U Crnoj Gori uhapšena sedmorica pripadnika VJ
Autor: Tanjug | 05.08.2008. - 13:42

U Bijelom Polju uhapšeno je sedam pripadnika bivše Vojske Jugoslavije, koji su osumnjičeni za ratni zločin nad albanskim civilima u Kaluđerskom Lazu, kod Rožaja, 1999. godine.

Crnogorski mediji su javili da su, po nalogu Višeg suda u Bijelom Polju, uhapšeni: Momčilo Barjaktarević, Petar Labudović, Aco Knežević, Branislav Radnić, Boro Novaković, Miro Bojović i Radomir Đurašković. Određen im je pritvor, a jedan od uhapšenih zadržan je na bolničkom lečenju.
Okrivljeni se terete da su 18. aprila 1999. godine u Kaluđerskom Lazu, kršeći pravila međunarodnog prava, nečovečno postupali prema civilima. Istragom je utvrđeno da je ratni zločin izvršen nad 23 civila koji nisu neposredno učestvovali u neprijateljstvima.
Rešenje o pritvoru osmom osumnjičenom, Predragu Strugaru, biće uručeno naknadno, jer je nastanjen u Beogradu.
Strugar se tereti da je od 18. aprila do 21. maja 1999. godine, na području opštine Rožaje, koja je bila u zoni njegove odgovornosti, naredio ubistva albanskih civila koji su došli u Crnu Goru bežeći od sukoba sa Kosova.
Vrhovno državno tužilaštvo Crne Gore, podiglo je optužnicu protiv osam pripadnika bivše Vojske Jugoslavije 31. jula.
Nakon sprovedene istrage, Više državno tužilaštvo u Bijelom Polju odustalo je od krivičnog gonjenja protiv Radnić Ranka, Čukić Veselina, Lončar Veska i Knežević Zorana, jer nije dokazano da su učestvovali u izvršenju ovog ratnog zločina.

Izvor: Blic

Podignuta optužnica za zločin u Zvorniku
Autor: Beta | 05.08.2008. - 13:01

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo je optužnicu protiv Branka Grujića i Branka Popovića za ratni zločin počinjen nad civilnim stanovništvom u Zvorniku 1992. godine, najveći posle Srebrenice.

Kako se navodi u saopštenju Tužilaštva, Grujića i Popovića optužnica tereti da su odgovorni za zarobljavanje, nečovečno postupanje i smrt oko 700 lica, od kojih je do sada iz masovnih grobnica na Crnom vrhu i Grbavcima identifikovano njih 270.
Tragajući za neposrednim izvršiocima zločina za koje su optuženi Grujić i Popović, Tužilaštvo za ratne zločine podnelo je juče Veću za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu zahtev za sprovođenje istrage protiv četiri lica - tri državljanina BiH i jednog državljanina Srbije.
Kao predsednik Privremene Vlade Srpske Opštine Zvornik i komandant Kriznog štaba, kao i komandant Štaba Teritorijalne odbrane, Grujić i Popović su smišljeno i sinhronizovano preduzimali akcije i radnje iz svojih ovlašćenja u cilju prinudnog razdvajanja i nezakonitog uzimanja za taoce muslimanskih civila, koji su potom masovno lišavani života, navodi se u optužnici.
Protiv Grujića i Popovića vođen je postupak u procesu "Zvornik 1", ali je na zahtev Tužilaštva u junu, Veće za ratne zločine razdvojilo postupak protiv njih, a Draganu Slavkoviću, Ivanu Koraću i Siniši Filipoviću za zločine u Domu kulture Čelopek, na zvorničkoj Ekonomiji i Ciglani, prvostepeno izreklo ukupno 31 godinu zatvora.

