Ambasadorima manje plate

Iz Generalnog sekretarijata Ministarstva spoljnih poslova u četvrtak je upućen telegram u sva diplomatsko-konzularna predstavništva (DKP) Srbije u svetu u kojem se diplomate obaveštavaju da MSP zbog teške finansijske situacije „neće moći nesmetano da ispunjava sve svoje obaveze prema DKP“.

Ukazujemo da će naredne mesečne doznake doživeti umanjenja koja su neophodna i koja nije moguće izbeći. Julska doznaka biće umanjena svim DKP za 10 odsto, a u sledećim mesecima se može očekivati da ovaj procenat bude još veći - navodi se u telegramu koji je pod oznakom “hitno” poslat svim ambasadama Republike Srbije u svetu. U dopisu koji je potpisao generalni sekretar ministarstva Vladimir Ćurgus piše i sledeće:


„Ukoliko rebalansom budžeta ne dođe do znatnog povećanja sredstava namenjenih finansiranju DKP, MSP neće biti u mogućnosti da transferiše ni minimum potrebnih sredstava u poslednjem kvartalu“.


Šefovi DKP se mole i da što racionalnije troše sredstva i izvrše procenu prioriteta koje je potrebno finansijski pokriti i na osnovu toga donose odluke.


U Ministarstvu spoljnih poslova kažu za “Blic” da je reč o uobičajenoj komunikaciji između Generalnog sekretarijata MSP i svih diplomatsko-konzularnih predstavništava, posebno u situaciji kada se uoči da pojedine ambasade troše više novca nego što bi trebalo.


- Bilo je na desetine takvih dopisa. Šefove DKP upozoravamo svaki put kada preteraju s trošenjem. Toga je i do sada bilo mnogo, a posebno im se skreće pažnja u poslednje dve godine, od kada je Vlada Srbije pozvala na štednju na svim nivoima zbog krize - kažu u Ministarstvu spoljnih poslova.


Da je lakše štedeti na drugima, pokazuje i to što se u isto vreme s ovim upozorenjem Generalnog sekretarijata MSP u javnosti pojavio podatak da je Vuk Jeremić za sebe na mestu predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN tražio platu od čak 10.000 dolara, što znači da štednja ne važi za sve.
Nekoliko ambasadora s kojima je „Blic“ juče kontaktirao nije želelo da govori o ovoj temi.

Troškovi

U budžetu Republike Srbije za 2012. godinu za zarade zaposlenih na plate, dodatke i naknade zaposlenih u diplomatsko-konzularnim predstavništvima predviđeno je oko 14,5 miliona evra, a za sve troškove zajedno blizu 32 miliona evra. To znači da bi, ukoliko bude usvojen predlog, kancelarija predsedavajućeg Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija Vuka Jeremića trošila skoro četvrtinu ukupnih troškova svih drugih ambasada i ostalih diplomatskih predstavništava Srbije u svetu.

Tri čelnika DS u poslaničkom klubu

Beograd -- Šef poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija kaže da će poslanički klub DS u novom sazivu parlamenta biti pojačan radom tri potpredsednika stranke.

Pored Jelene Trivan, koja je bila poslanik i u prethodnom mandatu, druga dvojica potpredsednika DS koja će sesti u poslaničke klupe su Dušan Petrović i Dragan Šutanovac, bivši ministri poljoprivrede i odbrane.

"Poslanički klub u svojim redovima ima ljude koji poznaju oblasti za koje su u prethodnom mandatu bili zaduženi i sada u njemu ima tri potpredsednika stranke, što će biti i kriterijumi kada se bude tražilo najbolje rešenje za izbor šefa poslaničkog kluba, članove i predsednike odbora", rekla je Kolundžija Tanjugu.

Ona je dodala da je osnovni kriterijum, ipak, činjenica da će DS biti u opoziciji.

Kolundžija, koja je poslanik DS i u novom sazivu, rekla je da predstoji dogovor stranaka koje su na izbornoj listi sa DS o tome da li će u novom sazivu biti formiran jedan ili više poslaničkih klubova.

Govoreći o načinu konstituisanja skupštinskih odbora, Kolundžija je rekla da na osnovu broja osvojenih mandata svaka poslanička grupa ima pravo na određen broj članova odbora i njihovih zamenika.

Koalicija stranka okupljenih oko DS je druga po broju poslanika i u parlamentu ima 67 narodnih predstavnika.

