Ovaj... i sve je to moglo da stane u jedan post...

Pogrešno je, zaista veoma pogrešno i ne pravedno osuđivati samo "obesne i bezosećajne očeve".
Na kraju krajeva, neplaćanje alimentacije je krivično delo. Mogućnosti izvršenja su veoma lake, u sudovima to ide po hitnom postupku i tu nema mnogo vrdanja. Administrativna zabrana za zaposlene. Plenidba imovine ili zatvor za nezaposlene, roditelji su dužni ako su radno sposobni da doprinose izdržavanju deteta radili ili ne. I šta je tu problem.

Lako je ostvariti pravo koje postoji u zakonu ako imate dobar mehanizam za njegovo sprovođenje.

Ono što je veoma, veoma ugroženo je pravo očeva da viđaju svoju decu i pravo dece da viđaju svoje očeve. Tu nema mehanizama za sprovođenje prava. A to je onda kao i da to pravo nemate.

Koliko puta majka deteta iznosi svoje dete bez odeće i predaje ga tako ocu, faktički ona izvršava presudu, ali ponižavajući dete na način da svaki otac koji i malo misli na emotivni i psihološki razvoj svog čeda mora da razmišlja o posledicama takvog čina. O tome šta dete oseća kada ga uče da prilikom predaje ocu mora da ispoljava mržnju izražavajući je psovanjem oca iako kada odmaknu od pogleda majke  zagrli svog muškog roditelja najtoplijim zagrljajem...

Otac to dete odnosi u neki dom, e tu nastaju problemi. Podnose se prijave, uglavnom besmislene po pravnim posledicama, protiv ukućana sa kojima otac deli svoj dom. Bilo da su to dede i babe, a zamislite tek situaciju kada dete iz bivšeg braka ima polu braću i sestre u očevom novom braku. Iako bez osnove ovakve optužbe mogu da dovedu do novih bračnih svađa u domu oca, do snishodljivosti, straha (šta ako se detetu i u igri nešto desi, povredi se)...

Dal otac treba svaki put kada ide da preuzme dete da nosi diktafon i kameru u ruci, znateli vi koliki je stres očeva od takvih majki. Ko to može da dokaže na sudu.... Probajte, daleko bilo.

Majka deteta recimo insistira i pored zabrane da dodje na dodelu paketića za Novu Godinu u očevu firmu. Usput pljuje po ocu pred kolegama, a očeva porodica, šta treba da se sklanja, zbog stida, opasnosti... Nema presude koja nekog takvog može da prevaspita, niti ima pravne zaštite od tih suptilnih oblika nasilja. Koliko je to samo teško dokazati...

Ima hiljadu načina da majka deteta spreči oca da viđa dete i još hiljadu da im se takvo viđanje zgadi.

Centar za soc. rad funkcioniše na bazi dobrovoljnosti i ako otac želi nešto da postigne treba da se obrati sudu.

Evo kako to može da izgleda. Otac podnese zahtev za izvršenje presude, sud posle nekog vremena donese odluku kojom prihvata zahtev. Otac vidi dete. Majka deteta podnese žalbu. Na novom ročištu se ustanovi da otac viđa dete i žalba se usvaja. Otac sledeći put ne dobije dete, opet se podnosi zahtev za izvršenje i tako do u...

I jadno je, primerom nekog milinera, pa bio on i Rus objašnjavati navodnu neku statistiku i stvarati još jednom i po ko zna koji put lažnu sliku o ugroženosti žena od sve gorih muževa.

Jel to kod nas i u svetu žive sve sami milioneri koji kodnapuju svoju decu a žene šalju u ludaru. Ehej bre, gde odoste sa tom vašom pameću.

Takvim pričama od žena stvarate imbecile, nesposobne za život koje samo treba da nađu nekog muškarca makar i fiktivnog. Koji je navodno maltretira i eto vam opravdanje za sve neuspehe, ne snalaženja, pasivnost u životu...

eheej, gde se iskljucujes 

nego, jel zna neko kako kod nas funkcionise:
kada muz zlostavlja zenu, ponizava i preti ubistvom, sta se desava kada dodje milicija? da li je samo ono "no no budi dobar".

Desava se recenica: "Sta si zvala, jos uvek si ziva."

BTW. Recenica je istinita...

a koliko dugo zlostavljana zena sa detetom moze da se zadrzi u "sigurnoj zenskoj kuci" i slicnim "ustanovama" ?

Nek se obrati ovom forumu ili nekoj od pet hiljada nevladinih organizacija koje se bave problemima žena.

Ako ništa drugo bar će jedna žena, recimo Lejla Ruždić, dobiti besplatnu kartu za premijeru neke filmske projekcije ili moći da pokaže svoju novu frizuru na nekoj TV sa nacionalnom pokrivenošću.

Meni je samo krivo što su te jadnice dva puta žrtve, prvo od svojih muževa, a onda i od pojedinaca i sistema koji njihovu sudbinu koriste za vlastitu promociju, a sve o trošku države. I sve bez neke velike pomoći za ove žrtve.