Izvor: Blic

БAЊA ЛУКA - Свједок оптужбе Бекира Мемић изјавила је јуче у бањолучком Окружном суду да је видјела кад је оптужени Никица Згоњанин убио њену мајку Сафету 20. октобра 1992. године, испред породичне куће Касима Халиловића у Благај Ријеци код Новог Града.
- Миланко Вујановић је извео из куће моју мајку Сафету и Мину Халиловић. Везао их је жицом, ударио, а кад су пале на земљу полио их је бензином и запалио. Тад је Никица Згоњанин пуцао у моју мајку - рекла је Бекира Мемић пред Вијећем тројице којем је предсједавао судија Желимир Лепир.

Оптужницом коју заступа окружни тужилац Бранко Митровић, Мили Згоњанину (49) и Никици Згоњанину (59), обојица из Новог Града, на терет је стављен ратни злочин против цивилног становништва.

У оптужници се наводи да су кршећи правила међународног права 19. и 20. октобра 1992. године у Благај Ријеци код Новог Града убили четири цивила: Aзиза Хузеировића, Сафету Мемић, Мину Халиловић и Aрифа Мемића.

Бекира Мемић тврди да су Миле и Никица Згоњанин 19. и 20. октобра 1992. године били у групи са Миланком Вујановићем који због тога издржава казну од 15 година затвора, која је починила злочин.

И Миле и Никица Згоњанин тврде да Мемићева не говори истину и да нису били на мјесту злочина. Миле каже да је за вријеме рата помагао Бошњацима.

Aдвокати Живко Бојић и Предраг Радуловић истакли су да оптужба нема доказа и да је то конструкција Вујановића и појединих свједока.

http://www.glassrpske.com/vijest/6/hronika/10529/cir/Memiceva-optuzila-Zgonjanina.html

У Хагу ухапшен Сенад Ахметашевић
БИХАЋ, 7. НОВЕМБРА (СРНА) - Сенад Ахметашевић из Велике Кладуше је држављанин БиХ којег је холандска полиција ухапсила у Хагу због сумње да је починио ратне злочине, потврђено је Срни у Кантоналном тужилаштву у Бихаћу.

За Ахметашевићем, који је ухапшен јуче, расписана је потјерница по наредби Кантоналног суда у Бихаћу. Он се терети да је 1993. године на великокладушком ратишту као припадник војске Аутономна покрајина западна Босна пуцао у ратне заробљенике.

Према информацијама из Тужилаштва, истрага по овом предмету је окончана, изузев што осумњичени још није испитан.

Након хапшења, Окружни суд у Хагу у контакту је са властима у БиХ у вези с евентуалном екстрадицијом.

Јавност је јуче обавијештена да је ријеч о особи старој 39 година, која је живјела у близини Хага, и која је осумњичена за учешће у масакру који се десио у БиХ 11.новембра 1993.године.

Nekažnjen ratni zločin u „Lori“
Autor: E.B. | 11.01.2009. - 00:02

Crnogorsko Udruženje boraca ratova od 1990. godine optužilo je Tužilaštvo i Vladu Crne Gore da su „zbog nečinjenja koje je proizašlo iz političkog dogovora sa Hrvatskom“ odgovorni što optužnicom protiv bivših hrvatskih vojnih policajaca iz zatvora u splitskoj luci Lora nisu obuhvaćeni i zločini nad crnogorskim rezervistima.