Kada se na osnovu utvđenog broja koje poslanička grupa ima, odrede članovi odbora, njihov sastav bira se na plenarnoj sedinici skupštine, a potom šefovi poslaničkih klubova postignu dogovor koja poslanička grupa daje predsednika tog odbora i zamenika predsednika, objasnila je Kolundžija.

Sledeći korak je izbor predsednika i zamenika predsednika odbora, što ta radna tela čine na svojim sednicama. Pored konstituisanja odbora i drugih radnih tela, pred skupštinom je i izbor potpredsednika parlamenta. To takođe, navela je Kolundžija, može biti stvar dogovora, a zavisi od toga kako će poslaničke grupe da se usaglase.

"Na osnovu broja poslanika koje stranke imaju u skupštini utvrđuje se koliko će koja poslanička grupa imati potpredsednika", dodala je ona.

Kolundžija je ukazala da se od parlamentarne većine očekuje da pokrene inicijativu i dogovore o broju potpredsednika skupštine i da još nije bilo razgovora na tu temu.

"Mi očekujemo da parlametnarna većina pokrene inicijativu i dogovore koliko će potpredsednika skupštine biti, a kada se to utvrdi poslanički klubovi daju svoje predloge za ta mesta, kao i za predsednike odbora", zaključila je Kolundžija.

Nastavak konstututivne sednice Skupštine Srbije očekuje se, prema ranijim najavama, 23. jula. Posle toga parlament treba da usvoji zakone o vladi i o ministarstvima, a zatim i da izabere novu vladu.
Mandati poslanicima verifikovani su 31. maja.

Izvor: B92

DS:Čume preti odbornicima u Surčinu

Beograd -- Beogradski odbor DS traži od MUP-a da zaštiti odbornike SO Surčin, koji su izloženi "fizičkim i verbalnim pretnjama od strane Ljubiše Buhe, zvanog Čume".

Buha je, kako se dodaje, organizator odborničke većine u Surčinu.

Beogradski odbor DS je u saopštenju naveo da je juče poslao dopis ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, u kojem se od MUP-a traži da zaštiti odbornika DS Vojislava Janoševića i odbornika Dragoljuba Sudžuka koji je želeo da glasa "po svojoj savesti".

DS je pozvala ministra Dačića da reaguje na, kako kažu, pretnje i zastrašivanja demokratski izabranih odbornika u Surčinu, da ih zaštiti od nasilničkog i kriminalnog ponašanja kojem su izloženi i da javnosti dokaže da je govorio istinu kada je tvrdio da neće dozvoliti povratak "metoda devedesetih“ u Srbiji.

Predsednik beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić naveo je u pismu Dačiću da je nastavljeno "maltretiranje kojima su od strane kriminalnih grupa izloženi odbornici DS u Surčinu, a posebno dosadašnji predsednik te opštine Vojislav Janošević".

Šapić u pismu podseća da je izbor predsednika opštine "sprečen" pre više od mesec dana, kada je u opštinu "uletela velika grupa kriminalaca", koja je jednog odbornika, koji je želeo da glasa "po svojoj savesti", odnosno protiv koalicije SNS-SPS-GGi, "bukvalno otela iz prostorija opštine".

"On je bio izložen ozbiljnom maltretiranju i to traje i danas", naveo je Šapić uz tvrdnju da je "organizator svih dešavanja u Surčinu Ljubiša Buha, koji kao zaštićeni svedok ima stalnu pratnju policije".

"Uz pratnju policije Buha preti odbornicima DS i lepi plakate uvredljive sadržine po Janoševića. Postavlja se pitanje kako je to moguće i zašto policija to dozvoljava", upitao je Šapić.

On od Dačića očekuje da, kako kaže, bez obzira na stranačku pripadnost i želju odbornika socijalista u Surčinu da imaju predsednika opštine, u skladu sa ovlašćenjima naredi pripadnicima MUP da profesionalno obavljaju posao, istraže dešavanja sa konstitutivne sednice, privedu i procesuiraju sve koji su u tom "divljaštvu" učestvovali, a posebno one "koji su tu planski došli, a nisu stanovnici opštine Surčin".

Šapić očekuje da se obornicima pruži maksmimalna zaštita, da se sprovede istraga i obavesti javnost kako je moguće da "neko ko je zaštićeni svedok učestvuje u ovakvim radnjama".

