Pa... onda JK+13?

Mozda zato?

MOĆ SUJEVERJA

Rituali teraju strah!

Crna mačka, potkovica, slomljeno ogledalo, petak 13, detelina sa četiri lista... samo su neki od pojmova kojima se pripisuje magijsko dejstvo, a u koje veruje veliki broj ljudi. Poseban fenomen predstavlja ekspanzija sujeverja širom sveta početkom 21. veka. Istorijsko razdoblje koje predstavlja vrhunac naučne i tehničke revolucije, suprotno očekivanjima, istovremeno je i doba procvata sujeverja



Magijski rituali i različita verovanja, u svojoj suštini, dokaz su ljudske bespomoćnosti. Svim pojavama koje ne zna da objasni čovek pripisuje magijska svojstva, objašnjava kulturolog Zorica Tomić

"Ako vam crna mačka pređe put, to znači da je jadna životinja negde krenula" - Gručo Marks


Lični rituali, predmeti koji donose sreću, predznaci da će se desiti nešto dobro ili loše... Sujeverje je staro koliko i ljudski rod, deo je svakodnevice miliona ljudi, a definiše se kao verovanje da su događaji u budućnosti uzrokovani radnjama sa kojima nisu u logičnoj uzročno-posledičnoj vezi.

Nema čoveka koji ne priželjkuje deo sreće samo za sebe, tako da sujeverju nisu odoleli ni vrhunski sportisti, umetnici, pa ni naučnici. Određeni događaji i predmeti vekovima su opstali kao simboli koji najavljuju određene događaje. Press Magazin je pokušao da otkrije poreklo određenih verovanja.

Kulturolog Zorica Tomić objašnjava da je poreklo sujeverja teško smestiti u određeno vremensko razdoblje. Čovek je imao potrebu da veruje otkad zna za sebe.

Ljudska bespomoćnost

- Magijski rituali i različita verovanja, u svojoj suštini, dokaz su ljudske bespomoćnosti. Svim pojavama koje nije znao da objasni čovek je pripisivao magijska svojstva. Kako je ljudsko znanje napredovalo, tako su se i verovanja menjala. Veliki doprinos uobličavanju ljudske svesti dala je religija, kao uređeni sistem verovanja. Međutim, religija je kolektivnog karaktera. Zajedničko svim verama je potčinjavanje pojedinca idejama kolektiva. Svaki pojedinac ipak je želeo privilegovano mesto u tom sistemu. Sujeverje upravo i počiva na tim individualnim verovanjima u predmete ili rituale koji pretkazuju sreću pojedincu - kaže Tomićeva.

Sujeverje samo potvrđuje nepoverenje u sopstvenu vrednost. Bilo da je reč o kolektivno prihvaćenim obredima u kojima pojedinac dobija potvrdu za svoje moralno delovanje, ili o ličnim ritualima na kojima počiva sopstveni sistem vrednosti - osnovu oba modela ponašanja čini osećaj bespomoćnosti.

Detelina sa četiri lista

Postoji nekoliko legendi koje prate ovu biljku. Jedna od njih je da je Eva ponela sa sobom detelinu sa četiri lista kad je napuštala raj. Drugo verovanje potiče od starokeltskih sveštenika u Engleskoj, druida, koji su smatrali da detelina sa četiri lista ima magijska svojstva. Oni su smatrali da svako ko pronađe detelinu sa četiri lista dobija sposobnost da vidi zla bića kao što su veštice i đavoli.

Postoji tumačenje i da detelina sa četiri lista donosi sreću jer predstavlja solarni ili sunčev krst, koji se kao simbol koristio pre pojave hrišćanstva. Ljudi su nekada koristili sunčev krst za orijentaciju jer su linije ukazivale na strane sveta.

- Svi predmeti i rituali u koje se veruje trebalo bi da donesu sreću, tako da je njihova osnovna funkcija u stvari zaštitna. Pomanjkanje vere u sopstvenu snagu i mogućnosti nadomešćuje se verom u nešto što je van čoveka. Takav stav potiče iz faze predlogičkog mišljenja. Ljudi su podložni sugestiji, tako da ukoliko dovoljno veruju i ubede sebe u istinitost predskazanja, velika je verovatnoća da će im se upravo i desiti ono što očekuju. To je jedan od razloga zašto sujeverje opstaje - navodi naša sagovornica.

