Stupid spoiled whore (i ostale vesti iz sveta "dzet-seta") :: Zenski kutak ~ Samo za njene oci...

Ružica Sokić: Karijera je prevagnula nad željom da imam dete
Manuela Graf, Foto: Z. Lončarević, Arhiva, 05. 06. 2011. 00:02
Komentara 1 | Preporuka 0
U neverovatnoj karijeri dugoj pola veka načičkala je iza sebe Ružica Sokić bezbroj pozorišnih predstava, serija, čak 40-ak filmova. Teško da je se ko ne seća kao pevačice u filmu „Kad budem mrtav i beo“ ili prostodušne uličarke u filmu „Žuta“, te njenih uloga u „Užičkoj Republici“, „Životu u Grobljanskoj“, „Čuvaru plaže u zimskom periodu“, „Već viđenom“, „Oktoberfestu“…

Našli smo se s njom na Tašmajdanu u „Poslednjoj šansi“ – kafani njene mladosti.
– Ima i simboličan naziv. Imam dobre godine i dobro pamćenje. Baš sam vrlo, vrlo staro dete – kaže Ružica.
Sva ta dragocena sećanja sažeta su u njenoj knjizi „Strast za letenjem“ („Laguna“).

Pa, proklinjale ste kike
Rođena je 1934. godine u Beogradu kao ćerka Petra Sokića, trgovca i suvlasnika večernjeg lista „Pravda“, koji su braća Sokić osnovala 1904. Čim je izbio rat, Nemci su Sokićima oduzeli štampariju i u njihove stanove uselili gomilu sustanara.
– Mi smo imali svoju sobu, jednu zajedničku prostoriju i kuhinju – seća se Ružica.
Oca su joj stalno zatvarali, robijao je u Padinskoj skeli jer je psovao komuniste. Ne može da zaboravi kako su im noću pretresali kuću i tražili neke dokaze o tatinim „reakcionarnim aktivnostima“. Prilikom tih pretresa toliko se plašila da se jednom upiškila od straha.
Inače je bila odsečno i nestašno dete.
Tukla se sa dečacima, jednom je otvorila šinterska kola i oslobodila pse. Bila je devojčica kada je dobila priliku da nastupi u nekim pozorišnim predstavama, sve dok na jednom rođendanu nije pojela pola torte, a zatim povratila na sceni. Više je nisu zvali da igra.

Njen sadašnji muž Miroslav Lukić velika joj je podrška i oslonac. U najtežim trenucima bio je s njom, posebno kada je zbog preloma kuka mesecima bila vezana za krevet
Kada je sa školom otišla na letovanje, vratila se sa ukorom i jedinicom iz vladanja.
Sve je krenulo bezazleno, od upornog kukanja dve devojčice s kikama, koje su bile nesrećne jer im roditelji nisu dali da se ošišaju nakratko. Ružica reši da ih oslobodi bede. Nabavi makaze i, noću dok su spavale, odseče im kike. Probudilo ju je ujutru vrištanje i ridanje tih devojčica.
I dok je ona bila ubeđena da je učinila dobro delo, učitelji su je osudili na progon s letovanja i jedinicu iz vladanja.
– To mi je prva lekcija koju sam zapamtila do dana današnjeg. Ljudska priroda je vrlo složena, a istina relativna.

Imala je specifičan odnos s mamom Vukosavom. Ružica kaže da je njena majka bila spremna na sve kako bi je sprečila da se uda i ode od nje
Zaljubljena, a očajna na sceni
Upisala je najpre francuski jezik, pa prešla na jugoslovensku književnost i na kraju ipak završila na glumi.
– Živela sam u svetu mašte i poezije, stvarala svet u kome sam volela da se krijem i verovala da će se svi moji snovi ostvariti i da ću postati neko drugi. Nije mi se dopadala Ruža iz stvarnosti. Nije mi se sviđalo ni moje ime jer sam u raznim bežanijama po selima oko Beograda videla mnogo šarenih krava koje su se zvale Ruža.
Seća se kako je jednog leta u Banjaluci kod dede sveštenika Jovana Samardžića predstavljala sebe kao Mariju.
Odmalena je bila zaljubljive prirode. U trećem razredu osnovne škole imala je već veliku, tajnu ljubav – Mimu, najlepšeg dečaka u celoj generaciji. Bila je zanesena i filmskim glumcima. Ašli iz filma „Prohujalo s vihorom“ ostao je njen tip do danas.
– U životu nikada nisam srela Ašlija, a uvek sam ga tražila. Kada sam se dva puta u životu istinski zaljubila, nisam mogla da glumim. To je bilo užasno, ja očajna… Ceo život sam u racionalnoj vezi.
Prvi put se udala 1964. godine za Pubu Stejića. On je bio virtuoz na gitari, a inženjer i tehnički direktor brodogradilišta „Tito“.
– Petnaest godina smo bili u čudnom braku – kaže.
Kada je njena mama upoznala priju, rekla joj je: „Gospođo, vi ste fina osoba i vaš sin je sjajan, nemojte mu dozvoliti da se oženi mojom ćerkom, ona je bezveznica. Nije za brak, ništa ne zna o životu, nije oprala ni tanjir, ne znam čemu joj služe ruke, ona je pravi mangup“.
– Mama je bila spremna na sve samo da se ne udam, da ostanem samo njena.

Mnogo je bila zaljubljena u glumca Branka Plešu, ali godinama ni sebi to nije smela da prizna
Luda sam za bebama
Njen sadašnji muž Miroslav Lukić podrška joj je i oslonac. U najtežim trenucima bio je s njom, naročito kada je zbog teškog preloma kuka mesecima bila vezana za krevet. A on je i njen kritičar, ponekad.
– Isekao je iz novina i zalepio mi na ogledalo: „Skromnost, to je smrt za karijeru!“. I to jeste istina. Nervira ga moja skromnost, a ja mu kažem: „Pa ja da nisam takva, ne bih bila sada s tobom“ – smeje se.
Blizak joj je dečji svet i s oduševljenjem priča o deci, ali nikada nije želela da ima svoje dete.
– Želja za karijerom je najviše uticala na to da prihvatim činjenicu da nikada neću imati dete. Bojala sam se da zastanem, a i plašila sam se porođaja. Majka mi je pričala kako je od bola htela da skoči s trećeg sprata kada je mene rađala. Zbog svoje posesivnosti utuvila mi je u glavu da mi dete nije potrebno. Luda sam za bebama. I od kučeta napravim bebu. Sada imamo Tošu, malog jorkširskog terijera. On me ispunjava najlepšim emocijama i nežnošću – priča.