Županijsko tužilaštvo u Splitu podiglo je optužnicu protiv petorice Hrvata zbog mučenja i likvidacije trojice pripadnika bivše Jugoslovenske narodne armije iz Srbije u zatvoru „Lora“ tokom 1991. i 1992. godine.
Crnogorsko Udruženje je ocenilo da „izostavljanje zločina nad crnogorskim rezervistima predstavlja diskriminaciju žrtava i izigravanje pravde u cilju minimiziranja zločina“ počinjenih u zloglasnom splitskom logoru „Lora“.
„Optužujemo crnogorsko Tužilaštvo i Vladu da su, zbog nečinjenja koje je proizašlo iz političkog dogovora sa Hrvatskom, odgovorni što optužnicom nisu obuhvaćeni zločini hrvatske policije nad 14 rezervista bivše JNA iz Crne Gore, koji su masakrirani i likvidirani u ’Lori’ i Hercegovini, pod ratnom kontrolom hrvatskih oružanih snaga“, saopšteno je iz Udruženja.
Udruženje je kritikovalo crnogorsku vlast da je, zarad ličnih interesa, prihvatila „hrvatsko viđenje ratnih dešavanja, koje prepoznaje samo hrvatske, ali ne i crnogorske žrtve“.
„Zato je zvanična Crna Gora izuzetno aktivna u slučaju zatvora ’Morinj’, u kome nije ubijen nijedan hrvatski državljanin, a pasivna kada je u pitanju ’Lora’, u kojoj su svirepo mučeni i likvidirani crnogorski državljani“, navodi se u saopštenju.
Udruženje smatra da optužnica u Splitu, kojom se isključuje utvrđivanje istine o ratnom zločinu nad pripadnicima nikšićko-šavničke grupe, predstavlja novi zločin nad njima, te podseća da još nisu pronađeni posmrtni ostaci jednog crnogorskog rezerviste, pripadnika ove grupe.

Izvor: Blic

Mudžahedin svedoči o zločinima nad Srbima
Pripadnika Al Kaide izručuju u Srbiju
Autor: V. Z. Cvijić | 16.01.2009. - 08:00


BEOGRAD - Ali Ahmed ali Hamad, bivši pripadnik Al Kaide i komandant odreda zloglasne jedinice „El mudžahedin”, poslao je pismo Vladi Srbije u kome traži da bude izručen Srbiji, a Tužilaštvo za ratne zločine daće saglasnost za njegovu ekstradiciju iz BiH, saznaje „Blic”.

Posle razgovora sa Duškom Tomićem, advokatom Ali Hamada, Tužilaštvo smatra da bi svedočenje njegovog klijenta moglo da bude važno za istragu zločina pripadnika „El mudžahedin” nad srpskim zatvorenicima u logoru Kamenica kod Zavidovića u BiH. Tomić kaže za „Blic” da je pitanje dana kada će Ali Hamad biti izručen Srbiji.
- Ukoliko bi vlasti BiH Ali Hamada izručile Bahreinu, gde ga je i regrutovala Al Kaida, to bi za njega sada bila smrtna presuda. On je rekao da prvo želi da bude izručen Srbiji i da je spreman da svedoči o svim zločinima za koje zna, a da će nakon isteka privremenog boravka sam otići u Bahrein, kada tamo sve pripremi za bezbedan dolazak - kaže advokat Tomić.
Tužilaštvo za ratne zločine vodi pretkrivični postupak za zločine u Zavidovićima i već je saslušano devet svedoka. Prema dosadašnjim podacima, utvrđeno je da je 21. jula 1995. odred
„El mudžahedin” iz sastava 3. korpusa Armije BiH izvršio napad na Krčevine u opštini Zavidovići. Vojnici Vojske RS tada su zarobljeni i odvedeni u selo Livade. Dvojici zarobljenih vojnika, Momiru Mitroviću i Predragu Kneževiću, odsečene su glave, o čemu postoji i video snimak. Ostali zarobljenici su odvedeni u logor Kamenica gde su svakodnevno prebijani i mučeni elektrošokovima. Najmonstruozniji zločin desio se 24. jula 1995. kada su zarobljenom Gojku Vujičiću odrubili glavu, a ostale primorali da odsečenu glavu poljube, nakon čega su je okačili o kuku na zidu prostorije u kojoj su držani zarobljenici. U logoru Kamenca ubijeno je najmanje 52 zatvorenika.
Advokat Tomić tvrdi da su vlasti u BiH pokrenule postupak ekstradicije Ali Hamada u Bahrein kao osvetu zbog njegovog svedočenja u Hagu protiv Rasima Delića, bivšeg komandanta Armije BiH.
- Ali Hamad je dao iskaze pripadnicima CIA i još nekih obaveštajnih službi. Tako su otkrivene ćelije Al Kaide u Španiji i Nemačkoj, a nedavno je hapšenjem 12 pripadnika Al Kaide u Italiji potvrđen njegov iskaz da su mudžahedini u tu zemlju prebacivani iz BiH i da je upravo to, a ne rat, bio glavni razlog njihovog dolaska u BiH - kaže Tomić.