Poseban fenomen predstavlja ekspanzija sujeverja širom sveta početkom 21. veka. Istorijsko razdoblje koje predstavlja vrhunac naučne i tehničke revolucije, suprotno očekivanjima, istovremeno je i doba procvata sujeverja.

- Nauka i tehnika su donekle demistifikovale religiju. Ona je izgubila svoj primat u objašnjavanju sveta i određivanju normi ponašanja. Čoveku je data velika sloboda, koju on nije u stanju da iskoristi. Sa druge strane, individualizam jača. Pojedinac smatra da zaslužuje povlašćen položaj u odnosu na druge i očekuje deo lične, samo njemu namenjene sreće. Danas postoje drevne tajne koje nisu rasvetljene, najave apokalipse, prirodne katastrofe. Sve to predstavlja podlogu za različita verovanja. Otuđenosti i haotičnost sveta u kome živimo nagoni čoveka da uspostavi sopstvena verovanja, a to je sujeverje. Sve veći broj kockarnica, na primer, svedoči da se ljudi danas više nego ikada ranije nadaju da su baš oni miljenici sreće - objašnjava Tomićeva.

Kucanje u drvo

Ovo sujeverje naročito je rasprostranjeno u Srbiji. Svaki put kad neko prokomentariše nešto dobro ili se dogodi neki povoljan preokret, on kucne o drvo i obično kaže: Da ne čuje zlo.

Poremećaji

Psiholog Marija Savić smatra da osnovu verovanja čini potreba čoveka da se deklariše kao društveno biće. Religija i sujeverje su suprotne pojave, koje imaju dosta zajedničkih odlika.

- Preterano je reći da su sujeverne osobe slabe ličnosti. Mnogi uspešni ljudi imaju sopstvene rituale ili verovanja, a za njih ne možemo reći da su psihološki slabe osobe. Postoje kolektivna verovanja, koja predstavljaju deo tradicije, ali i lična. Ljudima je često potrebna potvrda ispravnosti njihovih dela ili uverenje da će sve biti u redu. Sujeverje često nema veze sa obrazovanjem, ali vlada mišljenje da je rasprostranjenije kod manje obrazovanih ljudi. Međutim, svim ljudima je zajednička težnja ka sreći i uspehu, a prirodna reakcija je želja da se loši događaji izbegnu - objašnjava Savićeva.

Ritual se zasniva na starom verovanju da su bogovi živeli u drveću koje je raslo po šumama. Kad je neko dolazio da moli bogove za zaštitu, morao bi da dodirne koru drveta. Ako bi mu se ta želja kasnije ispunila, on je ponovo dolazio do istog drveta da kucne u njega, što je bila poruka bogu da je molba uslišena, ali i gest zahvalnosti.

Postojalo je verovanje da oko drveća obilaze duhovi koji su ljubomorni na ljudsku sreću. Kucanje o drvo imalo je zadatak da stvori buku kako oni ne bi čuli da li je želja ispunjena.

Pristup tumačenju određenih simbola ima veoma važnu ulogu u definisanju ličnosti. Svako preterivanje ukazuje na poremećaje, koji često mogu da dovedu do bolesti.

- Bezazlena sujeverja, koja se ne shvataju previše ozbiljno, normalna su pojava. Ona su se održala iz potrebe ljudi da pobede neizvesnost, ali čovek je izuzetno sugestibilno biće. Eksperimantalno je dokazano da je ljudska podsvest, iako nedovoljno istražena, veoma moćna. Ljudsko ponašanje moguće je modifikovati pozitivno ili negativno. Kod negativnog tumačenja nekih naizgled banalnih događaja može doći do blokade, straha ili panike. Verovanje da određeni predmet ili ritual donosi sreću deluje stimulativno i uliva samopouzdanje. Ipak, preterano ubeđenje da baš u tom predmetu ili radnji leži ključ nečije sreće ili uspeha predstavlja nerealno tumačenje pojava. Sve dok se posmatra iz pozitivnog ugla, verovanje je konstruktivno, međutim, negativna ubeđenja mogu da ugroze normalno funkcionisanje - objašnjava naša sagovornica.

