. Takođe je u Vesaliju, u Ambapalinom gaju, Blaženi često ovako savetovao monahe: "Ovakva je vrlina, ovakva je koncentracija, a ovakva je mudrost. Velik je plod, velik je dobitak od koncentracije kada je do kraja usavršena uz pomoć vrline; velik je plod, velik je dobitak od mudrosti kada je do kraja usavršena uz pomoć koncentracije; sasvim je oslobođen nečistoća požude, pohlepe i neznanja um koji je do kraja usavršen zahvaljujući mudrosti."

26. I kada je Blaženi proboravio u Ambapalinom gaju koliko je želeo, reče on poštovanom Anandi: "Hajde, Ananda, pođimo do sela Beluva."

"Neka bude tako, gospodine." I tako Blaženi, zajedno sa velikom zajednicom monaha, otide u selo Beluva

Bolest na smrt Blaženog

27. U to vreme se Blaženi obrati monasima sledećim rečima: "Idite, monasi, i potražite sklonište bilo gde u okolini Vesalija gde ste dobrodošli, među poznanicima i prijateljima, i tamo provedite period monsuna. Što se mene tiče, ja ću period monsuna provesti upravo na ovom mestu, u selu Beluva."

"Neka tako bude, gospodine", rekoše monasi.

28. Ali kada otpoče period monsuna, ozbiljno se razbole Blaženi i oštri, smrtni bolovi počeše da ga muče. A Blaženi ih je podnosio sabrane pažnje, jasno razumevajući i nepomućen.

29. Tada se u Blaženom javi misao: "Ne bi bilo prikladno da umrem a da se ne obratim onima koji su se o meni brinuli, da se ne oprostim od zajednice monaha. Zato ću potisnuti svoju bolest snagom volje, produžiti životni proces i živeti još neko vreme."

30. I Blaženi potisnu svoju bolest snagom volje, produži životni proces i požive još neko vreme. Tako bolest Blaženog beše stišana.

31. Blaženi se oporavi od bolesti i uskoro posle oporavka izađe on iz kuće u kojoj je boravio i sede u njezin hlad, na mesto koje beše pripremljeno za njega. Tada poštovani Ananda priđe Blaženome, pozdravi ga s poštovanjem i sede sa strane. Onda se obrati Blaženom sledećim rečima: "Sreća je za mene, gospodine, da vidim da je Blaženome bolje! Sreća je za mene, gospodine, da vidim da se Blaženi oporavio! Jer zaista, gospodine, kada videh da je Blaženi bolestan i moje je telo malaksalo, svaka stvar oko mene postade maglovita i čula mi otupeše. Zato, gospodine, teši me misao da Blaženi neće umreti pre nego što monaškoj zajednici ne da svoja poslednja uputstva."

32. Tako reč poštovani Ananda, ali mu Blaženi odgovori sledećim rečima: "Šta još monaška zajednica očekuje od mene, Ananda? Izložio sam Dhammu ne praveći nikakvu razliku između skrivenog i otvorenog učenja, nema ništa u pogledu učenja, Ananda, što je Tathagata zadržao u stisnutoj šaci poput učitelja koji nešto čuva za sebe. Samo onaj ko za sebe smatra da bi trebalo da predvodi monašku zajednicu ili da ta zajednica od njega zavisi, taj bi trebalo da daje svoja poslednja uputstva. Ali, Ananda, Tathagata sebe nikada nije smatrao predvodnikom monaške zajednice, niti da monaška zajednica od njega zavisi. Pa kakva bi onda uputstva on mogao dati monaškoj zajednici?

Ja sam sada slab, Ananda, star, u poznim godinama. Osamdeset mi je godina i mom životu bliži se kraj. Kako što se delovi starih kola s mukom drže na okupu, isto tako i telo Tathagate drži se na okupu velikom mukom. Ananda, jedino kada Tathagata, zanemarivši spoljašnje objekte, uz prestanak određenih osećaja, dostigne i boravi koncentrisanog uma u sferi bezobličnosti, [19] tada je njegovom telu ugodnije.

33. Zato, Ananda, budi sam sebi ostrvo, budi sam sebi utočište, ne tragaj za spoljašnjim utočištem; neka Dhamma bude tvoje ostrvo, neka Dhamma bude tvoje utočište, ne tragaj za drugim utočištem.

A kako je to, Ananda, monah sam sebi ostrvo, sam sebi utočište, ne traga za spoljašnjim utočištem; kako mu je Dhamma ostrvo, kako mu je Dhamma utočište, i ne traga za drugim utočištem?

34. Kada boravi kontemplirajući telo u telu, marljivo, jasno razumevajući i sabrane pažnje, pošto je prevladao želju i tugu u odnosu na ovaj svet; i kada boravi kontemplirajući osećaje u osećajima, um  u umu, objekte uma u objektima uma, marljivo, jasno razumevajući i sabrane pažnje, pošto je prevladao želju i tugu u odnosu na ovaj svet, tada je on, zaista, sam sebi ostrvo, sam sebi utočište, ne traga za spoljašnjim utočištem; tada mu je Dhamma ostrvo, tada mu je Dhamma utočište, i ne traga za drugim utočištem.

35. Oni moji monasi, Ananda, koji su sada i posle moje smrti sami sebi ostrvo, sami sebi utočište, ne tragaju za spoljašnjim utočištem; kojima je Dhamma ostrvo i utočište, pa ne tragaju za drugim utočištem -- takvi će postati najviši, [20] ako budu imali želje da uče."

Deo treći

Napuštanje želje za životom

Podsticaj Blaženog

1. Tada Blaženi, spremivši se pre podneva, uze zdelu i ogrtač i ode u Vesali u prošenje hrane. Pošto je isprosio hranu i jeo, na povratku, obrati se on poštovanom Anandi sledećim rečima:: "Uzmi prostirku, Ananda, i hajde da provedemo dan u svetilištu Ćapala."

"Neka tako bude, gospodine." I poštovani Ananda uze prostirku i krete za Blaženim, prateći ga u stopu.

2. A Blaženi ode do svetilišta Ćapala i tamo sede na mesto za njega pripremljeno. A kada je poštovani Ananda seo sa strane, Blaženi mu se obrati: "Prijatan je, Ananda, Vesali, prijatna su svetilišta Udena, Gotamaka, Satambaka, Bahuputa, Sarandada i Ćapala."

3. I Blaženi nastavi: "Ko god je, Ananda, razvio, praktikovao, ojačao, utvrdio, pomno istražio i do savršenstva doveo četiri sastojka psihičke moći mogao bi, ako bi želeo, da živi do kraja sveta ili duže. [21] Tathagata je, Ananda, to učinio. Zato bi Tathagata mogao, ako bi želeo, da živi do kraja sveta ili duže.

4. Ali poštovani Ananda nije bio u stanju da razume ovu sugestiju, značajan podsticaj Blaženog. Kao da je njegov um bio pod uticajem Mare, [22] nije on preklinjao Blaženog: "Neka onda Blaženi ostane u životu, gospodine! Neka Srećni ostane, gospodine, do kraja sveta, na dobrobit i radost mnogih, iz samilosti za ovaj svet, dobrobit i blagostanje bogova i ljudi!"

5. I kada je drugi i treći put Blaženi ponovio svoje reči, Ananda je ćutao.

6. Tada Blaženi reče poštovanom Anandi: "Idi sada, Ananda, i učini kako misliš da je ispravno."

"Neka tako bude, gospodine." I poštovani Ananda, ustavši sa svog sedišta, pozdravi s poštovanjem Blaženog i obišavši ga sa desne strane smesti se pod jednim drvetom podalje odatle.

Marin poziv

7. A kada je Ananda otišao, Mara, Zlo, približi se Blaženome. Stojeći sa strane, obrati se on Blaženom sledećim rečima: "Sada, gospodine, neka Blaženi konačno završi svoj život, neka Srećni najzad umre! Došlo je vreme za konačno utrnuće gospodina.

Jer Blaženi mi je govorio: 'Neću završiti svoj život, Zli, sve dok moji monasi i monahinje, kao i nezaređeni sledbenici, ne postanu istinski sledbenici -- mudri, disciplinovani, prijemčivi i opremljeni znanjem, čuvari Dhamme, oni koji žive u skladu sa Dhammom, priklanjaju se ispravnom ponašanju, znaju reči Učiteljeve, u stanju su da ih izlažu, propovedaju, objavljuju, učvršćuju, objašnjavaju u detalje i razjašnjavaju; sve dok, kad se pojave različita mišljenja, ne budu u stanju da ih potpuno pobiju i odbace, da prenose drugima ovu uverljivu i oslobađajuću Dhammu.' [23]

8. A sada, gospodine, monasi i monahinje, kao i nezaređeni sledbenici, postali su istinski sledbenici. Zato, gospodine, neka Blaženi konačno završi svoj život, neka Srećni najzad umre! Došlo je vreme za konačno utrnuće gospodina.

Jer Blaženi mi je govorio: 'Neću završiti svoj život, Zli, sve dok svetački život kojem sam podučavao ne uhvati maha, postane ustaljen, nadaleko čuven i nadaleko raširen, sve dok ne bude ispravno objavljen među bogovima i ljudima.' I to se sada sasvim obistinilo. Zato, gospodine, neka Blaženi konačno završi svoj život, neka Srećni najzad umre! Došlo je vreme za konačno utrnuće gospodina."

Blaženi napušta želju za životom

9. Kada to bi rečeno, Blaženi se obrati Mari, Zlu, sledećim rečima: "Ne trudi se, Zli. Uskoro će doći konačno utrnuće Tathagate. Za tri meseca Tathagata će umreti."

10. I u Ćapala svetilištu tako Blaženi sabrane pažnje i jasnog shvatanja odbaci volju za životom. I neposredno po njegovom odbacivanju volje za životom dogodi se snažan zemljotres, zastrašujući i zapanjujući, a grmljavina se razleže nebom. I Blaženi sve to osmotri sa razumevanjem, pa izgovori sledeće stihove:

    "Šta uzrok životu je, nesputanom ili ograničenom [24] --
    Njegov proces nastajanja [25] -- to mudrac
    Odbacuje. S unutrašnjim mirom i radošću slama on,
    k'o oklop železni, sopstvenu žeđ za životom." [26]

11. Tada se poštovanom Anandi javi sledeća misao: "Čudesno je to zaista i veličanstveno! Zemlja se potrese moćno, iz sve snage! Zastrašujuće je i parališuće to kako se grmljavina razleže nebom! Šta bi moglo biti razlog, šta uzrok, da nastane tako snažan zemljotres?"

Osam uzroka zemljotresa

12. I poštovani Ananda otide do Blaženog i pozdravi ga s poštovanjem, pa sede sa strane. Tada se on obrati Blaženom sledećim rečima: "Čudesno je to zaista i veličanstveno! Zemlja se potrese moćno, iz sve snage! Zastrašujuće je i parališuće to kako se grmljavina razleže nebom! Šta bi moglo biti razlog, šta uzrok, da nastane tako snažan zemljotres?"

13. Tada Blaženi reče: "Osam je razloga, Ananda, osam je uzroka nastanka tako moćnog zemljotresa. Kojih osam?

14. Velika zemlja počiva na tečnosti, tečnost na atmosferi, a atmosfera na prostoru. I kada se, Ananda, dogode snažni atmosferski poremećaji, tečnost se uzburka. A sa uzburkavanjem tečnosti dolazi i podrhtavanje zemlje. To je prvi razlog, prvi uzrok nastanka moćnih zemljotresa.

15. Zatim, Ananda, kada asketa ili sveti čovek velike moći ovlada svojim umom ili božanstvo koje je moćno razvije intenzivnu koncentraciju na aspekt ograničenosti elementa zemlje i na stupanj neograničenosti elementa tečnosti, on takođe uzrokuje da zemlja zadrhti, podrhtava i trese se. To je drugi razlog, drugi uzrok nastanka moćnih zemljotresa.

16-21. Zatim, Ananda, kada Bodhisatta napušta Tušita nebesa i silazi u majčinu matericu, sabran i jasno razumevajući; kada Bodhisatta izlazi iz majčine materice, sabran i jasno razumevajući; kada Tathagata postane potpuno prosvetljen u nenadmašnoj, vrhovnoj prosvetljenosti; kada Tathagata pokrene izvrsni Točak Dhamme; kada Tathagata odbacuje želju za životom; i kada Tathagata umirući stupa u stanje nibbane u kojem nijedan elemenat vezivanja ne preostaje -- tada takođe, Ananda, velika zemlja zadrhti, podrhtava i trese se.

To su, Ananda, osam uzroka nastanka tako moćnog zemljotresa. [27]

Osam skupova

22. A postoji i osam vrsta skupova, Ananda, i to su skup plemenitih, bramana, domaćina, asketa, četiri velika kralja, trideset tri božanstva, Mara i Brama.

23. Sećam se, Ananda, kako sam bio prisutan na svakom od tih osam skupova, na kojima su se okupljale na stotine. [28] I pre nego što bih seo i započinjao razgovor, trudio sam se da moja pojava liči na njihovu, da moj glas bude sličan njihovom. Tako sam ih podučavao Dhammi, podsticao ih, podučavao i razgaljivao. Pa ipak, dok sam im govorio, oni me nisu prepoznavali, pa jedan drugog zapitkivali: 'Ko je taj što nam govori? Je li to božanstvo ili čovek?'

A kad bi ih podučio Dhammi, podstakao ih, podučio i razgalio, odmah zatim bih nestao. I pošto bih nestao, oni me nisu mogli prepoznati, pa su jedan drugog zapitkivali: 'Ko je taj što nestade? Je li to božanstvo ili čovek?'

To je, Ananda, osam vrsta skupova.

Osam područja majstorstva

24. "Postoji zatim osam područja majstvorstva, [29] Ananda. Kojih osam?

25. Kada neko, opažajući oblike subjektivno, [30] vidi male oblike, lepe ili ružne, spoljašnje u odnosu na njega, [31] i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je prvo područje majstorstva.

26. Kada neko, opažajući oblike subjektivno, vidi velike oblike, lepe ili ružne, spoljašnje u odnosu na njega,  i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je drugo područje majstorstva.

27. Kada neko, ne opažajući oblike subjektivno, [32] vidi male oblike, lepe ili ružne, spoljašnje u odnosu na njega, i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je treće područje majstorstva.

28. Kada neko, ne opažajući oblike subjektivno, vidi velike oblike, lepe ili ružne, spoljašnje u odnosu na njega,  i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je četvrto područje majstorstva.

29. Kada neko, ne opažajući oblike subjektivno, vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su plavi, plave boje, plavog preliva poput cvetova lana ili kao benareski muslin, koji je, izglačan sa obe strane, plav, plave boje, plavog preliva -- kada takav vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su plavi i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je peto područje majstorstva.

30. Kada neko, ne opažajući oblike subjektivno, vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su žuti, žute boje, žutog preliva poput cvetova kanikare ili kao fini benareski muslin, koji je, izglačan sa obe strane, žut, žute boje, žutog preliva -- kada takav vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su žuti i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je šesto područje majstorstva.

31. Kada neko, ne opažajući oblike subjektivno, vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su crveni, crvene boje, crvenog preliva poput cvetova banduđivake ili kao fini benareski muslin, koji je, izglačan sa obe strane, crven, crvene boje, crvenog preliva -- kada takav vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su crveni i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je sedmo područje majstorstva.

32. Kada neko, ne opažajući oblike subjektivno, vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su beli, bele boje, belog preliva poput jutarnje zvezde ili kao fini benareski muslin, koji je, izglačan sa obe strane, beo, bele boje, belog preliva -- kada takav vidi oblike spoljašnje u odnosu na njega da su beli i ovladavajući njima svestan je da ih opaža i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je osmo područje majstorstva.

To su, Ananda, osam područja majstorstva.".

Osam oslobođenja

33. "Takođe postoji osam oslobođenja, Ananda. Kojih osam? [33]

34. Kada neko, imajući oblik, [34] opaža oblike, to je prvo oslobođenje.

35. Kada neko, nesvestan sopstvenog oblika, opaža oblike koji su spoljašnji u odnosu na njega, to je drugo oslobođenje.

36. Kada je neko, doživljavajući lepotu, skoncentrisan na nju; [35] to je treće oslobođenje.

37. Kada neko, potpuno nadilazeći opažanje materije, iščezavanjem opažaja reakcija na čulne podražaje i ne obraćajući pažnju na raznolikost opažaja, postane svestan, dosegne i boravi u sferi bezgraničnog prostora, to je četvrto oslobođenje.

38. Kada neko, sasvim nadišavši sferu bezgraničnog prostora, postane svestan, dosegne i boravi u sferi bezgranične svesti, to je peto oslobođenje.

39. Kada neko, sasvim nadišavši sferu bezgranične svesti, postane svestan, dosegne i boravi u sferi ništavila, to je šesto oslobođenje.

40. Kada neko, sasvim nadišavši sferu ništavila, dosegne i boravi u sferi ni-opažanja-ni-neopažanja, to je sedmo oslobođenje.

41. Kada neko, sasvim nadišavši sferu ni-opažanja-ni-neopažanja, dosegne i boravi u sferi prestanka opažaja i osećaja, to je osmo oslobođenje.

To je, Ananda, osam oslobođenja.

Marina ranija iskušavanja

42. Jednom davno, Ananda, boravio sam u Uruveli, na obali reke Neranđare, u podnožju banjanovog drveta, malo posle mog konačnog prosvetljenja. A Mara, Zlo, dođe do mene i reče: 'Sada, gospodine, neka Blaženi potpuno utrne! Neka Srećni konačno umre! Došlo je vreme za parinibbanu.'

43. Tada, Ananda, odgovorih Mari, Zlu, sledećim rečima: 'Ja neću umreti sve dok moji monasi i monahinje, moji nezaređeni sledbenici budu na pravom putu -- mudri, disciplinovani, prijemčivi i puni znanja, čuvari Dhamme, žive u skladu sa Dhammom, predani ispravnom ponašanju i, saslušavši Učiteljevu reč, budu u stanju da je izlažu, prenose, objavljuju, učvršćuju, otkrivaju, objašnjavaju u detalje i razjašnjavaju; sve dok, suočeni sa različitim mišljenjima, budu u stanju da ih ubedljivo pobijaju i propovedaju tu neodoljivu i oslobađajuću Dhammu.

44. Ja neću umreti, Zli, sve dok je taj svetački život kojem podučavam uspešan, razvija se, nadaleko je čuven, popularan i svuda raširen, sve dok se na pravi način objavljuje među bogovima i ljudima.'

45. I opet mi je danas, Ananda, u svetilištu Ćapala, prišao Mara, Zlo, i rekao: 'Danas su, gospodine, monasi i monahinje, nezaređeni sledbenici na pravom putu Blaženog -- mudri, disciplinovani, prijemčivi i puni znanja, čuvari Dhamme, žive u skladu sa Dhammom, predani ispravnom ponašanju i, saslušavši Učiteljevu reč, u stanju su da je izlažu, prenose, objavljuju, učvršćuju, otkrivaju, objašnjavaju u detalje i razjašnjavaju; a suočeni sa različitim mišljenjima, u stanju su da ih ubedljivo pobijaju i propovedaju tu neodoljivu i oslobađajuću Dhammu.

Sada je, gospodine, svetački život kojem je podučavao Blaženi uspešan, razvija se, nadaleko je čuven, popularan i svuda raširen, na pravi način se objavljuje među bogovima i ljudima. Zato, gospodine, neka Blaženi potpuno utrne! Neka Srećni konačno umre! Došlo je vreme za parinibbanu.'

46. A tada, Ananda, odgovorih Mari, Zlu, sledećim rečima: 'Ne trudi se Zlo. Nema još dugo do parinibbane Tathagate. Za tri meseca od danas Tathagata će konačno umreti.'

47. Na taj način je, Ananda, danas u svetilištu Ćapala Tathagata objavio svoju volju kako da živi."

Anandin poziv

48. Na te reči se poštovani Ananda obrati Blaženom sledećim rečima: "Može li Blaženi ostati, gospodine! Može li Srećni ostati, gospodine, dok postoji ovaj svet, na dobrobit i sreću mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobrobit, blagostanje i radost bogova i ljudi!"

49. A Blaženi odgovori sledećim rečima: "Dosta je, Ananda. Ne preklinji Tathagatu, jer prošlo je vreme, Ananda, za takva preklinjanja."

50-51. Ali poštovani Ananda po drugi i treći put reče Blaženom: "Može li Blaženi ostati, gospodine!Može li Srećni ostati, gospodine, dok postoji ovaj svet, na dobrobit i sreću mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobrobit, blagostanje i radost bogova i ljudi!"

52. Tada Blaženi reče: "Imaš li poverenje, Ananda, u prosvetljenje Tathagate?" A poštovani Ananda odgovori: "Da, gospodine, imam."

"Tada, Ananda, kako možeš i po treći put da se odupireš volji Tathagate?"

53. Onda poštovani Ananda reče: "Ovo sam, gospodine, čuo i naučio od Blaženog lično kada mi je Blaženi rekao: 'Ko god je, Ananda, razvio, praktikovao, koristio, jačao, održavao, proučavao i usavršavao četiri sastojka psihičke moći mogao bi, ukoliko želi, mogao bi živeti do kraja sveta. Tathagata je, Ananda, to činio. Tako bi, Tathagata mogao, ako bi želeo, živeti do kraja sveta'."

54. "I jesi li u to verovao, Ananda?"

"Da, gospodine, jesam."

"Tada je, Ananda, greška do tebe. Tu si pogrešio utoliko jer nisi bio u stanju da shvatiš jednostavnu sugestiju, podsticaj koji ti je dao Tathagata, i nisi ga tada preklinjao da ostane. Jer da si tako uradio, Ananda, dva puta bi te Tathagata možda odbio, ali bi se treći put saglasio. Zato, Ananda, greška je do tebe; tu si pogrešio.

