Sud zove Srbe
E. H., 2. oktobar 2007

ZAGREB - Suđenje hrvatskim generalima Rahimu Ademiju i Mirku Norcu za ratne zločine počinjene u Medačkom džepu u septembru 1993. godine je proteklo bez najavljenih svedoka, Srba koji su živeli u selima koja su, kao i njihove stanovnike, hrvatske snage zbrisale s lica zemlje.
Svedočio je, međutim, tadašnji komandir izviđačkog voda Jandro Grgurić, koji je tvrdio da u akciji nije video mrtve srpske civile ili paljenje ili pljačkanje njihovih kuća.
Od ukupno 20 svedoka, stanovnika sela koja su obuhvaćena akcijom ili zarobljenih pripadnika krajinske vojske, na sudu se do sada pojavilo samo dvoje.
Zbog nedolaska, sudija Marin Mrčela, koji vodi proces, rekao je da svi svedoci, čak i ako su ranije osuđeni zbog ratnih zločina, mogu neometano doći, svedočiti i otići bez opasnosti da budu uhapšeni.
Suđenje se nastavlja danas, kada bi trebalo da svedoče još trojica Srba.
Haški sud, koji je vršio istragu i podigao optužnice protiv Ademija, Norca i tadašnjeg načelnika Glavnog štaba Hrvatske vojske Janka Bobetka, koji je u međuvremenu umro, ustupio je u septembru 2005. predmet hrvatskom sudstvu.
Ademi se brani sa slobode, a Norac izdržava dvanaestogodišnju kaznu zatvora, na koju je 2003. osuđen u Rijeci zbog likvidacije više desetina srpskih civila u jesen 1991. na gospićkom području.
U akciji Medački džep, sprovedenoj od 9. do 17. septembra 1993. u selima oko Gospića, ubijeno je stotinak Srba.

Izvor: Novosti

Izuzeće koči proces
E. R., 2. oktobar 2007

BEOGRAD - Suđenje za zločin u Suvoj Reci, na Kosovu i Metohiji, koje je trebalo da počne pred izmenjenim sudskim većem, odloženo je do daljeg pošto Vrhovni sud nije doneo odluku o zahtevima branilaca optuženih za izuzeće u tom predmetu.
Suđenje za naređivanje i ubistvo 48 albanskih civila, u martu 1999. godine, trebalo je formalno da se vrati na početak zbog promene člana sudskog veća sudije Gordane Božilović-Petrović na čije je mesto imenovana Snežana Garotić-Nikolić.
Odbrana je, međutim, tražila obrazloženje i razloge zamene članice veća Gordane Božilović-Petrović, a advokat Veljko Đurđić izuzeće sudskog veća koje postupa u tom predmetu kao i predsednika Okružnog suda i Vrhovnog suda Srbije.
Vrhovni sud saopštio je juče da nije mogao da odlučuje o zahtevima za izuzeće u predmetu Suva Reka, jer nije dobio kompletne spise. Spisi koji su stigli u Vrhovni sud ne sadrže izjavu predsednika Okružnog suda, čije se izuzeće traži, pa nisu ispunjeni zakonski uslovi za donošenje odluke o zahtevu, te je predmet vraćen Okružnom sudu.
Vrhovni sud će o zahtevima za izuzeće sudija i predsednika sudova u predmetu Suva Reka odlučivati kada budu ispunjeni svi zakonom predviđeni uslovi, saopšteno je iz tog suda.
Za zločin u Suvoj Reci optuženi su tadašnji komandant policijske jedinice "Niški odred" Radoslav Mitrović, komandir policije u Suvoj Reci Radojko Repanović, njegov pomoćnik Nenad Jovanović, policajci iz Suve Reke Slađan Čukarić, Miroslav Petković, Zoran Petković, Ramiz Papić i pripadnik Resora državne bezbednosti Milorad Nišavić.
Po optužnici, policajci iz Suve Reke su sa više saboraca streljali nekoliko starijih članova porodice Beriša, a ostale muškarce, žene i decu oterali u obližnju piceriju "Kalabrija" u koju su ubačene dve ručne bombe.