Opšte prihvaćena sujeverja, kao što su verovanje da potkovica, detelina sa četiri lista ili zečja šapa donose sreću, ne predstavljaju veliku opasnost, jer je i verovanje u njih simbolično. Problem predstavlja vezivanje za sistem simbola ili radnji koje pojedinac individualno stvara.

- Tumačenje pojava i predmeta sopstvenim metodama, koje se razlikuju od opšte prihvaćenih, može da predstavlja problem. Pojedinac, usled nezadovoljstva ili nedostatka samopouzdanja, počinje opšte pojave da doživljava lično. Dolazi do formiranja sopstvene realnosti, u kojoj vladaju posebne zakonitosti i svako urušavanje tog poretka može imati ozbiljne posledice. Važno je uzroke uspeha i neuspeha pronaći u sebi, a ne u nečemu van nas - zaključuje Savićeva.



Izvor: Press

Zečja šapa

Zečja šapa donosi sreću onome ko je nosi, ali to mora da bude zadnja leva šapa, da se nosi u levom džepu, a posebno veliku snagu ima ako je tog zeca ubila razroka osoba u noći punog meseca. Pretpostavka je da ovo verovanje potiče iz vremena kada su ljudi zečevima pripisivali dobre i loše osobine. Zečevi izlaze noću da se hrane, a ljude je posebno zbunjivalo što neke vrste leti imaju smeđe, a zimi belo krzno.

Brzina je glavna karakteristika zečeva, pa je njihovim zadnjim šapama pripisivana velika moć. Zadnje šape zečevi provlače ispred prednjih, pa se verovalo da im one pokazuju put kojim mogu da pobegnu od opasnosti. To je stvorilo verovanje da zadnje šape imaju magijsku moć i pomažu ljudima da izbegnu svaku opasnost.

Moć crne mačke

Verovanje u magiju crne mačke potiče iz 17. veka, kada je Engleskom vladao kralj Čarls I. Kraljev omiljeni ljubimac bila je crna mačka, koju je toliko voleo da joj je obezbedio posebnu stražu. Kada se mačka razbolela i uginula za Čarlsa I je sve krenulo naopako - sledećeg dana svrgnut je sa vlasti i uhapšen.

Posle tog događaja stvorena je legenda u kojoj su crnim mačkama pripisane mistične moći. Ove životinje su na brodovima držane pre svega da bi miševi bili "pod kontrolom", ali im je uskoro pripisana i moć uticaja na sudbinu broda. Ukoliko bi neko bacio mačku preko ograde broda ili ako bi ona sama pala u more, to bi značilo da će i brod završiti na dnu mora. Mornari su počeli da tumače svoju sudbinu na osnovu ponašanja mačke. Kad mačka, recimo, priđe nekom od njih, to je značilo da će ga pratiti sreća, a ako mu priđe samo do pola puta pa se onda vrati, bio je to loš znak.

Ova verovanja preuzele su od mornara i njihove porodice. Dalji razvoj verovanja uobličio je ono što je i danas rašireno kod mnogih naroda, pa i našeg. Onoga dana kad se mornar pripremao za put ukućani su gledali kakvu će mu sreću proreći crna mačka, jer se verovalo da ona zna šta ga čeka. Ako bi krenula od njega ka vratima, pokazujući mu simbolično put, bio je to dobar znak i on je polazio bezbrižan, ali ako bi mu presekla put to je značilo da mu ne savetuje da krene jer ga na putu čeka nesreća.

Potkovica donosi sreću

Verovanje da potkovica donosi sreću povezano je sa simbolima polukruga i mesečevog srpa. U ranijim religijama verovalo se da polukružni oblik poseduje magijske moći i da ima sposobnost zaštite. Južnoamerički Indijanaci gradili su stepeništa i tremove svojih hramova u obliku polukruga. Ruševine Stounhendža pokazuju da su druidi, koji su obožavali sunce, gradili objekte polukružnog oblika. Tokom srednjeg veka crkve i javne zgrade imale su prozore i mnoge detalje na fasadama u obliku polukruga, jer je postojalo verovanje da ovaj oblik štiti od zlih sila.

Konje su počeli da potkivaju Grci u 4. veku. U to vreme konji su bili svete životinje, pa su njihove potkovice smatrane za predmete koji donose sreću. Potkovice su pravljene od gvožđa, za koje se verovalo da je čvrstinu dobilo od veštica.

