Počelo suđenje za ubistvo 19 muslimana u Zvorniku

"Žute ose" poriču zločin

Branko Grujić, bivši predsednik opštine, privremene vlade i kriznog štaba u Zvorniku, tvrdi da nije odgovoran za prisilno preseljenje 1.822 muslimana u Mađarsku

BEOGRAD - U Specijalnom sudu juče je počelo suđenje šestorici optuženih za ratni zločin protiv civilnog muslimanskog stanovništva u Zvorniku 1992. godine.

Na optuženičkoj klupi nalaze se Branko Grujić (61), bivši predsednik opštine, privremene vlade i kriznog štaba u Zvorniku, Branko Popović (57), koji se predstavljao kao i Marko Pavlović, bivši komandant Štaba teritorijalne odbrane u Zvorniku, Dragan Slavković Toro, (43) Ivan Korać Zoks (33), Siniša Filipović Lopov (31) i Dragutin Dragičević Bosanac (35). Okrivljeni Duškov Vučković Repac (42) preminuo je 20. novembra u Centralnom zatvoru od infarkta.

Optuženi su od početka maja do polovine jula 1992. godine na području opštine Zvornik prisilno preselili u Mađarsku 1.822 muslimanska civila iz sela Kozluk i Skočić. Terete se i za monstruozne zločine u kojima je ubijeno najmanje 19 civila muslimanske nacionalnosti u Domu kulture u Čelopeku, na poljoprivrednom dobru "Ekonomija" i u mestu zvanom Ciglana, na teritoriji opštine Zvornik. Prema optužnici, "Žute ose" su 27. maja 1992, sa autobuske stanice u Zvorniku, iz izbegličke kolone zarobili 174 meštana sela Divac koje su držali u upravnoj zgradi "Novi izvor", da bi posle nekoliko sati odatle odveli 11 muškaraca koji posle nisu viđeni živi.

Ostala 163 civila su držali zatočene u Domu kulture u selu Čelopek, gde su ih zlostavljani, terali ih da se međusobno tuku i "prisiljavani da očevi i sinovi i druge osobe vrše međusobno protivprirodan blud". U Čelopeku je ubijeno 19 muslimana, a ostalih 119 je 1. jula 1992. godine prebačeno u zvornički zatvor, a odatle u logor za razmenu u Batkoviću.

Optužnica ih tereti i da su od maja do 15. jula 1992, na poljoprivrednom dobru "Ekonomija" i mestu Ciglana držali zatočene 24 osobe, do kojih su dve ubijene. Zarobljenici su morali da za njihov račun pljačkaju napuštene muslimanske i srpske kuće, a pripadnik "Osa", po nadimku Pufta, jednom zatvoreniku je odsekao deo kože na kojem je bila tetovažu, potom ga porezao po vratu i ubio.

Grujić je porekao da je odgovoran za prisilno preseljenje 1.822 muslimana u Mađarsku i da ne zna za zločine u Čelopeku i Ciglani.
On je rekao da su muslimani dobrovoljno napustili svoje domove, a da je tadašnji predsednik mesne zajednice sela Kozluk Fadil Banjanović izmislio tvrdnje o prisilnom iseljenju da bi se opravdao pred pripadnicima sopstvenog naroda koji su ga optužili za izdaju.

Grujić je dodao da su sukobi u Zvorniku počeli kada je došao Željko Ražnatović Arkan, koji je osujetio raniji dogovor predstavnika muslimanskog i srpskog naroda o podeli teritorije.



Izvor: Glas Javnosti \ D. Ć

Maksimalne kazne za ubistvo ratnih zarobljenika

Za zločin na Ovčari 231 godina zatvora

BEOGRAD - Veće Okružnog suda u Beogradu za ratne zločine osudilo je juče na višegodišnje zatvorske kazne 14 optuženih pripadnika Teritorijalne odbrane Vukovara i dobrovoljačke jedinice Leva Supoderica za ubistvo 200 hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednim dobru Ovčara kod Vukovara novembra 1991. godine.