55. U Rađagahi, Ananda, dok smo boravili na Lešinarevom vrhu, obratio sam ti se sledećim rečima: 'Ananda, prijatna je Rađagaha; prijatan je Lešinarev vrh. Ko god je, Ananda, razvio... Tako bi, Tathagata mogao, ako bi želeo, živeti do kraja sveta'.

56. Takođe u Banjanovom gaju, kod Razbojničke stene, u Satapani pećini, na Vebhara planini, na crnoj steni kod Isagilija, kod Zmijskog zdenca u Hladnoj šumi, u Tapoda gaju, u Bambusovom gaju gde se hrane veverice, u Đivakovom mango gaju i u Parku jelena obraćao sam ti se istim rečima: 'Ananda, prijatna je Rađagaha; prijatan je Lešinarev vrh. Ko god je, Ananda, razvio... Tako bi, Tathagata mogao, ako bi želeo, živeti do kraja sveta'.

Ali ti, Ananda, nisi bio u stanju da shvatiš jednostavnu sugestiju, podsticaj koji ti je dao Tathagata, i nisi ga tada preklinjao da ostane. Jer da si tako uradio, Ananda, dva puta bi te Tathagata možda odbio, ali bi se treći put saglasio. Zato, Ananda, greška je do tebe; tu si pogrešio.

57. Isto tako u Vesaliju, Ananda, u više navrata Tathagata ti se obraćao sledećeim rečima: 'Ananda, prijatan je Vesali; prijatna su svetilišta Udena, Gotamaka, Šatambaka, Bahuputa, Šarandada i Ćapala.. Ko god je, Ananda, razvio... Tako bi, Tathagata mogao, ako bi želeo, živeti do kraja sveta'.

Ali ti, Ananda, nisi bio u stanju da shvatiš jednostavnu sugestiju, podsticaj koji ti je dao Tathagata, i nisi ga tada preklinjao da ostane. Jer da si tako uradio, Ananda, dva puta bi te Tathagata možda odbio, ali bi se treći put saglasio. Zato, Ananda, greška je do tebe; tu si pogrešio.

58. Pa ipak, Ananda, zar nisam od samoga početka podučavao da sa svakim što je drago i voljeno mora biti promene, razdvajanja i raskida? O onome što je rođeno, nastalo, sastavljeno i podložno propadanju kako neko može reći: 'Neka se to ne raspada!' Ne postoji takvo nešto. I o tome, Ananda, sa čime je Tathagat završio, tome od čega je odustao, napustio i odbacio -- a to je volja da dalje živi -- Tathagatina reč je izrečena jednom za svagda: 'Nema još dugo do parinibbane Tathagate. Za tri meseca od danas Tathagata će konačno umreti.' I da će Tathagata povući svoje reči radi toga da bi još živeo -- to je nemoguće."

Poslednja opomena

59. "Zato, Ananda, hajdemo do dvorane sa zabatima, u Velikoj šumi." A poštovani Ananda odgovori: "Neka tako bude, gospodine."

60. Tada Blaženi, praćen Anandom, ode do dvorane sa zabatima, u Velikoj šumi. I tu se on obrati Anandi sledećim rečima: "Idi sada, Ananda, i pozovi u dvoranu sve monahe koji borave u blizini Vesalija."

"Neka tako bude, gospodine." I poštovani Ananda obiđe sve monahe koji su se nalazili u okolini Vesalija i okupi ih u sali. A onda, iskazavši poštovanje Blaženom, stojeći sa strane, reče: "Monaška zajednica je okupljena, gospodine. Neka sad Blaženi učini ono što je naumio."

61. Na to Blaženi otide do sale i zauzevši mesto koje je bilo za njega pripremljeno, posavetova monahe sledećim rečima: "Monasi, kažem vam da ovo učenje o kojem posedujem neposredno znanje i koje sam vam izložio -- njega bi trebalo da upoznajete, negujete, razvijate i što češće praktikujete, tako da uspostavite život čistote i dugo ga živite, na dobrobit i sreću mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobrobit, blagostanje i radost bogova i ljudi.

62. A u čemu se, monasi, sastoji to učenje? To su četiri temelja sabranosti, četiri ispravna napora, četiri sastojka psihičke moći, pet sposobnosti, pet moći, sedam faktora prosvetljenja i plemenita osmostruka staza. To je učenje, monasi, o kojem posedujem neposredno znanje i koje sam vam izložio, njega bi trebalo da upoznajete, negujete, razvijate i što češće praktikujete, tako da uspostavite život čistote i dugo ga živite, na dobrobit i sreću mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobrobit, blagostanje i radost bogova i ljudi."

63. Tada Blaženi reče monasima: "Tako vas, monasi, opominjem. Sve što je nastalo mora i da nestane. Budite neumorni. Vreme parinibbane Tathagate je blizu. Za tri meseca Tathagata će umreti."

64. Izgovorivši ove reči, Srećni, Učitelj, još dodade:

    "Godine moje dozreše, preostali dani kratki.
    Odlazeći, napuštam vas, oslanjajući se na sebe samog.
    Budite zato predani, o monasi, budite sabrani i
    vrline čiste!

    S čvrstom odlukom, stražarite nad sopstvenim umom!
    Jer ko neumorno sledi Dhammu i disciplinu
    umaći će iz kruga preporađanja i patnju okončati."

Deo četvrti

Poslednji obrok

Slonovski pogled

1. Tada Blaženi, pripremivši se ujutro, uze posudu i ogrtač i otide do Vesalija u prošenje hrane. Pošto je isprosio hranu i jeo, na povratku, on pogleda na Vesali slonovskim pogledom, [36] i reče poštovanom Anandi: "Ovo je, Ananda, poslednji put da je Tathagata pogledaoVesali. Hajde, Ananda, pođimo do Bandagame."

"Neka tako bude, gospodine." I Blaženi se smesti u Bandagami, zajedno sa velikom zajednicom monaha.

2. I obrati se Blaženi monasima sledećim rečima. "Monasi, zahvaljujući nerazumevanju, nepronicanju u četiri principa smo i ja i vi tako dugo kružili tim krugom rađanja i umiranja. Koja su to četiri principa? To su: plemenita vrlina, plemenita koncentracija, plemenita mudrost i plemenito oslobođenje. Ali sada, monasi, kada su oni shvaćeni, proniknuti, presečena je žudnja za postojanjem, uništeno je ono što vodi ka novom postojanju i nema novih života."

3. Izgovorivši ove reči, Srećni, Učitelj, nastavi:

"Vrlina, koncentracija, mudrost i oslobođenje su bez premca --

To su principi koje je razumeo glasoviti Gotama;

I upoznavši ih, on, Budni, svoje je monahe podučavao Dhammi.

On, uništitelj patnje, Učitelj, Mudrac, spokojan je."

4. Takođe je u Bandagami Blaženi često ovako savetovao monahe: "Takva i takva je vrlina, takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponašanja ispunjenog vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije; sasvim je oslobođen mrlja požude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti."

5. Kada je Blaženi ostao u Bandagami koliko je želeo, reče on poštovanom Anandi: "Hajde, Ananda, pođimo do Hotigame."

"Neka tako bude, gospodine." I Blaženi se smesti u Hotigami, zajedno sa velikom zajednicom monaha.

A kada je Blaženi ostao u Hotigami koliko je želeo, otide on do Ambagame, zatim do Đambugame. I na svakom od tih mesta je Blaženi često savetovao monahe sledećim rečima: "Takva i takva je vrlina, takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponašanja ispunjenog vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije; sasvim je oslobođen mrlja požude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti."

6. Kada je Blaženi ostao u Đambugami koliko je želeo, reče on poštovanom Anandi: "Hajde, Ananda, pođimo do Boganagare."

"Neka tako bude, gospodine." I Blaženi se smesti u Boganagari, zajedno sa velikom zajednicom monaha, i to u Anandinom svetilištu.

Četiri velika izvora

7. Tu se Blaženi obrati monasima sledećim rečima: "Sada ću vam, monasi, izložiti četiri velika izvora. [37] Slušajte i dobro zapamtite moje reči." A monasi odgovoriše sledećim rečima:

"Neka tako bude, gospodine."

8-11. Tada Blaženi reče: "Monasi, neki monah bi mogao ovako da kaže: 'Neposredno slušajući Blaženog, braćo, čuo sam i naučio ovo: 'Ovo je Dhamma i disciplina, Učiteljeva poruka' ili 'U boravištu takvog i takvog imena živi zajednica sa starijim monasima i starešinom. Neposredno slušajući tu zajednicu, čuo sam i naučio ovo: 'Ovo je Dhamma i disciplina, Učiteljeva poruka' ili 'U boravištu takvog i takvog imena živi nekoliko starijih monaha, koji su znalci, koji su stigli do cilja, koji su čuvari Dhamme, discipline i reči Učiteljevih. Neposredno slušajući te starešine čuo sam i naučio ovo: 'Ovo je Dhamma i disciplina, Učiteljeva poruka' ili 'U boravištu takvog i takvog imena živi jedan stari monah koji je znalac, koji je stigao do cilja, koji je čuvar Dhamme, discipline i reči Učiteljevih. Neposredno slušajući tog starešinu čuo sam i naučio ovo: 'Ovo je Dhamma i disciplina, Učiteljeva poruka'

U takvom slučaju, monasi, reči tog monaha ne bi trebalo primiti ni sa pohvalom ni sa pokudom. Ni sa pohvalom ni sa pokudom, već pažljivo odmeravajući njegove rečenice reč po reč, trebalo bi im tražiti potvrdu u govorima i proveriti ih u odnosu na disciplinu. Ako im se ne može naći potvrda u govorima niti ih je moguće proveriti u odnosu na disciplinu, morate ovako zaključiti: 'To sigurno nisu reči Blaženog; to mora da je nešto pogrešno razumeo taj monah -- ili ta zajednica, ili ta zajednica sa starijim monasima ili taj starešina.' Na taj način, monasi, treba da ih odbacite. Ali ako se njegovim rečima može naći potvrda u govorima i moguće ih je proveriti u odnosu na disciplinu, tada morate ovako zaključiti: 'To su sigurno reči Blaženog; to je dobro razumeo taj monah -- ili ta zajednica, ili ta zajednica sa starijim monasima ili taj starešina.' I na taj način, monasi, možete to prihvatiti iz prvog, drugog, trećeg ili četvrtog izvora. To su, monasi, četiri velika izvora koja treba da čuvate."

12. Takođe je u Boganagari, u Anandinom svetilištu, Blaženi savetovao monahe sledećim rečima: "Takva i takva je vrlina, takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponašanja ispunjenog vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije; sasvim je oslobođen mrlja požude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti."

13. 5. Kada je Blaženi ostao u Boganagari koliko je želeo, reče on poštovanom Anandi: "Hajde, Ananda, pođimo do Pave."

"Neka tako bude, gospodine." I Blaženi se smesti u Pavi, zajedno sa velikom zajednicom monaha, i to u mangovom gaju koji je pripadao Ćundi, koji po porodičnoj tradiciji beše kovač.

Budin poslednji obrok

14. Tad kovač Ćunda doču: "Blaženi je, kažu, stigao u Pavu i boravi u mom mangovom gaju." I otide on do Blaženog, pa pozdravivši ga s poštovanjem sede sa strane. A Blaženi poduči Dhammi kovača Ćundu, obodri ga, uputi i obradova.

15. Tada Ćunda reče Blaženom: "Može li Blaženi da prihvati moj poziv za sutrašnji ručak, zajedno sa svojom zajednicom monaha." A Blaženi ćutke prihvati poziv.

16. Shvativši da je Blaženi saglasan, kovač Ćunda ustade sa svog sedišta, s poštovanjem pozdravi Blaženog i obišavši ga sa desne strane otide.

17. Do zore kovač Ćunda pripremio je u svojoj kući najizvrsnija jela, tvrda i meka, zajedno sa obiljem sukara-maddava, [38] i objavio to Blaženom sledećim rečima: "Vreme je, gospodine, ručak je spreman."

18. Na to Blaženi, pripremivši se, uze svoju posudu i ogrtač i praćen monasima otide do Ćundine kuće, pa tamo sede na sedište za njega pripremljeno. I onda reče Ćundi: "Sukara-maddavom koju si pripremio, Ćunda, možeš poslužiti mene; ostalom hranom, tvrdom i mekom, možeš poslužiti druge monahe."

"Neka tako bude." I on sukara-maddavom koju je pripremio posluži Blaženog; a ostalom hranom, tvrdom i mekom, posluži druge monahe.

19. Potom Blaženi reče Ćundi: "Ono što je ostalo od sukara-maddave zakopaj u rupu. Jer ne vidim u čitavom ovom svetu, sa njegovim bogovima, Marama i Bramama, među mnoštvom asketa i bramana, božanstava i ljudi, ikoga ko bi mogao to pojesti i sasvim svariti izuzev Tathagate."

A kovač Ćunda odgovori Blaženom: "Neka tako bude, gospodine." I ono što je ostalo od sukara-maddave zakopa on u rupu.

20. Tada se vrati Blaženom, pa pozdravivši ga s poštovanjem sede sa strane. A Blaženi poduči Dhammi kovača Ćundu, obodri ga, uputi i obradova. Onda ustade sa svog sedišta i otide.

21. Uskoro pošto je Blaženi pojeo obrok koji mu je poslužio kovač Ćunda zadesi ga teška bolest, dizenterija, i razdiraše ga jaki bolovi. Ali ih je Blaženi podnosio sabran, jasno razumevajući i nepomućen.

22. Tada se Blaženi obrati poštovanom Anandi sledećim rečima: "Hajde, Ananda, pođimo do Kusinare." A poštovani Ananda odgovori: "Neka tako bude, gospodine."

    23. Kad je pojeo Ćundino jelo, čuh,
    Hrabro se sa samrtnim bolovima nosio.
    Od sukara-maddava zadobi rane
    i smrtna bolest snađe Gospodina.
    Al' velike muke je savladao. "Hajde, pođimo
    do Kusinare," njegov beše na to odgovor. [39]

Razbistravanje vode

24. Idući putem, Blaženi skrete i zaustavi se u podnožju jednog drveta. I reče poštovanom Anandi: "Molim te, Ananda, smotaj mi moj gornji ogrtač i prostri ga na zemlju. Umoran sam i malo bih se odmorio."

"Neka tako bude, gospodine." Pa Ananda smota ogrtač i prostre ga na zemlju.

25. I sede Blaženi na mesto pripremljeno za njega, pa reče poštovanom Anandi: "Molim te, Ananda, donesi mi malo vode. Žedan sam, pa bih malo da pijem."

26. A poštovani Ananda odgovori Blaženom: "Ali malopre, gospodine, veliki broj kola, njih pet stotina, prošlo je ovuda i to preko ovo malo vode, tako da ona teče mutna i blatnjava. A reka Kakuta, gospodine, sasvim je blizu i njezina voda je čista, prijatna, hladna i bistra. Njene obale lako dostupno i ugodno mesto. Tu Blaženi može ugasiti žeđ i osvežiti svoje udove."

27-29. Po drugi put Blaženi ponovi svoju molbu i poštovani Ananda odgovori kao i prvi put. Onda i treći put Blaženi reče: "Molim te, Ananda, donesi mi malo vode. Žedan sam, pa bih malo da pijem."

30. Tada poštovani Ananda odgovori: "Neka tako bude, gospodine." Uze posudu i ode do potoka. A plitka voda, koju je prešlo pet stotina kola, te je tekla mutna i blatnjava, kako joj je prilazio postajala je sve bistrija i hladnija, čistija i prijatnija.

31. Onda poštovani Ananda pomisli: "Zaista je veličanstvena i čudesna moć i slava Tathagate!"

32. Te zahvati vode i odnese je Blaženom, pa reče: "Zaista je veličanstvena i čudesna moć i slava Tathagate! Jer ova plitka voda, koju je prešlo pet stotina kola, te je tekla mutna i blatnjava, kako sam joj prilazio postajala je sve bistrija i hladnija, čistija i prijatnija. Neka sada Blaženi pije vode. Neka srećni pije." I Blaženi otpi malo vode.

Pukusa iz plemena Mala

33. I desilo se da je izvesni Pukusa, iz plemena Mala, koji beše sledbenik Alara Kalame, prolazio tuda idući iz Kusinare za Pavu. [40]

34. I kada ugleda Blaženog kako sedi u podnožju drveta priđe mu, pozdravi s poštovanjem i sede sa strane. Onda se obrati Blaženom sledećim rečima: "Prekrasno je, gospodine, čudesno je, o gospodine, stanje smirenosti u kojem borave oni koji su se odrekli ovoga sveta.

35. Jednom je, gospodine, Alara Kalama putovao i tako skrete sa puta i sede u podnožje drveta dok vrelina dana malo ne mine. A desilo se, gospodine, da velik karavan kola, pet stotina zaprega, prođe pokraj njega, jedna po jedna. I tada, gospodine, jedan čovek koji je išao na začelju tog karavana priđe mu i upita: 'Da li si, gospodine, video svo ovo mnoštvo kola što prođoše pored tebe?' A Alaka Karama mu odgovori: 'Nisam ih video, brate.' 'Ali tu buku, gospodine, nju si zasigurno čuo?' 'Nisam je čuo, brate.' Onda ga onaj čovek upita: 'Tada, gospodine, mora da si spavao?' 'Ne, brate, nisam spavao.' 'Pa onda, gospodine, jesi li uopšte bio pri svesti?' 'Bio sam, brate.' Onda onaj čovek reče: 'Znači, gospodine, iako si bio pri svesti i budan, nisi video to mnoštvo kola, čak pet stotina kola, koja kraj tebe prođoše jedna po jedna, niti si čuo njihovu buku? Zašto je onda tvoj ogrtač prekriven prašinom koju ona podigoše?' A Alara Kalama mu odgovori: 'Tako se desilo, brate.'

36. A onom čoveku, o gospodine, tada sinu misao: 'Prekrasno je, čudesno je, zaista, stanje smirenosti u kojem borave oni koji su se odrekli ovoga sveta!' Zatim se u njemu javi velika vera u Alara Kalamu i on nastavi svoj put."

37. "Šta misliš, Pukusa? šta je teže uraditi, sa čim je teže suočiti se -- da čovek, pri svesti i budan, ne vidi velik broj kola, čak pet stotina kola, koja kraj njega prođu jedna za drugim, niti da čuje njihovu buku, ili da pri svesti i budan, u sred olujnog pljuska, sa grmljavinom, sevanjem munja i gromovima, ništa ne vidi niti čuje njihovu buku?"

38. "Šta je, gospodine, pet stotina kola -- čak šest stotinana, sedam, osam, devet, pa i hiljadu ili čak stotinu hiljada kola -- u poređenju sa time?"

39. "Jednom sam, Pukusa, boravio u Atumi, u jednom ambaru tamo. I u to vreme beše olujni pljusak, sa grmljavinom, sevanjem munja i gromovima. I dva seljaka, braću, grom ubi nedaleko od tog ambara, zajedno sa četiri vola, te se veliki broj ljudi iz Atume okupi na tom mestu.

40. Ja sam u to vreme, Pukusa, izašao iz ambara i hodao ispred vrata tamo-amo u zadubljenju. I neki čovek iz te gomile priđe mi, pozdravi me s poštovanjem i stade sa strane.

41. I ja ga upitah: 'Zašto su se, brate, okupili svi ovi ljudi?' A on mi odgovori: 'Malopre, gospodine, bio je olujni pljusak, sa grmljavinom, sevanjem munja i gromovima. I dva seljaka, braću, grom ubi nedaleko odavde, zajedno sa četiri vola. Zato su se okupili svi ovi ljudi. Ali ti, gospodine, gde si bio u to vreme?'

'Bio sam ovde, brate.' 'Pa ipak, gospodine, ništa nisi video?' 'Ništa nisam video.' 'Ali tu strašnu buku, gospodine, sigurno si čuo?' 'Nisam je čuo, brate.' Onda me onaj čovek upita: 'Tada, gospodine, mora da si spavao?' 'Ne, brate, nisam spavao.' 'Pa onda, gospodine, jesi li uopšte bio pri svesti?' 'Bio sam, brate.' Onda onaj čovek reče: 'Znači, gospodine, iako si bio pri svesti i budan, u sred olujnog pljuska, sa grmljavinom, sevanjem munja i gromovima, nisi video munje, niti čuo ikakvu buku?' 'A ja mu odgovorih: 'Nisam, brate.'

42. A onom čoveku, Pukuna, tada sinu misao: 'Prekrasno je, čudesno je, zaista, stanje smirenosti u kojem borave oni koji su se odrekli ovoga sveta!' Zatim se u njemu javi velika vera u mene, te me pozdravi sa poštovanjem i zaobišavši me sa svoje desne strane nastavi on svoj put."

43. Kad to bi izrečeno, Pakuna, iz plemena Mala, obrati se Blaženome: "Veru koju sam do sada imao u Alara Kalamu prepuštam moćnom vetru da je razveje. Prepuštam je matici moćne reke! Izvanredno, gospodine, zaista izvanredno! Kao kada bi neko ispravio nešto što je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama objasnio istinu na više načina. Zato, gospodine, uzimam utočište u Blaženome, Dhammi i monaškoj zajednici. Neka me Blaženi prihvati kao svog sledbenika koji, od danas pa do kraja života, pronađe svoje utočište!"

44. Tada Pukusa iz plemena Mala reče jednom čoveku: "Donesi mi odmah, prijatelju, dva zlatom bojena ogrtača, ispeglana i spremna za nošenje." A onaj čovek mu odgovori: "Neka tako bude, gospodine."

45. I kada ogrtači behu doneti, Pukusa iz plemena Mala ponudi ih Blaženome sledećim rečima: "Molim Blaženoga, o gospodine, da iz milosrđa prihvati ovaj moj dar." A Blaženi odgovori: "Ogrni me onda jednim ogrtačem, Pukusa, a drugim ogrni Anandu."

