Nastavak sudjenja u Iraku

SADAM PRED SMRTNOM KAZNOM


Bagdad (FoNet) - Drugi po redu sudski proces protiv Sadama Huseina (na slici) po optuznici koja bivseg irackog vodju tereti za genocid nad Kurdima 1988. godine, poceo je juce u Bagdadu.

Presuda u tom procesu trebalo bi da bude izrecena u oktobru, a ako bude proglasen krivim, Sadam Husein bi mogao da bude osudjen na smrt.


IZVOR: Novosti, 22.08.2006.

 GLAVNI TUŽILAC TRAŽI OSTAVKU GLAVNOG SUDIJE NA SUĐENJU HUSEINU

Glavni tužilac na suđenju bivšem iračkom predsedniku Sadamu Huseinu, optuženom za genocid nad Kurdima, zatražio je ostavku glavnog sudije Abdulaha al-Amirija zbog 'isuviše blagog stava i naklonosti' prema svrgnutom diktatoru.

'Optuženi su preterali sa upotrebom neprihvatljivih izraza i reči. Oni su izrekli jasne pretnje. Kancelarija glavnog tužioca zahteva da se sudija skine sa ovog slučaja', rekao je sudu glavni tužilac Munkit al-Farun. On je dodao i da zamera sudiji što dozvoljava Sadamu Huseinu da daje 'političke izjave koje su nevažne za sam sudski proces'.

Sudija Al-Amiri je odmah odbacio zahtev i objasnio da on ima 25 godina iskustva u sudstvu, preneo je Rojters.


Izvor: RTS

Подсећање на велико српско-арапско пријатељство.


“Велика Србија” број 1747

Разговор између др Војислава Шешеља и шефова дипломатске мисије арапских земаља одржан је 11. априла 2002. године, у Скупштини Савезне Републике Југославије.

            У току разговора између шефова дипломатске мисије арапских земаља и др Војислава Шешеља, преседника Српске радикалне сгранке, закључено је да би агресија на Ирак, Палестину и Сирију представљала агресију на све арапске земље, али и читав мирољубиви део човечанства.

            Др Војислав Шешељ: Уважене екселенције, господо амбасадори и отправници послова, представници арапских земаља, у име посланичке групе Српске радикалне странке желим вам добродошлицу у Савезном парламенту Савезне Републике Југославије.

            Повод за овај наш сусрет је наша жеља да изразимо, пре свега, солидарност са палестинским народом, против кога се већ деценијама спроводи агресија и геноцид од стране израелске државе, потпомогнуте неким западним силама, а те геноцидне акције су последњих дана и недеља интензификоване.

            Желимо да изразимо солидарност народима Ирака и Сирије, вашим владама и вашим представницима, државама које су, такође, угрожене претњама Американаца и других западних сила и које су Американци ставили на списак неколико држава према којима планирају агресију.

            Желимо да изразимо солидарност целом арапском народу, свим арапским нацијама и државама и да тако демонстрирамо нашу политику пријатељства према арапским земљама.

            Наша посланичка група, посланичка група Српске радикалне странке, јуче је поднела иницијативу да Савезна скупштина Савезне Републике Југославије изгласа декларацију солидарности са народом Палестине. Ми смо вам овде припремили текст Нацрта те декларације, а уверен сам да ће и ваш долазак у оволиком броју данас у здање Савезне скупштине бити подстицајно за друте политичке партије да се изгласавање декларације заиста и уврсти у дневни ред и да декларација буде изгласана. Наравно, ту постоји и објективни проблем израженог утицаја неких других страних сила на наш политички живот, који вуку у другом правцу и који подржавају агресивне акције Израела.

            Екселенције, ја вас уверавам да целокупан наш народ саосећа са борбом палестинског народа и да то можете да осетите у сваком делу наше земље. Официјелна политика државе може бити оваква или онаква, официјелни фактори могу и да се снебивају да искажу свој став, али сваки Палестинац, који је боравио у нашој земљи, може да сведочи да је на сваком кораку приман као пријатељ, а уверен сам да је такав случај са свим Арапима, без обзира из које су арапске земље.

            Извесног колебања у политичким ставовима је било крајем осамдесетих година под великим, жестоким притиском западне пропаганде, ЦНН-а, али изгледа да је и наш народ морао да доживи трагичну судбину у протеклих 12 година да би, заправо, до краја схватио збивања у савременом свету.

            Ми желимо да све арапске државе буду међусобно солидарне јер, пре свега, арапским јединством можете сачувати и ослободити Палестину и можете спречити агресију на било коју арапску државу.

            Наш је политички став, који желимо да вам саопштимо, да арапске државе треба да се јасно одреде да је агресија на Палестину и палестински народ агресија на цели арапски свет а, такође, да ставе до знања западним силама да би евентуална америчка агресија на Ирак и Сирију такође представљала агресију на све арапске земље.

            Тешко историјско искуство и нас Србе је научило да су у свим животним искушењима најважнији слога и јединство народа, а слога и јединство од арапског народа би створили једну од најмоћнијих светских сила.

            Ми смо поносни што наш народ и наша држава има историјску традицију пријатељства са арапским народима и ми желимо да се та традиција настави, да се односи даље развијају, без обзира какав ће режим бити у нашој земљи. Али, политика пријатељства са арапским државама треба да буде једна чврста константа у нашој спољној политици, кроз коју се никада неће преламати никакве идеолошке разлике.

