Zločin i kazna

Za razliku od Srbije, gde je upravo izrečena presuda "škorpionima", sudovi u Hrvatskoj nisu tako strogi u kažnjavanju ratnih zločina

BEOGRAD - Iako su zatvorske kazne petorici pripadnika formacije "Škorpioni" za ubistvo šestorice muslimana u Trnovu u BiH 1995. maksimalne i među najdužim dosad izrečenim kaznama za ratne zločine koje je doneo neki sud u svim zemljama nekadašnje Jugoslavije, deo javnosti ipak nije zadovoljan i smatra da su kazne isuviše blage! One, kako tvrde nezadovoljni, nisu u srazmeri sa zločinom koji su počinili "škorpioni".
Foto

Žrtve škorpiona

Podsećamo, komandant jedinice Slobodan Medić i Branislav Medić osuđeni su na maksimalne kazne od 20 godina zatvora, Pero Petrašević, koji je priznao zločin, dobio je 13 godina, dok je Aleksandar Medić osuđen na pet godina. Aleksandar Vukov oslobođen je optužbe, jer prema odluci Sudskog veća nije bilo dokaza da je sa umišljajem izvršio zločin.

Prema istraživanju Kurira, sudovi u Hrvatskoj nisi ni izbliza tako strogi kad je reč o kažnjavanju ratnih zločina koje su počinili pripadnici paravojnih jedinica ili jedinica hrvatske vojske ili policije. Štaviše, maksimalne i višedecenijske zatvorske kazne predviđene su isključivo za Srbe.

Tako je za svirepo ubistvo najmanje 50 civila u Gospiću 1991. godine general Mirko Norac osuđen na 12 godina zatvora, Tihomir Orešković na zatvorsku kaznu od 15 godina, a Stjepan Grandić na 10 godina. Sud je nesporno utvrdio da su Orešković i Norac izdavali naloge za odvođenja civila iz njihovih kuća i podruma te njihovo zatvaranje i likvidaciju, kao i da je Norac lično ubio jednu ženu tokom likvidacije civila na Pazarištu.

U slučaju "Pakračka Poljana", gde je na najstrašnije načine ubijeno nekoliko stotina Srba, Munib Suljić dobio je deset godina zatvora, Siniša Rimac osam, a Igor Mikola pet. U obrazloženju presude stoji da je na području Pakračke Poljane stvoren logor u kojem se prema ljudima postupalo kao u vreme nacizma, ali da se ne radi o ratnom zločinu, već o zločinu u ratnim okolnostima.

Posle višegodišnjeg sudskog postupka i ogromnog pritiska javnosti, osam bivših vojnih policajaca osuđeno na šest do osam godina zatvora zbog ratnih zločina nad civilima u nekadašnjem vojnom zatvoru Lora u Splitu 1992. godine. Bivši komandant zatvora Tomislav Dujić i njegov zamenik Tonči Vrkić osuđeni su na po osam godina, Davor Banić na sedam, a Miljenko Bajić, Josip Bikić, Emilio Bungur, Ante Gudić i Anđelko Botić na šest godina zatvora.

Bez konkurencije najsramotnija presuda je ona Mihajlu Hrastovu, koji je prema optužnici 21. septembra 1991. godine kao pripadnik posebne jedinice policije na Koranskom mostu ubio 13 i ranio dvojicu srpskih rezervista. Hrastov je, i pored "brda dokaza", pre nekoliko dana ipak oslobođen.
      

Bosanci najstroži

U Federaciji BiH suđenja Bošnjacima odgovornim za zločine nad Srbima gotovo da i nema. Istovremeno, sud BiH odredio je početkom ove godine Gojku Jankoviću zatvorsku kaznu od 34 godine, što je najduža izrečena kazna do sada.
Janković je "kao vođa paravojne jedinice i šef policije tokom rata u BiH devedesetih godina, učestvovao u sistematskim napadima na nesrpsko civilno stanovništvo u oblasti Foče od aprila 1992. do novembra 1993. godine". Prema navodima tužilaštva, u julu 1992. godine komandovao je napadom na bošnjačke civile koji su se krili u šumi Kremničko brdo. Ubijeno je deset muškaraca, trojica u samom napadu, a sedmorica kasnije, tokom ispitivanja. Žene i deca su uhapšeni.