"Neka rako bude, gospodine." I onda on ogrnu Blaženog jednim ogrtačem, a drugim ogrnu poštovanog Anandu.

46. Zatim Blaženi pouči Dhammi Pukusu iz plemena Mala, obodri ga, uputi i obradova. A zatim Pukusa ustade sa mesta gde je sedeo, pozdravi s poštovanjem Blaženoga i obišavši ga sa svoje desne strane otide.

47. Ubrzo pošto je Pukusa iz plemena Mala otišao poštovani Ananda pomože Blaženome da obuče zlatom bojeni ogrtač, ispeglan i spreman za nošenje. Ali kada ogrtač bi navučen na telo Blaženoga on kao da izblede i njegov sjaj zgasnu.

48. A poštovani Ananda reče Blaženome: "Izvanredno je to, o gospodine, zaista je čudesno kako čista i blistava izgleda koža Tathagate! Ovaj zlatom bojeni ogrtač, ispeglan i spreman za nošenje, kada bi stavljen na telo Blaženoga kao da izblede i njegov sjaj zgasnu."

49. "Tako je to, Ananda. Dva su slučaja, Ananda, kada se koža Tathagate čini krajnje čistom i blistavom. Koja dva? One noći kada Tathagata postaje potpuno prosvetljen, u nenadmašnom, vrhovnom prosvetljenju, i one noći kada Tathagata, preminuvši, stiže do svog konačnog prelaska u nibbanu, u kojoj više nijednog elementa prijanjanja nema. To su, Ananda, dva slučaja kada se koža Tathagate čini krajnje čistom i blistavom.

50. I danas, poslednjeg sata upravo ove noći, Ananda, u gaju plemena Mala, u blizini Kusinare, između dva drveta sal Tathagata će krenuti u parinibbanu. Zato, Ananda, krenimo do reke Kakute."

"And now today, in the last watch of this very night, Ananda, in the Mallas' Sala Grove, in the vicinity of Kusinara, between two sala trees, the Tathagata will come to his Parinibbana. So now, Ananda, let us go to the Kakuttha River."

    51. Odeven u Pukusin dar, zlatni ogrtač,
          Učiteljev lik blistaše nadaleko.

Na reci Kakuta

52. Tada Blaženi otide do reke Kakuta, praćen velikim brojem monaha.

53. Uđe u vodu, okupa se i otpi. Pa izašavši iz nje, otide to Mangovog gaja i tu se poštovanom Ćundaki obrati sledećim rečima: "Molim te, Ćundaka, savij moj gornji ogrtač načetvoro i položi ga. Umoran sam i malo bih se odmorio."

"Neka tako bude, gospodine." I Ćundaka savi ogrtač načetvoro i položi ga.

54. A Blaženi leže na desnu stranu, u lavlji položaj, jedno stopalo na drugom i tako, sabran i jasno razumevajući, unapred odredi vreme ustajanja. Poštovani Ćundaka sede kraj Blaženoga.

    55. Buda do reke Kakute dođe,
    što hladna i prozirna mirno teče;
    tu u njenim vodama ostarelo telo opra
    Buda -- taj što u svetu ravna nema!
    okupavši se i napojivši, Učitelj na obalu stade,
    monasi oko njega, gomila cela

    Poučivši istine svete, učitelj vrli
    ka Mangovom gaju se zaputi.
    Tu Ćundaka starosti reče:
    "Rasprostri  moj ogrtač, molim te, načetvoro savijen."
    I starosti, hitro poput munje,
    požuri da učitelju molbu usliši.
    Umoran, Blaženi na prostiku leže,
    a Ćunda kraj njega mesto nađe.

Uklanjanje Ćundine griže savesti

56. Onda se Blaženi obrati poštovanom Anandi sledećim rečima: "Može se dogoditi, Ananda, da neko izazove grižu savesti kod kovača Ćunde sledećim rečima: 'Nije to dobitak za tebe, prijatelju Ćunda, da je Tathagata od tebe isprosio poslednji obrok i onda umro.' U takvom slučaju Ćundinu grižu savesti treba ukloniti na sledeći način: 'Dobitak je za tebe, prijatelju Ćunda, da je Tathagata od tebe isprosio poslednji obrok i onda umro. Jer, prijatelju, iz usta Blaženoga čuo sam i razumeo: 'Postoje dva darivanja hrane čiji je plod podjednak, čiji je rezultat podjednak, prevazilazeći po veličini plod i rezultat bilo kojeg drugog darivanja hrane. Koja dva? Ono koje se dogodilo neposredno pre nego što je Tathagata postao potpuno prosvetljen, u nenadmašnom, vrhovnom prosvetljenju, i ono koje se dogodilo neposredno pre nego što je Tathagata, preminuvši, stigao do svog konačnog prelaska u nibbanu, u kojoj više nijednog elementa prijanjanja nema. Svojim delima časni Ćunda stekao je zasluge koje mu donose dug život, lepotu, blagostanje, slavu, preporađanje u nebeskom svetu među bogovima'. Tako Ćundinu grižu savesti treba ukloniti."

57. Onda Blaženi, razumevajući važnost, izgovori sledeće stihove:

    "Onome ko daje, njegova vrlina će rasti;
    Ko je sam sebe zauzdao, u njemu mržnje nema;
    Onoga ko u vrlini vešt je, zlo zaobilazi,
    A iskorenjivanjem želje i mržnje,
    neznanja svakog, do spokoja se dolazi."

Deo peti

U Kusinari

Poslednje mesto počinka

1. Tada se Blaženi obrati poštovanom Anandi sledećim rečima: "Hajde, Ananda, pređimo na drugu obalu reke Hiranjavati i otidimo do Sala pećine, u blizini Kusinare

"Neka tako bude, gospodine."

2. I Blaženi, praćen velikim brojem monaha, otide do druge obale reke Hiranjavati, do gaja plemena Mala, u blizini Kusinare. I tu se plemenitom Anandi obrati sledećim rečima:

3. "Molim te, Ananda, pripremi za mene ležaj između dva drveta sal, sa uzglavljem prema severu. Umoran sam, Ananda, i želeo bih da legnem."[41]

"Neka tako bude, gospodine." I poštovani Ananda uradi onako kako ga je Blaženi zamolio.

A Blaženi leže na desnu stranu, u lavlji položaj, jedno stopalo na drugom i tako, sabran i jasno razumevajući.

4. U tom trenutku dva sal stabla procvetaše punim cvetom, mada im ne beše vreme cvetanja. I cvetovi se nadviše i prosuše po telu Tathagate, u znak poštovanja. I nebeski  mandarava cvetovi i sandalov prah se nadviše i prosuše po telu Tathagate, u znak poštovanja. I zvuk nebeskih glasova i nebeskih instrumenata stvoriše muziku iz poštovanja prema Tathagati.

5. I Blaženi se obrati poštovanom Anandi sledećim rečima: "Ananda, ova dva sal drveta su u punom cvetu, mada im nije vreme cvetanja. I cvetovi se nadviše i prosuše po telu Tathagate, u znak poštovanja. I nebeski  mandarava cvetovi i sandalov prah se nadviše i prosuše po telu Tathagate, u znak poštovanja. I zvuk nebeskih glasova i nebeskih instrumenata stvoriše muziku iz poštovanja prema Tathagati.

6. A ipak, Ananda, to nije najviši stupanj iskazivanja poštovanja, privrženosti, odanosti i slavljenja Tathagate. Jer, Ananda, koji god je monah ili monahinja, nezaređeni sledbenik ili sledbenica istrajan u Dhammi, ispravno živi u Dhammi, hoda putem Dhamme, to je najviši stupanj iskazivanja poštovanja, privrženosti, odanosti i slavljenja Tathagate. Zato, Ananda, tako sebe treba da vežbate: "Biću istrajan u Dhammi, živeću u Dhammi, hodaću putem Dhamme."

Pritužba bogova

7. U to vreme poštovani Upavana je stajao pored Blaženog, hladeći ga. A Blaženi ga prekore sledećim rečima: "Pomeri se u stranu, monaše, ne stoj ispred mene."

8. I poštovanom Anandi se javi misao: "Ovaj poštovani Upavana se stara o Blaženom već dugo vremena, stalno ga prateći i služeći mu kao pomoć. A ipak sada, na samom kraju, Blaženi ga prekoreva. Šta može biti razlog za to, koji je uzrok da Blaženi kori poštovanog Upavanu sledećim rečima: 'Pomeri se u stranu, monaše, ne stoj ispred mene'?"

9-10. I poštovani Ananda saopšti svoju misao Blaženome. A Blaženi odgovori: "Širom desetostrukog sistema svetova, Ananda, jedva da ima neko božanstvo koje nije došlo da vidi Tathagatu. Na dvanaest jođana unaokolo od gaja plemena Mala, u blizini Kusinare, nema mesta ni koliko je vrh vlasi kose, a gde ne bi bilo neko moćno božanstvo. I ta se božanstva, Ananda, žale: Iz daleka smo došli da vidimo Tathagatu. Jer retko se u ovome svetu pojavljuju tathagate, arahanti, potpuno probuđeni. I u ovaj dan, u poslednjem satu noći, dogodiće se Tathagatina parinibbana. Ali ovaj monah velike moći se postavio ispred Blaženog, zaklanja ga, tako da sad, na samom kraju, ne možemo da ga vidimo.' Tako se, Ananda, žale božanstva."

11. "Koje vrste božanstava, gospodine, jeste Blaženi svestan?"

12-13. "Ima božanstava, Ananda, u vazduhu i na zemlji, nepročišćenog uma, koja raspletene kose nariču, uzdignutih ruku nariču, bacajući se na zemlju i valjajući s jedne na drugu stranu  nariču: 'Suviše je rano Blaženi došao do parinibbane! Suviše je rano Srećni došao do parinibbane! Suviše rano je oko sveta nestalo sa vidika!'"

14. Ali ona božanstva čiji je um oslobođen želje, sabran i staložen, razmišljaju na ovakav način: "Prolazno je sve što je nastalo. Kako bi drugačije moglo da bude?"

Anandina zabrinutost

15. "Do sada, gospodine, napuštajući svoje boravište posle perioda monsuna, monasi su odlazili da vide Tathagatu i za nas je bio dobitak i blagodet druženje i boravak sa onim poštovanim monasima koji su bili u društvu sa Blaženim. Ali, gospodine, pošto Blaženi umre, više tog dobitka i blagodeti nećemo imati."

Četiri mesta hodočašća

16. "Postoje četiri mesta, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koja treba da gleda sa osećajem poštovanja.[42] Koja četiri?

17. 'Ovde je Tathagata bio rođen!'[43] To je mesto, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koje treba da gleda sa osećajem poštovanja.

18. 'Ovde je Tathagata  postao potpuno prosvetljen!'[44] To je mesto, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koje treba da gleda sa osećajem poštovanja.

19. 'Ovde je Tathagata pokrenuo točak Dhamme!'[45] To je mesto, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koje treba da gleda sa osećajem poštovanja.

20. 'Ovde je Tathagata preminuo i prešao u stanje nibbane, u kojoj ne preostaje bilo kakvo prijanjanje!' To je mesto, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koje treba da gleda sa osećajem poštovanja.

21. To su, Ananda, četiri mesta koje predana osoba treba da poseti i na koja treba da gleda sa osećajem poštovanja. I zaista će na ta mesta dolaziti, Ananda, predani monasi i monahinje, nezaređeni sledbenici i sledbenice, razmišljajući: 'Ovde je Tathagata bio rođen! Ovde je Tathagata  postao potpuno prosvetljen! Ovde je Tathagata pokrenuo točak Dhamme! Ovde je Tathagata preminuo i prešao u stanje nibbane, u kojoj ne preostaje bilo kakvo prijanjanje!'

22. I ko god bi umro na takvom hodočašću srca učvršćenog u uverenju, posle razlaganja tela, posle smrti, biće ponovo rođen u području nebeske sreće."

23. Tada poštovani Ananda reče Blaženome: "Kako, gospodine, da se ponašamo prema ženama?"

"Izbegavajte kontakt pogledom, Ananda."

"Ali , gospodine, ako ih ipak ugledamo?"

"Izbegavajte razgovor sa njima, Ananda."

"Ali, gospodine, ako se one obrate nama?"

"Tada, Ananda, učvrstite svoju sabranost.."

24. Tada poštovani Ananda reče: "Šta treba da uradimo, gospodine, u vezi sa telom Tathagate?"

"Ne ometajte sebe, Ananda, iskazujući poštovanje telu Tathagate. Umesto toga, Ananda, treba da motrite i bdijete nad sobom, radi najviše svrhe, postizanja svetosti (arahant)[46], za svoje dobro. Bez prestanka, marljivo i odlučno treba da se starate o sopstvenom dobru. Jer postoje, Ananda, mudri plemići, mudri bramani i mudri domaćini koji su predani Tathagati i oni su ti koji će iskazivati poštovanje telu Tathagate."

25. Tada poštovani Ananda reče: "Ali kako, gospodine, oni treba da iskazuju poštovanje telu Tathagate?"

"Isto onako, Ananda, kao i telu svetskog vladara."[47]

"Ali kako, gospodine, oni iskazuju poštovanje telu svetskog vladara?"

26. "Telo svetskog vladara, Ananda, prvo se obmota u novo laneno platno, a potom u pamučnu tkaninu i to tako da se obmota petsto puta lanenim platnom, pa petsto puta pamučnom tkaninom. Kada je to gotovo, telo svetskog vladara se stavlja u gvozdenu[48] posudu, koja se nalazi u jednoj još većoj posudi; onda se napravi pogrebna lomača od raznih vrsta mirišljavog drveta, te se onda telo svetskog vladara spali, a na raskršću se podigne stupa za svetskog vladara. Tako se radi, Ananda, sa telom svetskog vladara. Isto tako, Ananda, kako je učinjeno sa telom svetskog vladara treba uraditi i sa telom Tathagate, a na raskršću takođe treba podići stupu za Tathagatu. I ko god na to mesto bude doneo cveće, mirišljave štapiće ili sandalovu smešu i odao poštu i um mu tu postane smiren -- biće mu to na sopstvenu dobrobit i sreću za dugo vreme.

27. Postoje četiri osobe, Ananda, koje su vredne stupe. Koje četiri? Tathagata, arahant, potpuno prosvetljeni je vredan stupe, kao i Paccekabuddha,[49], zatim učenik Tathagate i na kraju svetski vladar.

28-31. A zašto su, Ananda, vredni stupe Tathagata, arahant, potpuno prosvetljeni? Zato, Ananda, što će na pomisao: 'Ovo je stupa Blaženoga, arahanta, potpuno prosvetljenoga!' srca mnogih ljudi postati smirena i srećna, a tako smireni i sa umom učvršćenim u veri, posle raspada tela, posle smrti, oni će biti preporođeni u području nebeske sreće. Isto tako na pomisao: 'Ovo je stupa Paccekabuddhe!' ili 'Ovo je stupa učenika Tathagate, arahanta, potpuno prosvetljenoga!' ili 'Ovo je stupa pravednog monarha koji je vladao u skladu sa Dhammom!' – srca mnogih ljudi su smirena i usrećena, a  tako smireni i sa umom učvršćenim u veri, posle raspada tela, posle smrti, oni će biti preporođeni u području nebeske sreće. Zato su, Ananda, te četiri osobe vredne stupe."

Anandina žalost

32. Tada poštovani Ananda otide do vihare[50] i naslonivši se na dovratak zaplaka: "Ja još uvek treba da učim,[51] i da još uvek radim na sopstvenom pročišćavanju. Ali, avaj, moj učitelj, koji je bio toliko dobar prema meni, samo što nije umro!"

33. A Blaženi upita monahe: "Monasi, gde je Ananda?"

"Poštovani Ananda je, gospodine, otišao u viharu, tamo stoji naslonjen na dovratak i plače: 'Ja još uvek treba da učim, i da još uvek radim na sopstvenom pročišćavanju. Ali, avaj, moj učitelj, koji je bio toliko dobar prema meni, samo što nije umro!'"

34. Onda Blaženi zamoli jednog monaha da mu dovede Anandu ovim rečima: "Idi, monaše, i reci Anandi: 'Prijatelju Ananda, učitelj te zove'."

"Neka tako bude, gospodine." I onaj monah otide i reče Anandi onako kako ga je Blaženi zamolio. A poštovani Ananda otide do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane.

35. Onda se Blaženi obrati poštovanom Anandi sledećim rečima: "Dosta je, Ananda! Ne tuži, ne nariči! Zar te nisam od samoga početka podučavao da sve što je drago i voljeno podložno je promeni, razdvajanju i raskidu? Za ono što je rođeno, nastalo, sastavljeno od različitih sastojaka i podložno propadanju kako neko može reći: 'Neka se sačuva od propadanja!'? Tako nešto ne postoji. Dugo si vremena, Ananda, pomagao Tathagati s ljubavlju u delu, reči i misli, skladno, plemenito, punog srca i preko svake mere. Velike su tvoje zasluge, Ananda! Sada treba da usmeriš svoju energiju i uskoro ćeš i ti biti oslobođen nečistoća."[52]

Pohvala Anande

36. Tada se Blaženi obrati monasima sledećim rečima: "Monasi, Blaženi, arahanti, potpuno prosvetljeni u prošlosti takođe su imali izvanrednog i predanog pratioca monaha, takvog kao što sam imao ja u Anandi. Isto tako će, monasi, biti i sa Blaženima, arahantima, potpuno prosvetljenima u budućnosti.

37. Sposoban i razborit je Ananda, monasi, jer on zna kada je pravo vreme da monahe primi Tathagata, vreme za monahe, vreme za nezaređene, vreme za kraljeve i ministre, vreme za druge učitelje i njihove sledbenike.

38. U Anandi se, monasi, nalaze četiri retka i dragocena kvaliteta. Koja četiri? Ako, monasi, grupa monaha ode da poseti Anandu, oni se obraduju videvši ga; a ako im on tom prilikom govori o Dhammi, oni se obraduju njegovom govoru; a kada ućuti, oni su razočarani. Isto je i kada monahinje i nezaređeni sledbenici odu da posete Anandu, oni se obraduju videvši ga; a ako im on tom prilikom govori o Dhammi, oni se obraduju njegovom govoru; a kada ućuti, oni su razočarani.

39. U svetskom vladaru se, monasi, nalaze četiri retka i dragocena kvaliteta. Koja četiri? Ako, monasi, grupa plemića ode da poseti svetskog vladara, oni se obraduju videvši ga; a ako im on tom prilikom govori, oni se obraduju njegovom govoru; a kada ućuti, oni su razočarani. Isto je i kada grupa bramana, domaćina ili asketa ode da poseti svetskog vladara.

40. Na isti način, monasi, u Anandi se nalaze četiri retka i dragocena kvaliteta."

Nekadašnja slava Kusinare

41. Kada to bi rečeno, poštovani Ananda se obrati Blaženom sledećim rečima: "Neka, gospodine, Blaženi ne premine na ovom nedostojnom mestu, ovom necivilizovanom gradu u sred džungle, u dubokoj provinciji. Ima velikih gradova, gospodine, kao što su Ćampa, Rađagaha, Savati, Kosambi i Benares -- neka se konačno utrnuće Blaženog dogodi u nekom od njih. Jer u tim gradovima žive mnogi imućni plemići, bramani i domaćini koji su sledbenici Tathagate i oni će pokloniti dužnu pažnju ostacima Tathagate."

42. "Ne govori tako, Ananda! Ne govori: 'Ovo nedostojno mesto, ovaj necivilizovan grad u sred džungle, u dubokoj provinciji.' U davnoj prošlosti, Ananda, živeo je kralj po imenu Maha Sudasana, koji je bio svetski vladar, kralj pravednosti, osvajač sve četiri strane sveta, čija je zemlja uživala sigurnost i koji je posedovao sedam dragulja.[53] Taj je kralj Maha Sudasana, Ananda, imao svoju kraljevsku prestonicu ovde u Kusinari, koja se tada zvala Kusavati, a protezala se dvanaest kilometara sa istoka na zapad i sedam kilometara sa severa na jug.

43. Moćan beše Kusavati, Ananda, prestonica, prosperitetan i s velikim brojem stanovnika, mnogo je putnika kroz njega prolazilo, mnogo je hrane u njega dovoženo. Baš kao što je kraljevsko sedište bogova Alakamanda moćno, prosperitetno i s velikim brojem stanovnika, mnogo božanstava kroz njega prolazi, mnogo hrane se u njega dovozi, isto takva je bila i kraljevska prestonica Kusavati.

44. Kusavatijem se, Ananda, dan i noć razlegalo deset zvukova -- trubljenje slonova, njištanje konja, zveket zaprega, bubnjanje doboša, muzika i pesma, klicanje, tapšanje i povici: 'Jedi, pij i budi srećan!'."

Tuženje ljudi iz plemena Mala

45. "Idi sada, Ananda, u Kusinaru i objavi narodu Mala: 'Danas, Vasete, u poslednjoj trećini noći, dogodiće se Tathagatina parinibbana. Dođite, o Vasete, okupite se! Nemojte posle da se vajkate: "U našem mestu dogodila se Tathagatina parinibbana, ali smo propustili da ga obiđemo na kraju!".' "

"Neka tako bude, gospodine." I poštovani Ananda se pripremi, uze zdelu i ogrtač, i sa pratiocem otide do Kusinare.

46. A u to vreme Male su se bili okupili u zgradi skupštine radi nekoga javnog posla. I poštovani Ananda im priđe i objavi: "Danas, Vasete, u poslednjoj trećini noći, dogodiće se Tathagatina parinibbana. Dođite, o Vasete, okupite se! Nemojte posle da se vajkate: 'U našem mestu dogodila se Tathagatina parinibbana, ali smo propustili da ga obiđemo na kraju!'"