Izvor: Novosti

Vukčević: Tužioci Srbije i Hrvatske dobro sarađuju

Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević izjavio je da odlično sarađuje s glavnim državnim tužiocem Hrvatske Mladenom Bajićem i da njihove kolege koji su zaduženi za komunikaciju gotovo svakodnevno razgovaraju

Vukčević je, kako piše danas "Večernji list", učestvovao na juče završenom sastanku državnih tužilaca Hrvatske, Srbije, Crne Gore, BiH i Makedonije, koji su iza zatvorenih vrata dogovarali buduću saradnju kada Haški sud prestane s radom, radi procesuiranja ratnih zločina s područja bivše države.

Cilj je saradnju podići na viši nivo, jer razmena informacija već postoji, rekao je Vukčević Večernjem listu, a na pitanje novinara da prokomentariše presude Miroslavu Radiću, Veselinu Šljivančaninu i Mili Mrkšiću, rekao je da ne može i ne želi da komenatiriše, ali da mu je reakcija hrvatske javnosti potpuno razumljiva.

"I mi u Srbiji sa svoje strane nastojimo da procesuiramo odgovorne za te zločine. Krivični progon odgovornih za Ovčaru i Lovas ima prioritet u odnosu na druge slučajeve", rekao je on.

Vukčević je podsetio da je za zločine na Ovčari u Srbiji procesuirana 21 osoba, dvojica od njih su u međuvremenu umrla, dvojica su dobila status svedoka saradnika, dok je ostalih 17 prvostepenom presudom dobilo ukupno oko 300 godina zatvora.

"Zbog toga me u Srbiji napadaju, nazivaju me produženom rukom Haškoga suda", rekao je Vukčević, ocenivši da su u Srbiji osuđeni počinioci, odnosno direktni izvršioci zločina za koje je po komandnoj odgovornosti odgovarala vukovarska trojka.

Na najave hrvatske vlade da će se njima suditi i pred hrvatskim sudom, Vukčević je rekao da Ustav brani izručivanje svojih državljana.

Na kraju teksta "Večernji list" navodi da je Vukčević najavio i buduće korake u vezi s krivičnim progonom odgovorih, za što je potrebna još bolja međusobna saradnja hrvatskih i srpskih organa.

Vukčević je podsetio da se postavlja pitanje budućeg korišćenja arhive Haškog suda, koja sada sadrži oko 9,5 miliona dokumenata.

Izvor: Press

Ukinut pritvor petorici osumnjičenih za zločin u Lovasu
Autor: Beta | 05.10.2007 - 16:08
Istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu ukinuo je pritvor petorici od ukupno 12 osumnjičenih za ratni zločin u selu Lovas u Hrvatskoj, 1991. godine, rečeno je danas agenciji Beta u tom sudu.

Portparolka Okružnog suda Ivana Ramić je istakla da je rešenje o ukidanju pritvora doneto nakon što su u istrazi saslušani svi svedoci sa teritorije Srbije koje su predložili tužilaštvo i odbrana.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podnelo je 30. maja zahtev za sprovođenje istrage protiv 12 ljudi osumnjičenih da su 1991. godine počinili ratni zločin u selu Lovas u Hrvatskoj.
Prema navodima Tužilaštva, za mučenje, nečovečno postupanje i ubistvo 70 civila u Lovasu osunnjičena su četvorica pripadnika bivše JNA, četvorica civilno-vojnih vlasti u Lovasu i još četvorica iz sastava oružane formacije "Dušan Silni".
Za taj zločin osumnjičeni su Ljuban Devetak, Milan Devičić, Milan Radojičić i Željko Krnjajić koji su, kao meštani Lovasa, bili pripadnici lokalne civilne vojne vlasti.
Osumnjičeni Miodrag Dimitrijević, Darko Perić, Radovan Vlajković i Radisav Josipović bili su pripadnici gardijske motorizovane brigade tadašnje JNA, a Petronije Stevanović, Aleksandar Nikolaidis, Dragan Bačić i Zoran Kosijer pripadnici oružane grupe "Dušan Silni".

Izvor: Blic

Suđenje za zločin na Ovčari odloženo do daljeg
Autor: Beta | 15.10.2007 - 13:42

Suđenje za ratni zločin na poljoprivrednom dobru Ovčara odloženo je danas nakon što je odbrana zatražila izuzeće sudskog veća, predsednika Okružnog suda u Beogradu Siniše Važića i predsednice Vrhovnog suda Srbije Vide Petrović Škero.