Link

Posle presude „Škorpionima“
Stari zakon odredio kaznu
Autor: v.z.c. | 12.04.2007 - 10:07

Presuda petorici pripadnika paravojne jedinice „Škorpioni“ za streljanje šest muslimanskih civila od kojih su trojica bila maloletna, izazvala je burne rekaciji rodbine žrtava, ali i domaće i svedske javnosti. Profesor Milan Škulić, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, objašnjava za „Blic“ zašto su pripadnci „Škorpiona“ mogli da dobiju maksimalnu kaznu do 20 godina zatvora.
- Krivično delo ratnih zločina bilo je propisano i starim zakonom. Maksimalna kazna za ratne zločine koja je važila u vreme, kada se stavlja „Škorpionima“ na teret da su ih izvršili, bila je 20 godina. U pravu važi pravilo da se za počinioca uvek primenjuje zakon koji je blaži. Danas je za ratni zločine maksimalna kazna 40 godina, ali se ne može primnjivati retroaktivno - kaže profesor Škulić.
Specijalni tužilac Vladimir Vukčević već je najavio da će njegovo tužilaštvo uložiti žalbu na oslobađajuću presudu Aleksandru Vukovu. Sudija Gordana Božilović-Petrović je obrazlažući presudu rekla da je Vukov oslobođen usled nedostatka dokaza. Ona je navela da su okrivljeni koji su u potpunosti priznali zločin tvrdili da Vukov nije znao za naređenje da se streljaju zarobljeni muslimanski civili i da na licu mesta nije boravio sve vreme. Porodice žrtava i njihovi pravni zastupnici tvrdili su da je Vukov doveo dvojicu vojnika za koje je takođe utvrđeno da su učestvovali u streljanju šest muslimankih civila.
Nezadovoljstvo je izazvala i presuda od pet godina Aleksandru Mediću, koji je osuđen za pomaganje u ratnom zločinu. Sudija Gordana Božilović-Petrović je rekla za njega da je utvrđeno da nije pucao, ali da je krivično delo počinio tako što je čuvao stražu. Kao olakšavajuća okolnost je uzeto njegovo priznanje. Porodice žrtava su nezadovoljne jer je Aleksandru Mediću izrečena minimalna kazna za pomaganje u ratnom zločinu. Za to delo predviđena je kazna od pet do 15 godina.
Pravo na žalbu tužilaštvo, kao i odbrana, ima od dana kada primi pismeno obrazloženje presude. Zakonski rok za pismeno obrazloženje presude je 15 dana, ali on nije obavezujući, pa se u praksi često dešava, naročito u složenijim predmetima, da rok bude produžen.
Kazna od ukupno 58 godina zatvora za četvoricu pripadnika „Škorpiona“ privukla je pažnju medija u Evopi i SAD, koji u prvi plan ističu činjenicu da je to prva presuda te vrste u Srbiji.
Londonski „Dejli telegraf“ procenjuje da će ta presuda „sigurno biti dobro primljena u Evropskoj uniji“.
U opširnom izveštaju o suđenju, nemački „Zidojče cajtung“ takođe je istakao da je to prvi put da je jedan srpski sud do'neo presudu u vezi sa masakrom u Srebrenici.


Izvor: Blic

Ukinut pritvor optuženima u slučaju Bitići
Autor: Beta | 13.04.2007 - 14:33

Sudsko veće ukinulo je danas pritvor dvojici bivših pripadnika MUP-a Srbije optuženima za učešće u ubistvu braće Bitići.
Za pomaganje u ratnom zločinu ubistva braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, optuženi su Sreten Popović i Miloš Stojanović.
Prvooptuženi Popović je, prema optužnici, 8. jula 1999. godine naredio Stojanoviću da uhapsi braću Bitići koji su napuštali zatvor u Prokuplju nakon izdržane kazne zbog ilegalnog ulaska u SRJ iz Albanije i da ih sprovede do Nastavnog centra MUP-a Srbije u Petrovom Selu, gde su predati nepoznatim licima koja su ih ubila pucajući im u potiljak. Posmrtni ostaci braće Bitići pronađeni su 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom Selu. Ruke su im bile vezane žicom na leđima.

