Po definiciji, sujeverje (superstitio – lat) predstavlja skup nerazumnih verovanja o uzroku i posledici, odnosno ubeđenje da je budućnost uzrokovana određenim radnjama, a sve bez logične uzročno-posledične veze.



U stvari, sva sujeverja su zasnovana na praktičnim razlozima. Svi narodi i zajednice još pre računanja vremena su imali svoje razloge da izmisle neku vezu između pojava u prirodi i posledica, iako zdravorazumska veza nikad nije pronađena. U svakom slučaju, broj sujevernih je neverovatnih 70 odsto, a u ostalih 30 odsto se ne ubrajaju oni koji nisu svesni da kucaju u drvo „da ne čuje zlo“.

Za svako sujeverje postoji priča ili legenda koja vam može pomoći da razumete zašto su ljudi povezivali pojave sa svojm srećom ili nesrećom. Najpraktičniji primer bi mogao biti predivni Olimp i njegove večne munje i sneg. Naime, čak i u letnjem periodu se mogu sa plaže u podnožju Olimpa videti grmljavina i tamni oblaci koji neprestano stvaraju utisak da se gore dešava nešto neljudsko. Kako stanovnici stare Grčke nisu mogli sebi da objasne zašto im je vruće a na 300 metara vazdušnom linijom su sneg i led, izmislili su čitavu religiju oko toga – moćni Zevs je taj koji nalaže da se elementarna nepogoda nikada ne završi. Tako su, dakle, objašnjavali ono što nisu mogli razumom da dokuče.

Kada bi se stanje na vrhu smirilo, pomislili bi da su oni nešto ispravno uradili i tako stvorili rituale koji se i danas proučavaju sa velikom pažnjom i koji izazivaju intrigu.

Postoje rituali koji nemaju dogmatski karakter ali mogu dosta da pomognu u sređivanju entropije modernog društva i pronalaženju rešenja za loše navike. Psiholozi smatraju da samoinicijativno nametanje rituala može dosta pomoći ako tražite (ili želite da povratite) mentalnu stabilnost. Ako kažete sebi da svake nedelje u 5 idete kod frizera, možete vremenom stvoriti utisak da vam to jako prija i razvićete disciplinu zbog koje ćete se osećati snažno i sigurno.

Rituali (sujeverja) na koje se najčešće oslanjamo su oni koji su se ukorenili širom planete i ne prave razliku među državama ili rasama. Da li ste se ikada zapitali zašto ne volite da prođete ispod merdevina ili zašto tražite detelinu sa 4 lista? Zašto ogledalo držite u rukama čvršće i pažljivije nego bebu? Onda ovako...

O petku 13. se zna dosta, ali možda se ne zna da je iz straha od broja 13 nastala fobija pod nazivom triskaidekafobija, i fobija od upravo petka 13. pod nazivom paraskevidekafobija. Zbog ovoga u Americi negde ne postoje 13. spratovi, 13. sedišta u autobusima, avionima i sl.

Japanci na ovo imaju odgovor sa brojem 4. Kod njih se reč „smrt“ izgovara kao i ovaj broj (shi) pa ga nerado koriste. Nikada ne poklanjaju stvari koje se sastoje iz 4 dela, a u firmama ne postoje vrata sa ovim brojem. Takođe, spratovi sa ovim brojem su obično prazni.

Ne volimo da prolazimo ispod meredevina jer su nekada osuđenike vešali o sedmu prečagu na merdevinama, a verovalo se da je smrt prelazna. Dakle, nemojte proći ispod merdevina ako vam je život mio. Takođe, u hrišćanstvu, merdevine sa tlom predstavljaju trougao svetog trojstva koje se ne sme narušiti. Dakle, izazivate sudbinu.

Verovanje da treba kucnuti o drvo „da ne čuje zlo“ ima korene u starom verovanju da duhovi žive u kori drveta i svako ko je dolazio da moljaka za nešto, morao je da ih prizove dodirivanjem kore. Ako bi im se želja ispunila, dolazili bi ponovo da kucnu o drvo kako bi se zahvalili i javili duhovima da je želja uslišena. Da ne bude sve tako sjajno, na ovo se nadovezuje i sledeće verovanje – oko drveća u šumama su živeli loši duhovi koji su bili ljubomorni na srećne ljude i da te zle duše ne bi čule želju i pobrinule se da se ne ostvari, ljudi su kucali po kori kako bi poremetili koncentraciju duhovima, odnosno, da bi im zaglušili uši.

Još jedno rasprostranjeno, možda i najupečatljivije verovanje je ogledalo koje donosi 7 godina nesreće ako ga slomite. Neko bi rekao da se razbilo ogledalo isto kao i tacna, ali ovo je u nekim krajevima (čak i u Srbiji) vrlo ozbiljna kletva. Kako postoje sujeverja i kletve koje su samoostvarive, ne bismo se igrali sa ovim.

Pre nego što su postojala ogledala koja možemo razbiti, ljudi su se ogledali u vodi. Svoj odraz su posmatrali kao svoj alter ego, i svako narušavanje harmonije u refleksiji bi, po njima, moglo da povredi i ličnost.