Ponovljeno suđenje za zločin na Ovčari kod Vukovara, počinjen u novembru 1991. godine, trebalo je danas ponovo da počne zbog izmene u sastavu sudskog veća u kojem se od 1. oktobra umesto sudije Gordane Božilović Petrović nalazi Snežana Garotić Nikolić.
Predsedavajući veća Vesko Krstajić je na zahtev advokata Dušana Mašića, branioca optuženog Saše Radaka da obrazloži razloge o promeni u sastavu veća, rekao da je to pitanje godišnjeg rasporeda sudija koji određuje predsednik Okružnog suda i da samo on može da obrazloži odluku.
Mašić je zatim zatražio isuzeće kompletnog sudskog veća, Važića i Vide Petrović Škero, nakon čega je pretres prekinut do daljeg, odnosno, dok se o tim zahtevima ne odluči na opštoj sednici Vrhovnog suda Srbije.
Prvostepenu presudu optuženima za streljanje oko 200 hrvatskih zarobljenika, Vrhovni sud je krajem prošle godine poništio i suđenje vratio na početak.
Za zločin na farmi Ovčara, prvostepeno su na po 20 godina osuđeni komandant Teritorijalne odbrane Vukovara Miroljub Vujović, njegov zamenik Stanko Vujanović, komandant dobrovoljačke jedinice "Leva Supoderica" Milan Lančužanin i teritorijalci Predrag Milojević, Predrag Dragović, Đorđe Šošić, Miroslav Đanković, Ivan Atanasijević i Saša Radak.
Na po 15 godina zatvora osuđeni su Vujo Zlatar, Milan Vojinović i Jovica Perić, a na 12 godina Predrag Madžarac. Jedina žena među njima, Nada Kalaba, dobila je devet godina, a Goran Mugoša pet godina zatvora.
Optuženi Marko Ljuboja i Slobodan Katić oslobođeni su krivice da su učestvovali u streljanjima u noći između 20. i 21. novembra 1991. godine.
Svi optuženi su na početku ponovljenog suđenja, 13. marta odbacili krivicu za učesće u ratnom zločinu.


Izvor: Blic

Zahtev za sprovođenje istrage protiv pripadnika "Škorpiona"
Autor: Tanjug | 19.10.2007 - 12:15

Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv četvorice nekadašnjih pripadnika jedinice "Škorioni", rečeno je danas novinarima.

Zahtev za sprovođenje istrage podnet je protiv Željka Djukića zvanog Brko, Dragana Medića zvanog Guljo, Dragana Borojevića i Miodraga Šolaje zvanog Vicko zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva počinjenog u Podujevu u martu 1999. godine.
Novinarima je, u pauzi predstavljanja knjige "Odnosi sa javnošću u tužilaštvima", tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kazao da su oni uhapšeni sinoć, i terete se za zločin ubistva 19 albanskih civila za koji je na 20 godina zatvora već pravosnažno osuđen Saša Cvjetan, takođe bivši pripadnik "Škorpiona".
Vukčević je rekao da je hapšenjem ove četvorice pripadnika jedinice "Škorpioni", koja je u vreme sukoba na Kosovu i Metohiji bila u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, "ovaj slučaj završen".