            Делегација наше партије се спрема да почетком маја учествује на Багдадској конференцији солидарности са ирачким народом, а ми желимо да наша делегација оствари контакте са државним руководством Палестине. Наша би највећа жеља био сусрет са вашим председником, господином Јасером Арафатом, а желели бисмо да званичницима Сирије такође изразимо солидарност наше партије и свих српских патриота пред америчким претњама. Ми овде имамо та писма на арапском и српском језику.

            Још једном Вам желим, уважене екселенције, да у нашој земљи наставите да успешно заступате државе, да и даље доприносите развоју пријатељства међу нашим народима, а уверавам вас да увек – у границама наших скромних могућности – можете рачунати на подршку Српске радикалне странке, свих наших савезних и републичких посланика, свих чланова, симпатизера и гласача.

            Добро дошли!

 Захвалност на подршци

             Др Сами Садун: Драго ми је што смо овде са вама. Одазвали смо се позиву ваше партије, Српске радикалне странке, да дођемо у ваш парламент.

            Мој колега, амбасадор Републике Тунис, послао је свог заменика.

            Госпођа Ајша Рхуни из Либије, такође није дошла.

            Амбасадор Египта ме, такође, контактирао да је спречен да дође, тако да је послао свог колегу, другог секретара Халида Хишледа.

            Хтео бих да вас упознам са својим колегама.

            До мене је амбасадор Републике Алжира, Моулоуд Хамаи, затим отправник послова Републике Сирије, Мохамед Али Ибеид; отправник послова Републике Либан, представник новинске агенције САН, отправник послова Марока, отправник послова Туниса и представник Египта.

            Желео бих, у име својих колега да вам се захвалим на овом сусрету. Ништа нас не чуди ваша солидарност и ваше осећање са арапским државама, арапским народом, а нарочито са народом Палестине. Ваши ставови и ставови Српске радикалне странке, пријатељске партије, који су увек били за питања правде и праведних питања су нам познати. То је значи, ваш став од првог дана када смо се упознали, а ваша иницијатива је великодушна и велика, за нас значајна. Такву иницијативу смо очекивали од свих партија у пријатељској Југославији, јер увек смо осећали и осећамо да је Југославија веома блиска европска земља, ако се упореди са осталим земљама источне Европе.

            Историја Југославије нам је говорила да је та Југославија увек била уз питања правде, народа који се боре за своју ствар. Потпуно се слажемо са вама да је снага једног народа управо јединство једног народа.

            Данашња светска политика, која се примењује, јесте покушај да се што више разједине народи једне земље. Наравно, то се десило и арапском народу, а у Југославији последњих 12 година.

            Палестински народ је подвргнут најбестијалнијој политици, што није забележено нигде у историји. Народ који је убијан на најбестијалнији и најгубљи начин. Комплетна инфраструктура бива рушена употребом булдожера, тешког наоружања, света места окаљена. Једини разлог свега тога јесте та неприродна ситуација која влада на међународној политичкој сцени, јер је политичка сцена у комплетној контроли универзалних сила. Са друге стране, имамо потпуну контролу коју проводе поједине силе, а никакав одговор немамо других сила у свету.

            Арапска нација је, нажалост, подлегла једној таквој завери покушаја разбијања и разједињења. Иначе, не бисмо могли ћутати на оно што се дешава у Палестини.

            Поново захваљујемо Српској радикалној странци на овој иницијативи, тако да се надамо да ће ваша партија покушати да придобије својим утицајем друге блиске пријатеље партија да и оне изађу са истим таквим предлогом, таквом иницијативом.

            Ми смо сигурни да се владајућа коалиција, без обзира на притиске којих ће бити, сигурно може да подржи такву иницијативу која ће бити слична европској иницијативи подршке и солидарности. Ако се патриотске снаге и ако се партије одлуче да се солидаришу са устанком, то се и поклапа са међународном иницијативом о хитном заустављању насиља израелских трупа на ненаоружан палестински народ. Ми сматрамо да је палестинско питање централно питање арапског света. То је рекао и господин Шешељ. То питање је број један, најважније сада.

            Ми вам се захваљујемо на вашој жељи да се солидаришете са ирачким народом. Ваш став је нама познат. Изјављивали сте то и раније.

            Но, сигурно, солидарисање са питањем ирачког народа, покушајем да се укину санкције, на неки начин помажемо и питању палестинског народа, а то је пут ка мировном решењу проблема у региону, у свету.

            Такође, ценимо вашу иницијативу да ћете се солидарисати са питањем сиријског народа. Јер, сигурно, Сирија се граничи са израелским ентитетом и могуће је да дође до напада, до агресије на ту земљу.

            Исто тако, наш арапски народ је подвргнут агресији, бомбардовању светских трупа на југу Либана. Либан, Сомалија, Судан и друге земље су стављене на листу земаља које би требало да буду бомбардоване, према иницијативи председника Буша, тако да ваша иницијатива солидарисања са арапским народом је праведно питање.

            Захваљујем вам се још једном, у име мојих колега, и свим члановима руководства ваше посланичке групе. Желимо вам успеха у вашој борби. Још једном захваљујем.

            Ако моје колеге желе нешто да кажу, изволите.