Na maksimalnih 20 godina zatvora osuđeni su komandant TO Miroljub Vujović i njegov zamenik Stanko Vujanović, kao i Ivan Atanasijević, Milan Lančužanin, Predrag Milojević, Đorđe Šošić, Miroslav Đanković i Predrag Dragović. Jovica Perić, Milan Vojinović i Vujo Zlatar osuđeni su na po 15 godina zatvora, Predrag Madžarac na 12, Nada Kalaba na devet, a Goran Mugoša na pet godina. Marko Ljuboja i Slobodan Katić oslobođeni su zbog nedostatka dokaza.

Kada su čuli da su dobili po 20 godina Predrag Dragović i Miroslav Đanković su počeli da psuju, pa ih je straža izbacila iz sudnice i odvela u pritvor Specijalnog suda.

Predsednik veća Vesko Krstajić rekao je u obrazloženju presude da je nesumnjivo dokazano da su optuženi krivi, a onda je opisao na koji način su likvidirani hrvatski ratni zarobljenici.

- Zarobljenici koji nisu hteli da se predaju JNA povukli su se u civilnoj odeći u Vukovarsku bolnicu, gde su zarobljeni. Utovarili su ih u traktorske prikolice i rekli da ih vode u zgradu „Veleprometa“ u Vukovaru. Kazali su im da ništa strašno neće da im se dogodi jer bi u suprotnom došlo do bunta. Ispred hangara na Ovčari optuženi su formirali špalir, kroz koji su ratni zarobljenici bili primorani da protrče prilikom ulaska u hangar. Optuženi su ih prilikom prolaska kroz špalir tukli drvenim palicama, šipkama, kundacima, štakama, rukama i nogama po telu, što su nastavili da rade i u hangaru. Po Vujanovićevom naređenju Nada Kalaba je ispred hangara ubila jednog zarobljenika. Ostali zarobljenici su iz hangara, u grupama od sedam do osam ljudi, prevoženi traktorom na obližnji lokalitet Grabovo, gde su streljani ispred jama. Predrag Milojević, Đorđe Šošić i izvesni Topola zaklali su tada po jednog zarobljenika - rekao je sudija Krstajić.

Sudija je kazao da su iskazi svedoka saradnika Spasoja Petkovića Štuke i Bože Latinovića, ali i drugih svedoka, nesumnjivo ukazali da su glavnu reč tokom zločina vodili glavnokomandujući Miroljub Vujović i Stanko Vujanović.

- O vašem junaštvu sudiće istorija, a ovo shvatite kao presudu vašem čojstvu - rekao je sudija Krstajić na kraju.

Suđenje je počelo 9. marta prošle godine, kada su svi optuženi negirali da su učestvovali u zločinima. Pred kraj suđenja Ivan Atanasijević je priznao da je ubio jednog zarobljenika, tvrdeći da je bio nateran da to učini. On, međutim, nije optužio nijednog sa optužnice , već je za zločin okrivio svedoke saradnike i nekoliko sada mrtvih osoba. Na ovom suđenju, prvi put je korišćen video link preko kojeg je nekoliko svedoka svedočilo iz Županijskog suda u Zagrebu. Ovo je i prvi proces za ratne zločine na kojem su svedočili svedoci saradnici.


Izvor: Blic \ Nataša Jovanović

Evo shta NY times pishe:

Serbian Court Finds 14 Guilty in '91 Massacre of Croatians

BELGRADE, Serbia, Dec. 12 (Reuters) - Serbia on Monday convicted 14 Serbian former militia members of the massacre of nearly 200 people during the battle of Vukovar in November 1991.

A special Belgrade court found the men guilty of carrying out the executions on a pig farm at the end of the three-month siege of Vukovar, Croatia's easternmost town, by local Serbian rebels backed by Yugoslav Army troops, tanks and artillery.