Stari Rimljani su verovali da se duša obnavlja na 7 godina, a ako bi neko razbio ogledalo (da bi ga razbio, mora da mu bude blizu da vidi svoj odraz) znači da je ubio i svoju dušu i morao je ponovo da čeka 7 godina kako bi mu se duša zacelila. Još uvek se ne zna da li su zbog toga ogledala nekada bila tako skupa i toliko zaštićena.

Japanci na skoro svaki ritual koji poznajemo imaju svoju repliku, ali njihove varijante uglavnom podsećaju na smrt, zašto je to tako, ne znamo. Oni ne vole da im glava bude na severu kada spavaju jer se tako polažu tela u grob; sakrivaju palčeve kada vide pogrebna kola; izbegavaju da čine ono što se radi na sahranama (mi ne nosimo cveće okrenuto negore jer se tako nosi na pogreb). Međutim, od svih sličnih, Japanci su malo i preterali – oni veruju da ako legnete odmah nakon jela, postajete krava.

Da li znate da nesvesno učestvujete u prenošenju sujeverja samo zato što su vam rituali poznati? Kada izađete iz kuće i zaboravite nešto, kažete nekome ko je sa vama da ne valja da se vratite. Pa sve i da vratite (i, po verovanju, odsedite nekoliko sekundi na stolici), pomažete održanju ovih nelogičnih ideja.

Hvatamo se za dugme kada vidimo odžačara, majke prosipaju vodu kada krećemo na ispit, kada vidimo trudnicu uštinemo nekoga pored sebe. Zašto bismo, zaboga, štipali nekoga kada vidimo ženu koja nosi dete u stomaku?

Za sedenje za stolom postoje najraznovrsnija verovanja. To datira odvajkada jer je porodica kao primarna društvena grupa oduvek cenila zajedništvo i pravila njegovog očuvanja. Tako da za stolom, u suštini, ništa osim jela ne treba raditi. Pa tako je zabranjeno pevati jer će vam muž biti lud. Ne znam kako se odražava na muškarce ili na one koje nemaju nameru da se udaju, ali tako kaže narod.

Zatim ne valja sedeti na ivici stola jer se dama nikada neće udati. Nož ne sme da se okreće tako da mu oštrica bude nagore jer to vuče nesreću (možda će se neko poseći). Hleb nipošto ne sme da okrene naopako jer to priziva svađu, ali ne valja ni ostavljati hranu u tanjiru jer to priziva svađu u porodici u kojoj obedujete.

Kada kažete „na zdravlje“, a to svi govorimo, vi izbacujete zle duhove (kugu) iz sebe, a pošto je kuga odnela pola Evrope, želite mu blagoslov (na engleskom se kaže „God bless you“). Bog će ga sačuvati, mučenika, od sigurne smrti.

Da li znate da postoje i rituali koje svakodnevno koristimo a nemamo apsolutno nikakva objašnjenja, osim pretpostavki.

Tako šešir i cipele ne smeju da stoje na krevetu u kome neko spava, kišobran se ne otvara u zatvorenom prostoru, pokupite novčić sa ulice ako je pismo, ako je glava nemojte.

Rituala je toliko da ih je nemoguće sve opisati, a pogotovo pronaći im izvor. Možemo koristiti neke od rituala ako nam se čini da pozitivno utiču na nas ali isto tako možemo upotrebiti kritički um savremenog čoveka i odbaciti praznoverja i ideje od kojih se plašimo mraka ili jedemo na silu da ne bi ostalo ništa u tanjiru.

Takav jedan savremeni um je rekao da je sujeverje religija budala, a Karl Marks je rekao da je religija opijum za narod.

Mi smo, dakle, budale na opijumu.

Izvor: Dajana Debić, B92

Sujeverje nije nikakva religija.
Može biti povezano sa religijom, ali ne mora.
Imam druga ateistu koji ima "srećno mesto u kladionici".  I mnogi drugi ljudi imaju neke svoje sitne rituale koji ih čine sigurnijim. Srećna olovka za ispite, srećno odelo za sklapanje posla, sa mundijala je poznat plavi džemper selektora Nemačke itd.

A kako nazivas ljude koji oko vrata nose krst i veruju da ce zbog toga "ziveti posle smrti" ?
Religija je verovanje u bozanstvo. Ako ljudi veruju da ce to sto oni urade doneti pozitivan rezultat
samo zato sto su oni to uradili onda oni veruju da su oni to bozanstvo.
kapiras ?
Isus Hrist je rekao " I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan. ", nazalost Isus nije nosio
zlatan krst oko vrata, nego je nosio krst svoje smrti zato sto nije mogao da napusti istinu.

Sujeverje je vrsta religije, bas kao sto je religija vrsta sujeverja.