On je rekao i da očekuje da se povede disciplinski postupak protiv pripadnka MUP-a koji su bili angažovani na čuvanju Buhe, dok se on "bavio ovakvim aktivnostima".

Izvor: B92

 

Ban Ki-mun danas sa Nikolićem, Dačićem i Jeremićem

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun danas dolazi u prvu posetu Beogradu, u okviru koje će se odvojeno sastati sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, mandatarom za sastavljanje nove vlade Ivicom Dačićem i odlazećim šefom diplomatije Vukom Jeremićem, koji najesen preuzima funkciju predsedavajućeg Generalne skupštine UN.

Očekuje se da će znatna pažnja u razgovorima Ban Ki-muna sa zavaničnicma Srbije biti posvećena Kosovu, na kojem će generalni sekretar UN posetiti pripadnike misije svetske organizacije.


Poseta generalnog sekretara UN regionu je dobila i kontroverznu notu zahvaljujući njegovoj odluci da poseti i Prištinu, iako Kosovo nije članica UN.


Kada je pre nekoliko nedelja najavljeno da će generalni sekretar UN posetiti i Prištinu, oglasio se predsednik Srbije Nikolić, rekavši da bi Ban trebalo da se izjasni da li obilazi samo predstavnike UN na Kosovu ili odlazi na Kosovo za koje misli da može da bude zasebna država.

 

Ministar Jeremić je poručio da je dobrodošao da poseti čitavu teritoriju Srbije.


I mandatar Dačić je konstatovao da je poseta generalnog sekretara UN Srbiji od "vrhunskog političkog značaja" i da očekuje da se on prilikom posete Kosovu i Metohiji ponaša u skladu sa statusom koji pokrajina ima u svetskoj organizaciji.


Ban je kasnije, u intervjuu sa dopisnicima balkanskih medija akreditovanim u SAD, pojasnio: "Moja poseta Kosovu će se odvijati u širem kontekstu moje posete regionu, i ona će biti u skladu sa Rezolucijom 1244".


Generalni sekretar UN je dodao da UN na Kosovu ima misiju i da je njegova dužnost da se sretne sa ljudima iz te misije.


Ban će se, kako je planirano, na Kosovu susresti sa predstavnicima UNMIK-a, međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i sa predstavnicima kosovskih vlasti.
Predviđeno je da Ban na Kosovu poseti srpski manastir Visoki Dečani, koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine, kao i Prizren.

 

Generalni sekretar UN će u Srbiju doputovati iz Crne Gore, pre koje je boravio u Sloveniji i Hrvatskoj, a posle Beograda i Prištine posetiće Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.


Banova poseta području bivše Jugoslavije je zapravo prva poseta jednog generalnog sekretara UN zemljama proisteklim iz države koja je bila jedan od osnivača UN 1945. godine, a jedina država sa ovih prostora u kojoj je već boravio je Slovenija.

Izvor: Blic

DS: Ključni odbori bez kontrole

Beograd -- Dragoljub Mićunović smatra da to što vlast u skupštini kontroliše tri ključna odbora predstavlja "veću i opasniju feudalizaciju" nego pre.

Šef poslaničke grupe "Izbor za bolji život" podseća na pravilo u demokratiji da opozicija kontroliše vlast kroz odbore i da tri skupštinska odbora - za finansije, policiju i vojsku, posebno moraju da budu kontrolisana, jer je reč o sektorima najpodložnijim zloupotrebi.

"Pošto su rukovođenje tim odborima partije na vlasti, SPS, SNS i URS, podelile između sebe, veća je feudalizacija nego što je bila pre", ocenio je Mićunović u intervjuu "Politici".

Komentarišući početak rada parlamenta u novom sazivu, šeb poslaničke grupe okupljene oko DS je rekao da je ona bila krajnje neuobičajena pošto je vlast napadala opoziciju.

"Cilj je da se opozicija ućutka", ocenio je Mićunović, ističući da bi "bilo normalno da opozicija kidiše na vlast", a da je lider naprednjaka Aleksandar Vučić, umesto da govori o kvalitetima kandidata za predsednika parlamenta, nastavio sa napadima na prošlu vlast, kao u predizbornoj kampanji.

"Opozicija je, naravno, odgovarala, a Vučić je svakome odgovorio i onda su usledile replike. To je bio loš početak (rada parlamenta)", rekao je on.