"Škorpioni" delovali u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu
Jedinica "Škorpioni" dospela je u žižu interesovanja srpske javnosti početkom juna 2005. kada je u sudnici Haškog tribunala pušten snimak pogubljenja šestorice srebreničkih Muslimana u Trnovu, u Bosni i Hercegovini. Snimak streljanja šestorice Muslimana u Trnovu je potom emitovan i na najgledanijim televizijama u Srbiji, a MUP Srbije je munjevito reagovao i za manje od 24 sata nakon emitovanja snimaka ubistva muslimana iz Srebrenice uhapsila nekoliko pripadnika jedinice.
Ipak, to nije bio prvi put da se u Srbiji pokreće priča o "Škorpionima" u vezi sa ratnim zločinima.
O jedinici "Škorpioni" prvi put se čulo na suđenju njenim pripadnicima Saši Cvjetanu i Dejanu Demiroviću, optuženim za ubistvo 19 albanskih civila 28. marta 1999. u Podujevu, žločin zbog kog su, kako je danas potvrđeno u MUP-u Srbije, uhapšena još četvorica pripadnika jedinice.
Tokom postupka, kao svedoci su se pojavili brojni pripadnici ove formacije, uključujući i njenog komandanta Slobodana Medića. On je tada ispričao da je jedinica formirana 1991. u sastavu JNA kao redovna i da je delovala na području Bosne i Hrvatske.
Usvom drugom svedočenju Medić je, međutim, rekao da su "Škorpioni" zapravo osnovani u maju 1992. kao obezbeđenje naftnih polja kojim je upravljala Naftna industrija Krajine.
"U tom svojstvu je ostala od 1992. do 1996. godine. Nakon toga sam tražio da moja jedinica bude u sastavu MUP-a Srbije, pa su "Škorpioni" ušli u rezervni sastav Specijalnih antiteroristickih jedinica MUP-a Srbije", naveo je Medić.
Govoreci o brojnom stanju, nekoliko svedoka je navelo da su "Škorpioni" imali oko 150 pripadnika. Policijski general Miroljub Stevanović izjavio je da su "Škorpioni" formirani na početku oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji kao "regularna jedinica" vojske tadašnje Republike Srpske Krajine (RSK).
Jedinica je tokom rata do 1995. godine delovala u Hrvatskoj i BiH, nakon čega se njeno ljudstvo razišlo, da bi se početkom NATO bombardovanja 1999. godine ponovo aktiviralo radi dejstava na Kosovu i Metohiji.
Prema svedočenjima očevidaca zločina u Podujevu pripadnici jedinice "Škorpioni" su u jutarnjim satima 28. marta 1999. izveli 20 Albanaca, staraca, žena i dece iz kuće porodice Bogujevci i naredili im da uđu u dvorište Haljima Gašija.
Prema iskazima dece koja su preživela zločin, po dolasku u to dvorište, jedan od pripadnika "Škorpiona" je pucao u Šefkate Bogujevci.
Videvši da je pucano u njihovu majku, deca Fatos, Jehona, Ljirije i Genc Bogujevci su potrčala prema njoj, nakon čega su ostali pripadnici jedinice otvorili vatru na njih, a zatim i na sve ostale civile koji su bili u dvorištu.
Tada su ubijeni Aljbion Durići (2), Mimoza Durići (4), Arber Durići (7), Dafina Durići (9), Špetim Bogujevci (10), Špend Bogujevci (13), Nora Bogujevci (14), Fezdrije Lugaljiju (21), Fitnete Durići (36), Salja Bogujevci (39), Šefkate Bogujevci (42), Nefise Lugaljiju (55), Šehide Bogujevci (67) i Esma Durići (69).
Tada ju teže ranjeno petoro dece porodice Bogujevci - Genc (6), Ljirije (9), Jehona (11), Fatos (13) i Saranda (14).
U junu 2005. godine Okružni sud u Beogradu je za ovaj zločin osudio Sašu Cvjetana na 20 godina zatvora, a Vrhovni sud Srbije je potvrdio presudu Okružnog suda 22. decembra iste godine, posle čega je ona postala pravosnažna.
Tužilac za ratne zločine odustao je u aprilu prošle godine zbog nedostatka dokaza od gonjenja Dejana Demirovića, koji je bio optužen za učešće u istom zločinu.
Pripadnici jedinice "Škorpioni" su, inače, u maju ove godine već privođeni na području opštine Sremska Mitrovica, zbog sumnje da su odgovorni za podmetanje bombe pod prozor novinara nedeljnika "Vreme" Dejana Anastasijevića, međutim ni protiv jednog od osmorice privedenih nije podignuta optužnica za taj napad. Za zločin u Trnovu su u aprilu ove godine četvorica pripadnika "Škorpiona" osuđena na ukupno 58 godina zatvora. Slobodan Medić i Branislav Medić osuđeni su na po 20 godina, Pera Petrašević na 13, Aleksandar Medić na pet godina, dok je Aleksandar Vukov oslobođen optužbe.
Jednu presudu za zločin u Trnovu je izrekao i Županijski sud u Zagrebu. Pred tim sudom je za zločin u Trnovu i mučenje zarobljenika u Boboti 1991. godine na 15 godina zatvora osuđen pripadnik "Škorpiona" Slobodan Davidović.