Spisak imena 1.702 mudžahedina
Advokat Duško Tomić kaže da je spisak imena 1.702 mudžahedina koji su se borili u BiH stigao u BIA.
- Taj spisak sam predao direktoru policije RS Dragomiru Andanu, koji ga je svojevremeno predao bivšem direktoru BIA Radetu Bulatoviću. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević mi je rekao da ne zna za taj spisak pa je pitanje šta je Bulatović uradio s njim - kaže advokat Tomić.

Izvor: Blic

Presude za zločin na Ovčari: Vujović osuđen na 20 godina zatvora
Autor: Beta | 12.03.2009. - 10:40

Prvooptuženi za zločin na poljoprivrednom dobru Ovčara, kod Vukovara, 1991. godine i nekadašnji komandant Teritorijalne odbrane (TO) Vukovara Miroljub Vujović osuđen je danas na 20 godina zatvora.

Pred Većem za ratne zločine u toku je izricanje presude ostalim pripadnicima TO Vukovara, optuženim za streljanje hrvatskih zarobljenika na jami Grabovo na Ovčari u noći između 20. i 21. novembra 1991. godine.
Prvu presudu za taj zločin kojom je Vujović bio osuđen na 20 godina zatvora Vrhovni sud je krajem 2006. godine ukinuo i naložio ponovno suđenje koje je počelo marta 2007. godine.
Pored Vujovića, osuđeni su i njegov zamenik Stanko Vujanović, komandant dobrovoljačke jedinice "Leva Supoderica" Milan Lančužanin i teritorijalci Predrag Milojević, Predrag Dragović, Đorđe Šošić, Miroslav Đanković, Ivan Atanasijević i Saša Radak.
Oni su presudom koju je Vrhovni sud ukinuo, osuđeni na maksimalne kazne od po 20 godina.
Vujo Zlatar, Milan Vojinović i Jovica Perić su prvom presudom bili osuđeni na po 15 godina zatvora, Predrag Madžarac na 12, Nada Kalaba, jedina žena među optuženima na devet, a Goran Mugoša na pet godina zatvora.
Optuženi Marko Ljuboja i Slobodan Katić su u prvom postupku oslobođeni optužbi.
Jedini kome se nije sudilo u prethodnom postupku je Milorad Pejić, britanski državljanin čiji prednmet je, nakon hapšenja u junu prošle godine, pripojen postupku. Prva Optužnica za zločin na Ovčari podignuta je krajem 2003. godine, a prvo suđenje je počelo 9. marta 2004. godine.

Sanader: Dokaz da u Srbiji postoji sposobno sudstvo
Hrvatski premijer Ivo Sanader ocenio je da današnje presude u Beogradu za zločine na Ovčari pokazuju da u Srbiji postoji sudstvo koje je spremno i sposobno da vodi takve procese.
"Uvek se može govoriti da li je kazna mogla biti drugačija ili veća, ali je dobro da je suđenje za Ovčaru u Beogradu pokazalo da i u Srbiji postoji sudstvo koje je spremno i sposobno da vodi takve sporove", rekao je večeras Sanader komentarišući presude koje je Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu izreklo 13-torici Srba za zločin na Ovčari, osudivši ih na ukupno 193 godine zatvora. Sanader je u Rijeci, gde boravi u poseti tamošnjem brodogradilištu, izjavio da je takav zločin i zločin protiv čovečanstva i da bi, kad ne bi bilo pravde nakon zločina, žrtve i drugi put postale žrtve. On je naglasio da se, ako države sarađuju, takvi procesi ne moraju uvek voditi u državi u kojoj su zločini počinjeni.
Predsednik Stjepan Mesić je bio znatno skeptičniji, rekavši da ne može da komentariše prvosepenu presudu, ali da je "sve što smanjuje odgovornost onih koji su krivi za najveći zločin u Hrvatskoj, svakako za najveću osudu".
"Zločin je takvih razmera da mora biti opomena svima drugima i verujem da će drugostepeni sud odgovoriti na pravi način", rekao je Mesić.


