Samoubistvo je u svim zemljama sveta među deset glavnih uzroka smrti
Pretpostavlja se da je broj onih koji se ubiju mnogo veći jer je veoma teško utvrditi da li je postojala namera smrti u saobraćajnim nezgodama, utapanjem, padovima, predoziranje putem ilegalne droge

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2000. godine u svetu se ubilo milion ljudi. Svakih 40 sekundi neko na planeti oduzme sebi život, dok svake tri sekunde neko pokuša da se ubije. Samoubistvo je gotovo u svim zemljama među deset glavnih uzroka smrti i jedan od tri vodeća uzroka smrti u starosnoj grupi od 15 do 35 godina. U proseku jedno samoubistvo intimno se tiče još najmanje šest drugih ljudi. Ako se dogodi u školi ili na radnom mestu, ono utiče na stotine drugih ljudi - istakla je dr Dušica Lečić-Toševski govoreći o prevenciji samoubistava na Forumu o prevenciji i unapređenju mentalnog zdravlja koje je organizovao Institut za mentalno zdravlje.

Samoubistvo je jedan od pet primarnih uzroka smrtnosti mladih uzrasta 15 do 19 godina. Dečaci se češće ubijaju od devojčica i kao način biraju nasilne metode kao što su vatreno oružje, vešanje i eksploziv. Pretpostavlja se da je broj onih koji se ubiju mnogo veći jer je veoma teško utvrditi da li je postojala namera smrti u saobraćajnim nezgodama, utapanjem, padovima, predoziranje putem ilegalne droge, tako da je samoubilačko ponašanje teško dokazati.

- Samoubilačko ponašanje najčešće se sreće kod dece koja pokazuju simptome depresije, konzumiraju alkohol i drogu, imaju poremećaj ishrane, psihotični poremećaj ili su prethodno već pokušali samoubistvo. Zato svaku naglu promenu koja utiče na uspeh deteta u školi treba ozbiljno razmotriti. To se odnosi na smanjenje interesovanja za uobičajene aktivnosti, smanjenje truda u školi, neprikladno ponašanje, neopravdani i učestali izostanci. Najbitniji aspekt prevencije suicidnog ponašanja je rano prepoznavanje dece i mladih pod stresom. Ukoliko neko od dece pokuša ili izvrši samoubistvo, škole moraju imati hitne planove kako da obaveste osoblje, nastavnike, učenike i roditelje, čiji je cilj sprečavanje pojave serije samoubistava - kaže Grozdenko Grbeša, član nacionalne komisije za mentalno zdravlje.

Osim dece školskog uzrasta, zabrinjavajući su podaci koji kažu da zatvorenici imaju mnogo višu stopu samoubistava nego ostali pripadnici zajednice. U ustanovama za kratkotrajni smeštaj optuženika, stopa samoubistava je deset puta veća nego u spoljnoj zajednici.

Na stručnom skupu predstavnici nacionalne komisije za mentalno zdravlje istakli su značaj medija u prevenciji samoubistava. Posebno su zamerili štampanim medijima koji na naslovnim stranama objavljuju slike samoubica nepoštujući mrtvo telo, ne razmišljajući o efektu koje te slike izazivaju na porodicu kao i da nisu svesni da na taj način mogu da izazovu Verterov efekat, tj. seriju samoubistava.

Česta samoubistva u zatvoru

- Ispitivanja su pokazala da su pritvorenici koji izvrše samoubistvo muškarci od 20 do 25. godina, neoženjeni, to im je uglavnom prvi prestup i uhapšeni su zbog manjeg prestupa. Ubiju se obično ili u prva 24 sata nakon lišavanja slobode ili pre izricanja presude. U poređenju sa njima oni koji se ubiju u zatvorima su stariji od 30 godina, nasilni su prestupnici i sebi oduzimaju život posle dužeg vremena provedenog u zatvoru - zaključuje Milan Stanojević iz Nacionalne komisije za mentalno zdravlje.


Izvor: Glas Javnosti