Борба за слободу и самосталност

            Бадер Аљел: Желео бих да поздравим све присутне из Српске радикалне странке на овој храброј иницијативи, у овим тешким временима у којима Југославија живи, да подржи праведну борбу палестинског народа. Када кажемо “праведна борба”, то је борба за питање слободе и самосталности.

            Ми ћемо бити веома срећни ако буде прилике да др Шешељ и сви чланови Српске радикалне странке посете Палестину, и то ослобођену Палестину, ако Бог да.

            Оно што осећају Палестинци у Југославији, такође осећају и у Палестинци и било где да се налазе у свету. То пријатељство се градило годинама, на основу заједничког рада и заједничке борбе.

            Дозволите ми да говорим о дешавању у Палестини укратко. Оно што се дешава у Палестини је покушај егзодуса једног народа, потпуног егзодуса. Сада су почели да лешеве у Ђанину скупљају и да преносе на друга места, а такође су Стари град у Јерусалиму покушали потпуно да поруше. Црква Христовог рођења је под опсадним стањем.

            Сви позиви међународних лидера, црквених поглавара нису зауставили израелске трупе. То нас доводи до питања шта тиме смерају Американци и Израел, овом кампањом? Јер, Палестина је последња линија борбе против хегемоније. Јер, господин Јасер Арафат, још у Кемп Дејву, када су га затворили, одбио је да прихвати било који облик притисака. Од тог дана до данашњег дана наставља се притисак на палестинско руководство да прихвати америчке и израелске услове. Ако се сруши и та последња линија палестинске одбране, то је нови напад на Ирак, на Палестину, на Сирију, на Либан и све важне силе у том региону, а такође и линија одбране у Југославији, остатак линије.

            Али, сигуран сам да ће жртве нашег народа успети да стану тој политици на крај. Верујте нам да наш народ неће прихватити никакве нове услове. Прихватиће само да се трупе повуку на оне линије пре 1967. године и да се повуку на север. Јерусалим је главни град две земље и треба да се врате избеглице. То је минимум који наш народ захтева. Цео арапски свет нас подржава.

            Последња иницијатива у Бејруту је била иницијатива арапском народу, али одговор Израела је био на овакав бестијалан начин. То значи да израелско друштво не мора да решава ово питање мировним путем.

            Надам се да ћете нам помоћи да разбистримо, да почистимо ове ствари, јер постоји кампања са не баш добрим намерама у југословенској штампи. Такође нам се чини да постоји покушај да се глорификује израелски напад на палестински народ, док сам истовремено виђао у светским медијима да се тај напад осуђује, да се протестује против тога, а то показује да је жртва, на неки начин, џелат. Палестински народ је жртва.

            Покушавамо, као арапска група, и ја, као представник моје земље, да ступимо у контакт са тим медијима, да нешто променимо, али изгледа да је велики притисак. Израел је био приморан, чак и да истера дописника ЦНН-а из Израела, а у ствари, ЦНН иначе, увек подржава израелску политику, тако да није могао да скрива оно што се дешава на терену. Преношена је веома нетачна слика о ситуацији доле. Ми се надамо од наших пријатеља, Српске радикалне странке, да нам помогну у томе, уколико буду могли.

            Захваљујем. Не желим да више говорим, јер знам да имате ваше обавезе у Савезном парламенту, и ми се надамо да ће вам иницијатива проћи у Скупштини. Ми сматрамо и то што се само подноси иницијатива великим успехом.

            Хвала вам.

Медијска блокада

            Др Војислав Шешељ: Екселенције, ми ћемо да предузмемо све што буде у нашој моћи.

            Нисам сигуран да тренутно можемо битно утицати на извештавање наших официјелних медија. Сви ти медији су под стриктном контролом режима, а ви можете да приметите да је наша партија годину и по дана блокирана у тим медијима. Ту се, такође, умешао страни фактор.

            Главни медији у нашој земљи, нажалост, под контролом су страних обавештајних служби, од државне телевизије па надаље. А, израелска тајна служба МОСАД, такође све интензивније делује у нашој земљи. Међутим, ми можемо најмање две ствари да урадимо.

            Данас, на редовној конференцији за штампу Српске радикалне странке ми ћемо оштро критиковати понашање режимских медија и њихово фаворизовање Израела и израелских геноцидних активности против палестинског народа. Јер, оно што доживљава палестински народ, то је исто оно што је доживљавао српски народ, па чак и много теже од тога. И, наши страначки медији вам стоје на располагању, наше новине “Велика Србија”, наш теоријски часопис “Српска слободарска мисао”. Ми с времена на време објављујемо доста материјала који је посвећен нашем пријатељству са арапским земљама и нашој подршци борби палестинског народа.

            Ми можемо и много више материјала публиковати, тако да вам наше новине и наш часопис стоје на располагању, и ми ћемо још интензивније – кроз наша гостовања на локалним телевизијским станицама у унутрашњости Србије – да говоримо о томе. Јер, колико год да смо блокирани у Београду на централним медијима ми још имамо прилично могућности у унутрашњости Србије на разним локалним телевизијама да гостујемо.