Izvor: Blic

Hrastovu sedam godina zbog zločina na Koranskom mostu
Beta | 27. 01. 2010. - 16:39h | Foto: Reuters | Komentara: 5

Vrhovni sud Hrvatske osudio je danas bivšeg policijskog specijalca Mihajla Hrastova (47) na sedam godina zatvora zbog protivpravnog ubijanja i ranjavanja srpskih vojnika na Koranskom mostu 1991. godine tokom napada na Karlovac.

Nakon što je krajem novembra prošle godine saslušalo žalbe i tok sudskog postupka koji je protiv Hrastova počeo 1992, sudsko veće se povuklo na većanje, a danas je objavljeno da mu je za godinu dana smanjena drugostepena presuda.

Vrhovni sud je Hrastovu u maju prošle godine preinačio oslobađajuću presudu Županijskog suda u Karlovcu u kaznu zatvora u trajanju od osam godina. Sudilo mu se jer je nakon primanja zadatka da sa svojom grupom na Koranskom mostu čuva i sprovede u policiju grupu neprijateljskih vojnika koji su predali svoje oružje, u njih pucao.

Od brojnih prostrelnih rana tada je smrtno stradalo 13 vojnika, a ranjena su dvojica.

U obrazloženju trećestepene presude navodi se da je Hrastovu kazna smanjena, između ostalog, i zbog toga što je 70-postotni ratni vojni invalid, više puta odlikovan za učešće u Domovinskom ratu, kao i zbog toga što je u vreme zločina bio smanjeno uračunljiv.

Hrastov je tri puta na karlovačkom Županijskom sudu bio oslobođen krivice uz obrazloženje da je 13 neprijateljskih zarobljenika rafalima ubio u nužnoj odbrani u vreme napada na Karlovac.

Karlovačko tužilaštvo tražilo je višu kaznu, jer smatra da se radilo o likvidaciji ratnih zarobljenika, za šta je propisana kazna od najmanje deset godina.

Hrastov je u pritvoru bio šest meseci 1992. godine i ponovno od maja prošle godine.

Izvor: Blic

Slučaj pripadnika Gnjilanske grupe
Za skrivanje zločina grade im kuću
A. R. | 07. 02. 2010. - 00:02h | Komentara: 4

Nove kuće i materijalna pomoć porodicama Fatona Hajdarija i Burima Fazlijua, optuženim članovima Gnjilanske grupe OVK, mogle bi da budu nagrada za njihovo ćutanje pred sudom u Beogradu, smatraju srpski istražni organi.

Za okrivljene pripadnike Gnjilanske grupe, koji se terete za zverska ubistva najmanje 51 srpskog civila i kidnapovanje 159 ljudi u Gnjilanu od 12. juna do oktobra 1999. godine, u toku je akcija prikupljanja novčanih sredstava.