47. Kada čuše kako poštovani Ananda govori ove reči, Male, zajedno sa svojim sinovima, ženama i ženama svojih sinova, silno se rastužiše, rastužiše u srcu i ražalostiše, a neki, kose raspletene i ruku podignutih uvis, naricaše, bacajući se na zemlju, prevrtaše se sa jedne na drugu stranu, lamentirajući: "Suviše brzo stiže Blaženi do svoje parinibbane! Suviše brzo stiže Srećni do svoje parinibbane! Suviše brzo će Oko sveta nestati sa vidika!"

48. I tako rastuženi i ispunjeni tugom, Male, zajedno sa svojim sinovima, ženama i ženama svojih sinova, odoše do salovog gaja, svog omiljenog izletišta, do mesta na kojem je boravio Ananda.

49. I u poštovanom Anandi se javi ova misao: "Ako dopustim Malama iz Kusinare da odaju počast Blaženome jedan po jedan, svanuće pre noge što svi oni dođu na red. Bolje da ih podelim po porodicama i da ih ovako predstavim Blaženome: 'Mala tog i tog imena, gospodine, sa svojim ženama i decom, svojim slugama i prijateljima, klanja se do nogu Blaženome'."

50. I blaženi Ananda podeli Male prema porodicama i predstavi ih Blaženome. Na taj način je uspeo poštovani Ananda da sve Male predstavi Blaženome još u prvoj trećini noći.

Poslednji preobraćenik

51. A u to vreme lutajući asketa Subhada je boravio u Kusinari. I Subhada, lutajući asketa, doču kako ljudi govore: "Danas, u poslednjoj trećini noći, dogodiće se parinibbana askete Gotame."

52. I u njemu se javi misao: "Čuo sam da stari i cenjeni askete, učitelji učitelja, govore kako je pojavljivanje Tathagate, arahanta, potpuno prosvetljenog bića, retko u ovome svetu. A ipak, upravo na ovaj dan, u poslednjoj trećini noći, dogodiće se parinibbana askete Gotame. U meni ima sumnji, ali i poverenje u asketu Gotamu, da me on može poučiti Dhammi i tu sumnju otkloniti."

53. Onda lutajući asketa Subhada otide do salovog gaja, svog omiljenog izletišta Mala, priđe poštovanom Anandi i saopšti poštovanom Anandi svoju misao. On se poštovanom Anandi ovako obrati: "Prijatelju, Ananda, dobro bi bilo kad bi mi bilo dopušteno da izađem pred asketu Gotamu."

54. Ali mu poštovani Ananda odgovori ovim rečima: "Dosta je bilo, prijatelju Subhada! Ne mučite više Tathagatu. Blaženi je iscrpljen."

55-56. No, asketa Subhada po drugi i po treći put ponovi svoju molbu, ali ga i drugi i treći put poštovani Ananda odbi.

57. A Blaženi doču taj razgovor između njih dvojice, pozva poštovanog Anandu i reče mu: "Stani, Ananda! Ne odbijaj Subhadu, Subhada može, Ananda, da izađe pred Tathagatu. Šta god me bude pitao, pitaće radi znanja, a ne radi dokolice. A odgovor koji mu budem dao lako će razumeti."

58. Na to poštovani Ananda reče asketi Subhadi: "Idi onda, prijatelju Subhado, Blaženi se saglasio."

59. Tada se asketa Subadha pojavi pred Blaženim i pozdavi ga s poštovanjem. Pa pošto je sa njim razmenio prijateljske i učtive pozdrave, asketa Subhada sede sa strane i obrati se Blaženome ovim rečima: "Ima asketa i bramana, poštovani Gotamo, koji su predvodnici velikom broju svojih učenika, koji imaju veliku pratnju, koji su predvodnici čitavih škola, dobro znani nadaleko, koje mnogi veoma cene, takvi učitelji kao što su Purana Kasapa, Makhali Gosala, Ađita Kesakambali, Pakudha Kaćajana, Sanjđaja Belathiputa, Niganta Nataputa. Jesu li svi oni dostigli oslobođenje, kao što se za svakoga od njih veruje, ili nije nijedan, ili su možda neki od njih dostigli oslobođenje, a drugi nisu?"

60. "Dosta je, Subhada! Neka bude kako jeste, bilo da su svi oni dostigli oslobođenje, kao što se za svakoga od njih veruje, ili nije nijedan, ili su možda neki od njih dostigli oslobođenje, a drugi nisu. A ja ću te poučiti Dhammi, Subhada; slušaj i dobro pamti, a ja ću ti govoriti."

"Neka tako bude, gospodine."

Lavlji rik

61. A Blaženi je govorio ovako: "U kojoj god Dhammi i disciplini, Subadha, ne može da se nađe plemenit osmostruki put, ne može se ni naći istinski asketa prvog, drugog, trećeg i četvrtog stupnja svetosti.[54] A u ovoj Dhammi i disciplini, Subhada, nalazi se plemeniti osmostruki put i samo u njoj se nalaze istinske askete prvog, drugog, trećeg i četvrtog stupnja svetosti. Lišeni istinskih asketa su sistemi drugih učitelja. Ali ako, Subhada, bhikkhui žive ispravno, u svetu će uvek biti arahanta."

62. "Kada mi beše dvadeset devet, Subadha,
Kad se odvartih od ovoga sveta u potrazi za Dobrim;
Od tada pedeset jedna godina prođe, Subadha,
I sve to vreme putnik bejah
u zemlji vrline i istine,
jer izvan nje svetaca (prvog stupnja) nema.

"A nema ih ni drugog stupnja, ni trećeg stupnja, ni četvrtog stupnja svetosti. Lišeni istinskih asketa su sistemi drugih učitelja. Ali ako, Subhada, bhikkhui žive ispravno, u svetu će uvek biti arahanta."

63. Kad to bi rečeno, lutajući asketa Subadha se obrati Blaženome sledećim rečima: "Izvanredno, gospodine, izvanredno! Kao kada bi, gospodine,  neko ispravio nešto što je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je Blaženi objasnio Dhammu na više načina. Zato uzimam utočište u njemu, Dhammi i monaškoj zajednici. Mogu li od Blaženoga dobiti dozvolu za pristupanje monaškoj zajednici i puno zaređenje."

64. "Ako neko želi da pristupi monaškom redu i primi puno zaređenje, a prethodno je bio sledbenik nekog drugog učitelja, mora da prođe kroz period iskušenika tokom četiri meseca; na kraju ta četiri meseca, ako su monasi zadovoljni njime, oni ga primaju u monašku zajednicu i daju mu puno zaređenje monaha. Ipak, u takvim slučajevima priznajem da ima razlika između različitih vrsta ličnosti.

65. Ako neko ko želi da pristupi monaškom redu i primi puno zaređenje, a prethodno je bio sledbenik nekog drugog učitelja, mora da prođe kroz period iskušenika tokom četiri meseca; na kraju ta četiri meseca, ako su monasi zadovoljni njime, oni ga primaju u monašku zajednicu i daju mu puno zaređenje monaha -- onda ću ja ostati iskušenik četiri godine. A na kraju te četvrte godine, ako su monasi zadovoljni mnome, neka me prime u monašku zajednicu i daju mu puno zaređenje monaha."

66. No Blaženi pozva poštovanog Anandu i reče mu: "Ananda, neka Subadhi bude dopušteno da se pridruži monaškoj zajednici." A poštovani Ananda odgovori: "Neka tako bude, gospodine."

67. Tada lutajući asketa Subadha reče poštovanom Anandi: "Dobitak je za tebe, prijatelju Ananda, blagoslov, da si u prisustvu samoga Učitelja i ti sam primio zaređenje kao njegov učenik."

68. Tako se dogodi da je i lutajući asketa Subadha, u prisustvu Blaženoga, bio primljen u monaški red i dobio potpuno zaređenje. I od vremena svoga zaređenja poštovani Subadha ostade sam, izdvojen, pažljiv, marljiv i odlučan. I ne dugo posle toga dostiže on cilj zbog kojeg najbolji napuštaju domaćinski život i odlaze u beskućnike, najviši cilj svetačkog života, i pošto ga je ostvario usavršenim znanjem ostade da boravi u njemu. Tako je znao: 'Nema više preporađanja, iživljen je svetački život, nema ničeg više na ovome svetu da se uradi." I tako poštovani Subhada postade jedan od arahanta, poslednji učenik kojeg preobrati sam Blaženi.

 

Deo šesti

Smrt

Poslednji savet Blaženoga

1. A onda se Blaženi obrati poštovanom Anandi sledećim rečima: "Moguće je, Ananda, de se nekima među vama javi misao: 'Okončala se reč Učiteljeva; mi više nemamo učitelja.' Ali ne treba, Ananda, tako razmišljati. Jer ono što sam objavio i čemu sam vas poučio kao Dhammi i disciplini, to će biti vaš učitelj kada mene više ne bude.

2. I pošto se, Ananda, monasi jedni drugima obraćaju sa 'prijatelju', neka tako ne bude kada mene ne bude. Stariji monasi, Ananda, mogu se obraćati mlađima po imenu, njihovom prezimenu ili sa 'prijatelju', ali mlađi monasi bi starijima trebalo da se obraćaju sa 'poštovani gospodine' ili sa 'vaša visosti'. [55]

3. Ukoliko želi, Ananda, Sangha može, kada mene ne bude, odbaciti neka od manje važnih pravila. [56]

4. Ananda, kada mene ne bude, neka se pojača kazna određena monahu Ćani." [57]

"Ali koja jača kazna, gospodine?"

"Monah Ćana, Ananda, može da kaže šta god mu drago, ali monasi niti će razgovarati sa njim, niti će ga savetovati, niti će ga prekorevati."

5. Tada se Blaženi obrati monasima sledećim rečima: "Moguće je, monasi, da ima onih među vama koji sumnjaju ili su u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta oslobođenja. Pitajte, monasi! Nemojte posle da žalite pomislivši: 'Učitelj je sedeo pred nama, lice u lice, pa ipak propustio sam priliku da ga pitam'."

6. Ali kada ovo bi izrečeno, monasi su i dalje sedeli ćutke. Po drugi i po treći put Blaženi im reče: "Moguće je, monasi, da ima onih među vama koji sumnjaju ili su u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta oslobođenja. Pitajte, monasi! Nemojte posle da žalite pomislivši: 'Učitelj je sedeo pred nama, lice u lice, pa ipak propustio sam priliku da ga pitam'."

I po drugi i treći put monasi su i dalje sedeli ćutke. Tada im Blaženi reče; "Moguće je, monasi, da iz poštovanja prema Učitelju ne postavljate pitanje. Neka onda, monasi, vaš prijatelj pita umesto vas." I nakon ovoga monasi su sedeli ćutke.

7. A poštovani Ananda se obrati Blaženome sledećim rečima: "Čudesno je to, o gospodine, izvanredno je to! Tako sam i verovao o monaškoj zajednici, da ni u jednom jedinom monahu nema sumnje, niti je u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta oslobođenja."

"Ti, Ananda, govoriš tako nadahnut poverenjem. Ali Tathagata zna sasvim pouzdano da ni u jednom među ovim monasima nema sumnje, niti je u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta ili prakse. Jer, Ananda, među ovih pet stotina monaha čak i najniži je na stupnju 'ulaska u struju', bezbedan od pada u niže svetove, na sigurnom putu ka prosvetljenju."

8. I Blaženi se obrati monasima sledećim rečima: "Pazite sada, monasi, savetujem vas: sve složene stvari podložne su propadanju. Vežbajte ispunjeni revnošću!"[58]

To beše poslednja Tathagatina reč.

Kako je Blaženi prešao u nibabnu

9. I Blaženi uđe u prvo zadubljenje. Izlazeći iz prvog zadubljenja, uđe on u drugo zadubljenje. Izlazeći iz drugog zadubljenja uđe on u treće zadubljenje. Izlazeći iz trećeg zadubljenja uđe on u četvrto zadubljenje. A izlazeći iz četvrtog zadubljenja uđe on u sferu beskrajnog prostora. Izlazeći iz sfere beskrajnog prostora uđe on u sferu beskrajne svesti. Izlazeći iz sfere beskrajne svesti uđe on u sferu ništavila. Izlazeći iz sfere ništavila uđe on u sferu ni opažanja ni neopažanja. A izlazeći iz sfere ni opažanja ni neopažanja dostiže on prestanak opažaja i osećaja.

10. A poštovani Ananda se obrati poštovanom Anurudi sledećim rečima: "Poštovani Anuruda, Blaženi je preminuo."

"Ne, prijatelju Ananda, Blaženi nije preminuo. On je u stanju prestanka opažaja i osećaja."[59]

11. Tada Blaženi, izlazeći iz stanja prestanka opažaja i osećaja uđe u sferu ni opažanja ni neopažanja. Izlazeći iz sfere i opažanja ni neopažanja, on uđe u sferu ništavila. Izlazeći iz sfere ništavila, on uđe u sferu beskrajne svesti. Izlazeći iz sfere beskrajne svesti, on uđe u sferu beskrajnog prostora. Izlazeći iz sfere beskrajnog prostora, on uđe u četvrto zadubljenje. Izlazeći iz četvrtog zadubljenja, on uđe u treće zadubljenje. Izlazeći iz trećeg zadubljenja, on uđe u drugo zadubljenje. Izlazeći iz drugog zadubljenja, on uđe u prvo zadubljenje.

Izlazeći iz prvog zadubljenja, on uđe u drugo zadubljenje. Izlazeći iz drugog zadubljenja, on uđe u treće zadubljenje. Izlazeći iz trećeg zadubljenja, on uđe u četvrto zadubljenje. A izlazeći iz četvrtog zadubljenja, Blaženi odmah preminu.

Svetski eho

12. A kada je Blaženi preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom dogodio se snažan zemljotres, zastrašujući i nezaustavljiv, a preko neba zaparaše munje.

13. A kada je Blaženi preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom, Brama Sahampati[60] izgovori ovaj stih:

    "Sva bića moraju umreti -- sva bića koja život poseduju
    Moraju odbaciti svoj složeni oblik. Da, čak i takav
    Učitelj kao što je on, neuporedivo biće,
    Moćan po mudrosti svojoj, prosvetljen, umro je."

14. A kada je Blaženi preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom, Saka, kralj bogova,[61] izgovori ovaj stih:

    "Prolazne su sve složene stvari,
    Podložne nastanku i nestanku;
    Pošto su nastale, one nestaju;
    Blažen je mir kada iščeznu zauvek."

15. A kada je Blaženi preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom, poštovani Anuruda izgovori ovaj stih:

    "Bez pokreta daha, ali nepokolebljiva srca,
    Oslobođen želja i spokojan -- tako mudrac
    na kraj stiže. Neuzdrman bolovima samrtnim,
    njegov um, k'o plamen utrnut, izbavljenje nađe."

16. A kada je Blaženi preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom, poštovani Ananda izgovori ovaj stih:

    "Nastade nesavladiv strah od kojeg se kosa diže, kada on,
    potpuno usavršeni, Buda, preminu."

17. Tada, kad Blaženi preminu, neki monasi koji još ne behu oslobođeni strasti podigoše ruke i zaplakaše; neki, bacivši se na zemlju, valjali su se s jedne na drugu stranu i naricali: 'Suviše je rano Blaženi došao do parinibbane! Suviše je rano Srećni došao do parinibbane! Suviše rano je oko sveta nestalo sa vidika!"

Ali oni monasi čiji je um oslobođen strasti, sabran i staložen, razmišljali su na ovakav način: "Prolazno je sve što je nastalo. Kako bi drugačije moglo da bude?"

18. I poštovani Anuruda se obrati monasima sledećim rečima: "Dosta je, prijatelji! Ne tužite, ne naričite! Zar nije Blaženi objavio da sve što je drago i voljeno čeka promena, razdvajanje i rastanak? Za ono što je rođeno, nastalo, složeno i podložno propadanju kako neko može reći. 'Neka to nikada ne propadne!'? I ova božanstva su, prijatelji, rastužena."

"Ali, poštovani gospodine, kakva to božanstva vidi poštovani Anuruda?"

"Ima božanstava, prijatelju Ananda, u vazduhu i na zemlji koja su sasvim svetovna, raspletene kose ona nariču, podignutih ruku ona nariču, bacivši se na zemlju, valjaju se s jedne na drugu stranu i nariču: 'Suviše je rano Blaženi došao do parinibbane! Suviše je rano Srećni došao do parinibbane! Suviše rano je oko sveta nestalo sa vidika!" Ali ona božanstva čiji je um oslobođen strasti, sabran i staložen, razmišljaju na ovakav način: 'Prolazno je sve što je nastalo. Kako bi drugačije moglo da bude?'"

19. Potom poštovani Anuruda i poštovani Ananda provedoše ostatak noći u razgovoru o Dhammi. I poštovani Anuruda se obrati poštovanom Anandi sledećim rečima: "Idi sada, prijatelju Ananda, do Kusinare i objavi Malama: 'Blaženi je, Vasete, preminuo. Učinite sada ono što mislite da dolikuje."

"Neka tako bude, poštovani gospodine." Poštovani Ananda se pripremi pre podneva i uzevši posudu i ogrtač ode sa jednim pratiocem do Kusinare.

20. U to vreme Male iz Kusinare su se bili okupili u zgradi skupštine da upravo to razmotre. I poštovani Ananda im priđe i objavi: "Blaženi je, Vasete, preminuo. Učinite sada ono što mislite da dolikuje'"

I kada čuše kako poštovani Ananda govori ove reči, Male, zajedno sa svojim sinovima, ženama i ženama svojih sinova, silno se rastužiše, rastužiše u srcu i ražalostiše, a neki, kose raspletene i ruku podignutih uvis, naricaše, bacajući se na zemlju, prevrtaše se sa jedne na drugu stranu, lamentirajući: "Suviše brzo stiže Blaženi do svoje parinibbane! Suviše brzo stiže Srećni do svoje parinibbane! Suviše brzo će Oko sveta nestati sa vidika!"

Iskazivanje počasti posmrtnim ostacima

21. Tada Male iz Kusinare narediše svojim ljudima: "Sakupite sva mirišljava ulja, cvetne vence i muzičare, sve u Kusinari." Pa Male, zajedno sa tim mirisima, cvetnim vencima i muzičarima, uz to još sa pet stotina kompleta odeće, odoše do salovog gaja, omiljenog izletišta Mala, i okupiše se oko tela Blaženoga. Okupivši se, odaše počast telu Blaženoga plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, podizanjem nadstrešnica i paviljona, te provedoše dan iskazujući poštovanje, počast i obožavanje telu Blaženoga. A onda im se javi misao: "Sada je suviše kasno da kremiramo telo Blaženoga. Sutra ćemo to učiniti."

I drugoga dana, i trećega, četvrtoga, petog i šestog dana odavali su počast telu Blaženoga plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, podizanjem nadstrešnica i paviljona, te provedoše dan iskazujući poštovanje, počast i obožavanje telu Blaženoga.

Ali sedmoga dana javi im se misao: "Odali smo počast telu Blaženoga plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, iskazali smo poštovanje, počast i obožavanje; odnesimo sada telo Blaženoga u južni deo grada i još dalje, pa da kremiramo telo Blaženoga na mestu južno od grada."

Tako osam Mala iz najuglednijih porodica, potpuno okupani i u novim odelima i s mišlju: "Podići ćemo telo Blaženoga", pokušaše da to učine, ali ne mogaše.

22. Tada se Male obratiše poštovanom Anurudi sledećim rečima: "Šta je uzrok, poštovani Anuruda, šta je razlog da ovih osam Mala iz najuglednijih porodica, potpuno okupani i u novim odelima i s mišlju: 'Podići ćemo telo Blaženoga", pokušaše da to učine, ali ne mogaše?'"

"Vi, Vasete, imate jedan cilj, a božanstva drugi."

"A kakav cilj, poštovani gospodine, imaju božanstva?"

"Vaš cilj, Vasete, jeste sledeći: 'Odali smo počast telu Blaženoga plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, iskazali smo poštovanje, počast i obožavanje; odnesimo sada telo Blaženoga u južni deo grada i još dalje, pa da kremiramo telo Blaženoga na mestu južno od grada.' Ali cilj božanstava, Vasete, jeste sledeći. 'Odali smo počast telu Blaženoga nebeskim plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, iskazali smo poštovanje, počast i obožavanje; odnesimo sada telo Blaženoga ka severu, u severni deo grada i kada ga pronesemo kroz severnu kapiju, vratimo se kroz centar grada, a zatim na istok, izvan grada, i kada prođemo kroz istočnu kapiju odnesimo ga do svetilišta naroda Mala nazvanog Makuta-bandhana, pa da tamo kremiramo telo Blaženoga.'"

"Kako žele božanstva, poštovani gospodine, neka tako bude."

23. Na to čitava Kusinara, čak i đubrišta, postade prekrivena do kolena slojem mandarava cvetova.[62] I odaše počast telu Blaženoga, i božanstva i Male iz Kusinare. Plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, nebeskim i ljudskim, iskazaše poštovanje, počast i obožavanje. Onda odnesoše telo Blaženoga ka severu, u severni deo grada i kada ga pronesoše kroz severnu kapiju, vratiše se kroz centar grada, a zatim na istok, izvan grada, i kada prođoše kroz istočnu kapiju odnesoše ga do svetilišta naroda Mala nazvanog Makuta-bandhana, pa ga tamo položiše.

24. Tada se Male iz Kusinare obratiše poštovanom Anandi sledećim rečima: "Kako da postupamo, poštovani Ananda, sa telom Tathagate?"

"Na isti način, Vasete, kao sa telom svetskog kralja."

"Ali kako se, poštovani Ananda, iskazuju poštovanje telu svetskog vladara?"