Izvor: Blic

Pokrenuta istraga protiv Saše Počuče za ratni zločin
Autor: Beta | 24.04.2007 - 16:04

Istražni sudija Županijskog suda u Šibeniku doneo je rešenje o pokretanju istrage protiv 36-godišnjeg muškarca sa dvojnim hrvatskim i srpskim državljanstvom, koji je osumnjičen za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika.
Na službenom sajtu Državnog tužilaštva Hrvatske objavljeno je saopštenje o pokretanju istrage na osnovu nepravosnažnog rešenja, u kome se ne navodi identitet muškarca, ali su hrvatski mediji ovih dana objavili da je reč o bivšem stražaru zatvora u Kninu Saši Počuči.
Počuča se spominje i kao mogući svedok u budućem sudskom postupku protiv Dragana Vasiljkovića, poznatog kao kapetan Dragan.
Uhapšen je 19. aprila kada je u policijskoj upravi u Kninu pokušao da preda zahtev za produženje važenja pasoša.
Prema navodima Državnog tužilaštva, Počuča se tereti da je od 26. avgusta 1991. do kraja februara 1992. u Kninu, kao čuvar Okružnog zatvora tadašnje Republike Srpske Krajine smeštenog u Staroj bolnici, "sam ili zajedno sa drugim čuvarima, suprotno odredbama Ženevske konvencije o postupanju s ratnim zarobljenicima, fizički i psihički zlostavljao ratne zarobljenike, mučio ih i nehumano postupao s njima i nanosio im velike patnje i povrede".
Istražni sudija Županijskog suda u Šibeniku Počuči je, zbog opasnosti od bekstva, odredio zaštitnu meru pritvora, ali je odbio predlog županijskog državnog tužioca u Šibeniku da se pritvor odredi zbog posebno teških okolnosti izvršenja dela, na šta je Tužilaštvo već najavilo žalbu.

Izvor: Blic

Saša Radak negirao svoju odgovornost
Autor: Tanjug | 07.05.2007 - 15:42

U ponovljenom suđenju optuženima za ubistvo oko 200 hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednom dobru "Ovčara" kod Vukovara, novembra 1991. godine, optuženi Saša Radak danas se izjasnio o navodima optužnice, negirajući da je počinio krivično delo za koje se tereti.
Za zločin na "Ovcari" je krajem prošle godine bila doneta presuda kojom je 14 pripadnika Teritorijalne odbrane Vukovara osuđeno na dugogodišnje kazne zatvora, a dvojica oslobođena optužbe, ali je Vrhovni sud Srbije, zbog bitnih povreda zakona, ukinuo presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. U ponovljenom suđenju koje je počelo 12. marta optuženi su, kao i u prethodnom postupku, negirali da su počinili zločin za koji se terete. U odvojenom postupku, Radak je za zločin na "Ovčari" bio osuđen na 20 godina zatvora, ali Vrhovni je sud ukinuo i tu presudu i vratio na ponovno suđenje. Po odluci sudskog veća, u ponovljenom suđenju, postupak za Radaka je pripojen postupku za ostale optužene, pa se on na glavnom pretresu iznasnio o optužnici, negirajući odgovornost kao i u prethodnoh postupku . Suđenje se nastavlja sutra.

Izvor: Blic

Priveden državljanin Norveške zbog ratnog zločina u BiH
Autor: Beta,AFP | 08.05.2007 - 15:48

Norveška policija uhapsila je danas 40-godišnjeg Norvežanina, rodom iz Bosne i Hercegovine, pod sumnjom da je 1992. izvršio ratni zločin protiv bosanskih Srba u svojoj zemlji porekla.
Osumnjičeni, čiji identitet nije saopšten, optužen je za "više teških nasilnih radnji, mučenje i silovanje", izjavio je novinarima portparol odeljenja kriminalne policije Jan Erik Tomesen.
Ti zločini su "verovatno počinjeni" nad bosanskim Srbima na jugu BiH u periodu između maja i septembra 1992. godine.
Osumnjiceni se, kao pripadnik paravojne organizacije, koju AFP identifikuje kao HOS, preselio 1993. u Norvešku i osam godina kasnije dobio državljanstvo te zemlje.
Tomesen je precizirao da protiv privedenog nije postojala međunarodna poternica i dodao da će se njemu, imajući u vidu da ima norveško državljanstvo, verovatno suditi u Norveškoj.

Izvor: Blic

Nastavljeno suđenje za Ovčaru
11. maj 2007. | 22:48 | Izvor: Beta

Beograd -- Suđenje optuženima za ratni zločin na Ovčari nastavljeno danas svedočenjem bivšeg pripadnika vojne bezbednosti Bogdana Vujića.