Izvor: B92

Koštunica: Pravo vreme DSS tek dolazi

Od osnivanja pre dvadeset godina, Demokratska stranka Srbije je uvek i pre svega bila državotvorna stranka i po tome je jedinstvena na našoj političkoj sceni. To znači da je od 26. jula 1992, kada smo stvorili DSS, za nas u svakom trenutku interes Srbije i interes srpskog naroda bio rukovodno načelo. Zalaganje DSS za političku i vojnu neutralnost Srbije nije po volji velikim zapadnim silama i nema sumnje da je to ključni razlog zbog čega je DSS zaobiđena prilikom razgovora o formiranju nove vlade, kaže predsednik DSS Vojislav Koštunica u intevjuu za Danas povodom 20 godina rada ove stranke.

Koštunica, između ostalog, govori o odnosima na političkoj sceni Srbije, Kosovu i Metohiji, razmimoilaženjima unutar demokratskog bloka.

Zbog čega je izostala posleizborna saradnja sa SNS, iako mnogi smatraju da je podrška DSS bila presudna za pobedu Tomislava Nikolića u drugom krugu predsedničkih izbora?

"Za nas je bio važan cilj da sklonimo pogubnu politiku DS da EU nema alternativu, koja je pretila da Srbiji nanese ozbiljnu i dugoročnu štetu. Postignut je sa SNS i dogovor da nema promene Ustava bez saglasnosti DSS, što ima najveći značaj, budući da Ustav štiti od mnogobrojnih nasrtaja na celovitost države. To su za nas bili dovoljni razlozi da podržimo Nikolića. Naravno, nismo imali nikakve iluzije da je u ovom trenutku sazrelo da se vlada formira na politici državne neutralnosti Srbije."

Da li je paradoks to što se DSS kao stranka građanske desnice našla u nemilosti onog što se zove demokratski Zapad?

"Treba reći istinu da zapadne sile brinu o demokratiji u najboljem slučaju samo kada je reč o njihovim državama. A kada je reč o drugim državama i Srbiji, oni isključivo vode računa o svojim geostrateškim interesima. To najmanje znači da se zbog ove politike duplih standarda zapadnih sila treba odreći demokratskog uređenja i pravne države. Naprotiv, to znači da mi sve svoje snage treba da usmerimo da iznutra demokratski uredimo državu i da odbranimo svoje nacionalne i državne interese."

DSS će dve decenije rada obeležiti danas svečanom sednicom Glavnog odbora stranke u Centru „Sava“. Za sutra je najavljeno predstavljanje knjige „Iskustvo državotvorne politike - 20 godina DSS“ u pres-centru Udruženja novinara Srbije. Knjiga, čiji je izdavač Fond Slobodan Jovanović, sadrži tekstove visokih funkcionera DSS, kao i akademika Matije Bećkovića, plus stranačka dokumenta i Koštuničine govore podeljene na periode kada je DSS bila u opoziciji i na vlasti.

Kako se dogodilo da posle 5. oktobra niko od „demokratskih predsednika“ - vi na čelu SRJ i gospodin Tadić kao prvi čovek Srbije - niste podneli ostavke na mesto lidera svojih stranaka, nego je to sada prvi učinio bivši radikal Tomislav Nikolić?

"Ne treba mešati funkcije predsednika SRJ i predsednika Srbije, pošto Ustav SRJ nije nalagao da predsednik SRJ ne može biti i predsednik političke stranke."

Izjavili ste da je u periodu kad ste bili premijer, od 2004. do 2008, pritisak zapadnih sila da se prizna kosovska nezavisnost predstavljao najveću pretnju po uspostavljeni konsenzus u Srbiji. Da li je u sadašnjim okolnostima moguće postizanje političkog konsenzusa o KiM, na kom insistira novi predsednik Srbije?

"DS je 2008. godine razbila nacionalno jedinstvo u odbrani Kosova i tada je uspostavljena nova politika da EU nema alternativu. Kada je voljom većine ministara iz DS došlo do preglasavanja u Vladi i odbijanja da Vlada podrži skupštinsku rezoluciju kojom se utvrđuje da samo celovita Srbija sa Kosovom može nastaviti evropske integracije, tada je srušeno nacionalno jedinstvo i ja sam vratio mandat narodu da odluči ko treba dalje da vodi Srbiju. Mnogo će truda biti potrebno da se ponovo uspostavi nacionalno jedinstvo koje je jednom srušeno na tako sudbonosnom pitanju kao što je Kosovo."