            Што се тиче ове наше иницијативе, заиста је неизвестан исход гласања. Постоје људи који ће онако здушно гласати против. То су људи који су потпуно инструментализовани, и тога сте свесни, надам се. Постоје људи који ће невољно, против своје воље гласати, или ће избегавати да буду у сали у тренутку гласања, када је реч о владајућим партијама. Али, мислим да ће ваш данашњи долазак овде да их натера да добро размисле, јер то није само ствар једне партије, ни у ком случају. А, у нашој парламентарној пракси је сасвим свеједно која партија иде са иницијативом, ако је иницијатива оправдана. Убеђен сам да ће то све опозиционе партије подржати. Имамо сталне контакте и са Социјалистичком партијом Србије и са ЈУЛ-ом, али у сваком случају, биће прилике да се о томе нешто каже.

            Ја сам већ јуче изрекао неколико речи, обавештавајући о иницијативи. Материјал није био благовремено умножен за седницу, иако је предат јуче ујутро. А, онда је то била једна врста притиска, па су материјал умножили и у току вечери поделили посланицима.

            Ми смо вам ту дали наш иницијални акт и званични скупштински документ. Данас у току дана – то зависи од председника Већа, Драгољуба Мићуновића, он то треба да стави на гласање. Он то може у оквиру неке тачке дневног реда, између две тачке дневног реда, а то прво гласање је најважније. Јер, ако се уврсти у дневни ред, онда ће сигурно бити изгласано.

            Сами Садун: Можете да узмете у обзир и Белгијски парламент.

Писма солидарности

            Др Војислав Шешељ: Ово су наша писма солидарносги, па смо то, захваљујући господину Мигатију, превели на арапски језик. Господин Мигати је наш стари пријатељ. Ја морам да вам признам да он има много заслуга при конституисању нашег исправног става по питању пријатељства са свим арапским народима и нашим симпатијама према борби палестинског народа. Јер, од када смо га упознали, он је, тако-рећи, наш. Мало је више левичарски настројен него што је по нашем укусу.

            Др Сами Садун: Да му издамо заједничку чланску карту, да га ослободимо левичарског наступа.

            Др Војислав Шешељ: То покушавамо, али још нисмо успели. Али, ја сам сигуран да ћемо успети.

            Мохамед Обеид: Ја нисам хтео да причам, али једну ствар, коју је господин Сами поменуо, нисам хтео да говорим јер је господин Сами говорио у наше име, и ми се потпуно слажемо са оним што је он рекао.

            Речено је да се дешава палестинском народу – убијање и све остало, трансфер који Израел врши од једног подручја до другог подручја, како би узели земљиште и домове. Међутим, одлукама сиријског народа, по цену да га убију на својој земљи, у својој кући, оно што сам причао, верујем да изражавам захвалност господину Шешељу и његовој партији, јер ви сте поменули да је и Сирија под претњом да ће бити бомбардована. То је било познато, без обзира што није раније објављено.

            Међутим, ми смо осећали да до тога мора да дође. Јер ми знамо терористичку мисао да њихова граница није само Палестина. Шерон Берес, који је склон блискоисточној филозофији, отворено каже да жели контролу над целим Блиским истоком. Он носи два одела: једно спољно, једно унутрашње. Његово унутрашње одело, кад би га открили, би било много горе него Шароново, јер он, који је наредио масакр у кампу, а то показује да сви Израелци имају филозофију убијања и стрељања, не само сада, него од када су почели. Јер, ако вратимо ствари, такав начин размишљања довео је јеврејски народ у сукобе, кроз историју, кроз векове, са осталим народима.

            Јевреји у њиховом облику, који је антиверски, јеврејство, као веру, поштујем, као што поштујем моје хришћанство. Међутим, они у њиховом деловању, филозофији антиверски делују. Ми не разликујемо веру. Јер, Бог, када је послао Мухамеда рекао је да су верници они који верују у Бога. Међутим, историјски, Јевреји, не као вера, него као покрет, они су од раније били у сукобу са осталим верницима. То је њихов стил, мишљеље, филозофија, која је узроковала сукоб са свим осталим народима кроз историју.

            Ми, као и Балкан, имамо једну заједничку ствар. Јер, у оквиру оба подручја ушли смо у оквир плана за окупацију, а то значи, кад је ситуација мало мирнија овде, то значи да тамо није мирно. Међутим, има заједничких односа између два подручја. Ако узмемо у обзир резолуцију, поделу и тако даље доћи ћемо до закључка да то врши једна сила. А, моје лично мишљење еспанзионизам води свет, јер ће довести и Америку у веома незгодну ситуацију. И, ко прати ситуацију, види да неко ко гласно прича о свему, тај је опасност.

            Ако пратимо вести и телевизију, видимо да је цео свет против онога што врши Шарон, а имамо једно мишљење што се тиче југословенског подручја и те иницијативе. Ми знамо да је Југославија увек била савремена и није имала добре односе са Израелом. То је био начин да се поштује, уважава арапски свет. Зато ми неће бити чудно ако та резолуција, односно предлог озбиљно буде прихваћен, као предлог на дневном реду, да ће доста у јавном мњењу и међу званичницима бити прихваћен као једна врста подршке, и то ће имати много већи и бољи утицај. Надајмо се да ће то бити корисније за тај проблем.

            Премијер Британије је најближи да изврши оно што желе Американци. Јуче је говорио у Гададау и био је изван општег става. Тражио је да се оконча агресија и да се повуку трупе, а и да се сретне са Арафатом. Неки људи кажу да је америчка политика погрешна.