Doskora su potkovice pravljene isključivo sa sedam rupa za eksere, jer se verovalo da taj broj ima magijsku moć.

Postoje dva verovanja kako treba okačiti potkovicu. Po jednom, ona treba da bude okrenuta otvorom nagore, pa ako joj se neki neoprezni đavo suviše približi, on će biti uvučen njenom magijskom snagom u taj otvor i uništen. Po drugom verovanju, potkovicu treba okrenuti otvorom nadole, kako bi se sreća iz nje stalno prosipala, pa tako neprekidno sprečavala da đavo pređe prag i uđe u kuću.

Prolazak ispod merdevina

Verovanje potiče iz Azije, gde su osuđenike na smrt vešali tako što su konopac vezivali za sedmu prečagu merdevina prislonjenih o stablo drveta. Verovalo se da je smrt prelazna, pa su ljudi izbegavali da prolaze ispod tih merdevina jer su verovali da će tako smrt preći i na njih.

Merdevine imaju mnoga simbolička značenja. Egipćani su im pripisivali pozitivne mistične osobine, jer su verovali da je njihov bog sunca Oziris spasen merdevinama kad je bio zarobljen od strane duhova tame. Male merdevine stavljane su u grobove egipatskih kraljeva kako bi im pomogle da se popnu na nebo.
Jedno od objašnjenja je da merdevine, kad se naslone na zid, čine trougao sa podom i zidom, što je simbolizovalo život ili boga. Simbol je smatran za svetinju, pa bi prolazak kroz njega bio skrnavljenje svetinje. Zato se verovalo da će svakoga ko prolaskom kroz ovaj trougao pokaže nepoštovanje svetinje snaći zaslužena kazna.


Izvor: Press

Razbijeno ogledalo, sedam godina nesreće

Verovanje je vezano za primitivno shvatanje da ljudski odraz predstavlja njegovu dušu. Ljudi su verovali da ako bi na bilo koji način povredili svoje drugo ja, povredili bi sami sebe. Analogija je preneta i na staklena ogledala.

Stari Rimljani verovali su da se život čoveka obnavlja svakih sedam godina, a pošto je razbijanjem ogledala taj život bio ugrožen, trebalo je čekati celih sedam godina da bi se on obnovio.

Ovo sujeverje, kao i većina drugih, zasnovano je na praktičnim razlozima. Staklena ogledala su nekada bila veoma skupa, pa je njihovim vlasnicima dobrodošlo verovanje koje bi pomoglo da ona što duže ostanu cela.

Petak 13.

Postoji više tumačenja porekla ovog verovanja. Pretpostavlja se da je Eva ponudila jabuku Adamu u petak, da je u petak započeo veliki potop, zatim da je gradnja Vavilonskog tornja prekinuta u petak, pa da je Isus Hristos razapet u petak, a na tajnoj večeri bilo je 13 ljudi. Jedan od razloga za verovanje da je petak 13. baksuzan dan potiče iz 14. veka, kada je Filip IV naredio hapšenje templara. Trinaestog oktobra 1307. godine veliki broj vitezova ovog reda je uhapšen i mučen u zatvorima.

Petak je smatran za važan dan i pre nego što je Biblija napisana. Ljudi su se petkom posvećivali posebnim ritualima, u kojima su pozivali svoja božanstva i molili ih za dobru žetvu, zdravlje i sreću. Oni koji su radili toga dana smatrani su za proklete i verovalo se da će im se to nepoštovanje božanstava osvetiti.

Petak su nekada ljudi zvali i veštičji sabat, jer se verovalo da se svakog petka 12 veštica sastajalo sa đavolom i stvaralo savez 13 zlih duša. To je objašnjenje verovanja da se petak i broj 13 smatraju najgorom mogućom kombinacijom.

Iracionalni strah od broja 13, inače, ima svoj naziv: to je triskaidekatriafobija, a paraskevidekatriafobija je strah od petka 13.

JELENA ŠOŠIĆ


Izvor: Press

Sujeverje je odlicna stvar. Odes kod gatare, kaze ti da te zena vara, dodjes kuci, polomis joj ruke i noge... i nikada joj (vise) ne padne na pamet da te prevari.

Ili, jos bolje...kresnes ciganku i dobijes triper. Al' nema veze, barem si razbio maler.