Zbog čega ni u vladi DSS nije bilo političke volje da se rešava albansko pitanje u Srbiji, nego je Beograd pristao na pregovore o položaju Srba na KiM pod posredovanjem Martija Arhtisarija koji je, navodno, u startu saopštio da će konačni rezultat biti nadgledana nezavisnost?

"Pregovori su vođeni pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti, a predmet pregovora je bio budući status pokrajine. To što je Ahtisari bio pristrasan i od početka stao na albansku stranu, samo govori da je on bio instrument zapadnih sila u pokušaju da se kroz pregovore, a to znači legalnim putem, proglasi nezavisnost Kosova. Ta im se računica izjalovila našim doslednim poštovanjem međunarodnog prava. Nikada ne treba zaboraviti da je Savet bezbednosti odbacio Ahtisarijev plan zbog protivljenja Srbije i Rusije. To je nateralo zapadne sile da pribegnu gruboj primeni sile i jednostrano i protivzakonito proglase nezavisnost Kosova a, kako se kaže, „što se grbo rodi vreme ne ispravi“."

Šta mislite o predlozima da Beograd proglasi okupaciju KiM?

"Svaka odluka ima svoje posledice i Srbija mora kredibilno da stoji iza svojih odluka i posledica koje iz njih proističu. Proglašenje okupacije imalo bi za posledicu da Srbija mora svim sredstvima da se suprotstavi okupacionoj sili. Umesto toga, mislim da Srbija treba da insistira na poštovanju međunarodnog prava i da samim tim Kosovo smatramo svojim neotuđivim delom. To je ona prava mera, koja je saglasna našoj sadašnjoj snazi i našim mogućnostima."

DSS kao građanska stranka ima jasan stav o Crkvi i nacionalnom pitanju, ali se o obnavljanju monarhije retko izjašnjavala. Kakav je vaš stav o tome, imajući u vidu da su Proglas za političku neutralnost Srbije potpisali i neki članovi Kraljevskog doma Karađorđević?

"Svako pitanje saglasno principu prioriteta dolazi na dnevni red. Kada je reč o monarhiji, ne može se zaobići činjenica da je sve ono veliko što je Srbija u svojoj istoriji stvorila povezano sa monarhijom. Ali, treba znati i to da je u jeku pregovora o Kosovu prestolonaslednik Aleksandar, u svojstvu izaslanika predsednika Vlade, uradio sve što je u njegovoj moći da evropske monarhije pridobije za stav Srbije. Sa svoje strane, svojevremeno sam kao predsednik SRJ, sve učino da prestolonasledik Aleksandar dođe da živi u svojoj kući u Belom dvoru."

Bili ste član Osnivačkog odbora DS, koja je u vreme obnavljanja, pre više od 20 godina, imala ogroman intelektualni potencijal i kredibilitet. Zašto ta snaga nije iskorišćena za demokratizaciju Srbije, nego je utrošena na političko usitnjavanje i sukobe?

"Postojala je ogromna želja da se sruši nedemokratski režim i ta želja je u jednoj stranci na početku okupila ideološki veoma raznorodne intelektualce. Ipak, nijedna stranka ne može da izdrži toliku idejnu šarolikost. Bilo je prirodno da dođe do grupisanja po idejnoj sličnosti, jer to je logika demokratskog uređenja."

Zbog čega ste i u ovom, kao i u prethodnom skupštinskom sazivu, podneli ostavku na mesto narodnog poslanika?

"Nije dobro da učestvujem u svakom delovanju DSS. Stranka treba da ima što širi krug ljudi koje javnost prepoznaje. Skupština je dobro mesto da se čuje više različitih glasova iz DSS."

Kako vidite političku budućnost DSS?

"Stranka koja ima dvadesetogodišnje iskustvo državotvorne politike, koja je prošla mnoga i velika iskušenja, koja je uvek i po svaku cenu bila na strani svog naroda, ima sigurnu i veliku budućnost. Pravo vreme DSS dolazi i ono je povezano sa proglašenjem političke neutralnosti Srbije. Mi smo strpljivi i znamo da svaki plod rađa onda kada sazri. Zasejali smo seme političke neutralnosti i potrebno je vreme da iznikne pravi plod."
Demokratizacija i strani interesi

*đ Da li je, kako mnogi ocenjuju, rascep između DSS i DS, odnosno Vaše političko razilaženje sa pokojnim Zoranom Đinđićem glavni razlog što demokratske promene nisu suštinski zaživele?