            Што се тиче овога што се дешава на Блиском истоку, то није само палестински и арапски проблем, него је међународни проблем.

            Молим да ми опростите. Видим да сам одужио. Међутим, можда је слика будућности та која ми говори да тако говорим. У исламу има Мохамед, који је рекао: “Ваш пример, пример неке групе људи у броду, а један човек који није нормалан, хтео је да пробуши брод. Ако га путници у томе спрече, они ће да очувају брод. Међутим, ако га пусте, настрадаће сви. Шарон исто има своје ашове којима руши тај брод. Он не брани само једну рупу.

            Зато се надам и молим да та слика буде јасна свима у овом дому и да буде одлука једногласна, без обзира на разлике и унутрашње несагласности. Ја се надам, односно мислим да ће таква иницијатива имати веома јак одјек и утицај код арапских земаља, а ми сматрамо да то није ништа чудно што се тиче југословенског народа.

            Још једном, ја се извињавам. Можда сам био дугачак. Захваљујем се. Желим да савладате све препреке, како би ваш брод стигао мирно на ону другу страну.

            Др Сами Садун: Американци су дали оружје, али они нису ушли у тај брод, јер су они са друге стране океана.

            Хвала вам пуно.

            Др Војислав Шсшељ: Хвала и вама.

Шеки у Багдаду ...

Vojska u pripravnosti uoči sutrašnjeg izricanja presude Sadamu

Sigurnosne snage u Iraku su u stanju visoke pripravnosti uoči sutrašnjeg izricanja presude svrgnutom iračkom predsjedniku Sadamu Huseinu. Vjeruje se da kazna, koju će sud sutra izreći, ne može biti drugačija od one najteže - smrtne, pa postoji opravdana bojazan da će to potaknuti još žešće nerede i krvoprolića u duboko podijeljenom Iraku. Samo u Bagdadu u zadnjih 36 sati pronađeno je 36 mrtvih tijela, od kojih su na mnogima nađeni tragovi mučenja. Sadamove pristaše već su zaprijetili da će nasilja biti još više ukoliko bivši irački diktator bude osuđen na smrt. U međuvremenu, otkazani su svi odmori za pripadnike iračke vojske, a uvedeni su i policijski sati s zabranom kretanja od večeri do jutra u mnogim gradovima.



Izvor

Smrtna kazna za Sadama Huseina
 
Bagdad -- Bivši irački predsednik Sadam Husein je osuđen na smrtnu kaznu vešanjem zbog zločina protiv čovečnosti.

Irački sud je presudio da je Husein kriv zbog uloge u ubijanju 148 ljudi u šiitskom gradu Dudžail 1982. godine. Njegov polubrat Barzan Al Tikriti, koji je bio komandant tajne policije i bivši irački vrhovni sudija Hamed Al Bander su takođe osuđeni na smrt.

Bivši potpredsednik Iraka Jasin Ramadan je osuđen na doživotni zatvor, dok je još troje bivših funkcionera osuđeno na kazne od 15 godina.

Husein je po izricanju presude uzviknuo "Alah akbar" i "Živeo Irak! Živeo irački narod!"

U Iraku su uvedene vanredne mere bezbednosti zbog straha od eskalacije sukoba.

Izvor: B92

---

jedan ludak manje.

Садам Хусеин осуђен на смрт вјешањем

БАГДАД, 5. НОВЕМБВРА (СРНА-Ројтерс) - Специјални ирачки Трибунал изрекао је данас пресуде свргнутом ирачком предсједнику Садаму Хусеину и седморици његових сарадника према оптужници за злочине против човјечности.

Судија је Садама осудио на смрт вјешањем, на шта је свргнути ирачки предсједник видно потресен одговорио "Алах је велики" и "Нека дуго живи ирачки народ".

На смрт вјешањем осуђени су и некадашњи ирачки потпредсједник Таха Јасин Рамадан, Хусеинов полубрат Барзан Ибрахим ал Тикрити и један од Хусеинових сарадника Авад Хамид ал Бандер.

Три некадашња званичника партије БААС осуђена су на 15 година затвора. Један званичник те странке, Мухамед Азави Али, ослобођен је због недостатка доказа против њега.

Ирачки судија је након изрицања пресуда закључио процес.

Садам Хусеин и седморица његових сарадника били су оптужени да су 1982. године издали налог за ликвидацију 148 шиита након неуспјелог атентата на свргнутог ирачког предсједника.

На самом почетку процеса, судија је из суднице избацио некадашњег америчког државног тужиоца Ремзија Кларка.
Одмах по изрицању пресуда немири су избили у једној четврти у
Багдаду, гдје претежно живе сунити, пренијеле су агенције не наводећи
друге детаље.

Ирачка Влада је јуче увела додатне мјере безбједности, страхујући од
немира послије суђења. Влада је ставила војску у стање приправности,
забранила војницима одсуства и напуштање касарне, затворила
међународни аеродром и увела полицијски час у Багдаду и још двије
провинције.