Ipak, vrhunac su oni "Telekom manijaci", koji resavaju svoje akutne probleme caskanjem sa slusalicom, uporno pokusavajuci da dobiju jedan od onih 0900... brojeva.

Ma, samo nek' je hleba i igara...

onda kresnes zenu, pa gledas koji prijatelj/komsija ce da dobije triper.

Sujevernost i tome slicno je jedan od simptoma dusevnih bolesti a posto se toga jako plasim onda "pokusavam " da nebudem 

1. Crna macka donosi nesrecu
2. Razbijeno ogledalo - sedam godina nesrece
3. Detelina sa cetiri lista
4. Petak, trinaesti (znate li šta je triskaidekafobija i paraskevidekatriafobija?)
5. Potkovica
6. Kucanje o drvo
7. Zecja šapa
8. Prolazak ispod merdevina

Za svako od navedenih verovanja postoji mnogo izvora informacija. Koje je tacno? Ko zna! Ja sam ovde uglavnom koristio tumecenja koja sam pronašao u jednoj staroj knjizi, koja se zove "SUPERTITIOUS? HERE'S WHY" a napisali su je Julie Forsyth Batchelor i Claudia de Lys. Objavljena je 1954. godine u izdanju Scholastic Book Services.

Crna macka donosi nesrecu

E. Redford (E. Radford) opisuje u Enciklopediji sujeverja istorijat ovog verovanja, ciji je koren u Engleskoj, kojom je tada vladao kralj Carls I. Njegov strah da ce izgubiti svog ljubimca, jednu crnu macku, bio je toliki da je naredio da je cuva posebna straža. Onoga dana kad se macka razbolela i uginula, za vladara je sve pošlo naopako pa je vec sledeceg dana izgubio vlast i bio uhapšen.

Verovatno je od tog dogadaja stvorena legenda u kojoj su crnim mackama pripisane misticne moci. Ove životinje su na brodovima držane pre svega da bi miševi bili “pod kontrolom”, ali im je uskoro pripisana i moc uticaja na sudbinu broda, analognu onoj koju je imala i na sudbinu kralja Carlsa I - ako bi neko bacio macku preko ograde broda ili ako bi ona sama pala u more, to bi znacilo da ce i brod završiti na dnu mora (što je u skladu sa principima simpateticke magije). Uskoro su i mornari poceli da tumace svoju sudbinu na osnovu ponašanja macke. Kad macka, recimo, pride nekom od njih, to je znacilo da ce ga pratiti sreca, a ako mu pride samo do pola puta pa se onda vrati, bio je to loš znak.

Ova verovanja preuzele su od mornara i njihove porodice, pa je u svakoj kuci sa bar jednim mornarem držana crna macka. Smatralo se da ona “cuva kucu” od nesrece koja bi na moru mogla da zadesi moreplovca. Ovo verovanje do te mere je bilo izraženo, da su crne macke smatrane za pravu dragocenost, pa se dogadalo i da budu predmet krade.

Dalji razvoj verovanja uoblicio je ono što je i danas rašireno kod mnogih naroda, pa i našeg. Onoga dana kad se mornar pripremao za put, ukucani su gledali kakvu ce mu srecu “proreci” crna macka jer se verovalo da ona zna šta ga ceka. Ako bi krenula od njega ka vratima, pokazujuci mu simbolicno put, bio je to dobar znak i on je polazio bezbrižan, ali ako bi mu “presekla” put to je znacilo da mu ne savetuje da krene jer ga na putu ceka nesreca.

Takode je postojalo i verovanje da je crna macka služila kao pomocnik ili maskota vešticama, i da se pretvarala u davola pošto bi im odslužila sedam godina.

Verovanje da macka ima devet života potice još od starih Egipcana, koji su obožavali macke. Oni su se divili njihovoj vitalnosti i sposobnosti da prežive pad sa velike visine, pa je iz toga proisteklo verovanje da macke imaju devet života.

Zašto baš devet? Macka je, kao objekat obožavanja, dovedena u vezu sa njihovim tadašnjimm Trojstvom, koje su cinili Majka, Otac i Sin. Tri puta tri bio je najviši izraz iskazane casti, pa je tako stvoreno verovanje da macka ima devet života

Razbijeno ogledalo - sedam godina nesrece

Ako razbijete ogledalo, nesreca ce vas pratiti sledecih sedam godina!

