Na petak 13. sam lomila ruku imala sudar i još nekoliko baksuza (daleko bilo) koji se nisu uklapali statistički, čak i kad nisam znala da je taj datum. Volim da nosim kesten u džepu. Inače ne proganjam crne mačke, odžačare, ne hvatam se za kosu ili dugme ka prođu ambulantna kola. Obavezno preskačem poklopce od šahtova, ali to je iz bezbednosnih razloga. Znači nikako nisam sujeverna, pu, pu, pu, da ne čuje zlo. Pomeri se s mesta.

Svaka ti cast. Ja nisam imao tako blizak susret sa tim ali neko meni zajsta drag imao je sudar sa crnom magijom ako se magija moze podeliti na belu i crnu. U sustini je sta losa. Podcinjavanje stvari ljudima

Спортисти и сујеверје
Амајлија и талисман „Нисам сујеверан, али верујем у то”, признао је најбољи фудбалер у историји Бразилац Пеле. – Румун Муту се изврнутим гаћама штитио од магије и клетви 

 
Склон сујеверју: Пеле
Фотодокументација Политике

    Фудбалски репрезентативац Румуније Адријан Муту практиковао је да се од црне магије и клетви заштити тако што је испод шортса носио изврнуте гаће, док капитен енглеског Челзија Џон Тери увек седи на истом месту у аутобусу, а штуцне увек заврће три пута и троструко обавија пертле око глежњева. Иначе, Муту је доспео у жижу интересовања и када га је бивша љубавница оптужила да „у кревету” жуди за крвљу, па је, с обзиром на то одакле потиче, прозван Дракула. Убрзо је постао интересантан за филмске продуценте из Холивуда, али је ипак остао веран фудбалу и тренутно је члан Фиорентине. Одувек је било занимљивих примера о сујеверју спортиста, а заштитне амајлије и други талисмани су учестала обележја на спортским такмичењима. Дакле, може се рећи да је сујеверје у спорту изузетно истакнуто и све присутније. Чак и они који су се трудили да се клоне свега тога не могу се назвати „неверницима”, попут, рецимо, најбољег фудбалера у историји Бразилца Пелеа, који је једном признао:

– Нисам сујеверан, али верујем у то!

Студенти познатог америчког универзитета Јејл, крајем претпрошлог века, први су се досетили да користе животињу као маскоту – пса булдога. Каније су свој имиџ у најпопуларнијем спорту у САД, америчком фудбалу, на сличан начин стварали и остали колеџи, користећи орлове, тигрове, бизоне, па чак и пчеле.

У бившој великој Југославији поједини истакнути фудбалери имали су посебне ритуале: легендарни Велибор Васовић када би видео црну мачку не би одлазио ни на тренинг, чувени Звездин шутер Бора Костић се уочи утакмица обавезно освежавао бомбонама, а бивши голман Партизана Петар Борота је на утакмицама поред кобних качкета имао и три наруквице: металну, од змијске коже и од црвене вунице. Некадашњи чувар мреже Војводине и репрезентативац Илија Пантелић носио је годинама исти дрес, који му је доносио срећу, крпећи га непрестано и чувајући га као највећу драгоценост.

Најбољи фудбалер Светског првенства у Мексику 1986. године Аргентинац Дијего Армандо Марадона хотелске собе је претварао у мале капеле с великим бројем крстова и икона, а на терен би увек крочио прво левом ногом. Француз Мишел Платини је пред важне сусрете одлазио фризеру, Колумбијац Карлос Валдерама је носио минђушу добијену од једног врача, а некадашњи шпански фудбалски ас Бутрагењо се истицао по већем броју особености: последњи је улазио у авион, пред мечеве је медитирао, месечно је два пута обилазио музеје или изложбе као осведочени поклоник уметности, а сваки погодак је поклањао вереници.