Religija i sujeverje su oblici verovanja.
Verovanje je širi pojam koji obuhvata ova dva koji nisu isto. Postoje sličnosti ali mnoge razlike.
Religije su organizovani oblik verovanja. One imaju jasnu strukturu i stroga pravila. Religiju karakteriše tačno određeno učenje koje je isto kod svih pripadnika iste. Religije prate određene institucije i staleži itd.

Sujeverje je stvar isključivo pojedinca. Razlikuje se od čoveka do čoveka. Nema strogih pravila, učenja, organizacije, strukture, staleža...
Dakle razlike su jasne.

Ti mesas religiju sa religijskim organizacijama. Jedna osoba je religiozna ili nije bez obzira na religijsku organizaciju.
"hriscanstvo" nije vlasnistvo religijske organizacije i ta religijska organizacija nema autorsko pravo na tu religiju.
Lepo sam ti objasnio da svaki vernik koji veruje da ce svojim mislima, recima, delima doci do nekog nerealnog rezultata sebe smatra za bozanstvo, a ne to izmisljeno bozanstvo sa kojim ispira usta.
Religioznost je iskljucivo stvar pojedinca. Nema religija uticaj na pojedinca ako pojedinac nije rodjen da bude religiozan. Religija je kao i sujeverje, "duhovni proizvod" koji pojedinac kupuje ili ne.
Kako uopste mislis da kod sujeverja nema strogih pravila ?!? Sujeverje se prenosi sa generaciju na generaciju, bas kao i religija. Tacno se zna ko je i zasto religiozan bas kao sto se tacno zna ko je sujeveran.
Kao sto rekoh religioznost pojedinca blage veze nema sa "organizacijom, strukturom, stalezom", posto su te dimenzije pred nosom i onih koji nisu religiozni.
Recimo da ima preko 30000 hiljada "hriscanskih" religijskih denominacija i sve su razlicite po statutu, ali su
identicne po efektu - apsolutna zabluda.
Ima raznoraznih lopova, ali svi su i dalje - lopovi.

Religiske organizacije ulaze u sastav religije (makar u najvećem broju slučajeva), one nisu religija.
Ovde opet imaš uži (religiska organizacija) i širi (religija) pojam. Prvi je elemenat drugog.

Apsolutna zabluda. Nijedna religija nema odrednice za postojanje religijske organizacije, upravo zato na osnovu
jedne religije - "hriscanstvo" postoji preko 30000 razlicitih religijskih organizacija.
Religijska organizacija nema apsolutno nista sa religijom.
Da su farisej Pavle i otpali apostoli koji su stvorili "hriscansku" religiju, sektu farisejskog judaizma dali odrednice religijske organizacije tada bi religijska organizacija bila jedna jedina za tu jednu religiju.
Kapiras sta ti govorim ?
Ne moze organizacija "Adventista sedmog dana" da bude element "hriscanske" religije, nego su pojedini delovi
"hriscanske" religije element koji se nalazi u religiji "adventista sedmog dana" koji imaju svoju organizaciju.

"hriscanska" religija je jedna jedina recenica koja glasi  "Ja verujem da je Isus Hrist - Gospod Bog"
sve ostalo su modifikacije utemeljene na toj recenici.

Jedinstvena hrišćanska religije više ne postoji.
Ona se podelila na druge religije.
To što svaka od njih želi sebe da proglasi izvornom i jedino ispravnom je druga priča.

Religiska organizacija je npr.  crkva.
Crkva nije isto što i religija. Ona je jedan od njenih elemenata.

No da ostavimo to po strani, i iz ovog objašnjenja religije što si dao opet proizilazi jasna razlika između nje i sujeverja. A to je ono što nas ovde zanima.
Po tebi hrišćanin je onaj koji veruje u Isusa, i niko drugi. Dakle, da bi pripadao nekoj religiji moraš verovati u tačno određenu stvar.
Sa druge strane sujeveran je onaj koji veruje da nešto (nije bitno šta), ima nekakav uticaj na njegovu sreću. Nema nikakvog određenja, što znači da nije isto što i religija.

Sve u stvarnosti je singularno, tako da je sve razlicito, verovanje je samo jedna dimenzija ali je sve unutar te jedne dimenzije razlicito. Znaci ako gledamo na verovanje religija i sujeverje su jedno, ako gledamo na vrste verovanja onda su sujeverje i religija razliciti.
Kao verovanje i religija i sujeverje su odnos prema necemu sto ne postoji u materiji i nikada se nije desilo.
Ponasanje vernika religije i sujevernih i njihovom odnosu prema necemu sto moze uticati na desavanja u njihhovim zivotima su razlicita ali rezultat koji daju ta razlicita vrsta verovanja je identican - nepostojeci.

Ja ne bi ni religiozne osobe ni sujeverne osobe nazvao budalama ali su i jedni i drugi ubedjeni da imaju kontrolu nad svojom sudbinom.
Pokusao sam da ti objasnim da u stavu i jednih i drugih centralno mesto predstavlja ego gde je sujeverna osoba
ta koja kontrolise svoju sudbinu bas kao sto religiozna osoba ta koja kontrolise svoju sudbinu.

Nije vrsta. xD Religija je vrhunsko sujeverje. xD