Izvor: Blic

Na Kosovu vršene pogrešne identifikacije poginulih
Autor: Srna | 13.11.2007 - 16:49

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da postoje osnovane sumnje da je od 1999. do 2000. godine bilo pogrešnih identifikacija, koje su vršili predstavnici Haškog tužilaštva, i da su porodicama Albanaca predavana pogrešna tela.

"Haški tužioci su u to vreme bukvalno prekopali Kosmet i ekshumirali 2 001 tijelo da bi bile podignute optužnice. Od tog broja, prema njihovim podacima, 2 000 je bilo Albanaca, a samo jedno telo Srpkinje, što je nemoguće", naglasio je Odalović na konferenciji za novinare u Beogradu.
Odalović je naveo da su te identifikacije radili "ad hok" timovi Haškog tribunala, koji nisu ostavili nikakvu dokumentaciju, zbog čega se osnovano sumnja da nešto nije u redu sa njihovim identifikacijama.
"Pretpostavljamo da su neka tela pogrešno identifikovana i predavana pogrešnim porodicama. Mi smo kompletirali sve podatke nestalih. To je lista od 2 030 nestalih sa Kosmeta, od čega 560 Srba i nealbanaca, a 1 470 Albanaca", rekao je Odalović.
On je dodao da će zbog pogrešnih identifikacija morati da se vrše ponovne ekshumacije, na šta imaju pravo porodice koje sumnjaju da su posmrtni ostaci njihovih najbiližih pogrešno identifikovani.
Odalović je kritikovao međunarodnu misiju na Kosmetu, jer ne daje podatke o nestalim nealbancima i dodao da je sa prostora Kosova svega 50 odsto bilo pozitivnih identifikacija, dok je iz grobnice u Batajnici, kod Beograda, bilo 95 odsto pozitivnih identifikacija.
Odalović je naveo da je Komisija Vlade Srbije za nestala lica otvorena i da daje informacije svima u regionu, dok su se slične komisije u Hrvatskoj, Federaciji BiH i UNMIK-a "zatvorile" i ne dostavljaju tražene podatke.
"Naše kolege se prema našim zahtevima ne odnose kao mi prema njihovim. Mi nećemo nijednu grobnicu da krijemo, hoćemo sa Srbije da skinemo taj teret. Nedopustivo je da se nakon toliko godina traži toliki broj nestalih - 17 500 - u regionu", dodao je Odalović.
On je napomenuo da se od Hrvatske traže tela 1 100 Srba, Kosmeta 562, a od BiH 103, ali da još nema adekvatnog odgovora.

Izvor: Blic

Odloženo suđenje za ubistvo braće Bitići
Autor: Tanjug | 13.11.2007 - 12:45

Suđenje optuženima za pomaganje u ubistvu braće Bitići, 1999. godine na Kosovu i Metohiji, odloženo je danas zbog obaveza novog člana sudskog veća Snežana Garotić-Nikolić.

Novi termini suđenja nisu zakazani. Glavni pretres trebalo je da pocne ispočetka zbog promene u sastavu sudskog veća do koje je došlo pošto članu tog veća sudiji Gordani Petrović Božilović nije produžen mandat sudije Veća za ratne zločine.

Zbog pomoći izvršiocima ubistva sudi se dvojici srpskih policajaca Sretenu Popoviću i Milošu Stojanoviću, a u toku je istraga protiv više osoba osumnjičenih za učesće u tom zločinu.

Popović i Stojanović optužnicom se terete da su izvršili ratni zločin protiv ratnih zarobljenika tako što su američke državljane, braću Ilija, Mehmeta i Agrona Bitićija lišili prava na pravično suđenje i "na taj način pomogli nepoznatim licima MUP-a Srbije i Specijalnih antiterorističkih jedinica (SAJ) da ih liše života".
Oni su se u dosadašnjem toku postupka branili da nisu znali kakva sudbina čeka braću Bitići, jer su "mislili da će kao strani državljani, Bitići biti deportovani iz zemlje".

Izvor: Blic

Počelo ponovljeno suđenje za Ovčaru
Autor: FoNet | 19.11.2007 - 16:30

Suđenje šesnaestorici optuženih za ubistvo više od 200 hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara, kod Vukovara 1991. godine, danas je ponovo počelo pred Većem za ratne zločine u Beogradu.