They were found guilty "of murders, inflicting bodily harm and behaving in an inhumane way calculated to degrade human dignity," said the presiding judge, Vesko Krstajic, delivering the verdict.

In the most significant war crimes judgment yet made by a Serbian court, the judge handed out prison sentences ranging from 5 to 20 years.

Three commanders charged with orchestrating the massacre are on trial before the United Nations war crimes tribunal for the former Yugoslavia in The Hague. Two other former militiamen were acquitted.

The killings at the start of Croatia's war of independence were among many atrocities in a four-year period as Croats and Bosnians battled Serbs as Yugoslavia splintered.

The massacre in Vukovar took two days. The victims were taken from the hospital where they had sought shelter from bombardment, and taken to pits where firing squads shot them seven or eight at a time. The pits were bulldozed over.

Among the dead were patients, members of the hospital staff, journalists and Croatian fighters.

Serbia's special war crimes court was set up with approval from the Hague tribunal in 2003 to show the country was able to face up to its bloody past.

The chief prosecutor for the Hague tribunal, Carla Del Ponte, supplied documents for the case.

Mrs. Del Ponte has praised Belgrade's special court but insisted that Serbia deliver to The Hague six remaining Serbian war crimes fugitives, including the Bosnian Serb wartime leader, Radovan Karadzic, and their wartime military leader, Ratko Mladic.


Izvor: New York Times

Suđenje za ratni zločin

„Škorpion“ bi i ubio zbog snimka

BEOGRAD - Slobodan Medić, komandant paravojne jedinice „Škorpioni“, osumnjičene za ubistvo šestorice zarobljenih muslimana iz Srebrenice, branio se juče da nikada nije izdao naređenje da se oni likvidiraju, rekavši da „smatra da je taj događaj incident“.

Početkom jula ove godine u Haškom tribunalu na suđenju Slobodanu Miloševiću prikazan je snimak ubistava, koji su odmah preneli i svi srpski elektronski mediji.

Slobodan Medić juče je kratko rekao da je prepoznao pripadnike svoje jedinice na snimku, ali je prokomentarisao:

- Da sam saznao ko je to snimio, ubio bih ga kao zeca! - kazao je Medić.

Tužilaštvo za ratne zločine tereti Slobodana Medića da je naredio svom šuraku Branislavu Mediću, Peri Petraševiću, Aleksandru Mediću i Aleksandru Vukovu da u julu 1995. u mestu Godinske Bare blizu Trnova ubiju šestoricu Bošnjaka iz Srebrenice. Posle ekshumacije, analizom DNK ustanovljen je identitet sedamnaestogodišnjih Azmira Alispahića i Safeta Fejzića i tridesetšestogodišnjeg Sadika Saltića. Porodice su na snimku prepoznale Smaila Ibrahimovića i Fadila Salkića, a šesta žrtva nije identifikovana.

Slobodan Medić se juče obratio sudskom veću pokušavajući da objasni da je nelogično da neko naredi ubistva, a onda i snimi sopstveni zločin.

- Da sam izdao takvo naređenje, zar mislite da bih bio takav idiot da pošaljem kamermana da to snimi? Da li vam ličim na kokošku? - upitao je Medić sudiju Gordanu Petrović-Božilović.

- Ja to sada ne mogu da procenim dok se ne izvedu dokazi - odgovorila je sudija Božilović.

- Hvala vam puno - odgovorio je Medić kao da se uvredio.

On je zatim šturo ispričao da se odmah po emitovanju snimka likvidacije zarobljenika čuo sa šurakom Branislavom Medićem koji mu je ispričao šta se desilo kritičnog dana.

- Branislava je zaustavilo vojno vozilo „pincgauer“ iz kojeg su izašla trojica oficira MUP-a Republike Srpske. Rekli su mu da krene sa njima, a onda su izbacili iz vozila šestoricu muslimana. Trebalo je da ih oficiri razmene za srpske zarobljenike, međutim, oni su ubijeni. O tome će vam više reći Bratislav Medić. Ne znam šta se tamo desilo, valjda neki revolt koji može sada da nas košta slobode - kazao je Slobodan Medić.