"Miloševićev režim je morao da ode jer je zaustavio život, zastavio je svaki razvoj i napredak zemlje. Tada su se nad Srbijom nadvili teški oblaci i zemlji je pretila katastrofa. Videli smo kako su prošli Irak i Libija. Zbog suštinski različitih politika DSS i DS, bilo je prirodno da svaka stranka ide svojim putem. Glavni problem što zemlja nije završila svoju demokratizaciju nije u tome što su DSS i DS imali različite politike, nego što strani faktor po svaku cenu hoće da ostvari svoje geostrateške interese i rasparča Srbiju."
"Nismo spori ni akademski statični"

* Ne samo kritičari, nego i simpatizeri Vaše stranke, DSS zameraju neku vrstu negativnosti, sporog reagovanja i akademske statičnosti. Kako Vi to vidite i da li će se to u budućnosti menjati?

"Niti smo neaktivni, niti sporo reagujemo, niti smo akademski statični. To najbolje znaju vojvođanski separatisti kojima smo u Ustavnom sudu oborili Statut, to odlično zna Ahtisari kome smo oborili protivpravni predlog o nezavisnosti Kosova, to najbolje znaju građani Srbije koji su svojom vlastitom voljom doneli Ustav Srbije koji je brana dezintegracije zemlje... Mi delujemo odgovorno, istinito i na dobrobit Srbije i to je onaj pravi razlog koji podstiče medije koji su pod stranom kontrolom da neprestano izmišljaju i šire lažne stereotipe protiv DSS."


Izvor: B92

Stefanović: Budno ću pratiti vlast

Beograd -- Predsednik Skupštine Nebojša Stefanović obećava jaku kontrolu izvršne vlasti: nijedna bitna odluka neće moći da prođe bez stava parlamenta.

Tražiću od premijera i ministara da dolaze i odgovaraju na pitanja parlamentaraca. Da objasne svaki svoj potez. Nijedna bitna odluka Vlade neće moći da prođe bez stava parlamenta. Nova vlada mora dobro da radi sve četiri godine, a ne da kao prethodna tri meseca pred izbore skuplja poene, kaže predsednik skupštine Nebojša Stefanović za Novosti.

"Videćete da ćemo ih kontrolisati. To ću potvrditi svakom svojom akcijom. Treba im dati sto dana da vidimo kakve će projekte pripremiti. Prvu opomenu poslanicima juče sam izrekao članu moje grupe. Ministri će morati da budu konkretni i jasni u odgovorima poslanicima. Daću i prednost opoziciji i više vremena za ispitivanje. Na moj predlog smo se dogovorili da zamenici predsednika odbora dođu iz suprotnog tabora. Predsednik odbora je samo prvi među jednakima, a odluke donosi većina2, kaže Stefanović. .

Stefanović kaže da je zakon o vladi, koji omogućava da ministri otpuštaju svoje saradnike, samo način da vlada ima kontrolu nad organizacijama koje je sama postavila.

"Opozicija će uvek imati pravo da traži ocenu ustavnosti. Srbiju muči problem partijskog zapošljavanja. Želim da upozorim buduću vladu, poslanike opozicije i vlasti da treba da gradimo sistem, da ljudi ne smeju da se zapošljavaju ad hok, nego samo oni koji su profesionalci", kaže Stefanović.

Ko bude korektno radio, ostaje, ističe Stefanović. On dodaje da samo naizgled postoji problem "preklapanja resora".

"Na primer, pod energetikom se podrazumeva nadzemni energetski sistem Srbije, a kada se radi o rudnicima, to će biti pod sektorom rudarstva. Oni samo naizgled liče, ali su zapravo drugačiji. Isti slučaj je i kod Ilića i Mrkonjića. Ovo je najmanja vlada, niko prethodnoj nije branio da smanji broj ministara, a oni su to uradili na kraju manadata. E pa, mi to radimo na početku.", kaže Stefanović.

On dodaje da platforma za pregovore sa Kosovom mora najpre da se uspostavi u skupštini.

"Potrebno nam je da parlament bude obavešten o tome šta će biti predmet razgovora i s čime će predstavnici naše države da pristupe razgovorima. Želim da parlament postavi osnove na kojima će se razgovarati. Time će biti lakše i onima koji će biti u pregovaračkom timu, jer će iza sebe imati podršku većine poslanika", kaže Stefanović.

