Svi pro­tiv ve­ša­nja
6. novembar 2006

(Pre­ma agen­ci­ja­ma) Dok po­sle iz­ri­ca­nja smrt­ne pre­su­de Sa­da­mu Hu­se­i­nu, ši­i­ti i Kur­di sla­ve, a su­ni­ti pro­te­stu­ju i u Ira­ku i u sve­tu, ame­rič­ki pred­sed­nik Džordž Buš je po­zdra­vio naj­te­žu ka­znu pro­tiv čo­ve­ka sa ko­jim je ra­to­vao, ka­ko on, ta­ko i nje­gov otac u pr­vom za­liv­skom ra­tu.
Buš je ozna­čio smrt­nu ka­znu Sa­da­mu Hu­se­i­nu kao gra­nič­ni ka­men i je­dan od naj­ve­ćih uspe­ha u raz­vo­ju de­mo­kra­ti­je u Ira­ku.
Stejt di­part­ment je po­zdra­vio iz­ri­ca­nje smrt­ne pre­su­de biv­šem irač­kom li­de­ru, is­ti­ču­ći ka­ko je ona "do­bro­bit" za Ira­ča­ne i do­kaz ne­za­vi­sno­sti nji­ho­vog sud­stva i hra­bro­sti su­di­ja, kao i pod­set­nik da pra­vo i prav­da tre­ba da bu­du is­pred stra­ha i osve­te.
Ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Kon­do­li­za Rajs je po­zdra­vi­la "pro­fe­si­o­nal­nu i ne­pri­stra­snu" od­lu­ku irač­kog Vi­so­kog su­da, is­ti­ču­ći ka­ko je pre­su­da do­vr­še­tak pr­ve fa­ze po­stup­ka i da osu­đe­ni ima­ju pra­vo da se ža­le.
Zva­nič­ni­ci Sa­ve­ta Evro­pe upo­zo­ri­li su u ponedeljak da bi iz­vr­še­nje smrt­ne pre­su­de nad biv­šim irač­kim li­de­rom, Sa­da­mom Hu­se­i­nom bi­lo opa­sno, jer bi po­sla­lo po­ru­ku da je no­vi Irak stvo­ren na osve­ti.
U odvo­je­nim sa­op­šte­nji­ma iz­da­tim u se­di­štu Sa­ve­ta Evro­pe (SE) u Stra­zbu­ru, pred­sed­nik Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne, Re­ne van der Li­den i Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Te­ri Ej­vis su po­zva­li irač­ke vla­sti da ne po­gu­be Hu­se­i­na, jer je on "zlo­či­nac ko­me se ne sme do­zvo­li­ti da po­sta­ne mu­če­nik".
Smrt­na ka­zna se ne pri­me­nju­je ni u jed­noj od 46 ze­ma­lja čla­ni­ca Sa­ve­ta Evro­pe, na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Mo­skva je upo­zo­ri­la da bi iz­vr­še­nje smrt­ne ka­zne nad Sa­da­mom Hu­se­i­nom ima­lo "ka­ta­stro­fal­ne po­sle­di­ce" za Irak i oce­ni­la ka­ko je "ma­lo ve­ro­vat­no" da će smrt­na pre­su­da bi­ti iz­vr­še­na.
Bri­tan­ski pre­mi­jer To­ni Bler iz­ja­vio je u ponedeljak da je on ge­ne­ral­no pro­tiv smrt­ne ka­zne pa bi­lo to reč o biv­šem irač­kom li­de­ru Sa­da­mu Hu­se­i­nu ili ne­kom dru­gom. Pre­mi­jer je, me­đu­tim, iz­be­gao da di­rekt­no od­go­vo­ri na kon­kret­no pi­ta­nje o da­ljoj sud­bi­ni Sa­da­ma Hu­se­i­na. On je sa­mo ne­ko­li­ko pu­ta po­no­vio da se on, kao i ce­la Bri­ta­ni­ja pro­ti­vi smrt­noj ka­zni ge­ne­ral­no i da je to odav­no po­zna­to.
Arap­ske ze­mlje su raz­li­či­to re­a­go­va­le na vest o smrt­noj ka­zni za biv­šeg irač­kog li­de­ra. Dok su jed­ni pre­su­du oka­rak­te­ri­sa­li kao bo­žan­sku prav­du ko­ja ga je sti­gla, dru­gi su oštro kri­ti­ko­va­li Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve, tvr­de­ći da je pre­su­da ne­pra­ved­na.