On je trebalo da sačini izveštaj o stanju u vukovarskoj bolnici novembra 1991. godine. Vujić je pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu rekao da je 20. novembra, kada se dogodio zločin na Ovčari, došao u Vukovar kako bi obavio uvid u stanje u vukovarskoj bolnici i eventualne zloupotrebe, ali da izveštaj nije sačinio.

On je kazao da mu nije poznato da su hrvatski zarobljenici odvedeni iz bolnice i streljani na Ovčari.

U nastavku suđenja, koje je zatvoreno za javnost, svedoči zaštićeni svedok.

Vrhovni sud poništio je u decembru prošle godine prvostepenu presudu Veća za ratne zločine, kojom je 14 od 16 optuženih krajem 2005.
godine proglašeno krivim za ratni zločin na Ovčari i osuđeno na ukupno 231 godinu zatvora.

Nekoliko meseci kasnije ukinuta je i presuda kojom je Saša Radak osuđen na 20 godina, a odlukom sudskog veća oba procesa su u ponovljenom postupku objedinjena.

Za ubistvo 200 hrvatskih zarobljenika na Ovčari na po 20 godina osuđeni su komandant Teritorijalne odbrane Vukovara Miroljub Vujović, njegov zamenik Stanko Vujanović, komandant dobrovoljačke jedinice "Leva Supoderica" Milan Lančužanin i teritorijalci Predrag Milojević, Predrag Dragović, Đorđe Šošić, Miroslav Đanković i Ivan Atanasijević.

Na po 15 godina zatvora osuđeni su Vujo Zlatar, Milan Vojinović i Jovica Perić, a na 12 godina Predrag Madžarac. Jedina žena među njima, Nada Kalaba, dobila je devet godina, a Goran Mugoša pet godina zatvora.

Optuženi Marko Ljuboja i Slobodan Katić oslobođeni su krivice da su učestvovali u streljanjima u noći između 20. i 21. novembra 1991. godine.

Svi optuženi su na početku ponovljenog suđenja, 13. marta, odbacili krivicu za učesće u ratnom zločinu. Suđenje se nastavlja 18. juna.

Izvor:B92

Nastavljeno suđenje za zločin na Ovčari
Autor: Beta | 11.05.2007 - 14:40

Suđenje optuženima za ratni zločin na poljoprivrednom dobru Ovčara nastavljeno je danas svedočenjem bivšeg pripadnika vojne bezbednosti Bogdana Vujića koji je trebalo da sačini izveštaj o stanju u vukovarskoj bolnici novembra 1991. godine.
Vujić je pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu rekao da je 20. novembra, kada se dogodio zločin na Ovčari, došao u Vukovar kako bi obavio uvid u stanje u vukovarskoj bolnici i eventualne zloupotrebe, ali da izveštaj nije sačinio.
On je kazao da mu nije poznato da su hrvatski zarobljenici odvedeni iz bolnice i streljani na Ovčari.
U nastavku suđenja, koje je zatvoreno za javnost, svedoči zaštićeni svedok.
Vrhovni sud poništio je u decembru prošle godine prvostepenu presudu Veća za ratne zločine, kojom je 14 od 16 optuženih krajem 2005. godine proglašeno krivim za ratni zločin na Ovčari i osuđeno na ukupno 231 godinu zatvora.
Nekoliko meseci kasnije ukinuta je i presuda kojom je Saša Radak osuđen na 20 godina, a odlukom sudskog veća oba procesa su u ponovljenom postupku objedinjena.
Za ubistvo 200 hrvatskih zarobljenika na Ovčari na po 20 godina osuđeni su komandant Teritorijalne odbrane Vukovara Miroljub Vujović, njegov zamenik Stanko Vujanović, komandant dobrovoljačke jedinice "Leva Supoderica" Milan Lančužanin i teritorijalci Predrag Milojević, Predrag Dragović, Đorđe Šošić, Miroslav Đanković i Ivan Atanasijević.
Na po 15 godina zatvora osuđeni su Vujo Zlatar, Milan Vojinović i Jovica Perić, a na 12 godina Predrag Madžarac. Jedina žena među njima, Nada Kalaba, dobila je devet godina, a Goran Mugoša pet godina zatvora.
Optuženi Marko Ljuboja i Slobodan Katić oslobođeni su krivice da su učestvovali u streljanjima u noći između 20. i 21. novembra 1991. godine.
Svi optuženi su na početku ponovljenog suđenja, 13. marta, odbacili krivicu za učesće u ratnom zločinu.
Suđenje se nastavlja 18. juna.