Strefanović kaže da veruje da će na stranačkim izborima u septembru Aleksandar Vučić preuzetu funkciju šefa stranke.

Izvor: B92

Jerkov: Policija da reaguje u slučaju promene vlasti u Novom Sadu


Predsednica Skupštine grada Novog Sada Aleksandra Jerkov izjavila je da u slučaju promene vlasti u Novom Sadu treba da reaguju policija i tužilaštvo, jer vlast u tom gradu ne može biti promenjena bez korupcije, pretnji, ucena i kupovine odbornika.

"U tom slučaju, u odbranu izborne volje treba da se uključe i nadležni organi: policija, tužilaštvo, sudovi... jer, tako nešto ne dešava se bez korupcije, pretnji, ucena i kupovine odbornika", kazala je Jerkov za Dnevnik.

 

Jerkov koja je i funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine, rekla je da će ta stranka u slučaju promene vlasti u Novom Sadu organizovati proteste i pozvati pravosudne organe da "brane izbornu volju birača".

 

Jerkov je ocenila da je "neverovatno" što je priču o promeni vlasti u Novom Sadu i još nekim vojvođanskim gradovima i opštinama pokrenuo predsednik Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić, čija partija nije prešla izborni cenzus u Novom Sadu, ni na izborima za Skupštinu Vojvodine.

 

Predsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je u petak da od Socijalističke partije Srbije zavisi da li će doći do promene gradske vlasti u Novom Sadu.

 

SNS u Skupštini grada ima 15 odbornika, DSS i Dveri po pet, a SPS sedam, što u zbiru čini 32 odbornika, što nije dovoljno za većinu u gradskom parlamentu u kojem sedi 78 odbornika.

 

Na pitanje na koji način onda SNS misli da formira većinu, Vučević je rekao da postoji i mogućnost saradnje sa odbornickim klubom "Svi za Novi Sad" koji čine tri odbornika Srpskog pokreta obnove i šest odbornika Romske demokratske stranke.

 

SPO je deo vladajuće koalicije i ima svoje predstavnike i u Gradskom veću, kao i direktore gradskih javnih i komunalnih preduzeća. RDS je na konstitutivnoj sednici gradskog parlamenta podržao aktuelnu vladajuću koaliciju.

 

U Novom Sadu je na vlasti koalicija DS, LSV i SPS-a.

 

DS je na izborima osvojio 18 odborničkih mandata, LSV na čijoj listi su bili i kandidati SPO - 15, a koalicija oko SPS-a sedam mandata, tako da imaju 40 od ukupno 78 odbornika.

 

Srpska radikalna stranka u Skupštini grada ima pet odbornika i odbacila je svaku mogućnost saradnje sa "izdajnicima" iz SNS-a. Savez vojvođanskih Mađara i stranka Nijedan od ponuđenih odgovora imaju po jednog odbornika.
 

Izvor: Blic

Palanački DS: SPS prekršio sporazum

Smederevska Palanka -- Opštinski odbor DS Smederavske Palanke saopštio je da nisu demokrate, nego socijalisti prekršili sporazum o formiranju lokalne vlasti u toj opštini.

Reagujući na današnju izjavu lidera socijalista Ivice Dačića, koji je najavio da će novu vlast po republičkom modelu narednih dana, između ostalih, dobiti Novi Sad i Smederevska Palanka, Opštinski odbor DS u Palanci je optužio opštinski odbor SPS-a da je, "zarad ostanka na vlasti, dva puta bezobzirno pogazio politički dogovor".

Opštinski odbor DS tvrdi da je imao fer i pošten odnos prema toj stranci sve dok njen opštinski odbor nije odlučio "da prekrši sporazum i Demokratsku stranku izbaci iz organa lokalnih vlasti, iako je na izborima u Palanci ostvarila ubedljivu pobedu".

SPS je posle konstituisanja organa lokalne samouprave sa DS krajem maja ove godine, kako je navedeno, "vodila tajne pregovore sa opštinskim odborom Srpske napredne stranke o formiranju većine u Skupštini opštine Smederevska Palanka".

Prema saopštenju, "ovi dogovori su podrazumevali da predstavnici Demokratske stranke budu smenjeni sa svih funkcija u lokalnoj samoupravi, nepuna dva meseca nakon što su izabrani".