OPU­STEO BAG­DAD
BAG­DAD (Be­ta-AFP) - Uli­ce Bag­da­da i u ponedeljak su bi­le pot­pu­no pu­ste, (na sli­ci) bez pe­ša­ka i sa­o­bra­ća­ja, dru­gog da­na van­red­nog po­li­cij­skog ča­sa, uve­de­nog u stra­hu od ne­mi­ra po­sle pre­su­de biv­šem irač­kom pred­sed­ni­ku Sa­da­mu Hu­se­i­nu.
"Po­li­cij­ski čas još osta­je na sna­zi, ka­ko bi se osi­gu­ra­la bez­bed­nost Ira­ča­na", iz­ja­vio je sa­vet­nik irač­kog pre­mi­je­ra Nu­ri­ja al-Ma­li­ki­ja.
 

Izvor: Novosti

Svet podeljen oko smrtne kazne za bivšeg iračkog lidera
Apeli protiv pogubljenja Sadama

Dan posle izricanja smrtne kazne bivšem iračkom predsedniku, sve je više apela upućenih iračkim vlastima da Sadam Husein ne bude obešen.

Tako je Finska, trenutno predsedavajuća na čelu EU, pozvala vlasti u Bagdadu da se „uzdrže od izvršenja“ smrtne kazne. Komesar UN za ljudska prava Luis Arbur je pozvala na uvođenje „moratorijuma na egzekuciju“ i naglasila da Sadam ima pravo na „pravedan žalbeni postupak“. Iz Saveta Evrope je upozoreno da bi izvršenje smrtne presude bilo opasno, jer bi poslalo poruku da je novi Irak stvoren na osveti. Protiv smrtne kazne juče se izjasnio i britanski premijer Toni Bler. On je istakao da se Velika Britanija protivi smrtnoj kazni bez obzira na to da li je u pitanju Sadam Husein ili neko drugi. Reakcija Blera usledila je dan pošto je britanska šefica diplomatije Margaret Beket pozdravila izricanje smrtne kazne bivšem iračkom predsedniku.

Reagovao je i Vatikan, a zvaničnici Rimokatoličke crkve smatraju da ne bi trebalo da se izvrši smrtna kazna izrečena Sadamu Huseinu i njegovim saradnicima, čak iako je počinio zločine protiv čovečnosti. Kardinal Renato Martino, predsedavajući vatikanskog Saveta za pravdu i mir, rekao je da bi sprovođenje smrtne kazne vešanjem bilo „neopravdano osvetoljubiv postupak“.

Ulice Bagdada juče su bile gotovo puste. Tek poneki pešak i automobil kršili su policijski čas koji su vlasti uvele plašeći se izbijanja nemira posle izricanja presude. Policijski čas ističe danas pre podne.

Nekadašnji neprikosnoveni lider Iraka je osuđen na smrtnu kaznu vešanjem zbog zločina protiv čovečnosti i odgovornosti za smrt 148 meštana sela Dudžail u junu 1982. Izricanje smrtne kazne izazvalo je različite reakcije kako u samom Iraku (gde su jedni slavili, a drugi protestovali), tako i širom planete.

A. Petrović

    Republikanci koriste smrtnu kaznu

    Uoči današnjih izbora za američki Kongres jasno je da se republikanci nadaju da će smrtna kazna Sadamu Huseinu poboljšati rejting stranke, bar onoliko koliko je to, pre dve godine, na javno mnjenje uticalo njegovo hapšenje. Bela kuća je odlučno odbacila optužbe da je kraj suđenja bivšem iračkom lideru namerno tempiran svega dva dana pred parlamentarne izbore u SAD, gde se Bušovi republikanci nalaze pred gotovo izvesnim gubitkom kontrole nad Kongresom. Ipak, američki predsednik Džordž Buš poslednja dva dana kampanje u koju se lično uključio nije propuštao nijednu priliku da prokomentariše presudu, rekavši da je to „veliko dostignuće za mladu iračku demokratiju“.
    Sadam - šta je sledeće?

    5. novembar: Sadam Husein proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti - zbog udela u ubistvu 148 šiita u Dudžailu 1982. godine - i osuđen na smrt vešanjem

    15. novembar: Presuda mora da se pošalje apelacionom sudu u roku od deset dana

    5. decembar: Tužilac mora da predstavi svoj slučaj apelacionom sudu, koji ima devet sudija, u roku od 20 dana

    4. januar 2007: Ukoliko smrtna presuda bude potvrđena*, mora da se izvrši u roku od 30 dana. Iračko tripartitno predsedništvo mora da potpiše dokumenta o pogubljenju

    *Apelacioni sud može da razmatra presudu koliko god želi


Izvor: Blic

Све је то једна велика намештаљка, није да ми га је жао, страшно је што га је осудила Америка а не његов народ!!!!

