Avantura zvana Evropa


Dve stotine najboljih studenata univerziteta u Srbiji krenulo je preksinoć put Beča. Tamo će se razdvojiti i svako će otići na već isplanirana odredišta u nekoj od evropskih zemalja.


Studenti će, u okviru projekta „Putujmo u Evropu“, narednih mesec dana besplatno krstariti po gradovima Starog kontinenta.

Mnogima od njih ovo će biti prvi prelazak granice, a većini prvi odlazak u Zapadnu Evropu. Besplatno putovanje je nagrada za trud i rad najboljih čija prosečna ocena nije ispod devet. Projekat „Putujmo u Evropu“ se drugi put realizuje u saradnji sa Ambasadom Republike Austrije u Beogradu, Ministarstvom prosvete i sporta Republike Srbije i nevladinom organizacijom „Euroinicijativa“. Kako bi obišli što veći broj zemalja i gradova studentima su u pomoć, uglavnom oko novca, pomogle opštine, pojedini fakulteti, nekima su i privatne firme dale novac, a najvećem broju roditelji i uža familija.

L.G. - D.O.

IGOR VASILJEVIĆ (24)

Iz Kruševca, student Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu;
prosek 9,56

Putovao sam i ranije, ali se ovoj avanturi posebno radujem. Snašao sam se nekako za pare i mislim da ću ostati do kraja. Prvo idem u Austriju, pa u Francusku, zatim u Nemačku, a na kraju ću se vratiti u Beč.
ANA VELJKOVIĆ (23)

Iz Kruševca, student Matematičkog fakulteta u Beogradu,
prosek 9,21

Hvala bogu da sam uspela da skupim pare za ovo. Nije mi prvo putovanje, ali sam ovog puta najviše uzbuđena. Drago mi je što nemamo odredište, nego ga možemo sami izabrati. Očekujem mnogo.
RADOVAN CUKIĆ (23)

Iz Zrenjanina, student Filozofskog fakulteta u Beogradu,
prosek 9,82

- Srećan sam i uzbuđen. Ne znam gde ću sve da stignem, ali plan je da posle Beča odem u Nemačku, Holandiju, Francusku i Španiju. Do sada sam putovao, ali samo po Balkanu. Ovo je nešto potpuno drugačije.
BOJAN STEFANOVIĆ (24)

Iz Novog Sada, student Filozofskog fakulteta u Beogradu,
prosek 9,04

- Ovo je prava stvar. Porodica mi je najviše pomogla u skupljanju novca i mislim da ću do kraja ostati. Planiram da najviše vremena provedem u Italiji, a za ostale zemlje dogovaraću se sa društvom tokom putovanja.
JELENA NIKOLIĆ (23)

Iz Jagodine, student Arhitektonskog fakulteta u Beogradu,
prosek 9,45

Ovo mi nije prvo putovanje, ali sam veoma uzbuđena. Mislim da svi očekujemo puno, a da li će tako i biti - videćemo. Pare sam dobila od sponzora koje sam sama pronašla, kao i kompletno društvo sa Arhitektonskog fakulteta.
KATARINA ANĐELKOVIĆ (23)

Iz Beograda, student Arhitektonskog fakulteta u Beogradu,
prosek 9,12

Pare za put sam pronašla kod sponzora, zajedno sa prijateljima sa fakulteta. Mislim da će nam biti dovoljno za kompletno putovanje. Važno mi je da posetim Dansku i Francusku, a za ostale države ću se dogovoriti s kolegama.
JELENA RISTIĆ (24)

Iz Kuršumlije, student Arhitektonskog fakulteta u Beogradu,
prosek 9,40

Jedva čekam da krenemo. Putovala sam i ranije, ali se ovom putovanju radujem kao nijednom do sada. Drago mi je što možemo da idemo gde ko hoće. Moja glavna odrednica biće Portugal, ali ću obići i Nemačku i Austriju.
ANA DUNJIĆ (23)

Iz Beograda, student Univerziteta „Braća Karić“,
prosek 9,85

Putovala sam i ranije po Evropi, ali ovo mi je prvi put da idem u zapadni deo. Veoma sam srećna i jedva čekam da sednem u voz. Pare za put sam pozajmila, ali se nadam da mi neće biti žao kada ih budem vraćala.
IVANA JOSIFOVIĆ (24)

Iz Niša, student Stomatološkog fakulteta u Nišu,
prosek 9,60

Prvo idem u obilazak Beča, pa u Nemačku, i najveći deo putovanja ću provesti u Parizu. Tamo imam rođake, pa ću biti smeštena kod njih. Dobili smo 9.990 dinara od opštine, a putovaću dvadesetak dana.
TAMARA ŽIVANOVIĆ (23)