"Saznavši za ove pregovore, DS je javno započela razgovore i ubrzo postigla dogovor sa SNS o formiranju nove skupštinske većine u Palanci, a opštinski odbor SPS-a tada je, ovog puta iza leđa SNS, predložio Demokratskoj stranci da u opštini i dalje ostane na vlasti koalicija DS-SPS", navedeno je u saopštenju.

Opštinski odbor DS, kako je navedeno, nije pristao na ovaj predlog, poštujući dogovor s Opštinskim odborom SNS.

Premijer Ivica Dačić ranije danas je izjavio da će novu vlast po republičkom modelu narednih dana dobiti Novi Sad i Smederevska Palanka, a da u Beogradu zasad neće biti promena.

Izvor: B92

Gradimo ambasadu u Nigeriji

Beograd -- U glavnom gradu Nigerije, Abudži, počela je izgradnja ambasade Srbije i rezidencije srpskog ambasadora, objavio je novosadski "Dnevnik".

Izgradnja ambasade počela je na osnovu ugovoru koji je pre dva meseca zaključio bivši vrh Ministarstva spoljnih poslova sa firmom "Enegroprojekt", a, prema navodima tog lista, planirano je da te zgarade za potrebe diplomatskog predstavništva u Nigeriji budu izgrađena do kraja 2013. godine.

Za izgradnju zdanja u Abudži, koje će se prostirati na oko 1.400 kvadratnih metara i rezidencije ambasadora na oko 200 kvadrata, država je "Energoprojektu" zauzvrat ustupila svoja dva objekta u glavnom gradu Perua, Limi i objekat u prestonici Ugande, Kampali.

Radi se o bivšim diplomatskim predstavništavima nekadašnje SFRJ, koje je Srbija dobila u postupku sukcesije, ali ih odavno ne koristi.

Ugovor s "Energoprojektom" zaključen je 30. maja ove godine na bazi zaključka koji je usvojila prethodna Vlada Srbije sa bivšim premijerom Mirkom Cvetkovićem na čelu, a ugovor je potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, potvrdjeno je "Dnevniku" u Ministarstvu spoljnih poslova.

Resorno ministarstvo je, kako se navodi, sredinom maja, u vezi sa tadašnjim nacrtom ugovora, zatražilo pravno mišljenje Republičkog javnog pravobranilaštva koje je dalo niz sugestija za poboljšanje i preciziranje formulacija nacrta ugovora.

Pravobranilaštvo je predložilo ministarstvu da koriguje ugovor, sa ciljem zaštite imovinskih prava i interesa Srbije, jer ne može biti reči o "ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti radi izgradnje”.

Pravobranilaštvo je procenilo da bi bilo celishodnije zaključenje jednog osnovnog ugovora iz kojeg bi proizašli pojedinačni ugovori, koji za predmet imaju promet navedenih prava na nepokretnostima u inostranstvu.

U Ministarstvu spoljnih poslova su tim povodom naveli da su po ugovoru novi diplomatsko-konzularni objekti striktno i jasno preneti u vlasništvo Srbije i da tokom izgradnje objekata u Abudži država neće imati nikave izdatke iz budžeta.

U Ministarstvu spoljnih poslova su objasnili da je Srbija odavno dobila u Abudži zemljište da na njemu izgradi svoje zgrade ambasade i rezidencije, ali pošto to nije bilo moguće zbog nedostatka sredstava u prethodnom periodu, država je došla u situaciju da joj se to zemljište oduzme, ukoliko na njemu nešto ne počne da gradi.

Istovremeno se pojavilo interesovanje "Energoprojekta" za zgrade u Peruu i Ugandi koje država ne koristi decenijama, a gde ta firma ima svoje kompanije i potrebne su im prostorije, pa je zbog toga i sklopljen predmetni ugovor.

Pored toga što "Energoprojekt" u Abudži gradi objekat za ambasadu i rezidenciju, ta kompanija "nam je dala na raspolaganje i jedan od njihovih stanova u Herceg Novom, koji se koristi za potrebe rezidencije generalnog konzula u Herceg Novom", kažu u Ministarstvu.

Prema planu, nova zdanja u Abudži trebalo bi da budu izgradjena do kraja 2013. godine, predočeno je "Dnevniku", s tim da vrednosti izražene u novčanim iznosima nisu pominjane.

Za potrebe svog diplomatskog predstavništva u Nigeriji Srbija sada iznajmljuje objekat.


Izvor: B92