У суштини Садама није осудила Америка, мада је сама пресуда темпирана пред америчке парламентарне изборе у очајничком покушају Буша да још нешто ућари.
Садама су осудили "његови" грађани - конкретно шиити користе привремени савез са Америком да изравњају старе рачунаре.

Није ми га жао, али немам ништа против оних који га жале на продуктиван начин. Овде је продуктивно пљувати по Америци. У Ираку је продуктивно пречи с речи на дела

ODLOŽENO
Vešanje Sadama Huseina, zbog žalbenog postupka, tek sledeće godine. Savet Evrope protiv smrtne kazne!

Sadam Husein...
BAGDAD - Bivši irački diktator Sadam Husein, iako mu je u nedelju izrečena smrtna kazna vešanjem, neće uskoro da oseti smrtonosnu omču oko vrata. Kako upozoravaju pravni stručnjaci, smrtna kazna nad Sadamom verovatno neće biti izvršena do kraja godine, pošto procedura žalbe na kapitalnu kaznu nije vremenski ograničena. Istražni sudija Višeg suda Raul Juhi objašnjava da procedura podnošenja žalbe na presudu traje 30 dana, ali da apelacioni sud nema ograničeno vreme za donošenje odluke.
U slučaju odbijanja žalbe, presuda treba da se sprovede u roku od 30 dana, navodi se u statutu suda, ali se precizira da nijedna državna instanca, čak ni predsednik, nema pravo da pomiluje osuđenika. Tokom tih 30 dana, predsednik ili potpredsednici potpisuju dekret o izvršenju smrtne kazne.
Ulice Bagdada i juče su bile potpuno puste, bez pešaka i saobraćaja, drugog dana vanrednog policijskog časa, uvedenog u strahu od nemira posle presude Sadamu Huseinu. Iračka vlada je stavila vojsku u stanje pripravnosti, zabranila vojnicima odsustva i napuštanje kasarne, zatvorila međunarodni aerodrom i uvela policijski čas u još dve pokrajine.
Iračke snage bezbednosti zatvorile su juče i dve sunitske TV stanice zbog kršenja policijskog časa i zakona koji zabranjuje prikazivanje materijala koji bi mogao da ugrozi stabilnost države, saopštilo je iračko ministarstvo unutrašnjih poslova. Prema rečima zvaničnika, te dve TV stanice su prekršile policijski čas uveden u tri provincije, obraćajući se ljudima na ulicama i emitovanjem komentara usmerenih na "izazivanje nasilja".
Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Rene van der Linden i generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis ocenili su da je pogrešna odluka iračkog suda da bivšeg iračkog lidera Sadama Huseina osudi na smrtnu kaznu.
- Smrtna kazna je pogrešna, čak i za najgore zločine, i ja pozivam iračke vlasti da je ne sprovedu - navodi se u saopštenju Renea van der Lindena. Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis takođe je ocenio da će pogubljenje Sadama Huseina biti "nepotrebno i pogrešno".
Užasni zločini koje je počinio bivši irački lider Sadam Husein zaslužuju primerenu kaznu, ali Irak izricanjem kazne nekadašnjem predsedniku neće dobiti odgovarajuću satisfakciju, piše danas "Njujork tajms". Londonski dnevni listovi su podeljeni povodom izricanja smrtne kazne vešanjem Sadamu Huseinu. Jedini koji bezrezervno aplaudira presudi je "Dejli telegraf", koji u uredničkom komentaru ocenjuje da Sadamova smrt nije dovoljan, ali je potreban uslov za uspostavljanje demokratije u Iraku.
(Ag.)

A šta će biti sa telom?

Ostaje i dalje otvoreno pitanje šta će da se desi sa telom Sadama Huseina nakon njegovog pogubljenja. Prema kaznenom zakonu, njegovo telo trebalo bi da bude predato njegovim rođacima, ukoliko ga oni zatraže. U drugom slučaju, zatvorske vlasti će da ga pokopaju bez ikakve ceremonije.
Kada su Huseinove sinove Udaja i Kusaja ubili američki vojnici 2003, njihova su tela snimljena i snimak je kasnije prikazan novinarima kako bi se Iračani uverili da su oni zaista mrtvi. Sadamovi rođaci su njihova tela kasnije pokopali u njegovom rodnom selu Avja u blizini Tikrita, 175 kilometara severno od Bagdada.