Један од највећих шахиста у историји Гари Каспаров верује да му је 13 срећан број, можда и зато што је био тринаести по реду првак света у древној игри на 64 поља. Међутим, у Формули 1 нема такмичара с тим „баксузним” бројем. Бивши голман Мајорке Карлос Роа, коме је додељен баш број 13, због малера је ставио тачку па је на дресу стајало „1.3”. Напустио је фудбал зато што је адвентиста, а мечеви шпанске Примере су најчешће на програму суботом.

У последње време од наших спортиста по израженом сујеверју издвајају се фудбалери Матеја Кежман и Марко Пантелић, кошаркашки суперстар Владе Дивац... На недавном Мундијалу у Немачкој сви репрезентативци сада непостојеће државе Србије и Црне Горе прихватили су Кежманов предлог да посте средом и петком и моле се пре сваког оброка, али то им није помогло, јер су заузели последње место. Пантелић када се појави на терену љуби траву и прекрсти се, а када да гол љуби бурму. Дивац такође није имун на оваква веровања. Увек би прво обувао леву патику и последњи излазио на паркет.

Има и скоро бизарних примера попут сујеверја Мартине Хигинс и Серене Вилијамс. Хигинсову је срећа напуштала када на себи не би имала беле гаћице, а Серена док побеђује никада не мења брусхалтер. Ето, некада и такве ситнице имају малтене пресудан утицај на спортске резултате
 

Izvor: Politika

fudbaleri su poznati po sujeverju tako da nista nije cudno

Duboki koreni verovanja u vradžbine
Magijom „leče“ bolesti, neverstva, siromaštvo...
Autor: B.J. - S.B. | 01.08.2007 - 09:13


Devetostruko ubistvo koje se dogodilo u selu Jabukovac, kraj Negotina, bilo je najtragičnije po broju žrtava, ali ne i jedino koje je povezano sa verovanjem u magiju. Ona, nažalost, nisu retkost u Negotinskoj i Timočkoj krajini. Ubeđeni da su pod dejstvom crne magije, mnogi meštani ovog dela Srbije posezali su za najtežim oblicima „skidanja čini“ - ubistvom onoga ko ih je zavezao i omađijao.

- Kod Radosavljevića su, što je tipično za masovne ubice, odmah po buđenju na scenu stupili odbrambeni mehanizmi, koji su bili aktivni i pre masakra - „kriva je magija“. To je, s obzirom na specifičan kulturni milje u njegovom kraju, daleko lakše objašnjenje, jer se porodice stide da kažu da im je neko psihički bolestan, u strahu od obeležavanja - kaže za „Blic“ dr Zlatko Nikolić, kriminolog na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja.

Rituali vračara
Medicinske statistike, međutim, pokazuju da su mnogi psihički oboleli ljudi gubili dragoceno vreme tražeći pomoć kod vračara umesto kod lekara.
- Tokom razgovora saznajemo da su prvo pomoć obično potražili kod magova, a često i same psihičke smetnje pripisuju magiji - kaže dr Milorad Zastranović, šef zaječarske psihijatrije.
Kako pokazuju etnološka istraživanja, gotovo da ne postoji selo u Negotinskoj i Timočkoj krajini u kojem nema vračeva takozvane vlaške magije, za koju se tvrdi da je jedna od najstarijih i po učinkovitosti trenutno najmoćnija u Evropi.
- Vračanje čini obavezan ritual vlaške magije u kojoj zapravo nema tradicionalne podele na dobro i zlo. Rituali, koji se izvode na posebno određenim mestima, prosto su način da se pomogne nesrećnoj osobi koja je došla po pomoć. Obredi i rituali vlaške magije zapravo bi trebalo da služe, pre svega, da ljudima pomognu u bolesti i nevolji, ali danas mnogi zloupotrebljavaju magiju i njeno milenijumsko postojanje. Žitelji veruju da vračare leče bolesti poput kožnih osipa, glavobolja, epilepsije, ali isto tako prizivaju i novac i blagostanje, leče alkoholičare, a kako kažu, ljubavne muke najlakše rešavaju - kaže etnolog iz zaječarskog muzeja koji je želeo da ostane anoniman.