26. "Telo svetskog vladara, Vasete, prvo se obmota u novo laneno platno, a potom u pamučnu tkaninu i to tako da se obmota petsto puta lanenim platnom, pa petsto puta pamučnom tkaninom. Kada je to gotovo, telo svetskog vladara se stavlja u gvozdenu posudu, koja se nalazi u jednoj još većoj posudi; onda se napravi pogrebna lomača od raznih vrsta mirišljavog drveta, te se onda telo svetskog vladara spali. A na raskršću se podigne stupa za svetskog vladara. Tako se radi, Vasete, sa telom svetskog vladara.

 Isto tako, Vasete, kako je učinjeno sa telom svetskog vladara treba uraditi i sa telom Tathagate, a na raskršću takođe treba podići stupu za Tathagatu. I ko god na to mesto bude doneo cveće, mirišljave štapiće ili sandalovu smešu i odao poštu i um mu tu postane smiren -- biće mu to na sopstvenu dobrobit i sreću za dugo vreme."

25. Tada Male izdadoše naređenje svojim ljudima: "Sakupite sav pamuk koji postoji u narodu Mala!" I Male iz Kusinare obmotaše telo Blaženoga u novo laneno platno, a potom u pamučnu tkaninu i to tako da ga obmotaše petsto puta lanenim platnom, pa petsto puta pamučnom tkaninom. Kada to bi gotovo, telo Blaženoga staviše u gvozdenu posudu, koja se nalazila u jednoj još većoj posudi; onda napraviše pogrebnu lomaču od raznih vrsta mirišljavog drveta, te na nju postaviše telo Blaženoga.

26. A u to vreme poštovani Maha Kasapa[63] je putovao od Pave do Kusinare praćen velikom grupom od petsto monaha. Na jednom mestu Maha Kasapa siđe sa puta i sede u podnožje drveta.

A  tim putem, idući za Pavu, naiđe izvesni Ađivaka ponevši mandarava cvetove iz Kusinare. Maha Kasapa izdaleka ugleda Ađivaku i kad se približi obrati mu se sledećim rečima: "Znaš li, prijatelju, išta o našem učitelju?"

"Da, prijatelju, znam. Sedam je dana otkako je asketa Gotama preminuo. Otuda sam i poneo ove mandarava cvetove."

27. Na to neki monasi koji još ne behu oslobođeni strasti podigiše ruke uvis i zaplakaše, a drugi, bacivši se na zemlju, valjali su se sa jedne na drugu stranu i jecali: "Suviše brzo otišao je Blaženi u parinibbanu! Suviše brzo otišao je Srećni u parinibbanu! Suviše brzo nestalo je Oko sveta sa vidika!"

28. A u to vreme izvesni Subhada, koji je otišao u askete tek pod stare dane, sedeo je među grupom monaha.[64] I on se obrati monasima sledećim rečima: "Dosta je, prijatelji! Ne tužite, ne naričite! Dobro je da smo se oslobodili tog velikog askete. Suviše dugo smo, prijatelji, bili sprerčavani rečima: 'Ovo je prikladno za vas, ono nije prikladno za vas.' Sada možemo da činimo što nam je volja, a što nam se ne sviđa to nećemo činiti."

Ali poštovani Maha Kasapa obrati se monasima sledećim rečima: "Dosta je, prijatelji! Ne tužite, ne naričite! Zar nije Blaženi objavio da se sve što nam je drago i što volimo mora promeniti, od toga se moramo rastati? Za ono što je rođeno, nastalo, sastavljeno iz više delova i što je podložno propadanju, kako neko može reći: 'Neka to nikada ne propadne!'?"

29. A u to vreme četvorica Mala, iz najugledniji porodica, okupani od glave do pete i u novim odelima pomisliše: "Mi ćemo potpaliti lomaču za Blaženoga", pa pokušaše da to učine, ali im ne pođe za rukom. I ostali Male se obratiše poštovanom Anurudi sledećim rečima: "Šta je uzrok, poštovani Anuruda, šta je razlog da ovi četvorica Mala iz najugledniji porodica, okupani od glave do pete i u novim odelima pomisliše: 'Mi ćemo potpaliti lomaču za Blaženoga', pa pokušaše da to učine, ali im ne pođe za rukom?"

"Vi, Vasete, imate jedan cilj, a božanstva drugi."

"A šta je, poštovani gospodine, cilj božanstvima?"

"Cilj božanstvima, Vasete, jeste sledeće: 'Poštovani Maha Kasapa je na putu od Pave do Kusinare, praćen velikom grupom od petsto monaha. Neka lomača za Blaženoga ne bude potpaljena sve dok se poštovani Maha Kasapa ne pokloni kraj nogu Blaženoga'."

"Ako tako božanstva žele, poštovani gospodine, neka tako i bude."

30. A Maha Kasapa stiže do lomače pripremljene za blaženoga, u ćetiji naroda Mala zvanoj Makuta-bandhana, u Kusinari. I prebaci svoj ogrtač preko jednog ramena i s rukama sklopljenim u znak poštovanja obiđe tri puta oko lomače, pazeći da mu telo Blaženoga uvek bude sa desne strane, a zatim se pokloni kraj nogu Blaženoga. Isto to učiniše i pet stotina monaha.

A kada poštovani Maha Kasapa i pet stotina monaha odadoše poslednju poštu, lomača pripremljena za Blaženoga sama buknu.

31. I ispostavi se da kada je telo Blaženoga sagorelo ne ostade prah ili neki drugi prah od onoga što je bila koža, tkivo, meso, tetive i tečnost; samo kosti ostadoše. Kao kada se ghi ili ulje spale, pa iz njega ne ostane nikakav pepo ili prah, isto tako kada je telo Blaženoga sagorelo ne ostade prah ili neki drugi prah od onoga što je bila koža, tkivo, meso, tetive i tečnost; samo kosti ostadoše. A od onih pet stotina tkanina u koje beše zamotano samo dve behu sagorele, prva i poslednja.

32. Kad telo Blaženoga sagore, spusti se pljusak sa neba i ugasi lomaču Blaženog, a Male iz Kusinare donesoše u vedrima vodu namirisanu različitim mirisima i prosuše je po lomači Blaženoga.

I Male iz Kusinare položiše ostatke Blaženoga u dvorani gradske kuće i okružiše ih cvetnim vencima, te tokom sedam dana odavaše poslednju poštu ostacima Blaženoga igrom, pesmom, muzikom, vencima i mirisima, pokazujući tako poštovanje, čast i slavu prema ostacima Blaženog.

Podela posmrtnih ostataka

33. Tada kralj Magade Ađatasatu, sin kraljice Videhi, doznade da je u Kusinari umro Blaženi. I posla poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je pripadao kasti ratnika, a i ja takođe. Zaslužujem da dobijem deo posmrtnih ostataka Blaženog i održim svetkovinu tome u čast."

34. I Lićhave iz Vesalija doznadoše da je u Kusinari umro Blaženi. I poslaše poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je pripadao kasti ratnika, a i mi takođe. Zaslužujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaženog. Podići ćemo stupu iznad tih ostataka i održati svetkovinu tome u čast."

35. I Sakje iz Kapilavatua doznadoše da je u Kusinari umro Blaženi. I poslaše poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je bio najveći u našem narodu. Zaslužujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaženog. Podići ćemo stupu iznad tih ostataka i održati svetkovinu tome u čast."

36. I Bulije iz Alakape  doznadoše da je u Kusinari umro Blaženi. I poslaše poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je pripadao kasti ratnika, a i mi takođe. Zaslužujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaženog. Podići ćemo stupu iznad tih ostataka i održati svetkovinu tome u čast."

37. I Kolije iz Ramagame doznadoše da je u Kusinari umro Blaženi. I poslaše poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je pripadao kasti ratnika, a i mi takođe. Zaslužujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaženog. Podići ćemo stupu iznad tih ostataka i održati svetkovinu tome u čast."

38. I braman iz Vetadipe doznade da je u Kusinari umro Blaženi. I on posla poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je pripadao kasti ratnika, a ja sam braman. Zaslužujem da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaženog. Podići ću stupu iznad tih ostataka i održati svetkovinu tome u čast."

39. I Male iz Pave  doznadoše da je u Kusinari umro Blaženi. I poslaše poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je pripadao kasti ratnika, a i mi takođe. Zaslužujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaženog. Podići ćemo stupu iznad tih ostataka i održati svetkovinu tome u čast."

40. Ali kada čuše za to Male iz Kusinare obratiše se okupljenima sledećim rečima: "Blaženi je preminuo u našem gradu. Nećemo da se odvajamo od bilo kojeg dela posmrtnih ostataka Blaženoga." Onda braman Dona ovako reče prisutnima:

    "Od mene samo jedna reč, molim vas, gospodo da me saslušate!
    Naš Buda nas je uvek učio da budemo trpeljivi;
    Neprikladno će biti ako se napravi spor
    I rat i krvoproliće, oko starateljstva
    Nad ostacima njegovim, koji beše najbolji među ljudima!
    Zato, gospodo, složimo se prijateljski
    Da načinimo osam delova -- tako da se nadaleko
    podignu stupe i videvši ih, čovečanstvo će
    u Prosvetljeno poverenje pronaći!"

"Neka tako bude, bramanu! Sam podeli ostatke na jednake delove."

A braman Dona reče okupljenima: "Neka tako bude, gospodo." I pravedno podeli posmrtne ostatke Blaženog na jednake delove i kad to učini obrati se okupljenima sledećim rečima: "Neka ova urna, gospodo, bude data meni. Nad tom urnom podići ću stupu i u njenu čast svetkovinu održati." I urna bi predata bramanu Doni.

41. Onda Morije iz Pipalivane doznadoše da je u Kusinari umro Blaženi. I poslaše poruku Malama u Kusinari: "Blaženi je pripadao kasti ratnika, a i mi takođe. Zaslužujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaženog. Podići ćemo stupu iznad tih ostataka i održati svetkovinu tome u čast."

Nijedan deo ostataka Blaženoga nije preostao, posmrtni ostaci Blaženoga već su razdeljeni. Ali uzmite odavde prah." I oni uzeše odatle prah.

42. A kralj Magade Ađatasatu, sin kraljice Videhi, podiže u Rađagahi stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održi svetkovinu. Lićhave iz Vesalija podigoše u Vesaliju stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održaše svetkovinu. Sakje iz Kapilavatua podigoše u Kapilavatuu stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održaše svetkovinu. Bulije iz Alakape podigoše u Alakapi stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održaše svetkovinu. Kolije iz Ramagame podigoše u Ramagami stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održaše svetkovinu. Braman iz Vetadipe podiže u Vetadipi stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održi svetkovinu. Male iz Pave podigoše u Pavi stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održaše svetkovinu. Male iz Kusinare podigoše u Kusinari stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održaše svetkovinu. Braman Dona podiže stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održi svetkovinu. I Morije iz Pipalivane podigoše u Pipalivani stupu nad ostacima Blaženoga i u njihovu čast održaše svetkovinu.

Tako se dogodilo da ima osam stupa za relikvije, deveta za urnu i deseta za prah.

Tako beše u davna vremena.

    43. Osam beše delova njegovih ostataka,
    Svevidećega, najvećeg među ljudima.
    Sedam behu u Jambudipi i jedan
    U Rapagami, među kraljevima naga rase.
    Jedan zub pohranjen je na Tavatimsa nebu,
    Jedan u svetu Kalinga i jedan među naga kraljevima.
    Njihovom sjaju zahvaljujući ova divna zemlja
    Najlepšim darovima ukrašena je,
    Jer tako se ostaci Svevidećega najbolje slave
    među onima koji i sami slave su dostojni -- među bogovima i nagama
    i ljudskim vladarima, hej, draguljima čovečanstva
    Odajte počast sklopljenim dlanovima! Jer preteško je to zaista
    I kroz hiljadu eona jednog Potpuno prosvetljenoga sresti![65]

 
Ovde se završava Maha-parinibbana sutta.


Beleške

1. Bhagava: takođe se prevodi i kao "Znameniti" ili "Uzvišeni"; najčešći apelativ Budin, mada se ovaj naziv ne koristi samo u budizmu.

2. Ajatasattu Vedehiputta. Komentar kaže da je Ađatasatuova majka bila princeza iz Kosale a ne kćerka kralja Vedehija. Otuda Komentar njegovo ime vedehiputta objašnjava kao "sin mudre majke". Ađatasatu je postao kralj moćne države Magade pošto je ubio svoga oca, kralja Bimbisaru (videti DN 2).

3. Tathagata: doslovno "Takodošavši"; takođe jedan od apelativa Budinih, koji on redovno koristi kada govori o sebi

4. Ananda beše nećak Budin i njegov lični pratilac tokom dvadeset pet godina. Dostigao je stupanj arahanta posle Budine smrti, neposredno pred početak prvog sabora, na kojem je recitovao Digha nikayu i bio krajnji autoritet za Sutta pitaku.

5. Govor na koji se ovo odnosi je AN VII.19.

6. Termini, koji se nalaze u originalu, preuzeti su iz referenci za kvalitete koji se pominju, ovde satta saddhamma, a o njima videti u AN VII.63; MN 53. U komentaru za MN 8 oni se nazivaju "potpuna oprema neophodna za uvid" (BPS Wheel No. 61/62, str.48).

7. Satta bojjhanga. Videti Piyadassi Thera, The Seven Factors of Enlightenment (BPS Wheel No. 1).

8. Saraniya dhamma: takođe u MN 48, AN VI.11, 12.

9. Vrlina (sila), koncentracija (samadhi) i mudrost (panna) jesu tri dela Plemenitog osmostrukog puta. Ovaj tekst stalno iznova naglašava važnost potpunog razvijanja sva tri dela u cilju konačnog oslobođenja.

10. Asava: nečistoće -- čulna želja, žudnja za postojanjem i duhovno neznanje -- jesu primarni uzroci vezanosti za krug preporađanja. Kasniji tekstovi dodaju i četvrtu nečistoću spekulativnih stanovišta.

11. Sariputa beše glavni učenik Budin i onaj ko se isticao u mudrosti. Potpuni opis života i rada ove uzorne ličnosti videti u Nyanaponika Thera, The Life of Sariputta (BPS Wheel No. 90/92).

12. Evam-dhamma. Komentar i potkomentar: Ovo se odnosi na koncentraciju i na mentalne kvalitete koji pripadaju koncentraciji (samadhipakkhiya dhamma) kao što su energičnost, sabranost itd. Komentar objašnjava "boravište" (vihara) kao boravište u postignuću dokončanja (nirodha-samapatti).

13. Evam-vimutta: njihovo izbavljenje od nečistoća i budućeg preporađanja.

14. O pet prepreka videti Nyanaponika Thera, The Five Mental Hindrances (BPS Wheel No. 26).

15. O četiri temelja sabranosti videti niže II:14. Sedam faktora prosvetljenja nabrojani su u I:9.

16. Puta-bhedanam. Komentar objašnjava kao razbijanje, raspakivanje kutija (puta) sa robom, kako bi se ona raspodelila. Ali verovatno se ovo odnosi na pucanje opne semena cveta patali.

17. Stupanj arahanta, poslednji od četiri stupnja izbavljenja. Sledeća tri pasusa odnose se na učenike koji su na tri niža stupnja: nepovratnik, jednom-povratnik i onaj koji je ušao u tok (anagami, sakadagami, sotapanna).

18. Ili, odmah donosi rezultat

19. Animitta cetosamadhi. Komentar objašnjava da se ovaj termin odnosi na dostizanje arahantstva (phalasamapatti), u kojem Buda postaje zadubljen u direktno doživljavanje nibbane i više ne obraća pažnju na spoljašnje objekte, niti doživljava ovozemaljska osećanja. U drugom kontekstu ovo može označavati koncentraciju razvijenu kroz intenzivan uvid.

20. Tamatagge: teška reč. Komentar je tumači kao zamenu za superlativ od aggatama, "najviši," ali takođe aludira na pali reč tama, "tama". Prilično je teško prihvatiti da bi se koristio superlativni sufiks ispred reči koju kvalifikuje. Tibetanske i kineske paralele (Waldschmidt, Das Mahaparinirvana-sutra Berlin, 1950-51) str. 200 i dalje) ukazuju na značenje "najviše". U fragmentima turfanske sanskritske verzije kanona ove reči nisu sačuvane. Komentar kaže: "Tamatagge = tama-agge; glas 't' u sredini umetnut je zbog eufonije. Značenje: ti su vrlo visoki, najeminentniji (ime aggatama tamatagga). Raskinuvši svaki okov tame (tama-yoga), takvi među mojim monasima biće na samom vrhu, na najvišem stupnju (ativiya agge uttamabhave). Među njima, na samom vrhu (ati-agge) biće oni koji su željni vežbanja i oni čije su pribežište četiri temelja sabranosti."

21. Kappam va tittheyya kappavasesam va. Komentar navodi  kappa ne kao "svetski period" ili "eon", već kao ayu-kappa, "životni vek," i objašnjava avasesa (obično "opomena") kao "obilje."

Komentar: "Mogao bi ostati živ onoliko koliko je životni vek ljudima u to doba. (Potkomentar: maksimalni životni veka.) Kappavasesa: 'obilje' (atireka), tj. kaže se da je životni vek otprilike oko sto godina."

Među mnogobrojnim značenjima reči kappa, postoji zapravo jedno koje predstavlja vreme uopšte (kala) a ne samo trajanje jednog eona; ali značenje "životni vek" čini se da mu je bilo pripisano samo u ovom odlomku. Takođe, značenje "obilje" za avasesa (obično "opomena") jeste neobično.

Četiri sastojka psihičke moći (iddhipada) koncentracija podstaknuta gorljivošću, energija, čistota uma i istraživanje.

22. Prema Komentaru, na Anandin um je uticao (pariyutthitacitto) Mara dočaravanjem zastrašujućeg prizora, koji je omeo njegovu pažnju, sprečavajući ga da shvati Budinu sugestiju.

23. "Uverljivo i oslobađajuće". Ovo je prevod jedne pali reči sappatihariya, pokušaj da se prenesu dve konotacije koje ova reč ima prema komentarima i u kontekstu pojavljivanja na drugim mestima u Kanonu. Komentari ih izvode iz glagola patiharati, "ukloniti" i objašnjavaju kao (1) uklanjanje onoga što je protivno, na primer suprotnosti i prigovora (pokriveno rečju "uverljiv") i (2) uklanjanje unutrašnjih prepreka, tj. nečistoća kao što su pohlepa itd., a koje je rezultat arahantstva. Oslanjajući se verovatno na ovo drugo značenje komentari ovaj odlomak parafraziraju na sledeći način: "sve dok nisu u stanju da propovedaju Učenje u njegovom oslobađajućem (niyyanika) svojstvu."

24. Tulam atulañca sambhavam: doslovno, merljivi i nemerljivi tvorački uzrok (života), tj. voljna aktivnost koja izaziva preporađanje u sputanom ili ograničenoj čulnoj sferi ili u neograničenoj sferi fine materije i nematerijalnoj sferi.

25. Bhavasankhara: formativna snaga nastajanja, u smislu onoga što stvara egzistenciju.

26. Kavacam iv'attasambhavam. Komentar: "On kida čitavu mrežu nečistoća koja obuhvata individualnu egzistenciju nalik opni; on slama nečistoće poput velikog ratnika što posle bitke odbacuje svoj oklop." Sanskritska verzija ima "nalik ljusci jajeta" (kosam iv' anda-sambhavam).

27. Komentar: "Čak i sa toliko malo bio je poštovani Ananda svestan činjenice: 'Svakako, danas je Blaženi odbacio svoju želju da i dalje živi.' Premda je Blaženi znao da je poštovani Ananda svestan toga, nije mu dao drugu priliku da ga zamoli da ostane i preostali deo njegovog životnog veka, već mu je govorio o drugim stvarima." Potkomentar: "Neki kažu da je Buda tako uradio da bi skrenuo pažnju poštovanom Anandi i sprečio da se u njemu javi tuga."

28. Videti takođe Maha-sihanada sutta (MN 12).

29. Abhibhayatana.

30. To jest: "opažanje oblika na sopstvenom telu." Ovo se odnosi na preliminarnu koncentraciju.

31. Ovo se odnosi na  kasina-nimitta, naknadno viđenje slike koje prati punu koncentraciju.

32. On izvodi "znak" iz objekata koji su spoljašnji u odnosu na njegovo telo.

33. Attha vimokkha.

34. Rupi. Ovo se odnosi na zadubljenje u sferi oblika (rupajjhana) uz pomoć sopstvenog tela kao objekta.

35. Subhan tveva adhimutto hoti. Komentar: "Ovde se ukazuje na meditativno zadubljenje (jhana), postignuto uz pomoć plavih diskova (itd.) kao objekta sažimanja pažnje."

36. Komentar kaže da Bude, kada se osvrću, okreću ne samo glavu, već čitavo telo, slično slonu.

37. U ranijim prevodima ovoga dela reč mahapadesa je tumačena kao "veliki autoriteti". Sada je poznato da ispravno značenje reči apadesa nije "autoritet", već "putokaz" ili "izvor". Sem toga, iz ovoga odlomka je jasno da postoje samo dva istinska "autoriteta" -- govori (sutta) i disciplina (vinaya).

38. Sukara-maddava: kontroverzan termin koji je otuda ostavljen nepreveden. Sukara = svinja; maddava = mekano, blago, delikatno. Zato su moguća dva alternativna tumačenja ove složenice: (1) meki delovi svinje ili divljeg vepra; (2) ono u čemu uživaju svinje i divlji veprovi. U ovom drugom značenju smatra se da se termin odnosi na gljivu ili slatki krompir (jam). K.E. Neumann, u predgovoru svom prevodu Majjhima nikaye na nemački, navodi iz jednog indijskog priručnika o biljkama, naslovljenog Rajanigantu, nekoliko biljaka koje počinju sa sukara.