Akciju su pokrenuli 2009. godine, nakon hapšenja devetoro optuženih, udruženje „Preševska dolina“ sa sedištem u Švajcarskoj, „Islamsko udruženje“, takođe iz Švajcarske, „Udruženje ratnih veterana OVPBM“ i „Humanitarni centar“ iz Preševa, te pojedinci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, kao i Albanci koji se nalaze na privremenom radu u Švajcarskoj.
Na sajtu udruženja „Preševska dolina“ objavljeni su telegrami, obaveštenja, zahtevi za pomoć, spiskovi donatora, iznosi, izveštaji o završnim projektima i fotografije nove kuće Fatona Hajdarija, ali i najava zidanja kuće Burimu Fazliju.
Takođe su objavljeni i spiskovi korisnika novčane pomoći. Na njemu se nalaze porodice optuženih u predmetu „Gnjilanska grupa“ i porodice palih boraca OVK i OVPBM koji žive na jugu Srbije.
Srpski istražni organi sumnjaju da pružanje materijalne podrške i izgradnja kuća predstavljaju direktan uticaj na optužene u smislu „zaveta ćutanja“. Osim toga, vrši se i uticaj na albansko javno mnjenje na jugu Srbije, ali se šalje i poruka optuženima kojima se sudi u odsustvu i drugim bivšim pripadnicima OVK da se o svemu vodi računa i da u slučaju da budu lišeni slobode ne smeju da progovore ili sarađuju sa srpskim vlastima.
Na listi donatora se nalazi i poslanik Skupštine Kosova, Ermuš Džemajlji – kojem je zbog opstrukcije sprovođenja Dejtonskog sporazuma, Rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu, Ohridskog sporazuma iz 2001. godine o Makedoniji, ali i rada Haškog tribunala – zabranjen ulaz u SAD.

 

Suđenje u ponedeljak
Suđenje Gnjilanskoj grupi biće nastavljeno u ponedeljak pred većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Glavni pretres je odložen prošle sednice zbog bolesti optuženog Nazifa Hasanija. Predsednik sudskog veća Snežana Nikolić-Garotić je navela da će razmotriti mogućnost eventualnog psihijatrijskog veštačenja optuženog Hasanija, kako bi se utvrdilo da li je sposoban da prati suđenje. Na optuženičkoj klupi su Aguš Memiši, Faton Hajdair, Ahmet Hasani, Nazif Hasani, Samet Hajdari, Ferat Hajdari, Selimon Sadiku i Burim Fazliju. U bekstvu su Fazlija Ajdari, Redžep Aliji, Šaćir Šaćiri, Šefket Musliji, Sadik Aliji, Idriz Aliji, Šemsija Nuhiju i Ramadan Halimi, kojima se sudi u odsustvu.

Izvor: Blic

Krivična prijava zbog ratnih zločina HV u Požegi 1991.
Tanjug | 10. 05. 2010. - 22:33h | Foto: Beta | Komentara: 13

Nevladina organizacija Srpski demokratski forum (SDF) podnela je hrvatskom državnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv vodećih ljudi civilne i vojne vlasti u gradu Požega u Zapadnoj Slavoniji zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva i etničkog čišćenja počinjenih 1991. godine.
 
Džakula: Pripadnici HV pobili su oko 40 civila krajem 1991.

Predsednik SDF-a Veljko Džakula rekao je na današnjoj konferenciji za novinare u Zagrebu da su zločini počinjeni na prostoru opštine Požega, odnosno delova Požeško-slavonske županije, kojim je obuhvaćeno 26 sela.


"Meštanima tih sela, uoči napada Hrvatske vojske (HV), iako u tom području nije bilo nikakvih vojnih dejstava, tadašnji krizni štab je izdao naređenje da se isele.
 


Nakon iseljenja, ostalo je nešto civila, a njih oko 40 pobili su 10. i 11. decembra 1991. pripadnici HV. Hrvatska vojska je dobila naređenje da spali i uništi sve objekte u vlasništvu onih koji su izbegli, kao i da uništi sve crkvene i privredne objekte", rekao je Džakula.


On je napomenuo da, iako su neki mediji devedesetih godina pominjali taj zločin, on ni do danas nije procesuiran.
 

Krivična prijava podneta je u petak, 7. maja, kao rezultat dugogodišnje istrage SDF-a, i u njoj su poimenično navedene sve žrtve i uništena imovine.


U prijavi se ističe da je kao rezultat aktivnosti hrvatskih i civilnih vojnih vlasti koje su dovele do uništenja srpske zajednice na tom području razrušeno 26 naselja na području županije, zapaljeno ili potpuno uništeno 616 stambenih objekata, zapaljeno i uništeno 550 dvorišnih zgrada, pri čemu su 1.462 lica ostala bez doma, a 44 civila su pobijena.

Izvor: Blic