Izvor: Press

 POČELO NOVO SUĐENJE SADAMU HUSEINU

Pred sudom u Bagdadu počelo je novo suđenje bivšem iračkom lideru Sadamu Huseinu, koji je pre dva dana osuđen na smrt zbog zločina protiv čovečnosti.

Husein, obučen u crno odelo i belu košulju, tiho je seo sa još šestoricom optuženih za Operaciju Anfal - genocid nad iračkim Kurdima krajem 1980-ih, dok je glavni sudija pozvao prvog svedoka.

On je u nedelju osuđen na smrt vešanjem zbog ubistva gotovo 150 šiitskih muslimana u gradu Dužail 1982. godine. Žalbeno veće će do sredine januara doneti konačnu odluku o ovoj presudi.

Suđenje za Anfal nastaviće se nezavisno od izrečene smrtne kazne.

Arapska liga: Presuda Sadamu Huseinu tragičan kraj

Generalni sekretar Arapske lige Amr Musa ocenio je kao 'tragičan kraj' smrtnu presudu bivšem iračkom predsedniku Sadamu Huseinu, izrazivši nadu da se ta presuda neće negativno odraziti na bezbednosnu situaciju u Iraku.

Musa je izrazio nadu da 'presuda neće uticati na dalje pogoršavanje bezbednosne situacije' u Iraku, prenosi egipatska agencija Mena.

Generalni sekretar Arapske lige pozvao je Iračane da se 'okrenu prema budućnosti, nastave proces pomirenja i suprotstave se svemu što ugrožava jedinstvo Iraka'.

Izaslanik UN kritikovao izricanje smrtne kazne Sadamu

Izaslanik Ujedinjenih nacija za borbu protiv zlostavljanja Manfred Novak kritikovao je u Beču Irak zbog izricanja smrtne kazne bivšem šefu te države Sadamu Huseinu, istakavši da čak ni osoba poput Sadama ne bi trebalo da bude osuđena na smrt. Novak je na forumu o ljudskim pravima u bečkom sedištu UN rekao da je tokom Sadamove vladavine ubijeno mnogo pripadnika manjina i političkih protivnika, ali se suprotstavio načinu na koji je vođeno suđenje nekadašnjem iračkom diktatoru.

Izvor: RTS

Počelo drugo suđenje Sadamu

Sadam Husein (69) ponovo se nalazi na sudu gde će mu se suditi zbog genocida nad Kurdima, samo dva dana nakon što je osuđen za zločine protiv čovečnosti, zbog čega je dobio smrtnu kaznu vešanjem.


Bivši irački predsednik pojavio se na sudu zajedno sa šestoricom optuženih za operaciju „Anfal“, protiv iračkih Kurda, krajem 80-ih.

Na najnovijem suđenju tužba navodi da je oko 180.000 Kurda, uglavnom civila, ubijeno tokom 1987. i 1988.

Na početku novog suđenja Sadam Husein je Iračane, Kurde i Arape pozvao na pomirenje.

- Pozivam sve Iračane, Arape i Kurde da oproste, da se rukuju i pomire - rekao je bivši irački lider, koji je u nedelju osuđen na smrt vešanjem zbog učešća u ubistvu 148 pripadnika šiitske manjine, posle pokušaja atentata na njega u Dudžailu 1982. godine.

Suđenje za operaciju „Anfal“ nastaviće se dok se u isto vreme ulaže žalba za presudu u slučaju Dudžail.

Izvor: Blic

Sud potvrdio smrtnu kaznu za Sadama

Irački vrhovni sud je potvrdio juče presudu po kojoj Sadam Husein treba da bude obešen zbog zločina protiv čovečnosti, izjavio je irački savetnik za nacionalnu bezbednost Movafak al Rubai.

Prema važećem statutu Vrhovnog suda, smrtna kazna mora da bude izvršena tokom narednih 30 dana.

Bivši irački vođa i dvojica njegovih pomoćnika osuđeni su u novembru na smrtne kazne zbog zločina protiv čovečnosti zbog ubistva 148 šiita u gradu Dudžailu, u kome je 1982. na Sadama Huseina izvršen atentat.

Sadamov polubrat Barzan al Takriti i bivši sudija Avad al Bander takođe su osuđeni na smrt zbog učešća u ubistvu, mučenju i deportovanju stotina ljudi iz Dudžaila. U prvi mah nije precizirano da li je Vrhovni sud potvrdio i njihove presude. U izveštaju organizacije „Hjuman rajts voča“, koji je objavljen prošlog meseca, tvrdi se da presuda nije validna pošto je tokom suđenja napravljeno tako mnogo propusta da ono nije moglo da bude pravično.

CDC/GB

Izvor: Blic