Komentari daju tri različita objašnjenja: (1) meso mladunčeta divlje svinje, ni suviše mlado, ni suviše staro, do kojeg se došlo prirodno, tj. bez namernog ubijanja; (2) pirinač meko skuvan zajedno sa još pet mlečnih proizvoda; (3) neka vrsta alhemijskog eliksira (rasayanavidhi). Dhammapala, u svom komentaru za Udana VIII.5, dodaje još mlade bambusove izdanke koje su ugazile svinje (sukarehi maddita-vamsakaliro).

39. Komentar: "Ove stihove, i nekoliko koji slede, umetnuli su stariji monasi koji su skupili Dhammu (govore na prvom saboru)."

40. Alara Kalama beše jedan od Budinih učitelja pre prosvetljenja. On je podučavao Bodhisattu kako da dosegne sferu ništavila, ali mu nije mogao pokazati put do nibbane.

41. Komentar: "Od grada Pava ima tri gavute (otprilike oko osam kilometara) do Kusinare. Pošto je prepešačio to rastojanje s velikim naporom i dvadeset pet puta seo da se odmori, Blaženi je u sumrak stigao u gaj drveća sal, onda kada je sunce već bilo zašlo. Tu ga je napad bolesti ponovo sustigao, potpuno ga iscrpevši. Pošto je želeo da ukaže na ovu činjenicu, Blaženi je izgovorio ove reči koje su duboko potresle čitav svet: 'Umoran sam, Ananda, i želim da legnem.'"

42. Videti Piyadassi Thera, The Four Sacred Shrines (Četiri sveta svetilišta), BPS Bodhi Leaves br. 8.

43. U Lumbiniju, kraj Kapilavatua, drevne prestonice plemena Sakja, u podnožju Himalaja. Jedan od stubova koje je podigao car Ašoka obeležava ovo mesto.

44. U Buda Gaji, u indijskoj državi Bihar.

45. U Isipatani, blizu Benaresa (današnji Sarnat).

46. Sadatthe. Komentar: "radi najviše svrhe, postizanja svetosti (arahant)." Postoji i drugačije čitanje ovoga mesta, saratthe, "radi preko potrebne svehe."

47. Cakkavatti-raja: idealan kralj pravednosti u skladu sa budustičkom tradicijom.

48. Ayasa: obično "načinjeno od gvožđa"; ovde prema Komentaru ima značenje "načinjeno od zlata", za šta ima uporište i u sanskritskoj upotrebi ove reči.

49. Paccekabuddha je onaj ko je probuđen i prosvetljen samo za sebe. Ovakvi paccekabuddhe javljaju se u vremenima kada nema Potpuno prosvetljenoga (samma-sambuddha). Kao i ovaj drugi, oni prosvetljenje postižu zahvaljujući sopstvenom naporu, ali nisu u stanju da vode druge do izbavljenja. Videti Ria Kloppenberg, The Paccekabuddha: A Buddhist Ascetic (BPS Wheel No. 305/307).

50. Reč vihara, data ovde u tekstu, ne može se odnositi na monastir ili boravište monaha. Komentari je objašnjavaju kao paviljon (mandala-mala). Ako je to mesto korišćeno za okupljanje plemena, kako tvrdi Komentar, mora da je tu postojala i neka vrsta skloništa. Ova ležaljka na otvorenome, za koju je Ananda bio zamoljen da je pripremi, verovatno je bila sedište za starešinu Mala plemena postavljena na tom mestu.

51. Sekha. Ovaj termin označava one koji su na tri niža stupnja oslobođenja, pre dostizanja nivoa arahanta. Ananda je u to vreme bio dostigao prvi od ta tri stupnja -- ulazak u struju (sotapana).

52. Anasavo: to jest, arahat.

53. "Sedam dragulja" svetskog vladara jesu: magični točak, amblem njegove vlasti, kojim osvaja zemlju bez nasilja; njegov veličanstveni slon; njegov konj; njegova lepa žena; njegov dragoceni dragi kamen; njegov rizničar i njegov savetnik. Svaki od ovih dragulja poseduje magične moći. Više o Maha Sudassani videti u sutti koja nosi njengovo ime, DN 17.

54. Četiri stepena svetosti jesu: ulazak u struju, jednom povratnik, ne-povratnik i arahant.

55. "Prijatelj" je na paliju avuso, "poštovani gospodine" = bhante, "vaša visosti" = ayasma.

56. Pošto je Ananda u ovom trenutku propustio da pita koja su to manja pravila, Sangha je odlučila da ne napušta nijedno od pravila sadržanih u Vinayi.

57. Ćana je bio Budin vozar još dok je on živeo kao princ u palati. Zbog svoje ranije bliskosti sa Budom, kasnije se ponašao oholo i odbijao je da se podvrgne disciplini. Ovo određivanje "veće kazne" (brahmadanda) pretvorilo ga je u monaha privrženog pravilima.

58. Handa dani bhikkhave amantayami vo: Vayadhamma sankhara appamadena sampadetha. Revnost (appamada) je objašnjena kao "prisustvo sabranosti". Komentar: "Treba da ispuniš sve svoje dužnosti ne dopuštajući sabranosti da iščili!" Tako je Blaženi, ležeći na samrtnom odru, sažeo u reči 'revnost' savet koji je davao tokom četrdeset i pet godina."

59. Anuruda, stariji brat Anande, bi to beć znao zahvaljujući natprirodnoj moći čitanja misli drugih koju je posedovao.

60. Brama Sahampati bio je visoko božanstvo sveta Brame. Upravo je on bio taj koji je tek probuđenog Budu zamolio da podučava Dhammu u ovome svetu. Videti MN 26.

61. Saka je kralj bogova na Tavatimsa nebesima i otuda u kosmološkoj hijerarhiji niži po rangu od Brame Sahampatija.

62. Nebeski cvet koji se na Zemlji pokazuje samo u specijalnim prilikama, naročito u vezi sa glavnim događajima iz Budinog života. Njegovo pojavljivanje u rukama ađivaka askete signaliziralo je poštovanom Maha Kasapi da se Budina parinibban već odigrala. (Videti niže, odeljak 26)

63. On je bio jedan od glavnih Budinih učenika i predsedavao je prvim saborom održanom ubrzo posle Budine parinibbane. Videti Helmuth Hecker, Maha Kassapa: Father of the Sangha (BPS Wheel No. 345).

64. Ovaj Subhadda nije ista osoba kao i asketa Subhadda, koji je bio poslednji Budin lični učenik.

65. Komentar ove stihove pripisuje starim monasima (thera, "starosta") sa Tambapani ostrva (Šri Lanka).

Digha nikaya 22

Maha satipatana sutta

Veliki govor o temeljima sabranosti


 Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio među Kuruima, u gradu Kamasadama, trgovačkom centru naroda Kuru.Tada Blaženi ovako reče monasima: "Monasi", i oni mu odgovoriše: "Da, poštovani gospodine".

A Blaženi ovako nastavi:"Jedini put, monasi[1], da se pročisti biće, prevlada žalost i patnja, razori bol i žalost, da se dostigne ispravni put, da se dostigne nibbana, jesu četiri temelja sabranosti pažnje.Koja su to četiri temelja?

Ovde (u ovom učenju) monah boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu[2], revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavši želju i žalost zbog sveta; boravi praktikujući kontemplaciju osećaja u osećaju, revnostan, jasno shvatajući i sabran, nadvladavši želju i žalost zbog sveta; boravi praktikujući kontemplaciju uma u umu[3], revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavši želju i žalost zbog sveta; boravi praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavši želju i žalost zbog sveta.

Kontemplacija tela

A kako to, monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju tela u telu?

Tako što, otišavši u šumu, u podnožje nekog drveta ili na neko osamljeno mesto, seda nogu prekrštenih, tela uspravnog i budnog uma[4]. Sabran, on udiše i, sabran, on izdiše.

Udišući dugi dah, on zna 'Ja sada udišem dugi dah'; izdišući dugi dah, on zna 'Ja sada izdišem dugi dah'; udišući kratak dah, on zna 'Ja sada udišem kratak dah'; izdišući kratak dah, on zna ' Ja sada izdišem kratak dah'. 'Svestan čitavog tela (disanja), udisaću', tako on vežba. 'Svestan čitavog tela (disanja), izdisaću', tako on vežba. 'Smirujući telesnu funkciju (disanja), udisaću', tako on vežba; 'Smirujući telesnu funkciju (disanja), izdisaću', tako on vežba[5].Kao što vešti drvodelja ili njegov pomoćnik praveći dugi okret zna 'Sad pravim dugi okret', ili praveći kratki okret zna 'Sad pravim kratki okret', isto tako i monah udišući dugi dah zna 'Sad udišem dugi dah'; izdišući dugi dah zna 'Sad izdišem dugi dah'; udišući kratak dah zna 'Sad udišem kratak dah'; izdišući kratak dah zna 'Sad izdišem kratak dah'. 'Svestan čitavog tela (disanja), udisaću'; 'Svestan čitavog tela (disanja), izdisaću'. 'Smirujući telesnu funkciju (disanja), udisaću', tako on vežba; smirujući telesnu funkciju (disanja), izdisaću', tako on vežba.

Tako on boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja[6]. Boravi kontemplirajući faktore nastanka[7] u telu ili boravi kontemplirajući faktore razlaganja[8] u telu ili boravi kontemplirajući faktore i nastanka i razlaganja[9] u telu. Ili je njegova sabranost na činjenicu 'ovo je telo'[10] učvršćena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost pažnje[11]. Nezavisan[12], boravi on ne prijanjajući ni za šta na svetu.Tako, zaista, monah boravi praktikujući kontemplaciju tela. 

Položaji tela

I opet, monasi, kada hoda monah zna 'Ja hodam'; kada stoji, zna 'Ja stojim', kada sedi, zna 'Ja sedim'; kad leže, zna 'Ja ležem'; svestan je i svakog drugog položaja tela.
Tako on boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja, ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajući faktore nastanka u telu ili boravi kontemplirajući faktore razlaganja u telu ili boravi kontemplirajući faktore i nastanka i razlaganja u telu[13]. Ili je njegova sabranost na činjenicu 'ovo je telo' učvršćena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost pažnje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajući ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi praktikujući kontemplaciju tela.

Sabranost pažnje i jasno shvatanje

I opet, monasi, idući tamo ili idući ovamo monah primenjuje jasno shvatanje; gledajući pravo i gledajući u stranu, primenjuje on jasno shvatanje; savijajući i pružajući (svoje udove), primenjuje on jasno shvatanje; noseći na sebi ogrtač i u ruci posudu za prošenje hrane, primenjuje on jasno shvatanje i dok jede, pije, žvaće i uživa u ukusu, primenjuje on jasno shvatanje; kad se povinuje zovu prirode, primenjuje on jasno shvatanje; dok hoda, stoji, sedi, leže da spava, budi se, govori i ćuti, primenjuje on jasno shvatanje.
Tako on boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu iznutra ... (kao prethodno)...Tako, zaista, monah boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu. 

Razmišljanje o odbojnosti tela

I opet, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu, od peta nagore i od temena nadole, zatvorenom u kožu i prepunom nečistoće, ovako: 'Ovo je telo načinjeno od: kose, malja, noktiju, zuba, kože, mesa, tetiva, kostiju, koštane srži, bubrega, srca, jetre, plućne maramice, slezine, pluća, creva, crevne maramice, grkljana, izmeta, žuči, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoće, pljuvačke, slina, sekreta, mokraće.'[15] Baš kao da je reč o vreći punoj raznog zrnevlja kao što je zob, pirinač, grašak, susam, žito i čovek sa dobrim vidom, odvezavši je, prebira po njoj: 'Ovo je zob, ovo je pirinač, ovo je grašak, ovo je susam, ovo je žito'. Isto tako, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu, od glave do pete, zatvorenom u kožu i prepunom nečistoće: 'Ovo je telo sačinjeno od: kose ... mokraće'.
Tako on boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu iznutra ... (kao prethodno) ... Tako, zaista, monah boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu.

Razmišljanje o materijalnim elementima

I opet, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo položaju i o njegovim primarnim elementima: 'U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha.'[16]
Kao što vešti mesar ili njegov pomoćnik, pošto je zaklao kravu i isekao je iznosi meso na prodaju na raskrsnici četiri glavna puta, isto tako monah razmišlja upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo položaju i o njegovim primarnim elementima. 'U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha'.

Tako on boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu iznutra...Tako, zaista, monah boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu.

Devet kontemplacija na groblju

(1) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo jedan dan posle smrti ili dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto, pomodrelo i puno gnoja, bačeno na mesto za spaljivanje, tada on (takvo opažanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: 'Zaista, isto je sačinjeno i ovo moje telo, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'.Tako on boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu iznutra...
(2) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo bačeno na mesto za spaljivanje, koje su raskomadali vrane, jastrebovi, lešinari, čaplje, divlji psi, leopardi, tigrovi, šakali ili različiti crvi, tada on (takvo opažanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: 'Zaista, isto je sačinjeno i ovo moje telo, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'...

(3) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo bačeno na mesto za spaljivanje:Od njega je ostao jedino kostur, koji još na okupu drže tetive i ponegde je ostalo još malo mesa i krvi...

(4) Od njega je ostao jedino kostur, koji još na okupu drže tetive, okrvavljen i ogoljen...

(5) Od njega je ostao jedino kostur, koji još na okupu drže tetive, bez krvi i mesa, tada on (takvo opažanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: 'Zaista, isto je sačinjeno i ovo moje telo, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'...

(6) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo bačeno na mesto za spaljivanje, od kojeg su ostale razbacane kosti na sve strane - ovde kosti ruke, onde kosti stopala, pootkolenice, butne kosti, karlica, kičma, lobanja...

(7) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo bačeno na mesto za spaljivanje:od kojeg su ostale samo sasvim izbledele kosti...

( Od kojeg su ostale samo kosti više od godinu dana stare, na gomili...

(9) Od kojeg su ostale samo natrule kosti, što se pretvaraju u prašinu, tada on (takvo opažanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: 'Zaista, isto je sačinjeno i ovo moje telo, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'.

Tako on boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja. Boravi kontemplirajući faktore nastanka u telu ili boravi kontemplirajući faktore razlaganja u telu ili boravi kontemplirajući faktore i nastanka i razlaganja u telu. Ili je njegova sabranost na činjenicu 'ovo je telo' učvršćena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost pažnje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajući ni za šta na svetu.Tako, zaista, monah boravi praktikujući kontemplaciju tela.   

Kontemplacija osećanja 

A kako, monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju osećanja u osećanjima?
Kad oseti prijatno osećanje, monah zna: 'Osećam prijatno osećanje'; kad oseti bolno osećanje, on zna: 'Osećam bolno osećanje'; kad oseti neutralno osećanje, on zna: 'Osećam neutralno osećanje'.

Kad oseti prijatno ovozemaljsko osećanje, on zna: 'Osećam prijatno ovozemaljsko osećanje'; kad oseti prijatno uzvišeno osećanje, on zna: 'Osećam prijatno uzvišeno osećanje'; kad oseti bolno ovozemaljsko osećanje, on zna: 'Osećam bolno ovozemaljsko osećanje'; kad oseti bolno uzvišeno osećanje, on zna: 'Osećam bolno uzvišeno osećanje'; kad oseti neutralno ovozemaljsko osećanje, on zna: 'Osećam neutralno ovozemaljsko osećanje'; kad oseti neutralno uzvišeno osećanje, on zna: 'Osećam neutralno uzvišeno osećanje'.[17]

Tako on boravi praktikujući kontemplaciju osećanja u osećanjima iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajući faktore nastanka u osećanjima ili boravi kontemplirajući faktore razlaganja u osećanjima ili boravi kontemplirajući faktore i nastanka i razlaganja u osećanjima[18]. Ili je njegova sabranost na činjenicu 'ovo je osećanje' učvršćena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost pažnje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajući ni za šta na svetu.Tako, zaista, monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju osećanja u osećanjima. 

Kontemplacija uma 

A kako, monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju uma u umu?
Tako što, kada se u umu pojavi požuda, monah zna da je to požuda; kada u umu nema požude, da je to um bez požude; kada se u umu pojavi mržnja, da je to mržnja; kada u umu nema mržnje, da je to um bez mržnje; kada se u umu pojavi obmanutost, da je to obmanutost; kada u umu nema obmanutosti, da je to um bez obmanutosti; kada se u umu pojavi strepnja, da je to strepnja[19]; kada se u umu pojavi rastresenost, da je to rastresenost[20]; kada se u umu pojavi proširena svest, da je to proširena svest[21]; kada se u umu pojavi sužena svest, da je to sužena svest[22]; kada se u umu pojavi svest o nadmašivosti, kao svest o nadmašivosti[23]; kada se u umu pojavi svest o nenadmašivosti, kao svest o nenadmašivosti[24]; kada je um skoncentrisan, kao skoncentrisan um; kada um nije skoncentrisan, kao dekoncentrisan um; kada je um oslobođen, kao oslobođen um[25]; kada um nije oslobođen, kao neoslobođen um.

Tako on boravi praktikujući kontemplaciju uma u umu iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajući faktore nastanka u umu ili boravi kontemplirajući faktore razlaganja u umu ili boravi kontemplirajući faktore i nastanka i razlaganja u umu.[26] Ili je njegova sabranost na činjenicu 'ovo je um' učvršćena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost pažnje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajući ni za šta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju uma u umu.   

Kontemplacija objekata uma

A kako monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma? 

Pet prepreka

Tako što monah boravi praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka[27].

A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka?[28]

Tako što, kada se u njemu javi čulna želja28, monah zna: 'U meni je čulna želja', ili kada čulne želje nema, on zna: 'U meni nema čulne želje'. On zna kako se još nepostojeća čulna želja pojavljuje; on zna kako se postojeća čulna želja napušta; i on zna kako se napuštena čulna želja u budućnosti više ne pojavljuje.

Kada se u njemu javi ljutnja, monah zna: 'U meni je ljutnja', ili kada ljutnje nema, on zna: 'U meni nema ljutnje'. On zna kako se još nepostojeća ljutnja pojavljuje; on zna kako se postojeća ljutnja napušta; i on zna kako se napuštena ljutnja u budućnosti više ne pojavljuje.

Kada se u njemu jave lenjost i tromost, monah zna: 'U meni su lenjost i tromost', ili kada lenjosti i tromosti nema, on zna: 'U meni nema lenjosti i tromosti'. On zna kako se još nepostojeća lenjost i tromost pojavljuju; on zna kako se postojeća lenjost i tromost napuštaju; i on zna kako se napuštena lenjost i tromost u budućnosti više ne pojavljuju.

Kada se u njemu jave uznemirenost i sumnja, monah zna: 'U meni su uznemirenost i sumnja', ili kada uznemirenosti i sumnje nema, on zna: 'U meni nema uznemirenosti i sumnje'. On zna kako se još nepostojeći uznemirenost i sumnja pojavljuju; on zna kako se postojeći uznemirenost i sumnja napuštaju; i on zna kako se napušteni uznemirenost i sumnja u budućnosti više ne pojavljuju.

Kada se u njemu javi sumnja, monah zna: 'U meni je sumnja', ili kada sumnje nema, on zna: 'U meni nema sumnje'. On zna kako se još nepostojeća sumnja pojavljuje; on zna kako se postojeća sumnja napušta; i on zna kako se napuštena sumnja u budućnosti više ne pojavljuje[29].

Tako on boravi praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajući faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajući faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajući faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma29. Ili je njegova sabranost na činjenicu 'ovo su objekti uma' učvršćena u meri neophodnoj za znanje i sabranost pažnje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajući ni za šta na svetu.Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka. 

Pet vrsta prijanjanja

I opet, monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prijanjanja.

A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prijanjanja?[30]

Tako što razmišlja na ovaj način: 'Ovakav je materijalni oblik, ovakav je nastanak materijalnog oblika, ovakvo je nestajanje materijalnog oblika; ovakvo je osećanje, ovakav je nastanak osećanja, ovakvo je nestajanje osećanja; ovakav je opažaj, ovakav je nastanak opažaja, ovakvo je nestajanje opažaja; ovakvi su izrazi volje, ovakav je nastanak izraza volje, ovakvo je nestajanje izraza volje; ovakva je svest, ovakav je nastanak svesti, ovakvo je nestajanje svesti.'

Tako on boravi praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajući faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajući faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajući faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma.[31] Ili je njegova sabranost na činjenicu 'ovo su objekti uma' učvršćena u meri neophodnoj za znanje i sabranost pažnje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajući ni za šta na svetu.Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prijanjanja. 

Šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula

I opet, monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula.

A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula?Tako što, monasi, monah zna oko, zna vidljive oblike i zna okov[32] koji nastaje u vezi sa to dvoje (oko i oblici); on zna kako se još nepostojeći okov pojavljuje; zna kako se postojeći okov napušta; i zna kako se napušten okov u budućnosti više ne pojavljuje.On zna uvo i zvuk ... nos i mirise ... jezik i ukuse ... telo i dodire ... um i objekte uma i zna okov koji nastaje u vezi sa to dvoje; on zna kako se još nepostojeći okov pojavljuje; zna kako se postojeći okov napušta; i zna kako se napušten okov u budućnosti više ne pojavljuje.

Tako on boravi praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajući faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajući faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajući faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma.[33] Ili je njegova sabranost na činjenicu 'ovo su objekti uma' učvršćena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost pažnje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajući ni za šta na svetu.Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula. 