Iz Beograda, student Pravnog fakulteta u Beogradu,
prosek 9,40

Putovala sam i ranije, ali samo do Grčke. Veoma sam srećna i nadam se da ćemo se dobro snaći. Posle Austrije, idem u Pariz, zatim u Barselonu, Sevilju... Nadam se da ću ostati ceo mesec.
BOJANA NOVIĆEVIĆ (22)

Iz Niša, student Ekonomskog fakulteta u Nišu,
prosek 9,79

Jedva čekam da krenem na, nadam se, do sada najbolje putovanje. Obići ću Rim, Milano, Pariz... Posetiću i mnoge rođake koje nisam dugo videla. Pare sam sama skupljala, a dobijam i „Dinkićevu stipendiju“.
IVANA GAGIĆ (23)

Iz Čačka, student Ekonomskog fakulteta u Beogradu,
prosek 9,10

Putovala sam i ranije, ali mi je ovo prvo putovanje koje mi je neko organizovao. Sigurno ću posetiti Austriju, Nemačku i Holandiju... Pored porodice u skupljanju novca pomogli su mi i neki privatnici koje sam sama pronašla.
VANJA NIKOLIĆ (23)

Iz Novog Sada, student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu,
prosek 9,20

Putovala sam i ranije, ali sam ipak jako uzbuđena. Ovo mi je prvi put da putujem vozom i sa kolegama sa fakulteta. Oko skupljanja novca najviše mi je pomogla familija.
ELVIRA PAMER (24)

Iz Zrenjanina, student Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu,
prosek 9,23

Ovo mi je prvo putovanje i jako sam uzbuđena zbog toga. Zemlje koje ću obavezno da posetim su Austrija, Španija i Portugal. Od opštine sam dobila 200 evra, a od fakulteta 16.000 dinara. Nešto sam sakupila i od familije.
MARIJA MIOK (24)

Iz Zrenjanina, student Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu,
prosek 9,70

Vrlo sam uzbuđena i srećna, a noć pred polazak uopšte nisam spavala. Idem zajedno sa kolegom sa fakulteta, najpre u Nemačku, a posle kako se dogovorimo. Cilj nam je da proputujemo što više.
MAJA MILOŠEVIĆ (23)

Iz Vršca, student Matematičkog fakulteta u Novom Sadu,
prosek 9,15

Jedva čekam da se prošetam Azurnom obalom i da uživam u lepotama Austrije, Nemačke, Španije, Italije... Nadam se da će ovo putovanje biti jedna nezaboravna avantura za mene. Opština mi je za putovanje dala 20.000, a fakultet 16.000 dinara.
JELENA TODOROVIĆ (23)

Iz Užica, student Pravnog fakulteta u Beogradu,
prosek 9,76

Iako sam već mnogo putovala po Evropi, veoma sam uzbuđena zbog onog što sledi. Očekujem mnogo od ovog putovanja, a najviše od obilaska Austrije, Holandije, Francuske i Italije. Za putovanje sam od opštine Užice dobila 500 evra.
DUŠAN PETKOVIĆ (24)

Iz Babušnice, student Mašinskog fakulteta u Beogradu,
prosek 10

Srećan sam i uzbuđen. Najpre ću otići u Minhen, a onda ću isplanirati ostatak putovanja. Nadam se da ću se dobro zabavljati i da ću čitav mesec provesti u proputovanju Evropom.

Izvor: Blic

Novina za brucoše
Bez prenošenja ispita ili se gubi budžetski status

Brucoši fakulteta Beogradskog univerziteta koji studiraju na teret budžeta od ovog oktobra ukoliko ne očiste godinu neće moći da upišu sledeću o trošku države. Novim statutom BU određen je i rok u kojem studije moraju da se završe - najduže duplo od godina trajanja studija, a pooštrava se i procedura prebacivanja na fakultete Beogradskog univerziteta.

- Jedina novina koja se odnosi na upravo upisane studente BU je da nemaju pravo prenošenja ispita u narednu godinu studija ukoliko žele da zadrže status budžetskih studenata. To je već praktično rešeno Zakonom o visokom obrazovanju s obzirom na to da se ni bodovanje ne može adekvatno uvesti bez ovoga. Ipak, uvode se i mnoge olakšice koje će omogućiti studentima da očiste godinu u roku: mnogo jednosemestralnih ispita i predispitnih obaveza, vežbi, kolokvijuma, seminarskih. Pored toga, na fakultetima se uvodi i modularna nastava. Svaki predmet će biti sastavljen iz nekoliko modula koje će studenti polagati zasebno i time davati deo po deo ispita - obašnjava prof. dr Sima Avramović, predsednik Komisije za izradu statuta BU.