Osveta ljubomornih žena
Sudnice u gradovima ovog dela Srbije, međutim, pokazuju da je rešavanje ljubavnih problema zahvaljujući vračarama često bilo uzrok ubistava supruga, ljubavnica ili suparnika.
- Imao sam desetine slučajeva takozvanih zavezanih ljubavnika, koji su u trenucima nervnog rastrojstva, kako tvrde, izlaz iz svoje polne nemoći videli jedino u ubistvu, koje im je namestila ta osoba - kaže naš izvor iz negotinskog suda.
Vlaški ritual zavezivanja koriste ljubomorne žene da bi sprečile da ih muž vara. Vradžbina se izvodi pomoću muškarčeve sperme i crne vunice. Nakon obreda, muž bi svoju polnu moć mogao da demonstrira samo na svojoj supruzi, dok bi za ostale žene bio impotentan. Blaži oblik lečenja neverstva je vrlo popularni obred sa tek rođenim, slepim mačićima. Supruga okupa mačiće koji još nisu progledali i tu vodu podmetne mužu da popije, koji potom postaje slep kod očiju za sve druge žene. Ista voda koristi se da bi se nekoj ženi obezbedilo da slobodno švrlja, a da muž ne sazna.
- Vračari mogu sve! Sposobni su da ti naprave da izgubiš ili dobiješ posao, da se osoba koju odabereš zaljubi u tebe, da komšiji krene loše, da nerotkinja zatrudni. Treba samo da slušaš savete, da piješ vodu što ti daju, i nema da brineš - kaže G.G. iz Osnića.
Po njegovim rečima, njemu su pomogli da mu se oženi sin, a kako kaže, da deluje pokazuje i to što se u Krajini kod vračara ide češće nego kod frizera ili lekara.

Mrtvačka voda
Vlaške vračare za bajanje u bezbroj različitih rituala sa različitim namenama najčešće koriste oštre predmete - srp, kosu, nož, vreteno, sekiru i iglu, a od bilja tamjan, pelin, raskovnik, kopitnjak, matičnjak, vratiku, sevlen, bosiljak, beli luk, ljutu papričicu, mahovinu, ali i predmete poput katanca, donjeg veša, fotografija, crvenog konca, belog luka, bogojavljenske i đurđevdanske vodice. Najkorišćeniji u ljubavnim ritualima su katanac, med i crveni konac. Posebno mesto u ovoj magiji zauzima tzv. mrtvačka voda kojom se kupaju mrtvaci, a u njoj vračevi kuvaju kafu ili je dodaju u mleko.

Izvor: Blic

qq 

Ala vi pisete. Svaka cast

"Оно што је у суштини магије јесте покушај да се контролише или потпуно пороби натприродна сила. Такође, то је имплицитно или потпуно признавање постојања сила које су веће или једнаке Богу... Тиме се укида Божија свемоћ а свет постаје полицентричан."