Sedam faktora prosvetljenja

I opet monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja?[34]

Tako što, monasi, kada je sabranost pažnje kao faktor prosvetljenja prisutna u njemu, monah zna: 'U meni je sabranost pažnje kao faktor prosvetljenja'; ili kada sabranosti pažnje kao faktora prosvetljenja u njemu nema, on zna : 'U meni nema sabranosti pažnje kao faktora prosvetljenja'. I on zna kako se još nepostojeća sabranost pažnje kao faktor prosvetljenja pojavljuje; i kako se već nastala sabranost pažnje kao faktor prosvetljenja dalje do savršenstva razvija.Kada je istraživanje stvarnosti[35] kao faktor prosvetljenja - energija - ushićenje - smirenost - koncentracija - ravnodušnost u njemu, monah zna: 'U meni je ravnodušnost kao faktor prosvetljenja'; ili kada ravnodušnosti kao faktora prosvetljenja u njemu nema, on zna: 'U meni nema ravnodušnosti kao faktora prosvetljenja'. I on zna kako se još nepostojeća ravnodušnost kao faktor prosvetljenja pojavljuje; i kako se već nastala ravnodušnost kao faktor prosvetljenja dalje do savršenstva razvija.

Tako on boravi praktikujući kontemplaciju objekata uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajući faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajući faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajući faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma.[36] Ili je njegova sabranost na činjenicu 'ovo su objekti uma' učvršćena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost pažnje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajući ni za šta na svetu.Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja. 

Četiri plemenite istine

I opet, monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za četiri plemenite istine. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za četiri plemenite istine?Tako što, monasi, monah zna u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je patnja'; zna u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je uzrok patnje'; zna u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je prestanak patnje'; zna u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je put koji vodi ka prestanku patnje'.  A koja je to, monasi, plemenita istina o patnji? Rođenje je patnja; starost je patnja; smrt je patnja; tuga, naricanje, bol, žalost i očaj su patnja; ne dobiti ono što želimo je patnja; ukratko, pet vrsta prijanjanja su patnja.

A šta je rođenje? Rođenje bića koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihov nastanak, njihovo začeće, njihovo stupanje u egzistenciju, ispoljavanje pet ogranaka čovekovog bića, sticanje osnova čula - to se naziva rođenjem.

A šta je starost? Starost je starenje bića koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihovo slabljenje, vreme kada propadaju, osede i naboraju se; opadanje njihove životne snage, slabljenje sposobnosti čula - to se naziva starošću.

A šta je smrt? Odlazak i nestajanje bića koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihovo razaranje, iščezavanje, umiranje, okončavanje njihovog života, razlaganje pet ogranaka čovekovog bića, propadanje tela - to se naziva smrću.

A šta je tuga? Tuga se javlja zbog ovog ili onog gubitka ili nesreće koja nas zadesi; tuženje, um ispunjem tugom, unutrašnja tuga, unutrašnji jad - to se naziva tugom.

A šta je naricanje? Bilo kakav, ovaj ili onaj gubitak ili nesreća koja nas zadesi znači jadikovanje i naricanje, stanje jadikovanja i naricanja - to se naziva naricanjem.

A šta je bol? Telesni bol i telesna neprijatnost, bolan i neprijatan osećaj kao posledica telesnog kontakta - to se naziva bolom.A šta je žalost? Mentalni bol i mentalna neprijatnost, bolan i neprijatan osećaj kao posledica mentalnog kontakta - to se naziva žalošću.

A šta je očaj? Jad i beznađe kao posledica ovog ili onog gubitka ili nesreće koja nas zadesi, stanje ojađenosti i beznađa - to se naziva očajem.

A šta znači 'ne dobiti ono što želimo je patnja'? U bićima koja su podložna rađanju javlja se želja: 'Oh, kad ne bismo bili podložni rađanju! Oh, kada pred nama ne bi bilo više novih života!' I u bićima koja su podložna starenju, bolesti, smrti, tuzi, naricanju, bolu, žalosti i očaju javlja se želja: 'Oh, kad ne bismo bili podložni svim tim stvarima! Oh, kada sve te stvari ne bi bile pred nama!' Ali to se ne može postići tek željom; a ne dobiti ono što želimo je patnja.

A šta je (značenje reči) 'Ukratko, pet vrsta prijanjanja su patnja'? To su materijalni oblik, osećanje, opažaj, izrazi volje i svest. Na to se misli kad se kaže 'ukratko, pet vrsta prijanjanja su patnja'.

Ovo je, monasi, plemenita istina o patnji.

A šta je, monasi, plemenita istina o uzroku patnje?

To je ona žeđ koja izaziva novo rođenje, što združuje sa zadovoljstvom i strašću, što uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo - to je žeđ požude, žeđ za (večnim) životom i žeđ za moći.

Ali odakle izvire ta žeđ i šta joj je koren? Gde god na svetu postoje ugodne i prijatne stvari, tu ta žeđ izvire i to joj je koren.

Oko, uvo, nos, jezik, telo i um su ugodni i prijatni: tu ta žeđ izvire i to joj je koren.Vidljivi oblici, zvukovi, mirisi, ukusi, telesni nadražaji i objekti uma su ugodni i prijatni: tu ta žeđ izvire i to joj je koren.

Svest oka, svest uva, svest nosa, svest jezika, svest tela i svest uma... (odgovarajući šestostruki) kontakt - osećaj rođen iz tog šestostrukog kontakta - šestostruka volja (za vizualnim oblicima itd.) - šestostruka želja - šestostruki pojam (vezan za vizuelne oblika itd) - šestostruka diskurzivna misao jesu ugodni i prijatni: tu ta žeđ izvire i to joj je koren.

Ovo je, monasi, plemenita istina o nastanku patnje.[37]

A šta je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje?

To je potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te želje, njezino napuštanje i odricanje od nje, oslobađanje i odvajanje od nje.

Ali gde se ta želja može napustiti, gde se ona može iskoreniti?

Gde god na svetu postoje ugodne i prijatne stvari, tu se ta želja može napustiti, tu se ona može iskoreniti.

Oko, uvo, nos, jezik, telo i um su ugodni i prijatni: tu se ta želja može napustiti, tu se ona može iskoreniti. Vidljivi oblici, zvukovi, mirisi, ukusi, telesni nadražaji i objekti uma: tu se ta želja može napustiti, tu se ona može iskoreniti.

Svest oka, svest uva, svest nosa, svest jezika, svest tela i svest uma... (odgovarajući šestostruki) kontakt - osećaj rođen iz tog šestostrukog kontakta - šestostruka volja - šestostruka želja - šestostruki pojam - šestostruka diskurzivna misao: jesu ugodni i prijatni: tu se ta žeđ može napustiti, tu se ona može iskoreniti.

Ovo je, monasi plemenita istina o prestanku patnje.[38]

A šta je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje?

To je onaj plemeniti osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog življenja, ispravnog napora, ispravne sabranosti, ispravne koncentracije.

A šta je, monasi, ispravno razumevanje? Razumeti patnju, razumeti uzrok patnje, razumeti prestanak patnje, razumeti put koji vodi do prestanka patnje: to je ispravno razumevanje.

A šta je ispravna misao? Misli lišene požude, misli lišene zlovolje, misli lišene okrutnosti: to je ispravna misao.A šta je ispravan govor? Uzdržavati se od laganja, od ogovaranja, od pogrda, od naklapanja: to je ispravan govor.

A šta je ispravno delovanje? Uzdržavanje od ubijanja, od uzima-nja onoga što nam nije dato, od preljube: to je ispravno delovanje.

A šta je ispravno življene? Kada plemeniti sledbenik, izbegavajući pogrešan način života, provodi svoj život na ispravan način: to je ispravno življenje.

A šta je ispravan napor? Kada se u monahu probudi želja da izbegava nastanak loših, nekorisnih stanja, tada on čini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome teži. Da bi prevazišao loša, nekorisna stanja koja su već nastala, u njemu se budi želja, tada on čini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome teži. Da bi podstakao korisna stanja koja još nisu nastala, u njemu se javlja želja, tada on čini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome teži. Da bi zadržao korisna stanja koja su već nastala, da ih ne bi zapostavio, već ih osnažio do pune zrelosti i savršenstva, u njemu se javlja želja, tada on čini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome teži: to je ispravan napor.

A šta je ispravna sabranost? Kada monah boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu - praktikujući kontemplaciju osećaja u osećajima - praktikujući kontemplaciju uma u umu - praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv, jasno shvatajući i sabran, pošto je prevazišao želju i žaljenje za svetom: to je ispravna sabranost.

A šta je ispravna koncentracija? Kada monah napustivši objekte čula, napustivši nekorisne stvari ulazi u prvo zadubljenje, nastalo iz odvojenosti, združeno sa zamišljanjem i razmišljanjem i ispunjeno prijatnošću i radošću. Pošto se oslobodio zamišljanja i razmišljanja i postigao unutrašnju smirenost i jedinstvo uma, ulazi on u stanje oslobođeno zamišljanja i razmišljanja, u drugo zadubljenje, nastalo iz koncentracije i ispunjeno prijatnošću i radošću.Pošto je nestala prijatnost, boravi on u ravnodušnosti, sabran i svestan, pa telesno doživljava ono zadovoljstvo koje plemenita bića izražavaju rečima? 'Srećan čovek ispunjen ravnodušnošću i sabranošću'; tako on ulazi u treće zadubljenje. Pošto je napustio zadovoljstvo i bol i kroz iščezavanje dotadašnje radosti i žalosti, ulazi on u stanje iza zadovoljstva i bola, u četvrto zadubljenje, koje je pročišćeno ravnodušnošću i sabranošću. To je ispravna koncentracija.

Ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje.

Tako monah boravi praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajući faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajući faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajući faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma.[39] Ili je njegova sabranost na činjenicu 'ovo su objekti uma' učvršćena u meri neophodnoj za znanje i sabranost pažnje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajući ni za šta na svetu.

Tako, zaista, monasi, boravi monah praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za četiri plemenite istine.

Zaista, monasi, ko god bude vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom sedam godina, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje[40] ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezanosti, stanje ne-povratka.[41]

To važi za sedam godina, monasi. Ako bi neko vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom šest godina ... pet godina ... četiri godine ... tri godine ... dve godine ... godinu, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje ovde i sada ili, ako je još preostalo vezanosti, stanje ne- povratka.

To važi za godinu, monasi. Ako bi neko vežbao ova četiri teme-lja sabranosti na ovaj način tokom sedam meseci ... šest meseci ... pet meseci ... četiri meseca ... tri meseca ... dva meseca ... mesec ... pola meseca, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezanosti, stanje ne-povratka.

To važi za pola meseca, monasi. Ako bi neko vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom sedam dana, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezanosti, stanje ne-povratka.

Zbog toga je rečeno: 'Ovo je jedini put, monasi, ka pročišćenju bića, ka prevazilaženju tuge i naricanja, ka razaranju bola i žalosti, ka dostizanju ispravnog puta, ka ostvarivanju nibbane, nazvan četiri temelja sabranosti.'

Tako reče Blaženi. Radosni u srcu, monasi pozdraviše reči Blaženog.   

* * *
Napomene

1. Monasi (pali: bhikkhave; jedn.: bhikkhu). Bhikkhu je onaj koji je primio više zaređenje (upasampada) u budističkoj monaškoj zajednici (sangha), a koje je zasnovano na prihvatanju pravila discipline (vinaya). Za ovaj kontekst, međutim, komentar kaže: 'Bhikkhu je ovde upotrebljeno kao primer onih koji su posvećeni praktikovanju Učenja... Ko god da preduzme vežbanje... ovde je obuhvaćen terminom bhikkhu.'

2. Ponavljanje u ovim formulacijama 'praktikovanje kontemplacije tela u telu', 'kontemplacije osećaja u osećajima', itd. treba meditantu da ukaže na važnost ostajanja svesnim da pri održavanju pažnje usmerene na pojedinačni odabrani objekat i ostajemo pri njemu, a ne prelazimo u polje neke druge kontemplacije. Na primer, kada kontemplira neki telesni proces, meditant može i nesvesno biti odvučen u razmatranje svojih osećanja vezanih za taj telesni proces. Tada bi trebalo da je sasvim svestan napuštanja prvobitnog objekta i prelaska na kontemplaciju osećanja.

3. U prvom delu ove knjige pali terminima za 'um' (citta) i 'objekte uma' (dhamma) dat je ponešto slobodniji prevod 'stanja uma' odnosno 'mentalni sadržaji', kako bi njihovo značenje bilo što jasnije.

4. Doslovno: 'stavljajući pred sabranost'.

5. Radi objašnjenja ovih vežbi vidi str. 98.

6. Iznutra: kontemplirajući sopstveni dah; spolja: kontemplirajući tuđ dah; iznutra i spolja: kontemplirajući sopstveni i tuđ dah naizmenično, bez prekida u pažnji.
7. Faktori nastanka (samudaya-dhamma), to jest uslovi koji omogućuju nastanak tela disanja, a to su: telo u svojoj celini, nosni aparat i um.

8. Faktori razlaganja (vaya-dhamma) su: razlaganje tela i nosnog aparata i prestajanje mentalne aktivnosti. [Natrag]

9. Kontempliranje oboje, naizmenično.

10. To znači da jedino telesni procesi postoje, bez ikakve duše, sopstva ili trajne suštine. Odgovarajuću formulaciju u narednim kontemplacijama bi trebalo razumeti na taj način.

11. Znanje je ovde četvorostruko jasno shvatanje. Sabranost je gola pažnja. Meditant bi trebalo da nastoji da se zadrži u domenu i unutar svrhe odgovarajuće za ovaj metod vežbanja. Ne treba da ga zavedu razmišljanja, emocije ili mentalne slike izazvane kontemplacijama; kada se pojave, trebalo bi ih samo na trenutak registrovati i okrenuti se od njih.

12. Nezavisan od želje i pogrešnih stanovišta.

13. Sve kontemplacije tela, izuzev daha, imaju kao faktore nastanka: neznanje, želju, kammu, hranu i opšte karakteristike nastajanja; a kao faktore razlaganja: nestajanje neznanja, želju, kammu, hranu i opšte karakteristike razlaganja.

15. Uz kasniji dodatak 'mozga u lobanji', ova 32 dela tela čine čest objekat meditacije u budističkim zemljama. Radi detalja o ovoj meditaciji vidi Put pročišćenja, pogl. VIII, 8.

16. Ovi 'elementi' (dhatu) jesu primarni kvaliteti materije i u budističkoj tradiciji se objašnjavaju kao tvrdoća (zemlja), prijanjanje (voda), vrelina (vatra) i kretanje (vazduh). Vidi Put pročišćenja, pogl. XI.

17. Objašnjenje ovozemaljskih (samisa) i uzvišenih (niramisa) tipova ova tri osećanja dato je u 137. govoru Majjhima nikaye (Govora srednje dužine). Tu se ovozemaljska osećanja nazivaju 'vezanim na porodičan život', a uzvišena osećanja 'vezanim za odvraćenost'. Uzvišeno prijatno osećanje je, na primer, sreća kao rezultat meditacije i uvida u nepostojanost egzistencije. Uzvišeno bolno osećanje je, na primer, bolna svesnost sopstvenih nedostataka i sporog napredovanja putem izbavljenja. Uzvišeno neutralno osećanje je ravnodušnost nastala zahva-ljujući uvidu.

18. Faktori nastanka za osećanje su: neznanje, želja, kamma, čulni utisak (phassa) i opšta karakteristika nastanka; faktori razlaganja su: 'nestanak nabrojana četiri faktora i opšta karakteristika razlaganja'.
19. Ovo se odnosi na krutost uma i tromost, uključujući takođe stanja kao što su letargija, sporost reagovanja, oklevanje, unutrašnja napetost izazvana potiskivanjem itd.

20. Ovo se odnosi na uznemirenost uma i uključuje uzbuđenost, bežanje, želju za promenom itd.

21. Svesnost sfera suptilne materije i nematerijalne tokom meditativnog zadubljenja (rupa- i arupa-jhana).

22. Uobičajena svesnost čulima dostupnog stanja egzistencije.

23. Svesnost čulima dostupnog stanja egzistencije, kojem su superiorna druga mentalna stanja.

24. Svesnost sfera suptilne materije i nematerijalne, kojoj nijedno ovozemaljsko stanje nije superiorno.

25. Privremeno oslobođen prljanja, bilo kroz meditativni razvoj uvida koji oslobađa od pojedinačnih loših stanja snagom njihovih suprotnosti, bilo kroz zadubljenje (jhana).

26. Za um, ili svest, faktori nastanka su: neznanje, želja, kamma, telo-i-um (nama-rupa) i opšta karakteristika nastanka; faktori razlaganja su: nestanak nabrojana četiri faktora i opšta karakteristika razlaga-nja.

27. Ovih pet prepreka (nivarana) jesu glavne smetnje razvoju uma. Njih treba privremeno ukloniti da bi se dostigla zadubljenja i isto tako koncentracija (upacara-samadhi) nužna za potpuni razvoj uvida. Vidi Nyanaponika Thera: The Five Mental Hindrances (BPS, Kandy, 1961.). [Natrag]

28. Ovo se odnosi na želju za bilo kojim od pet objekata čula.

29. Faktori nastanka ovde su uslovi iz kojih mogu nastati prepreke, kao što su pogrešno razmišljanje o primamljivim objektima itd.; faktori razlaganja su oni uslovi koji otklanjaju prepreke, na primer ispravno razmišljanje.

30. Pali: upadana-kkhandha. Ovih pet sastojaka sačinjavaju takozvanu ličnost. Čineći od njih objekte prijanjanja (upadana), produžava se egzistencija u vidu stalno novih rođenja i smrti.

31. Faktori nastanka i razlaganja za grupu materijalnog oblika su isti kao i za telo (beleška 13); za osećanje, opažaj i mentalne sadržaje kao u beleški 18; za svest kao u beleški 26.

32. Deset glavnih okova (samyojana), onako kako su nabrojani u Zbirci govora (Sutta pitaka) jesu: 1. verovanje u postojanje ličnosti, 2. skepticizam, 3. verovanje u mogućnost pročišćenja na osnovu formalnog pridržavanja pravila i rituala, 4. strast, 5. zlovolja, 6. žudnja za egzistencijom u suptilnoj sferi, 7. žudnja za egzistencijom u nematerijalnoj sferi, 8. taština, 9. nespokojstvo, 10. neznanje. Ovih deset okova uma mogu se javiti kroz nekontrolisano opažanje putem bilo kog od šest čula. Njihovo 'nepojavljivanje u budućnosti' proizilazi iz postizanja četiri stanja svetosti: ulazak u struju (sotapatti) itd. Vidi: Nyanatiloka: The Word of the Buddha (BPS, Kandy 1959) str.35 i dalje. - Objašnjenje dato u komentaru Govora odnosi se na malo drugačiji spisak okova koji se koristi u Abhidhamma Pitaki, filozofskom delu budističkog kanona.

33. Faktori nastanka deset fizičkih osnova čula su: neznanje, želja, kamma, hrana i opšta karakteristika nastanka; faktori razlaganja su: opšta karakteristika razlaganja i nestanak neznanja itd. Faktori nastanka i razlaganja osnove uma su isti kao i oni kod svesti (vidi belešku 26); faktori kod osnove objekta uma su isti kao i oni kod osećanja (vidi belešku 18).

34. Radi detaljnog objašnjenja vidi Piyadassi Thera: The Seven Factors of Enlightenment (BPS, Kandy).

35. dhamma-vicaya. Prema komentatorima, termin dhamma ne označava u ovom kontekstu Budino učenje, već se odnosi na mentalne i fizičke fenomene (nama- i rupa-dhamma) predstavljene u umu meditanta putem prvog faktora prosvetljenja - sabranosti.

36. Jedino uslovi koji vode do nastanka i razlaganja faktora prosvetljenja obuhvaćeni su ovde faktorima nastanka i razlaganja.

37. Ovde je objašnjena istina o patnji, ne uobičajenim rečima, već terminima stvarnog vežbanja satipatthane. Svaki put kada se susretne sa različitim manifestacijama želje u šestovrsnom čulnom iskustvu i u mentalnim funkcijama povezanim i izazvanim takvim iskustvom sabranost otkriva u njima korene patnje. Ovaj deo Govora mogao bi isto tako biti uzet kao ilustracija za onaj deo koji govori o šest osnova čula, a naročito za reči: 'On zna kako još nepostojeći okov nastaje'. Ovaj tekst takođe služi kao primer za često ponavljanu formulu 'On kontemplira faktore nastanka...'

38. Treća istina je takođe objašnjena terminima stvarnog posmatranja kako nestaje želja u nekoliko pomenutih primera. Takva posmatranja mogu se načiniti kada se pažljivo motri na nastanak želje (vidi prethodno). Ovaj čin pažljivog motrenja će nužno zaustaviti dalji tok želje; jer nepristrasno posmatranje i želja ne mogu ići jedno uz drugo. Ovaj odeljak ilustruje formulu 'On zna kako se napušta postojeći okov'. Mnogo puta ponovljena svesnost nestanka patnje u sopstvenom iskustvu nagovestiće osećaj prilikom konačnog utrnuća ili nibbane i to će osnažiti osećanje da se takav cilj može dostići.

39. Faktore nastanka i razlaganja u okviru četiri plemenite istine trebalo bi razumeti kao nastajanje i nestajanje patnje ili želje; i kao faktore koji vode napredovanju Putem ili ga ometaju. Istinu o utrnuću ne bi trebalo uključiti u ovu kontemplaciju, pošto nibbana ni ne postaje, niti se razlaže.

40. ańńa, tj. znanje o krajnjem izbavljenju ili stanju svetosti (arahatta).

41. To jest nevraćanja u svet čulne egzistencije. To je poslednji stupanj pred postizanjem konačnog cilja. 

Digha nikaya 31

Sigalovada sutta

Saveti Sigali

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice, blizu Rađagahe.