Verovatno je da bi ovo verovanje danas moglo da se koriguje, tako da se "smanji kazna" onome ko razbije ogledalo, jer je sedam godina zaista mnogo vremena. Ipak, ono i dalje postoji u istom obliku u kome je i zaceto.

Prva ogledala koja je covek koristio, istini za volju, nisu ni mogla da se razbiju, jer ih je cinila mirna površina vode. Bez naucnog znanja o prirodi, covek je mislio da je njegov odraz, koji je video na površini jezera ili bare, bio njegovo drugo "ja", ili njegova druga duša. On se plašio da bi, ako bi uznemirio to svoje "drugo ja", na neki nacin time povredio sam sebe. Kad su kasnije napravljena staklena ogledala, njihovo razbijanje znacilo bi i ozbiljnu povredu svoje duše.

Stari Rimljani su verovali da se covekov život "obnavlja" svakih sedam godina. Pošto je razbijanjem ogledala taj život bio ugrožen, trebalo je cekati celih sedam godina da bi se on obnovio.

I ovo sujeverje, kao i vecina drugih, zasnovano je na prakticnim razlozima. Staklena ogledala su nekada bila veoma skupa, pa je njihovim vlasnicima dobro došlo verovanje koje bi pomoglo da ona što duže ostanu citava.

Detelina sa cetiri lista

Postoji nekoliko legendi koje prate ovu biljku. Jedna od njih je da je Eva ponela sa sobom detelinu sa cetiri lista kad je napuštala raj. Ipak, mnogo pre nego što se pojavila prica o Adamu i Evi, Druidi (starokeltski sveštenici) u Engleskoj su verovali da detelina sa cetiri lista ima magijska svojstva. Jedno od tih verovanja bilo je da svako ko pronade detelinu sa cetiri lista, dobija sposobnost da vidi zla bica kao što su veštice i davoli, pa da tako može da ih izbegne.

Prema drugom tumacenju, za detelinu sa cetiri lista verovalo se da donosi srecu zato što ona predstavlja krst, ali ne kao religijski simbol (jer se on u hrišcanstvu pojavio tek u trecem veku posle Hrista) nego kao Solarni ili Suncev krst. Naime, ljudi su nekada koristili Suncev krst za orijentaciju: jedna prava linija krsta pokazivala je na mesto na kome Sunce izlazi ili zalazi (kao istok ili zapad), a druge dve pokazivale su sever i jug. Presek ovih linija cinio je Solarni krst.

U stvarnosti, detelina sa cetiri lista je zapravo kao i obicna detelina, samo sa degenerisanim genom koji odreduje broj listova. Potražnja za ovim simbolom srece danas je tako velika da su neke uzgajivacnice uspele da odgaje sorte deteline u kojima se ovaj degenerisani gen veoma cesto javlja, pa tako danas možete da kupite seme od njih i da tako imate celu baštu punu "srece"!

Petak, trinaesti

Smatra se da je petak, kad pada trinaestog dana u mesecu, nesrecan dan za sve ljude osim za one koji su rodeni u petak, trinaestog - za njih je to onda srecan dan!

Danas se pominje mnogo korena od kojih potice verovanje da je petak nesrecan dan. Jedno od njih je da je Eva ponudila jabuku Adamu u petak, drugo da je u petak zapoceo Veliki potop, zatim da je gradnja Vavilonskog tornja prekinuta u petak, pa da je Isus Hristos razapet u petak (a na tajnoj veceri je bilo 13 ljudi), i tako dalje.

Inace, još pre nego što je Biblija bila napisana, petak je smatran za važan dan. Ljudi su se petkom posvecivali posebnim ritualima, u kojima su pozivali svoja božanstva i molili ih za dobru žetvu, zdravlje i srecu. Oni koji su radili toga dana smatrani su za proklete, i verovalo se da ce im se to nepoštovanje božanstava osvetiti.

Petak se nekada ljudi zvali i "Vešticji Sabat", jer se verovalo da su se svakog petka dvanaest veštica sastajale sa djavolom - a to je trinaest zlih duša na jednom mestu, dovoljno da se nacini zlo. Zato se spoj petka i trinaestog u mesecu smatra najgorom mogucom kombinacijom.