Izvor: RTRS

Завршено суђење бившем ирачком председнику
Садам осуђен на смрт
Видно потресен бивши ирачки лидер узвикнуо је по изрицању пресуде „Алах је највећи” и „Нека дуго живи велика нација - смрт непријатељима”, јавио је Ројтерс

ТЕМА ДАНА
Смрт вешањем, гласи пресуда Садаму Хусеину, истовремено и наслов вести која је јуче муњевито обиграла цео свет. Одлука петочланог већа Специјалног ирачког суда у процесу бившем шефу државе и седморици сарадника за злочине над шиитима из места Дуџаил саопштена је јуче, да би истог часа главни град Ирака био заглушен експлозијом одушевљења, а у понеким четвртима и гнева, упркос стриктним мерама безбедности и полицијском часу заведеном управо из предострожности због очекиваних нереда.

Заједно са свргнутим председником, на најтежу казну осуђен је и његов полубрат и бивши шеф обавештајне службе Барзан ал Тикрити, као и некадашњи главни судија Револуционарног суда Авад Хамад ал Бандар. Доживотна робија је досуђена бившем ирачком потпредседнику Тахи Јасину Рамадану, тројица некадашњих функционера владајуће БААС партије добили су по 15 година затвора, а партијски званичник нижег ранга Мохамед Азави Али, ослобођен је у недостатку доказа.

Шок и бес огледали су се на лицу оптуженог док је главни судија Рауф Абдел Рахман читао пресуду, а он, са примерком Курана у руци, пркосно узвикивао „Бог је највећи”, „Живео Ирак”, „Живео ирачки народ”, „Доле издајници”. Пре него што је изведен из суднице, Садам је добацио судији „Проклети били и ви и ваш суд”, а стражара опоменуо да га не гура.

На почетку јучерашњег заседања из суднице је избачен и Ремзи Клар, бивши амерички државни тужилац и члан Садамовог тима одбране, „због вређања суда и ирачког народа”, а један други адвокат на то је рекао „То је америчка правда”, наводи Си-Ен-Ен.

Тако је и завршетак једног конфузног и бурног процеса, крцатог нерегуларностима, садржао обележја целог тока тог суђења које је званично отворено пре годину дана, 19. октобра прошле године и трајало до јула, али имајући у виду честе прекиде једва да би се саставио цео месец претреса. У једном од небројених извештаја у светским медијима, један репортер употребио је израз „мелодрамски крај”алудирајући на Садамово понашање, али можда је то ипак олако карактерисање судског поступка вођеног у правосудним оквирима, али на јакој политичкој подлози и са неприкривеним амбицијама да се њиме, а заправо на псеудолегалан начин, овери нелегална војна интервенција и потоња окупација Ирака.

Током трајања суђења тројица адвоката су убијена, а тројица судија промењена, што је убедљив доказ да је реч о процесу високог ризика у коме се буквално губила глава.

Адвокати су имали мноштво примедби на начин на који је цео предмет припреман и вођен, да им није био омогућен приступ документацији, разговор са сведоцима, нити су имали довољно времена да припреме одбрану.

Тужилаштво је са своје стране пошло од „најбоље документованог злочина”, од низа за које се Садам Хусеин у начелу терети. Изабран је један конкретан догађај, убиство 148 мештана Дуџаила према којима је Садамов режим извршио бруталну одмазду, због напада на председничку колону јуна 1982. године.

Током суђења Садам се бранио да извођењем шиита пред суд није починио никакав злочин, јер су у питању били осумњичени за покушај атентата на шефа државе, али тужилаштво је сматрало, а из пресуде се види да је и судско веће то прихватило, да је власт ишла на обрачун са целокупним шиитским становништвом из тог места, да су на стотине људи биле ухапшене и злостављане, а међу њима и жене и деца. Револуционарни суд је тада 148 мушкараца осудио на смрт, а на пресуди стоји и Садамов параф, на основу чега је тужилаштво и могло да га директно терети.

Да је смртна казна један од вероватних исхода овог суђења било је предвидиво по атмосфери од самог његовог почетка. „Коначна правда” за Садама призивана је са највиших светских адреса, укључујући и Белу кућу, а уочи изрицања пресуде, ирачки премијер Нури Камал ал Малики рекао је да се нада да ће Садам добити „оно што заслужује”.

Тога је био свестан и сам оптуженик, који је пре неколико месеци изјавио да би у случају смртне пресуде сматрао примеренијим да као војни командант буде изведен пред стрељачки строј, а не да буде обешен.

Судски званичници тумаче овај случај другачије. Према њиховим речима, Садаму је суђено као цивилу и тако ће и казна да буде извршена. Сасвим је, међутим, друго питање термина погубљења.

Према ирачком закону у случају смртне казне или доживотне робије, пресуда се аутоматски прослеђује Апелационом већу. Рок за поступак жалбе не постоји, али једном када је све то готово, казна уколико је потврђена мора да се изврши најкасније кроз 30 дана.

Проблем је што је Садам истовремено главни оптужени у другом процесу, за геноцид над Курдима. Суђење тек што је почело, крајем августа, а у питању је један од највећих злочина Садамовог доба, смрт близу 200 000 Курда током 1988. године у такозваној операцији Анфал.

Како помирити слово закона у првом случају и правду која тек треба да се чује и спроведе у другом, а да на помињемо судске процесе бившем председнику Ирака који би тек требало да уследе. Колико се могло досад видети, нико од правних експерата нема одговор на ову дилему. Или је једна смрт, макар то био и Садам Хусеин, сасвим довољна.