U to vreme je mladi Sigala, domaćinski sin, ustavši rano izašao iz Rađagahe, čiste odeće i mokre kose, i sa sklopljenim rukama pozdravljao različite strane sveta -- istok, jug, zapad, sever, nadir i zenit.

A Uzvišeni je tada u cik zore obukao ogrtač, uzeo svoju posudu za prošenje hrane i pošao do Rađagahe. Tu vide mladog Sigalu kako izvodi obred i ovako ga upita:

"Zašto ti, mladi domaćine, ustavši rano izađeš iz Rađagahe, čiste odeće i mokre kose, i sa sklopljenim rukama pozdravljaš različite strane sveta -- istok, jug, zapad, sever, nadir i zenit?"

"Moj otac mi je, gospodine, na samrti ovako rekao: 'Dragi sine, odavaćeš poštu svih šest strana sveta.' I ja, gospodine, poštujem, uvažavam, cenim i pridržavam se očeve reči, te ustavši rano izađem iz Rađagahe, čiste odeće i mokre kose, i sa sklopljenim rukama pozdravljam različite strane sveta -- istok, jug, zapad, sever, nadir i zenit."

"Prema praksi plemenitih, mladi domaćine, ne treba tako poštovati svih šest strana sveta."

"A kako onda, gospodine, prema praksi plemenitih treba poštovati svih šest strana sveta? Bilo bi dobro, gospodine, ukoliko bi me Uzvišeni poučio i pokazao kako prema praksi plemenitih treba poštovati svih šest strana sveta."

"Onda, mladi domaćine, poslušaj i dobro zapamti ono što ću ti reći." -- "Vrlo dobro, gospodine", oodgovori mladi Sigala.

A Uzvišeni ovako nastavi:

Ukoliko je, mladi domaćine, plemenitih učenik (1) iskorenio četiri rđava postupka,[1] (2) ukoliko ne čini zlo na četiri načina, (3) ukoliko ne sledi šest načina rasipanja imovine, onda on, izbegavajući tih četrnaest loših stvari, pokriva svih šest strana sveta i stupa na put koji vodi ka pobedi u oba sveta: naklonjen mu je ovaj svet, a i onaj posle. Posle propasti tela, posle smrti, preporađa se on u sretnom nebeskom svetu.

(1) Koja su to četiri rđava postupka koja je on iskorenio? Uništavanje života je, domaćine, rđav postupak; isto tako krađa, preljuba i laganje. To su četiri rđava postupka koja je on iskorenio.

Tako je govorio Uzvišeni. I kada je Učitelj to izrekao, on još dodade:

    Ubijanje, krađa, laganje i preljuba,
    Ta četiri zla mudri nikada ne hvale.

(2) Na koja četiri načina se čini zlo? Vođeni žudnjom činimo zlo. Vođeni ljutnjom činimo zlo. Vođeni neznanjem činimo zlo. Vođenji strahom činimo zlo.[2]

Ali ako plemeniti učenik nije vođen žudnjom, ljutnjom, neznanjem i strahom, onda on ne čini zlo.

Tako je govorio Uzvišeni. I kada je Učitelj to izrekao, on još dodade:

    Ko god zbog žudnje, ljutnje, neznanja
    ili straha prekrši prirodni zakon (Dhamma)
    njegov ugled se smanjuje
    kao što se pun Mesec smanjuje
    Ko god zbog žudnje, ljutnje, neznanja
    ili straha ne prekrši Dhammu
    njegov ugled se povećava
    kao što se mlad Mesec povećava.

(3) Kojih je to šest načina rasipanja imovine koje on ne sledi?

    (a) sklonost piću i drugim stvarima koje izazivaju pomućenje uma i nepromišljenost;
    (b) lutanje ulicama u kasne sate, kad tome nije vreme;
    (c) česti odlasci na zabave;
    (d) uživanje u kockanju;
    (e) boravak u lošem društvu;
    (f) navika dangubljenja.

(a) Postoji, mladi domaćine, šest posledica sklonosti piću i drugim stvarima koje izazivaju pomućenje uma i nepromišljenost

    (i) gubitak imetka,
    (ii) sve češće svađe,
    (iii) podložnost bolesti,
    (iv) izbijanje na loš glas,
    (v) sramno izlaganje tela tuđim pogledima,
    (vi) slabljenje razuma.

(b) Postoji, mladi domaćine, šest posledica lutanje ulicama u kasne sate, kad tome nije vreme:

    (i) čovek je nezaštićen i izložen opasnostima,
    (ii) njegova žena i deca su nezaštićeni i izloženi opasnostima,
    (iii) njegova imovina je nezaštićena i izložena opasnostima,
    (iv) sumnjiče ga za loša dela,[3]
    (v) predmet je lažnih glasina,
    (vi) nailazi na mnoge druge probleme.

(c) Postoji, mladi domaćine, šest posledica čestog odlaska na zabave:

Čovek je zaokupljen mislima:

    (i) gde se sada pleše?
    (ii) gde se sada peva?
    (iii) gde se sada svira?
    (iv) gde se sada recituje?
    (v) gde se sada pljeska dlanovima?
    (vi) gde se sada bubnja u lonce?[4]

(d) Postoji, mladi domaćine, šest posledica uživanja u kockanju:

    (i) onaj ko dobija navlači na sebe mržnju ostalih,
    (ii) onaj ko gubi tuguje za gubitkom,
    (iii) gubitak imetka,
    (iv) reč takvog čoveka ne uvažava se na sudu,
    (v) preziru ga prijatelji i poznanici,
    (vi) nije poželjan kao suprug, jer ljudi kažu da je kockar i nije u stanju da se stara o svojoj ženi.

(e) Postoji, mladi domaćine, šest posledica boravka u lošem društvu; naime, kockari, propalice, pijandure, varalice, lažljivci i siledžije, to su njegovi prijatelji i drugari.

(f) Postoji, mladi domaćine, šest posledica navika dangubljenja:

Čovek ne radi pravdajući se:

    (i) da je suviše hladno,
    (ii) da je suviše toplo,
    (iii) da je suviše kasno uveče,
    (iv) da je suviše rano ujutru,
    (v) da je suviše gladan,
    (vi) da je suviše sit.

Živeći na ovaj način, čovek ostavlja mnoge obaveze neispunjenima, novi imetak on ne stiče, a imetak koji ima polako se tanji."

Tako je govorio Uzvišeni. I kada je Učitelj to izrekao, on još dodade:

"Čovek je prijatelj flaše; drugi kaže 'prijatelju, prijatelju' samo sopstvenom licu; treći je prijatelj i drugar samo kada mu je to od koristi.

Spavanje do podneva, preljuba, naprasitost, zlovolja, loše društvo, škrtost -- tih šest uzroka potkopavaju čoveka.

Onaj ko ima rđave prijatelje i drugare sklon je lošim putevima, na niske grane pada u oba sveta -- u ovom i u sledećem.

Kocka, žene, piće, ples, pesma, spavanje preko dana, lutanje do kasno, rđavo društvo, škrtost -- ovih devet[5] uzroka potkopavaju čoveka.

Onaj ko se kocka i pije, koji odlazi ženama koje su drage drugima kao sopstveni život, ko se druži sa nedostojnima i ne sa mudrima -- taj propada kao što se pun Mesec smanjuje

Onaj ko je pijanac, bedan, lišen svega, i kad pije još uvek žedan, ko ne izbija iz kafane, tone u dugove kao kamen u vodu, brzo svoju porodicu iznosi na loš glas.

Ko iz navike spava preko dana, a noću je budan, stalno pod gasom, razuzdan, taj nije u stanju da vodi porodični život.

Ko govori da je pretoplo, prehladno, prekasno, pa stvari ostavlja neurađenim, pored takvoga prilika za dobro brzo prolazi.

Ali onaj ko o hladnoći i toploti ne razmišlja više no o vlati trave i ko svoje obaveze obavlja marljivo, taj se od sreće ne razdvaja."

* * *

"Ovu četvoricu, mladi domaćine, treba smatrati neprijateljima maskiranim kao prijatelji:

    (1) onog koji prisvaja ono što pripada prijatelju,
    (2) brbljivca,
    (3) laskavca,
    (4) rasipnika.

(1) Na četiri načina, mladi domaćine, može se onaj koji prisvaja ono što pripada prijatelju smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj:

    (i) on prisvaja prijateljev imetak,
    (ii) on daje malo i traži mnogo,
    (iii) on svoje obaveze ispunjava samo iz straha,
    (iv) druži se samo iz koristi.

(2) Na četiri načina, mladi domaćine, može se brbljivac smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj:

    (i) želi da ti se umili pričajući o prošlosti,
    (ii) želi da ti se umili pričajući o budućnosti,
    (iii) želi da ti se umili pričajući o beznačajnim stvarima,
    (iv) kada se pojavi prilika da nešto učini, pravda se da nije u stanju.

(3) Na četiri načina, mladi domaćine, može se laskavac smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj:

    (i) odobrava prijateljeve loše postupke,
    (ii) kritikuje prijateljeve dobre postupke,
    (iii) hvali ga kad je ovaj prisutan,
    (iv) ogovara ga kad ovaj nije prisutan.

(4) Na četiri načina, mladi domaćine, može se rasipnik smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj::

    (i) pravi društvo u pijankama, koje izazivaju pomućenje uma i nepromišljenost,
    (ii) pravi društvo u lutanju ulicama u kasne sate, kad tome nije vreme;
    (iii) pravi društvo u čestim odlascima na zabave;
    (iv) pravi društvo u kockanju."

Tako je govorio Uzvišeni. I kada je Učitelj to izrekao, on još dodade:

    Prijatelj koji potkrada,
    prijatelj koji je brbljivac,
    prijatelj koji laska,
    prijatelj koji je rasipnik,
    ta četvorica su neprijatelji kojih se mudar kloni,
    izbegava ih još izdaleka kao puteve ka pogibelji.

"Ovu četvoricu, mladi domaćine, treba smatrati iskrenim prijateljima:

    (1) onog koji pomaže,
    (2) onog ko je isti i u sreći i u nesreći,
    (3) onog ko daje dobar savet,
    (4) onaj ko je saosećajan.

(1) Na četiri načina, mladi domaćine, može se onaj koji pomaže smatrati iskrenim prijateljem:

    (i) štiti nas kad smo nepromišljeni,
    (ii) štiti naš imetak kad smo nepromišljeni,
    (iii) oslonac nam je u nevolji,
    (iv) kada ima obaveze prema nama daje i duplo više nego što treba.

(2) Na četiri načina, mladi domaćine, može se onaj ko je isti i u sreći i u nesreći smatrati iskrenim prijateljem:

    (i) otkriva nam svoje tajne,
    (ii) skriva naše tajne pred drugima,
    (iii) u nesreći nas ne napušta,
    (iv) i život bi žrtvovao za naše dobro.

(3) Na četiri načina, mladi domaćine, može se onaj ko daje dobar savet smatrati iskrenim prijateljem

    (i) odgovara nas da uradimo nešto loše,
    (ii) hrabri nas da uradimo nešto dobro,
    (iii) obaveštava nas o onome što ne znamo,
    (iv) ukazuje nam na put ka nebu.

(4) Na četiri načina, mladi domaćine, može se onaj ko je saosećajan smatrati iskrenim prijateljem:

    (i) ne uživa u našoj nesreći,
    (ii) uživa u našoj sreći,
    (iii) upozorava druge da ne govore loše o nama,
    (iv) hvali one koji govore dobro o nama."

Tako je govorio Uzvišeni. I kada je Učitelj to izrekao, on još dodade:

    Prijatelj koji je pri pomoći,
    prijatelj u sreći i nesreći,
    prijatelj koji daje dobar savet,
    prijatelj koji je i saosećajan --
    te četvorice se kao prijatelja mudar drži
    i o njima se stara predano
    kao majka o detetu sopstvenom.

    Mudar i čestit poput velikog plamena blista.
    Onaj ko svoj imetak stiče na neškodljiv način
    nalik pčeli što sakuplja med,[6]
    tome bogatstva rastu
    kao mravinjak što raste uvis.

    S imetkom tako stečenim,
    laik spreman za domaćinski život,
    na četiri dela svoj imetak deli:
    tako on prijateljstvo zadobija.

    Jedan deo za svoje potrebe koristi,[7]
    dva dela u svoj posao ulaže
    a onaj četvrti za vreme nužde čuva.

* * *

"A kako, mladi domaćine, plemeniti učenik pokriva svih šest strana sveta?

Na tih šest strana sveta treba gledati ovako. Na roditelje treba gledati kao na istok, na učitelje kao na jug, na ženu i decu kao na zapad, na prijatelje i drugare kao na sever, na sluge i radnike kao na nadir, a na askete i bramane kao na zenit.[8]

Na pet načina, mladi domaćine, dete treba da se stara o svojim roditeljima kao o istoku:

    (i) pošto su oni mene othranili, i ja ću njih izdržavati,
    (ii) preuzeću njihove obaveze,
    (iii) održavaću porodičnu tradiciju,
    (iv) načiniću sebe dostojnim svoga nasleđa,
    (v) sem toga, udeliću nevoljnima u čast svojih predaka.[9]

Na pet načina, mladi domaćine, roditelji o kojima se njihovo dete tako stara kao o istoku iskazuju svoju ljubav:

    (i) uzdržavaju ga od zla,
    (ii) ohrabruju ga da čini dobro,
    (iii) obrazuju ga za neku profesiju,
    (iv) pripremaju ga za prikladan brak,
    (v) u pravom trenutku prepuštaju mu svoj imetak.

Na ovih pet načina, mladi domaćine, dete se stara o svojim roditeljima kao o istoku, a roditelji iskazuju svoju ljubav prema njemu Tako oni pokrivaju istok i on je bezbedan i osiguran.

Na pet načina, mladi domaćine, učenik treba da se stara o svom učitelju kao o jugu:

    (i) ustajući sa sedišta u znak poštovanja,
    (ii) starajući se o njegovim potrebama,
    (iii) marljivošću da uči,
    (iv) požrtvovanošću,
    (v) pažljivošću kada prima uputstva..

Na pet načina, mladi domaćine, učitelji o kojima se njihov učenik tako stara kao o jugu iskazuju svoju ljubav:

    (i) daju mu dobru pouku,
    (ii) staraju se da je on dobro razume,
    (iii) upućuju ga u sve veštine i znanja,
    (iv) upoznaju ga sa svojim prijateljima i znancima,
    (v) osiguravaju ga sa svih strana.

Učitelji o kojima se njihovi učenici staraju kao o jugu pokazuju svoju ljubav prema njima na ovih pet načina. Tako oni pokrivaju jug i on je bezbedan i osiguran.

Na pet načina, mladi domaćine, muž treba da se stara o svojoj ženi kao o zapadu:

    (i) tako što je poštoje,
    (ii) tako što je ne omalovažava,
    (iii) tako što joj je veran,
    (iv) tako što joj prepušta vođenje domaćinstva,
    (v) tako što joj kupuje nakit.

Žena o kojoj se muž tako stara kao o zapadu pokazuje svoju ljubav prema mužu na pet načina:

    (i) svoje dužnosti dobro obavlja,
    (ii) gostoprimljiva je prema rođacima i drugim posetiocima [10]
    (iii) verna je,
    (iv) čuva ono što muž donese,
    (v) vešta je i vredna kad obavlja svoje dužnosti.

Na ovih pet načina iskazuje žena svoju ljuba prema mužu koji se o njoj stara kao o zapadu. Tako oni pokrivaju zapad i on je bezbedan i osiguran.

Na pet načina, mladi domaćine, čovek treba da se stara o svojim prijateljima i drugarima kao o severu:

    (i) darežljivošću,
    (ii) lepim rečima,
    (iii) spremnošću da pomogne,
    (iv) nepristrasnošću,
    (v) iskrenošću.

Prijatelji i drugari o kojima se čovek tako stara kao o severu pokazuju svoju ljubav prema njemu na pet načina:

    (i) štite ga kada je nepromišljen,
    (ii) štite njegovu imovinu kada je nepromišljen,
    (iii) postaju njegovo utočište kada je u opasnosti,
    (iv) ne ostavljaju ga kada je u nevolji,
    (v) brinu se o njegovoj porodici.

Prijatelji i drugari o kojima se čovek tako stara kao o severu pokazuju svoju ljubav prema njemu na ovih pet načina. Tako oni pokrivaju sever i on je bezbedan i osiguran.

Na pet načina treba gazda da se stara o svojim slugama i radnicima kao o nadiru:

    (i) dajući im posao prema njihovim sposobnostima,
    (ii) obezbeđujući im hranu i nadnicu,
    (iii) brinući se o njima kad su bolesni,
    (iv) deleći sa njima poslastice koje ima,
    (v) oslobađajući ih kada za to dođe vreme.

Sluge i radnici o kojima se gazda tako stara kao o nadiru pokazuju svoju ljubav prema njemu na pet načina:

    (i) ustaju pre njega,
    (ii) ležu posle njega,
    (iii) uzimaju samo ono što im je dato,
    (iv) dobro obavljaju svoje dužnosti,
    (v) održavaju njegovu dobru reputaciju i ugled.

Sluge i radnici o kojima se gazda tako stara kao o nadiru pokazuju svoju ljubav prema njemu na ovih pet načina. Tako oni pokrivaju nadir i on je bezbedan i osiguran.

Na pet načina, mladi domaćine, treba domaćin da se stara o asketama i bramanima kao o zenitu:

    (i) prijateljskim delima,
    (ii) prijateljskim rečima,
    (iii) prijateljskim mislima,
    (iv) otvarajući za njih svoju kuću,
    (v) zadovoljavajući njihove materijalne potrebe.

Askete i bramani o kojima se domaćin tako stara kao o zenitu pokazuju svoju ljubav prema njemu na šest načina:

    (i) odgovaraju ga od zla,
    (ii) nagovaraju ga da čini dobro,
    (iii) vole ga iskrenog srca,
    (iv) omogućuju mu da čuje ono što još nije čuo,
    (v) tumače mu ono što je već čuo,
    (vi) ukazuju mu na put ka nebeskom boravištu.

Na ovih šest načina askete i bramani o kojima se domaćin tako stara kao o zenitu pokazuju svoju ljubav prema njemu. Tako oni pokrivaju zenit i on je bezbedan i osiguran."

Tako je govorio Uzvišeni. I kada je Učitelj to izrekao, on još dodade:

    Otac i majka su istok,
    učitelji su jug,
    žena i deca su zapad,
    prijatelji i drugari su sever.

    Sluge i radnici su nadir,
    askete i bramani su zenit;
    Onaj ko je spreman da vodi domaćinski život
    tim šest delovima bi trebalo da se klanja.

    Onaj ko je mudar i čestit,
    blag i dobronameran,
    skroman i odgovoran,
    takav poštovanje može steći.

    Ko je energičan, a ne lenj,
    nevoljama nepokoleban,
    bezgrešanog ponašanja i zaključivanja,
    takav poštovanje može steći.

    Ko je gostoprimljiv i druželjubiv
    širokogrud i nesebičan,
    vodič, učitelj i predvodnik,
    takav poštovanje može steći.

    Velikodušnost, blaga reč,
    spremnost da se pomogne,
    nepristrasnost prema svakom,
    onako kako slučaj zahteva.

    Ova četiri pobednička puta pokreću svet,
    kao što točkovi pokreću kola.
    Ako njih u svetu nema,
    Čak ni otac ni majka neće dobiti
    poštovanje i pažnju od dece svoje.

    Pošto ova četiri pobednička puta
    mudri hvale na svaki način,
    za ugled svakome oni služe
    i s pravom poštovanje od svakog zasluže."

Kada Uzvišeni ovo izgovori Sigala, mladi domaćin, ovako reče:

"Izvanredno, gospodine, izvanredno! Kao kada bi neko ispravio nešto što je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama objasnio istinu na više načina.

Zato uzimam utočište, gospodine, u Budi, Dhammi i monaškoj zajednici. Neka me poštovani Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od danas pa do kraja života, pronađe svoje utočište."
Beleške

1. kamma-kilesa, doslovno 'postupci prljanja'.

2. Ovo su četiri agati, 'loši postupci': chanda, dosa, moha, bhaya.

3. Loša dela koja su drugi počinili.
4. Jedna vrsta zabave.

5. Pali original ovde ima "šest uzroka" jer se dve složenice i jedna fraza računaju pojedinačno.

6. Dhammapada v. 49: "Kao što pčela ne oštetivši ni boju ni miris cvijeta usiše sok i odleti - tako treba i šutljivi mudrac
da se kreće selom...."

7. Ovaj deo uključuje ono što je potrošeno na dobra dela: pokloni za monaše, dobrotvorna davanja itd.

8. "Ovaj simbolizam je namerno odabran: kao i dan na istoku, tako i život počinje sa roditeljima; nadoknada učitelju i jug su ista reč: dakkhina; obaveze prema kući slede kada od mladića postane oženjen čovek, kao što je Sunce u drugoj polovini dana na zapadu; sever je 'izvan' (uttara) Sunčevog puta, tako se i uz pomoć prijatelja itd. stiže izvan nevolja." -- (Rhys Davids)

9. Ovo je sveti običaj Arijevaca, koji nikad ne zaboravljaju svoje mrtve. Ova tradicija se još uvek verno poštuje među budistima na Šri Lanki, koji donose ceremonijalne ponude monasima osmog dana, posle tri meseca i na svaku godišnjicu smrti svojih roditelja. Zasluge za ova dobra dela se posle ceremonije nude za dobrobit preminulih. Sem toga, posle svake punna-kamma (dobrog dela) budista nikada ne propusti da pomisli na svoje rodielje i zaslugu posveti njima. Takva je odanost i zahvalnost prema roditeljima kakvu je savetovao Buda.

10. dosl., 'ljudi oko nje' (parijana).