O tome kako je stradao Aleksandar Cvetković, njegova unuka, čuvena srpska glumica Gorica Popović ispričala je za Telegraf:

- Aca je bio moj deda-ujak. Bio je veliki glumac, sjajan komičar koji je ubijen zato što je igrao komedije za vreme okupacije. Streljan je zajedno s glumcem Jovanom Tanićem na Banjici i ne zna se gde su sahranjeni. Pričalo se da je kasnije čuveni glumac Milivoje Živanović pitao Leku Rankovića: "Što streljaste Acu Cvetkovića, takvog majka ne rađa 500 godina", na šta je Leka odgovorio: "Da se sklonio negde mesec dana ranije, on bi danas sedeo ovde, s nama"! - ispričala je Gorica.

O stradanju ovih velikana '22. u "Politici" je zabeleženo svedočanstvo Vladice Stefanovića, bivšeg borca Osme crnogorske brigade.
- Pozvao me je jedne večeri komandant bataljona i rekao da će dvojica poznatih glumaca biti streljani zbog saradnje sa okupatorom. Bilo je veče, negde oko pola osam Aca Cvetković i Jovan Tanić stajali su u pripremnoj prostoriji, već svučeni (imali su na sebi samo donje rublje), a žicom su bili vezani oko mišica jedan uz drugoga. Bili su razboriti, nisu izgledali kao ljudi koji idu na streljanje. Komandant ih je pitao šta im je trebalo da sarađuju sa okupatorom. Sećam se, Aca Cvetković je odgovorio da će se jednog dana doznati prava istina - ispričao je Stefanović nastavljajući:

- Nisam shvatao krivicu tih ljudi. Mislim da ni komandantu nije bilo jasno pa ih je upitao: Kada ste za vreme okupacije pevali Nemcima, hoćete li sada da pevate i za nas? Cvetković i Tanić otpevali su zajedno deo iz neke operete. Soba se orila od pesme. Upitan za poslednju želju, Tanić je odgovorio da želi cigaretu. Popušio je u dugom dimu, verovatno želeći da se onesvesti. I danas mi je teško kada se setim toga. Otišao sam, a oni su kamionom prevezeni na mesto pogubljenja - ispričao je Vladica.

Милорад Иванић, новинар, солунац, директор Централе за хумор (на месту биоскопа "Јадран"), стрељан је без пресуде са Михаилом Веселиновићем - предузетником, С. Попадићем - власником бомбоњере и М. Петровићем Опленцем - кафеџијом, 8. новембра 1944. на Сењаку у близини манастира Ваведење.

УЗ ЊИХ, у то време су ликвидирани, што "Политика" није објавила, угледни публициста и новинар, зачетник анархосиндикализма у Србији - Крста Цицварић. Полуслеп, одведен је из свог стана у Скерлићевој 14 на губилиште. Хапшени су и осуђивани бивши директори и уредници "Политике": Јован Поповић и Диша Стефановић. У ноћи између 4 и 5. јануара 1945. поред осталих ликвидиран је и рођени брат Милке Минић, Душан Јанковић, који је у току рата уређивао "Мики Мауса". На листи 105 стрељаних у "Политици" налазио се и познати стрип-цртач Вељко Коцкар који је, између осталог, цртао стрип-јунака Кактус Боба.

ЈОВАН Танић, иако је у Београд ушао са ослободиоцима прикључивши се партизанима (ступио по ослобођењу Ваљева септембра 1944), оптужен је за "исмевање партизанског покрета и служење окупатору". Није му опроштена делатност у Централи за смех, као и неслана шала на позоришној сцени за време рата на рачун НОБ-а ("Иду партизани! Шта, патлиџани?").

Recimo u mom selu, bilo je pola Svaba. Posle rata njih proterase, komunisti dadose kolonistima njihove kuce i zemlju. 70 godina kasnije, ti isti kolonisti seku vene na Drazu i cetnike. 

pravilno su uradili sto su ih streljali...