Izvor: Blic

Svedok čuo da su policajci ubili članove porodice Beriša
Autor: Beta | 16.05.2007 - 15:51

Svedok Krunislav Janković rekao je danas na suđenju optuženima za ratni zločin u Suvoj Reci, na Kosovu i Metohiji, 1999. godine, da je čuo da su policajci ubili članove porodice Beriša.
Janković koji je tokom NATO bombardovanja bio u rezervnom sastavu policije Suve Reke, naveo je pred Većem za ratne zločine da je po povratku sa terena od jednog Roma čuo da su ubijeni članovi porodice Beriša i da su ih ubili policajci Slađan Čukarić i pokojni Radovan Tanović.
On je kazao da policija nije terala Albance da se isele iz Suve Reke već da su oni samovoljno odlazili.
Svedok je prepoznao optužene, izuzev prvooptuženog Radoslava Mitrovića, komandanta Posebnih jedinica policije "Niški odred" koji se tereti da je naredio ratni zločin protiv civilnog stanovništva, 26. marta 1999. godine.
Janković je naveo da su u dvorištu stanice policije, 25. marta, u jutarnjim satima bili i "čegrovi". Mitrović je tokom postupka rekao da mu je pozivni znak bio Čegar 1.
Za ratni zločin u Suvoj Reci osim Mitrovića optuženi su komandant policije u Suvoj Reci Radojko Repanović, njegov pomoćnik Nenad Jovanović, policajci iz Suve Reke Slađan Čukarić, Miroslav Petković, Zoran Petković, Ramiz Papić i pripadnik Resora državne bezbednosti Milorad Nišavić.
Po optužnici, Čukarić, Miroslav i Zoran Petković, Nišavić i Papić su sa više saboraca streljali nekoliko starijih članova porodice Beriša, a ostale muškarce, žene i decu oterali u obližnju piceriju Kalabrija u koju su ubačene dve ručne bombe.
Nakon toga je pucano u žrtve starosti od jedne do sto godina, a pri iznošenju leševa iz picerije, optuženi su ubijali svakog ko je davao znake života. Ubili su i naknadno dovedenog Jašara Berišu, dok je Abdulah Ešljani vezan izveden iz pritvora u Suvoj Reci i ustreljen.
Iz prve grobnice na vojnom strelištu kod Prizrena, po naređenju haškog begunca generala policije Vlastimira Đorđevića, deo leševa je hladnjačama prevezen i zakopan u masovnu grobnicu na poligonu Specijalnih antiterorističkih jedinica policije u Batajnici.
Na početku suđenja 2. oktobra prošle godine Mitrović, Repanović i Jovanović negirali su da su naredili i učestvovali u naređivanju ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u Berištanskom naselju, krivicu za izvršenje zločina odbacili su i Čukarić, Miroslav i Zoran Petković, Papić i Nišavić.
Suđenje pred većem predsedavajuće Vinke Berahe-Nikićević nastavlja se sutra u 9.30, u Palati pravde.

Izvor: Blic

Počela ekshumacija grobnice u Gorancima kod Mostara
Autor: Tanjug | 18.05.2007 - 10:14

Na području sela Goranaci, 13 kilometara zapadno od Mostara, počela je ekshumacija masovne grobnice, u kojoj se nalaze posmrtni ostaci ubijenih lica srpske nacionalnosti.
Na istom području otkrivena je još jedna grobnica, u kojoj se, prema podacima Federalne komisije za traženje nestalih, nalaze posmrtni ostaci ubijenih Bošnjaka i Srba. Eshumacija se vrši na osnovu naloga Okružnog javnog tužilaštva u Trebinju, a prema podacima Ureda za traženje nestalih lica Republike Srpske, u dolini Neretve još se traga za 166 lica srpske nacionalnosti, od čega 20 na području Mostara. Milan Bogdanić, direktor Ureda za traženje nestalih lica Republike Srpske, veruje da je reč o "sekundarnoj grobnicu", a da su ubijena lica ovde dovezena sa nekih drugih lokacija. Po njegovim rečima, u ovom trenutku nezahvalno je govoriti o kolikom broju lica se radi.
Pored antropologa, u eshumaciji učestvuje i sudski veštak. Otkopavanjem grobnice, vidljivi su delovi maskirnih uniformi i vojničkih čizama, što upućuje na to da se radi o vojnicima srpske nacionalnosti, ali će se konačna ocena moći dati tek nakon završene DNK analize.


Izvor: Blic