-------------------------------------------------------------------------

Москва: Вешање Садама значило би катастрофу

МОСКВА - Москва је упозорила да би извршење смртне казне над Садамом Хусеином имало „катастрофалне последице” за Ирак, и оценила да је „мало вероватно” да ће смртна пресуда бити извршена.
(Бета)

--------------------------------------------------------------------------

Британија поздравила смртну казну

ЛОНДОН – Велика Британија је поздравила изрицање смртне казне свргнутом ирачком председнику Садаму Хусеину и оценила да та пресуда представља „највиши израз суверенитета Ирака”, иако се британска влада противи смртној казни.

„Поздрављам чињеницу да су Садам Хусеин и други оптуженици суочени са правдом и да је утврђено да су одговорни за злочине које су починили”, наводи се у саопштењу министарке спољних послова Британије Маргарет Бекет. „Режим Садама Хусеина починио је ужасне злочине. Они који су оптужени за такве злочине против ирачког народа треба да буду суочени са ирачком правдом”, рекла је Бекетова.
(Бета)



Izvor: Politika / Данка Драгић

Злочин и казна у Ираку
Похвала суверености

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Осим тврдих присталица Садама Хусеина, мало ће ко наредних месеци и година оспоравати његову кривицу за многе политичке и друге злочине почињене за његове владавине у Ираку. Готово нико неће рећи да је јуче у Багдаду осуђен невин човек, али ће доста оних који га никада нису подржавали критиковати казну на смрт вешањем која му је изречена, а утицајне и угледне западне организације за људска права жестоко ће критиковати „мањкавости” судског процеса на коме је осуђен. У те мањкавости свакако спадају следеће чињенице:

Први председник судског већа, Мохамед Амин Ризгар, после неколико месеци процеса, поднео је оставку под притиском (америчке и ирачке власти претходно су критиковале његову „попустљивост” према Садаму), да би после њега била замењена још двојица судија;

Три адвоката одбране су убијена, а четврти је побегао у иностранство, док је Садамов амерички адвокат Ремзи Кларк (бивши државни тужилац САД), већ на почетку избачен из суднице због „вређања ирачког народа”;

Председник Ирака Џалал Талабани дао је још пре почетка суђења изјаву на ТВ да је Садам „двадесет пута заслужио да буде смакнут”, док је садашњи ирачки премијер Нури ал Малики дан уочи пресуде изјавио да се „нада” да ће Садам бити осуђен на смрт.

Друге мањкавости (кршења права одбране, ускраћивање докумената и информација одбрани, кашњење са роковима у предаји докумената) већ су критиковане у извештајима угледних и утицајних западних организација за људска права, као што су „Амнести интернешенел” и „Хјуман рајтс воч”. Под лупу критике доспела је и велика америчка улога у организовању, финансирању и усмеравању оног што амерички и британски званични извори воле да зову „домаћим суђењем” за Садама Хусеина. Наиме, док су невладине организације и борци за људска права упозоравали да Садам у окупираном Ираку не може добити правично суђење, и да би са становишта правде било боље да се Садаму суди у Хагу, Вашингтон је инсистирао да Садаму суде Ирачани, односно да правда за Садама буде ирачка правда.

На овакву одлуку су свакако утицала и лоша искуства са суђењем Слободану Милошевићу у Хагу, односно страх Вашингтона да би Садам користио судницу у Хагу на исти начин на који је то чинио Милошевић, оптужујући свакодневно оне који су га извели пред суд и користећи се судницом као политичком позорницом. Постојао је вероватно оправдан страх да би Хусеинове политичке придике америчким окупаторима у Ираку подстрекавале оружану побуну у овој земљи, која је већ коштала неколико хиљада америчких живота. Међутим, у ирачком суду Американци су водили главну реч, ако ништа друго а оно зато што су још пре почетка процеса утрошили најмање 138 милиона долара на реновирање суднице и на тим од око 50 америчких, британских и аустралијских адвоката, истраживача, форензичара и архивара који, по оцени „Њујорк тајмса”, представљају „стварну моћ иза трибунала”.
Зато ће наредних дана вероватно бити и оспоравања, ако не Садамове кривице, а оно правичности његовог суђења и, још више, самосталности суда који га је осудио. Тим пре што су јучерашње прве реакције из Лондона могле деловати неумесно и тријумфалистички. Велика Британија не подржава смртну казну, па је већ због тога било необично одушевљено поздрављање казне вешањем од стране британских министара унутрашњих и спољних послова. Министар унутрашњих послова Џон Рид је чак рекао да је одлука суда „суверена одлука коју је донела суверена нација” и да је то „крајњи израз суверенитета Ирака”. Ово инсистирање на суверености земље чија је сувереност згажена када је нападнута и окупирана без сагласности Савета безбедности, концентрисаће пажњу америчких и британских противника рата у Ираку на то како је почела ратна авантура против које су се у међувремену окренуле јавности ових земаља.


Izvor: Politika / Љиљана Смајловић

Vešala za Sadama

Viši sud u Bagdadu osudio na smrt bivšeg iračkog predsednika



Kao što se i očekivalo, bivši irački predsednik Sadam Husein osuđen je juče na smrtnu kaznu vešanjem zbog zločina protiv čovečnosti. Viši sud je u obrazloženju presude naveo da je Sadam Husein, zajedno sa još sedmoricom optuženih, odgovoran za ubistvo 148 meštana sela Dudžail u junu 1982.