Pošto je članu sudskog veća Gordani Petrović-Božilović istekao mandat sudije za ratne zločine 1. oktobra, suđenje je pred novim članom veća krenulo iz početka.
Vrhovni sud Srbije krajem 2006. godine ukinuo je prvostepenu presudu u celini i predmet vratio na ponovno suđenje, koje je počelo u martu ove godine.

FHP: Preispitati odgovornost pripadnika JNA

Fond za humanitarno pravo (FHP) pozvao je danas državne institucije Srbije da utvrde odgovornost pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) za ratne zločine počinjene 1991. godine na poljoprivrednom dobru Ovčara, kod Vukovara.
U saopštenju FHP se ističe da, "pored neposrednih izvršilaca, pred lice pravde treba da budu izvedeni i njihovi pretpostavljeni, oficiri bivše JNA, od kojih su neki svedočili u postupku pred Većem za ratne zločine u Beogradu".
"Nedavna presuda Haškog tribunala Vukovarskoj trojci, značajno je doprinela minimiziranju uloge bivše JNA, a domaće tužilaštvo obeshrabrila u nastojanju da se rasvetli uloga JNA u zločinu na Ovčari", smatra FHP.
Državne institucije, kako se dodaje, imaju "pravnu i moralnu obavezu da pomognu porodicama žrtava da utvrde lokacije na kojima se nalaze posmrtni ostaci njihovih najbližih i da javnosti Srbije iznesu punu istinu o zločinima počinjenim u ime srpskog naroda".

Izvor: Blic

Svedoci nisu prepoznali Morinu
Beograd -- Svedoci Milutin Burdžić i Dušanka Božanić nisu prepoznali Sinana Morinu, optuženog za zločine nad srpskim civilima na Kosovu.

Svedoci iz sela Opteruša nisu ga prepoznali kao jednog od učesnika u zločinu nad srpskim civilima iz tog sela orahovačke opštine, na Kosovu, 1998. godine. Predsedavajuća veću Olivera Anđelković pročitala je u nastavku suđenja nekadašnjem pripadniku Oslobodilačke vojske Kosova Sinanu Morini iskaz Milutina Buržića, koga su od 17. do 21. jula zarobili pripadnici "orahovačke grupe" OVK.

Burdžić nije svedočio zbog lošeg zdravstvenog stanja, a u iskazu datom u istrazi naveo je da među Albancima koji su njega i još osam muškaraca i žena iz sela Opteruša, u opštini Orahovac, nekoliko dana držali zatvorene, nije bio optuženi Morina.

"Poznajem mladića koji mi je tražio pušku, ali ne znam kako se zove", naveo je Burdžić, dodajući da nikada nije čuo za nekog ko se zove Sinan Morina.

Morinu, koji se sa još 34 pripadnika "orahovačke grupe" tereti za napad na 10 srpskih kuća u selu Opteruša, proterivanje i zatvaranje civila, paljenje i uništavanje verskih objekata, nije prepoznala u sudnici ni Dušanka Božanić, jedna od osam žena koje su bile proterane iz svojih kuća i zatvorene.

"Te noći između 17. i 18. jula pucalo se do šest ujutro, sve dok se nismo predali. Videla sam Sedata, koji je bio drug mog muža, Jupa, Ađija, Alia", rekla je ona, i okrenuvši se ka optuženom Morini, rekla da ga ne poznaje.

Božanićeva, čiji su suprug Božidar i sin Novica ubijeni, a njihova tela pronađena u jami Volujak 2005. godine, rekla je da su muškarce koji su bili u podrumu jedne kuće u susednom selu tukli i da su se čuli jecaji.

Ona nije mogla da potvrdi iskaz Slavice Banzić, koja je juče na suđenju rekla da ju je optuženi Morina tukao, uzeo policijski prsluk i 500 maraka.

"Nijednu ženu nisu nigde tukli, a njega ne poznajem", rekla je Božanićeva, dodajući da nije videla da su kuće i crkve zapaljene.

Njena snaja, Vesna Božanić, vidno uznemirena, nije želela da priča o događajima u kojima je izgubila supruga Novicu, međutim, sudsko veće i zamenik tužioca Mioljub Vitorović su insistirali da kaže razloge za to.

"Bila sam u Kraljevu... svekrva mi je rekla da ga (Novice) nema. Ona vam je sve rekla... teško mi je da pričam", rekla je ona.

Morina je na početku suđenja negirao navode optužnice.

Izvor: B92