Medić je rekao da je tokom rata čuo priče o ovom događaju, ali da nije imao vremena da ih istražuje.

- Ne mogu da se setim ko mi je pričao da je bilo nekog lišavanja života. Siguran sam da priče nisam čuo od ovde optuženih ljudi.

Međutim, ja nisam ničiji otac, a pripadnici jedinice su imali savest. Znam samo da je teško kada čovek vidi celu srpsku porodicu nabijenu na kolce, raspolućenih glava. Teško je posle takvih scena kontrolisati ljude. Nisam ja avaks. A poznato je da je oružje i ženu teško čuvati - kazao je Medić.

Komandant „Škorpiona“ je na kraju rekao da nikada nije zarobljavao ljude i da je ubijao samo u borbi.

- Koga sam ubio, ubio sam, i ne žalim zbog toga. Verujte mi, ja mirno spavam - kazao je Medić.

Suđenje se danas nastavlja.


Izvor: Blic \ Nataša Jovanović

Škorpion: Ubio bih kamermana ko zeca

BEOGRAD - Slobodan Medić Boca (38), bivši vođa paravojne jedinice "Škorpioni", juče je na suđenju negirao da je nekolicini svojih podređenih naredio likvidaciju šestorice srebreničkih muslimana, u Trnovcu kod Sarajeva jula 1995. godine. Medić je izjavio da je snimak njihovog streljanja prvi put video pre nekoliko meseci na TV B92 i dodao da se o tom događaju tokom rata "delimično pričalo", ali da su se "stvari brzo dešavale" pa da o tome ništa konkretnije nije saznao.

- Nisam mogao sve da kontrolišem u jedinici. Među nekim ljudima je postojao revolt jer su prošli strahote ratišta i izgubili bližnje. Mnogima od njih teško je padalo kada na tarabi vide nabodenog srpskog gazdu, njegovu ženu i troje dece, rasporene srpske glave - kazao je Medić.

On je naglasio da bi "ubio kao zeca" onog koji je snimao ovo pogubljenje i zapitao: "I da sam imao naređenje za streljanje, da li bih bio takav idiot da pošaljem tamo kamermana. Pa zar vam je ličim na kokošku. Sudija, ja nisam zarobljavao. Koga sam ubio, ubio sam i zbog toga se ne kajem". On je rekao da se na prikazanom filmu vide njegovi ljudi, ali je odbrana osporila autentičnost tog snimka, tražeći njegovo veštačenje.


Izvor: Glas Javnosti \ D. Ć.

Suđenje grupi „Škorpioni“

Snimak bio za naredbodavca

BEOGRAD - Ja sam naredio da se izdvoji prvi zarobljenik, ispalio sam prvi rafal. Čuli su se rafali i sa leve i sa desne strane. Bio sam u šoku i ne znam ko je ubio ostale zarobljenike i ko je pucao u već ubijene ljude. Naređenje da se zarobljeni vojnici odvezu i ubiju izdao je je Slobodan Medić zvani Boca, komandant „Škorpiona“, ali nije precizirao kako da ih ubijemo - izjavio je pred istražnim sudijom Pero Petrašević, jedan od petorice pripadnika paravojne formacije „Škorpioni“, optužene za ubistvo šestorice muslimanskih zarobljenika kod Trnova u BiH u julu 1995. godine.

Petrašević je na jučerašnjem nastavku suđenja odbio

da se izjasni o navodima optužnice dok sudsko veće ne odluči o predlozima advokata. Posle ove odluke sudija Gordana Petrović-Božilović odlučila je da pročita njegov iskaz koji je 8. septembra dao pred istražnim sudijom Milanom Dilparićem.