Triskaidekafobija i paraskevidekatriafobija

Triskaidekatriafobija je iracionalni strah od broja 13, a paraskevidekatriafobija je strah od od petka, trinaestog. Terapeut Donald Dozi (dr. Donald Dossey), cija specijalnost je lecenje iracionalnih strahova kod ljudi, uverava svoje pacijente da ce biti izleceni ako nauce da tecno izgovore ovu rec napamet. Zanimljivo, ali izgleda da kod velikog broja njegovih pacijenata ovo funkcioniše. Tim ljudima je verovatno potrebno samo malo sugestije da bi se oslobodili svojih strahova.

U petak, trinaestog oktobra 2000. godine održana je promocija knjige "Da li postoje stvari koje ne postoje". Da bi simbolika bila potpuna, promocija je zapocela tacno u 19.06 casova, jer je to vreme u znaku tri šestice - 6 casova i 66 minuta posle podne.

Ako pitate zašto - odgovoricu pitanjem: a zašto da ne?

Da li je trinaesti, kad pada u petak, zaista nesrecan dan? Kao što lepo rece Robert Tod Kerol, mogao bi da bude - ako verujete u to. Neka prorocanstva su samoostvariva

Potkovica

Verovanje da potkovica donosi srecu potice od verovanja u simbole polukruga i Mesecevog srpa. U ranijim religijama verovalo se da polukružni oblik poseduje magijske moci i da ima sposobnost zaštite. U antickom Juhatanu i Peruu, hramovi su gradeni tako da su imali ulazno stepenište i trem u obliku polukruga, a slicna praksa je bila i u Španiji. Ruševine Stounhedža takode pokazuju da su Druidi (starokeltski sveštenici), koji su obožavali Sunce, gradili objekte polukružnog oblika. Tokom Srednjeg veka, crkve i javne zgrade imale su prozore i mnoge detalje na fasadama u obliku polukrugova, jer je postojalo verovanje da ovaj oblik štiti od zlih sila.

Konje su poceli da potkivaju Grci u 4. veku. U to vreme konji su bili svete životinje, pa su njihove potkovice smatrane za predmete koji donose srecu. Potkovice su pravljene od gvožda, za koje se, uzgred, verovalo da je cvrstinu dobilo od veštica.

Doskora su potkovice pravljene iskljucivo sa sedam rupa za eksere, jer se verovalo da taj broj ima magijsku moc. Zato nije nikakvo cudo što su stari Grci i Rimljani držali potkovice zakucane na zidove ili iznad vrata kako bi im donosile srecu i štitile ih od svakog zla.

Postoje dva razlicita verovanja kako treba okaciti potkovicu. Po jednom, ona treba da bude okrenuta otvorom nagore, pa ako joj se neki neoprezni davo suviše približi, on ce biti uvucen njenom magijskom snagom u taj otvor i uništen. Po drugom verovanju, potkovicu treba okrenuti otvorom nadole, kako bi se sreca iz nje stalno prosipala (narocito ako je okacena iznad vrata), pa tako neprekidno sprecavala da davo prede prag i ude u kucu.

jos jedan koren verovanja u to da potkovica donosi srecu:

Pre mnogo vekova, Arapi su pustinju prelazili na konjima i, kad bi konj izgubio potkovicu ili kad bi ona pukla, to je moglo nesrecnu životinju i njenog vlasnika da košta života, jer konj nije mogao da nastavi put po tlu koje je mestimicno bilo kamenito. Ako bi u takvoj situaciji konjanik pronašao svoju (ili tudu) izgubljenu potkovicu, zaista je imao razloga da se raduje, jer bi mu ona spasila život! Ona bi mu tada zaista donela srecu.

Kucanje o drvo

U našim krajevima je ovo najzastupljeniji vid sujeverja. Svaki put kad neko prokomentariše nešto dobro ili se dogodi neki povoljan preokret, on kucne o drvo i obicno kaže "da kucnem o drvo, da ne cuje zlo".

Ovo se zaniva na starom verovanju da su bogovi živeli u drvecu koje je raslo po šumama. Kad je neko dolazio da moli nekog od tih bogova za nešto, ritual je zahtevao da on najpre dodirne koru drveta. Ako bi mu se ta želja kasnije ispunila, on je ponovo dolazio do istog drveta da kucne u njega, što je bila poruka bogu da je molba urodila plodom, a u isto vreme i njegov gest zahvaljivanja za ispunjenu molbu.