По дефиницији сујеверје је: „Веровање у натприродне силе, у зле духове и њихову моћ, у судбину; веровање да постоје време и дани у које се нешто сме а нешто не сме”. Синоними за сујеверје су празноверице и празноверје. Дефиниција је исправна, али нам сугерише да је то нешто чега се треба клонити и о чему се у отменим грађанским породицама не говори. Бити празноверан или сујеверан значи бити мање вредан. Зато ако неко има таквих склоности, мора их крити и не сме их јавно показивати.
У стварности је сасвим другачије. Сујеверје је за оног који то јесте, подједнако важно као вера за верника. Као што је верник убеђен у исправност сопствене вере, тако је и сујеверна особа убеђена у моћ одређених ритуала или радњи које она мора урадити да би јој све радње или предузећа које преузима током дана или ноћи ишла од руке. Већина људи је сујеверна или празноверна на неки безазлен начин. Многи ће, а међу њима сам и ја, кад види да му црна мачка пређе пут или застати да неко пре њега пређе преко замишљене линије којом је претрчала мачка. Ако је то немогуће извести, онда ће три пута симболично пљунути преко мачије линије, а онда без страха и одважно закорачити и наставити пут. Такође познајем особе које ће за дететом кад крене на полагање испита или на неки важан разговор просути мало воде. Да све иде са лакоћом.
Они који у овакве ствари не верују рећи ће да су све то бесмислице и да од њих нема никакве користи. Ти који не верују су у потпуности у праву. Њима те радње нису од помоћи. Зато их и не користе. Али, ако нас од детињства уче трпељивости или како би љубитељи латина и латинизма волели рећи толеранцији, онда је логично допустити сваком да се понаша сходно својим убеђењима. Поготову што су те мале сујеверице безазлене и ником штету не наносе. А оном који то чини, помажу да се лепше осећа.
Свакако нећу говорити о празноверју где се ритуалима други угрожавају или им се наноси психички и телесни бол. То није дозвољено и то се не може ни сматрати сујеверјем већ насиљем. А за насиље и насилне радње у цивилизованом друштву се одговара. Као што би требало да се одговара када се у име вере неко телесно кажњава. Али те ружне радње не припадају ни правој вери нити правом сујеверју. Као што је истинска вера радост, тако и безазлено сујеверје је једна врста забавне радње. Као телевизија или позориште, на пример. За крај једна мала причица.
Нилс Бор, дански физичар, изведен 1943. године из окупиране Данске под лажним именом Николас Бејкер и пребачен у Њујорк где је постао члан групе Менхетн чији је задатак био да створи прву атомску бомбу. Радио је са таквим величинама као што су Ајнштајн, Опенхајмер, Ферми... Да су направили атомску бомбу свима је познато. Али мање се зна да је славни Нилс Бор држао изнад врата свога кабинета приковану коњску потковицу. Сваки пут, при уласку у кабинет, погледао би прво у потковицу, а затим отварао врата и почињао са послом. Тај однос према потковици запазили су његови сарадници и – како се ритуал свакодневно понављао – један од њих, бојажљиво изговори неизбежно питање: „Да ли је могуће да сте Ви, научник светског гласа, сујеверни”? ”Таман посла, драги пријатељу,” одговори Бор, „свакако да нисам сујеверан, али сам чуо да потковица помаже и онима који нису сујеверни”.
Гностичари, говорећи о "Књизи о Јову" указују на Јовово морално савршенство које је "веће од Божијег", а говорећи о алхемичарима праве разлику између човекове потребе да се Богу потчињава и да Богом господари - и има више симпатија за ову другу.

Њихово ђаволисање са сопственом душевном стварношћу, истеривања демона и мирења с њима, грађења чувене куле, прављења сопствених амајлија, приређивања спиритистичких седељки, призивања Филомена јасно указују на гностички магијски покушај да се потчине садржаји како несвесног, тако и свеколике спољашње стварности.

Ja sam vec ovo pisao na forumu ali je ovo prava tema da se ponovim

rodjen sa 13 - og,sa 13 godina sam slomio nogu shto je dovelo do komplikacija i potrebe za operacijom,na ortopedsku kliniku sam primljen 13 -og novembra,operisan 13-og dana boravka u bolnici,iz bolnice ootpushten 13 - og januara,shipke iz noge su mi skinuli 13 - og juna i na nozi mi je ostalo 13 oziljaka od operacije.....

a da,nisam sujeveran 

.... umrecesh izreshetan sa 13 metaka iz mg-13

nego izgleda da ce biti pokrenuta istraga protiv onih vracara shto su "uklele" onog ubicu ...