Petrašević je rekao da je tog jutra Slobodan Medić naredio da se zarobljenici odvezu i ubiju, ali da on nije krenuo sa njima.

- Pošli smo Branislav Medić, Aleksandar Medić, Slobodan Davidović, Milorad Momić, ja, kao i Slobodan Stojković, kome je Boca naredio da ponese kameru. Zarobljenici su ležali u kamionu, bili su obučeni u civilna odela, a dvojica od njih su imala vojničke čizme, pa pretpostavljam da su se na brzinu presvukla iz uniforme u civilno odelo - izjavio je Petrašević pre tri i po meseca.

Prema njegovom iskazu, kada je kamion stao, zarobljenici su izašli i naređeno im je da legnu, jer se čekalo da se donese baterija za kameru.

- Nije bilo naređenja da se puca u zarobljenike, ali ja sam ispalio prvi rafal. Na livadi su ubijena četiri zarobljenika, a drugoj dvojici je naređeno da leševe prebace u neku srušenu kuću i zatrpaju ih šutom. Kada su to uradili, i oni su bili ubijeni - naveo je Petrašević ne precizirajući ko je njih dvojicu ubio.

On je, međutim, na pitanje istražnog sudije ko je od „Škorpiona“ tražio da ispale još tri preostala metka u tela žrtava, što se vidi na snimku, odgovorio da je to bio Branislav Medić. Takođe je rekao i da je ubijenog zarobljenika overio Slobodan Davidović.

Petrašević je pred istražnim sudijom rekao i da je Slobodan Medić naredio da se ubistvo snima kako bi ga kasnije pokazao onima koji su njemu naredili da se to uradi. Ko su ti naredbodavci Petrašević nije znao da odgovori, ali je napomenuo da ih je za vreme boravka na Jahorini često posećivao Milan Milanović Mrgud, jedan od čelnika RSK, kao i da ih je jednom obišao i Nikola Koljević, visoki funkcioner RS.

- Nisam ponosan što sam u toj egzekuciji učestvovao na taj način. Naravno da se kajem, ali sudbina vojnika je da izvršava naređenja bez pogovora - rekao je Petrašević pred istražnim sudijom.

Suđenje se danas nastavlja.


Izvor: Blic \ Aleksandra Ž. Adžić

Suđenje za ratni zločin

Svedok optužio Antona Lekaja za stravična mučenja

BEOGRAD - Fieta Zećiri, koja se nalazila u svatovskoj povorci u Đakovici 1999. godine, prepoznala je na jučerašnjem suđenju Antona Lekaja, optuženog za ubistvo četvoro i zlostavljanje 13 nealbanaca, mahom Roma, koji su bili sa njom u svatovima.

Ona je, svedočeći na albanskom jeziku, rekla da je Lekaj u junu 1999. godine „pred svima“ silovao tada maloletnu S.T., kojoj je posle naređeno da čisti krv sa zidova hotela „Paštrik“. Dodala je da nije bila primorana da kao drugi zarobljenici pije mokraću, ali da je u podrumu pronašla flašu rakije koju je pila umesto vode.

- Nas svatove su odveli u hotel „Paštrik“ i tukli rukama, nogama, oružjem. Mnoge od nas, ali ne i mene, terali su da piju svoju mokraću i jedu izmet - izjavila je Fieta Zećiri.

Ona je prepoznala optuženog rekavši da je Lekaja znala i pre rata, kada se bavila prevozom građevinskog materijala, a da joj je Lekaj često otimao novac koji bi zaradila. Opisala ga je kao čoveka koji je u Đakovici bio poznat kao „lopov koji je imao svoju bandu i koji je često menjao mesto prenoćišta i spavao po podrumima“.

Ona i njen brat, koji je takođe bio zarobljen, pušteni su iz hotela tek posle dolaska Ramuša Haradinaja. Optuženog Lekaja ona je opisala kao u Đakovici poznatog lopova.