Mislim da su ograniceni na tri meseca za vreme kojih pronalaze posao, novi stan i tako to...
Ponekad se zene i vracaju muzevima, ponekad dolaze i vise puta...

Inace... ja ne mislim da ne postoje zene koje su sklone nasilju, ali mislim da su one manje brojne nego muskarci...

Znam za primer porodice u kojoj zena pravi haos, ali muz ne moze da se razvede jer ce ona i njeni, samo iz osvete, traziti decu....
Takodje... brat te zene zivi u slicnom braku... tj. ne zivi sa zenom, ne vidja (ne zeli, smislja izogovore) decu, a ova ne moze da se razvede jer je zbog xy razloga ostala bez posla (i ne ide joj bas najbolje potraga za novim), a zna da bi baba i deda, opet iz pakosti, nagovorili sina da trazi decu... koju ona ne zeli da izgubi....
To znaci da postoji problem u primarnoj porodici, da su baba i deda neksus... a da su njihova deca takvo ponasanje ponela iz porodice...

Znaci... postoje zene koje su neuracunljive, koje su nasilne, koje okrecu decu protiv oceva... ali opet... ima i oceva koji odu od kuce i zaborave svoju decu... cak i gaje neciju tudju... oceva koji siluju svoje nepokretne cerke ili iznajmljuju decu prijateljima i strancima....

Ima i zena koje dobiju 11 godina robije zbog ubistva u nuznoj odbrani i muskaraca koji pregaze dete, pa dobiju uslovnu...

Ima svega toga... 


Sticajem okolnosti, moja majka je saradjivala i saradjuje sa kooridnatorkom Sigurne kuce Vesnom Stanojevic, i nema nijedne reci zamerke na njen rad...
Zaista i radi ono o cemu prica...

Takodje... ta Lejla Ruzdic se zalagala i zalaze za izjednacavanje muskaraca i zena kada su mnoga prava u pitanju... od krivicnih seksualnih dela do roditeljskih prava...


I na kraju... meni je zanimljiv taj trend marginalizacije nasilja u porodici, s akcentom na zene i decu...
Taman smo poceli da pricamo o tome, a vec se javljaju razni koji se dernjaju da su oni ugrozeniji... 

Zbog prirodne razlike između muškaraca i žena i nasilje koje su sposobni da sprovedu je različito. Muškarci su uglavnom orijentisani ka fizičkom nasilju, jednostavno su fizički jači. Dok se žene koriste drugim, uglavnom perfidnijim sredstvima. Fizičko nasilje je lako ustanoviti, postoje materijalni tragovi, dok je nasilje koje žena sprovodi mnogo suptilnije...

Ja ovom problemu pristupam potpuno trezveno, u cilj dolaženja do rešenja, a ne kuknjave koju možemo svuda da čujemo bez rezultata. Mi bismo trebali..., mi hoćemo..., pa malo malo u neku emisiju. Pa vidite kako sam fina, pa kako sam humana...

Baš da vidim da se na ovom forumu pojavi naka ugrožena, zatraži pomoć. Ko bi joj bez naknade pomogao. Nego brate u državne jasle, pa izigravam humanosti i otvaram pasijans po ceo dan.
Prvi bih zaštitio svako dete i ženu od nasilnika, a ko će sve nas zaštiti od ovog sistema navodnih dobronamernih dušebrižnika.

Problem je i regulativa, ko je donosi, koga su konsultovali u javnoj raspravi... Taj zakon o braku ili porodični zakon je u mnogim stvarima ne primenjljiv.

E da smo bar društvo ko Grčko.

prava je sramota u zemlji gdje se sasvim dobro zna ko i nad kim se vrsi nasilje,
pricu o nasilju muskaraca nad zenom i djecom izvrtati do te mjere da se automatski nalaze primjeri gdje su zene te koje maltretiraju muzeve i djecu...

bez namjere da sporim da takvih slucajeva ima,
usudjujem se reci da su prava rijetkost u odnosu na muskarce koji su nasilnici i fizicki i verbalni.
ne mora da se poteze statistika.
dovoljno je pogledati oko sebe.

ali pravi muskarci se ne osjecaju ugrozeno tim podacima.
ni ugrozeni,a ni prozvani.

U principu ne rade svoj posao. Ako je prvi put prijavljen, obicno opomenu nasilnika, sacine belesku i to je to. Ako medjutim Centar za socijalni rad po prijavi susedstva ili same zrtve nasilja posalje dopis policijskoj upravi i obavesti ih da se u toj i toj porodici vrsi nasilje, onda se problemu pristupa nesto ozbiljnije.
U stvari, onog momenta kad se prica prenese na nivo suda, nasilnik je "ugasio". U 80 % slucajeva sudska veca poklanjaju veru zrtvi nasilja. Tuzna cinjenica je sto zrtve u strahu od osvete ili neisvesnosti zivota koji ih ceka ako nasilnika osude, neretko odustaju od svedocenja pred sudom i opet se vracaju starom zivotu.