Na smrt su osuđeni i Sadamov polubrat i bivši šef obaveštajne službe Barzan al Tirkriti i šef nekadašnjeg Revolucionarnog suda Avad Hamed al Bandar, dok je na doživotnu robiju osuđen bivši irački potpredsednik Taha Jasin Ramadan.

Tokom izricanja presude, Sadam je stalno prekidao sudiju i vidno uznemiren uzvikivao - „Živeo Irak“ , „Alahu ekber“ (Alah je veliki) i „Neka dugo živi časni narod, smrt njegovim neprijateljima“. Po izricanju presude, Sadam se vidno tresao.

Žalbu odbrane, koja je automatska po statutu suda, u slučaju izricanja najteže kazne razmatraće devetočlano sudijsko veće i, ukoliko presuda bude potvrđena, smrtna kazna se mora izvršiti u roku od 30 dana. Sadam Husein je izjavio da želi da izađe pred streljački vod, a ne da bude obešen. SAD i Britanija su pozdravile izricanje smrtne kazne. Američki ambasador u Iraku Zelmaj Halizad je presudu opisao kao „kamen temeljac za Irak“. Britanski šef diplomatije Margaret Beket je istakla da su optuženi izvedeni pred irački sud i da su kažnjeni za zločine koje su počinili.

Advokati odbrane zatražili su ranije odlaganje izricanja presude i tvrdnjom da je ona tempirana da pomogne republikancima predsednika SAD Džordža Buša u predstojećim izborima za Senat.

Na početku izricanja presude, sudija je iz sudnice izbacio nekadašnjeg američkog državnog tužioca Remzija Klarka, zbog nepoštovanja suda. Organizacija za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešenel“ osudila je smrtnu presudu izrečenu Sadamu i dvojici njegovih saradnika, ocenjujući suđenje kao „nepravedno i ispunjeno ozbiljnim propustima“.

Negativne reakcije stigle su i iz Rusije. Šefovi spoljnopolitičkih odbora Donjeg i Gornjeg doma parlamenta Konstantin Kosačov i Mihail Margelov izjavili su da će smrtna kazna izazvati još veće podele u Iraku.

Vlasti u Bagdadu uvele su dodatne pojačane mere bezbednosti u pokušaju da se spreči izbijanje naslja. Vojska je u stanju pripravnosti, a vlada je vojnicima zabranila odsustvo, izlazak iz kasarni i najavila policijski čas u Bagdadu i u još dve pokrajine. U Tikritu, Sadamovom rodnom gradu, severno od Bagdada, oko 1.000 ljudi je, uprkos policijskom času, izašlo na ulice noseći fotografije „najvećeg sina tog grada“.

Život diktatora

Sadam Husein (69) bio je na čelu Iraka od 1979. do 2003. Uhapšen je 14. decembra 2003. u skloništu u Tikritu, gde se devet meseci skrivao od američko-britanskih snaga, koje su u martu te godine izvršile invaziju na Irak.

28. april 1937. - Sadam je rođen u selu Al Avdži, nedaleko od grada Tikrita.

Oktobar 1956. - Pridružuje pobuni protiv tadašnje probritanske rojalističke vlasti i postaje pripadnik militantnog krila u svearapskoj BAAS partiji.

Oktobar 1959. - Godinu dana posle pada monarhije učestvuje u neuspelom pokušaju atentata na iračkog premijera Abdela Karima Kasema, posle čega beži iz zemlje.

Februar 1963. - Vraća se u zemlju ubrzo nakon dolaska BAAS partije na vlast. Devet meseci kasnije ta partija je zbačena sa vlasti, a Husein je uhapšen i zatvoren.

17. Jul 1968. - Husein i pripadnici BAAS partije preuzimaju vlast u Iraku.

Mart 1975. - Kao potpredsednik Revolucionarnog komandnog saveta potpisao je dogovor o granici sa iranskim šahom Rezom Pahlavijem.

16. juli 1979. - Husein formalno preuzima vlast.

22. septembar 1980. - Započinje osmogodišnji rat sa Iranom.

16. mart 1988. - Iračke vlasti hemijskim oružjem ubile oko 5.000 civila Kurda u gradu Halabja.

20. avgust 1988. - Nastupilo je zvanično primirje u iransko-iračkom ratu.

2. avgust 1990. - Irak je izvršio invaziju na Kuvajt, zbog čega su UN uvele sankcije prema Iraku.

17. januar 1991. - SAD, V. Britaniija i Francuska pokrenule vazdušne udare na Irak kao odgovor na invaziju na Kuvajt. Nakon mesec dana, iračke snage su proterane i Kuvajt je oslobođen.

3. april 1991. - Savet bezbednosti UN naredio je Iraku da uništi hemijsko, biološko, nuklearno oružje, kao i projektile velikog dometa.

22. februar 1998. - U posetu Bagdadu dolazi Generalni sekretar UN Kofi Anan, a Sadam pristaje na inspekciju predsedničkih palata.

15. oktobar 2002. - Na referendumu, prema zvaničnim rezultatima, Sadama podržava sto odsto Iračana.



Izvor: Blic / A. Petrović