Lekaj je optužen da je posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma u junu 1999. godine, kao član grupe „Cipat“, koja je bila potčinjena Ramušu Haradinaju, oteo jedanaestočlanu svatovsku kolonu i da su ih četiri dana seksualno i fizički zlostavljali u hotelu „Paštrik“.


Izvor: Blic \ A. Ž. A.

Suđenje za ubistvo muslimanskih civila

„Škorpion“ optužio ratne drugove za likvidaciju

BEOGRAD - Nisam kriv i ne osećam krivicu. Nisam pucao u zarobljenike, jer sam bio šokiran, a nisam ni dobio za to direktno naređenje od komandanta Slobodana Medića Boce - izjavio je juče optuženi Aleksandar Medić na nastavku suđenja pripadnicima jedinice „Škorpioni“, koji se terete za ubistvo šest muslimanskih civila kod Trnova u BiH u julu 1995. godine.

Aleksandar Medić je napomenuo da je sa snimka izbrisan deo na kome se vidi kako Milorad Momić kroz vrata vikendice puca i ubija dvojicu zarobljenika. Naveo je da mu je posle deset godina sećanje „izbledelo“, ali i da mu je snimak prikazan kod istražnog sudije 8. septembra povratio sećanja na pojedine događaje.

Medić je naveo da je kobnog jutra, dok je još ležao u krevetu, čuo glas komandanta Slobodana Medića kako kaže vojnicima: „Idite po Žareta da ide na zadatak“. Naređeno mu je da sa Perom Petraševićem i Miloradom Momićem, koji je u bekstvu, sedne u kamion koji je, kako pretpostavlja, vozio Branislav Medić. U kabini pored vozača bilo je još ljudi.

- Izašli smo i zarobljenici, za koje nisam znao da li su muslimani ili Hrvati, išli su između nas do poljane. Desetak minuta čekali smo nešto, a u međuvremenu se pojavio i Aleksandar Vukov, komandir izviđača, s trojicom, četvoricom svojih vojnika, među kojima je bio i jedan poznat kao Đole Šiptar. Vukov je razgovarao kratko sa Petraševićem, ali je ubrzo otišao putem kojim je došao, dok su njegovi vojnici ostali sa nama - izjavio je Aleksandar Medić.

Zarobljenici su ležali.

- U jednom trenutku čuo sam pojedinačnu paljbu, a zatim rafal i video da je u zarobljenike pucao Đole Šiptar. Puške Pere Petraševića i Branislava Medića bile su uperene u zatvorenike, ali nisam video da li su i oni pucali, jer sam bio u šoku - objasnio je Aleksandar Medić.

Tada su ubijena četvorica zarobljenika, a dvojica su ustala. Preživelima je naređeno da tela ubijenih odnesu u obližnju vikendicu.

- Čuo sam Milorada Momića da kaže: „Ostavite meni tu dvojicu“, i kroz otvore za vrata pucao je u njih i ubio ih. Zarobljenike je hicem iz pištolja overio Davidović - naveo je Medić.

Suđenje se danas nastavlja.


Izvor: Blic \ A. Ž. Adžić

Nuđena mu kuća da oprosti ubistvo brata

BEOGRAD - Svedok Muhamed Kerši negirao je da je Anton Lekaj, optužen za ubistvo četvoro i zlostavljanje 13 nealbanaca, mahom Roma, 1999. godine u Đakovici, bio u podrumu hotela „Paštrik“ gde su mučeni.

Na jučerašnjem nastavku suđenja Kerši je rekao da optuženog ne poznaje pod nadimkom Pindža već Toni, ali mu je prilikom izjašnjavanja ko je odsekao uvo Radetu Gagoviću „izletelo“ Pindža, da bi se odmah ispravio „neki Zifa“. Svedok je naveo i da nije video silovanja.