Istovremeno je postojalo i verovanje da oko drveca oblecu i duhovi koji su ljubomorni na ljudsku srecu i koji su cinili sve da osujete svaki dobar razvoj dogadaja. Kucanje o drvo je imalo i tu svrhu da "zagluši uši" tim duhovima, kako oni ne bi culi da je želja ispunjena.

Zecja sapa

Ako je verovati ovoj sujeverici, da bi zecja šapa donela srecu onome ko je nosi, to mora da bude njegova zadnja leva šapa, da se nosi u levom džepu, a posebno veliku snagu ima ako je tog zeca ubila razroka osoba u noci punog meseca! Ipak, kad negde kupite zecju šapu, to je obicno prednja šapa (ona je manja pa je prakticnija za nošenje), a ko je i kada ubio zeca - to vam verovatno nece ni biti važno (a još manje nesrecnom zecu).

Verovatno je da je ovo sujeverje nastalo u staro vreme, kad su ljudi zecevima pripisivali i dobre i zle osobime. Ove životinje su umiljate kad se pripitome, ali je podozrenje izazivalo to što su u nocima kad je mesec jako sijao, izlazili da se hrane. Posebno je zbunjivalo ljude to što neke vrste zeceva leti imaju smede, a zimi belo krzno.

Snaga zecjih zadnjih nogu je impresivna, narocito kad oni brzo trce, a pritom oni zadnje šape cak provlace ispred prednjih, kao da ce im one "pokazati put" kojim mogu da pobegnu od opasnosti. Moguce je da je to stvorilo kod ljudi uverenje da zadnje šape imaju magijsku moc da izbegnu svaku opasnost.

Prolazak ispod merdevina

U nekim azijskim zemljama, osudenike na smrt su vešali tako što su konopac vezivali za sedmu precagu merdevina prislonjenih o stablo drveta. Pošto se verovalo da je smrt "prelazna", ljudi su se dobro cuvali da ne prolaze ispod tih merdevina jer su verovali da ce tako i oni "uhvatiti" smrt.

Merdevine su simbolizovale razlicite stvari u raznim kulturama. Egipcani su im pripisivali pozitivne misticne osobine, jer su verovali da je njihov bog sunca Oziris spašen merdevinama kad je bio zarobljen od strane Duhova tame. Zbog ovoga su male merdevine stavljane u grobove egipatskih kraljeva, kako bi im pomogle da se popnu na nebo. I dan-danas neki Egipcani nose male modele merdevinama jer veruju da ce im one doneti srecu.

U drugim krajevima sveta, ljudi iz razlicitih razloga izbegavaju da produ ispod merdevina. Jedan od korena ovog obicaja zasniva se na tome da su merdevine, kad se naslone na zid, cinile trougao sa podom i zidom, što je simbolizovalo život (ili boga), a taj simbol je smatran za svetinju pa bi prolazak kroz njega bio skrnavljenje svetinje. Zato se verovalo da ce svakoga ko prolaskom kroz ovaj trougao pokaže nepoštovanje svetinje, snaci zaslužena kazna.

redovno kucam u drvo i ne bih voljela da slomim ogledalo(ne zbog prakticnog razloga)

ne volim da mi crna macka predje put,mada se mnogo i ne opterecujem ukoliko i predje...poslije nekoliko trenutaka i zaboravim na to.

a svidja mi se objasnjenje zasto kuckamo u drvo,a za koje jesam znala vec dugo.

potpuno mi je poetsko objasnjenje da su stari Sloveni vjerovali da u drvetu zive dobri duhovi,vile ili bogovi...koje prizivamo na taj nacin,da bi nas zastitili od zla i losih stvari ili ljudi koje smo spomenuli

i od kada to znam...ja kuckam i redovnije i sa uvjerenjem

volim to svoje licno ludilo...

Ja sam skoro razbila veliko ogledalo u paramparcad i uverena sam da sam tada razbila maler ,cak mi se toga dana desilo i nesto bas prijatno ,dakleN - ne verujem u te babine gatke ,crna mackla ako mi predje put kazem ''opa danas me ocekuje bas lepo '',ako torbu spustim na pod ne mislim da necu imati para i tako .