Na suočenju Keršija i Bedrija Šalje, brata Ređe Šalje za čije je ubistvo osumnjičen Lekaj, Šalja je rekao da ga je Kerši pre nedelju dana posetio u kampu u Podgorici. Ponudio mu je da mu napravi kuću ukoliko oprosti optuženome i zapretio da će ga u suprotnom ubiti kao brata. Kerši je potvrdio da je bio u Podgorici, ali da bi se raspitao kada je zakazano suđenje.



Izvor: Blic \ A. Ž. A.

Suđenje grupi „Škorpioni“

Optuženi neće da okajava tuđe grehe

BEOGRAD - Aleksandar Vukov zvani Vuk, zamenik komandanta paravojne jedinice „Škorpioni“, izjavio je juče na suđenju da je potpuno šokiran optužnicom koja ga tereti da je naredio i odredio mesto gde će biti streljana šestorica Bošnjaka kod Trnova u BiH jula 1995. godine.

- Potpuno sam nevin i nisam rad da okajavam grehe drugih ljudi - prvo je što je kazao Vukov Veću suda za ratne zločine.

Vukov je negirao i optužbe da je dobio direktno naređenje za likvidaciju zarobljenika od Slobodana Medića, komandanta jedinice, i ispričao da je kritičnog dana video optuženog pripadnika „Škorpiona“ Peru Petraševića kod Trnova sa šestoricom Muslimana.

- Komandant Medić mi je radio vezom naredio da siđem sa borbene linije do tačke u blizini Trnova, gde je trebalo da preuzmem paket sa sledovanjem, odnosno hranom i municijom. Sišao sam do tog mesta sa tri vojnika sa nadimcima Đole Šiptar, Bobo i Miša Turčin. Tamo sam zatekao Peru Petraševića, što me je začudilo jer on nikada nije donosio pakete sa sledovanjem. Pitao sam gde su paketi, ali je on rekao da je došao po drugom zadatku. Preko njegovog ramena sam video zarobljenike kako leže na zemlji. Pitao sam: „Šta je ovo?“, a Pera je odgovorio: „Neki zarobljenici“. Nisam postavljao suvišna pitanja, obavljao sam samo svoje zadatke u tuđe nisam ulazio. Bio sam revoltiran jer sam badava silazio po pakete, pa sam se odmah vrati na borbenu liniju - ispričao je Vukov.

- Pa zašto ste onda pitali Petraševića ko su ljudi koji leže na zemlji, ako je to bilo van vašeg zadatka? - pitala ga je sudija Gordana Božilović.

- Bilo mi je neobično to što vidim, pa sam samo šturo upitao - odgovorio je Vukov.

- A zašto dalje niste pitali šta će biti s tim ljudima? - interesovalo je sudiju.

- Imao sam preča posla na liniji ratnih dejstava - izvlačio se Vukov.

- To nije logično, da odlazite sa borbene linije s ciljem da uzmete pakete, pa da vam Petrašević kaže da ih nije doneo i da se vi bez ikakve reakcije okrećete i vraćate nazad - kazala je sudija.

- Video sam da Pera nema šta da mi kaže, pa nisam hteo da se zadržavam - odgovorio je Vukov.

On je juče rekao da prilikom susreta sa Perom Petraševićem nije primetio da neko snima kamerom.

- Video sam snimak pogubljenja zarobljenika prvi put na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu i prepoznao sam naše vojnike Peru Petraševića, Aleksandra Medića, Milorada Momića i Slobodana Davidovića - kazao je Vukov.

Za streljanje zarobljenika Vukov je, kako tvrdi, čuo tek kasnije po povratku u bazi „Škorpiona“ u Đeletovcima.

- Vojnici su pričali da je streljano šest zarobljenika, ali ne znam tačno ko je to pričao - kazao je Vukov.

Vukov je juče rekao da je izgubio nogu u avgustu 1995. godine u Đeletovcima usled ranjavanja. Suđenje se nastavlja 23. januara.


Izvor: Blic \ Nataša Jovanović