Radi sprečavanja pranja diploma, odnosno upisa studenata na druge fakultete, a zatim prebacivanje tokom školovanja i uzimanje diploma BU, univerzitet je rešio da uvede stroge kriterijume za prebacivanje. Od sada će se individualno utvrđivati kvalitet studija na visokoškolskoj ustanovi sa koje se prelazi na BU i to svaki predmet, odnosno njegov nastavni plan, ponaosob. Ostalo je još da novi statut prođe i na Savetu univerziteta, gde će konačno biti odlučeno od koje školske godine će važiti njegove odredbe.



Izvor: Blic\ Jovana Subotić

Za škole i fakultete u Srbiji 30.000 računara


- U sledećih godinu i po dana, u okviru nacionalnog investicionog plana, u obrazovanje u Srbiji biće uloženo oko 80 miliona evra, a samo tokom 2006. oko 22,5 miliona evra, dok će iduće godine biti izdvojeno oko 32,5 miliona evra - najavio je juče Mlađan Dinkić, ministar finansija.


- Za potrebe osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja biće nabavljeno oko 30.000 računara i uvedeni Internet priključci, što će biti jedna od najvećih nabavki u okviru nacionalnog investicionog plana - rekao je on.

Deo sredstava biće uložen u rekonstrukciju škola i fakulteta - od uvođenja grejanja, popravke i adaptacije zgrada do obnavljanja đačkih stolica, klupa, tabli, tamo gde su one starije od pet godina, dodao je on. Novac će biti uložen i u stručno usavršavanje profesora i nastavnika u školama, kao i za izgradnju fiskulturnih sala i sportskih terena u školama širom Srbije.

Državni sekretar u Ministarstvu obrazovanja Milan Janković rekao je da je 25 odsto svih zgrada obrazovnih ustanova u Srbiji starije od 60 godina, a od 1.746 osnovnih i srednjih škola u Srbiji u više od 55 odsto postoji ozbiljna potreba za rekonstrukcijom i obnovom. U 25 odsto škola u Srbiji nema grejanja. Svega 30 odsto ima biblioteka, a od škola koje sprovode stručno obrazovanje 19,4 odsto ima radionice, istakao je Janković i dodao da je prosečna starost školske opreme u republici iznad 42 godine.

Izvor: Blic

Diploma Vojne akademije važeće i u civilstvu

Studentima Vojne akademije najverovatnije će već od ove jeseni biti omogućeno da dobiju i diplomu nekog od fakulteta društvenih ili tehničkih nauka kako bi, nakon eventualnog prekida vojne karijere, mogli da rade u civilstvu.


Pri kraju je prvi projekat Vojne akademije i Fakulteta bezbednosti BU za buduće oficire Kopnene vojske, koji bi već od ovog oktobra mogli da počnu studije po zajedničkom nastavnom programu te dve visokoobrazovne ustanove.

- Upravo završavamo zajednički projekat - zajednička diploma studijskog programa VA s jedne, i Fakulteta bezbednosti s druge strane, za buduće oficire Kopnene vojske, koji bi mogao da se primenjuje od oktobra - kaže dekan Fakulteta bezbednosti Vladimir Cvetković.

- Smer pešadije sa VA usmerili smo ka Fakultetu bezbednosti, a polaznike drugih smerova ka visokoobrazovnim ustanovama društvenog i mašinskog profila. Tako će, na primer, po završetku školovanja polaznici dobiti diplomu - diplomanirani oficir mašinstva. Na taj način diploma mladog oficira stečena na VA, ako prekine vojnu karijeru, biće priznata i za rad u civilstvu, što do sada nije bilo moguće, jer vojno školstvo nije bilo usaglašeno sa civilnim. Novi način školovanja moći će da počne već na jesen - rekao je pukovnik Dušan Regodić sa Vojne akademije.



Izvor: Blic \ J. S. i Tanjug

Akademija za bezbednost daje lažna obećanja studentima

Posle žestokog napada Ministarstva spoljnih poslova na Akademiju za bezbednost i diplomatiju koja u svojim reklamama obećava sigurno zaposlenje u diplomatiji, kao i da je lažna, iz Akademije odgovaraju da su „šokirani i da nisu biro za zapošljavanje već obrazovna institucija“. Međutim, u saopštenju koje je juče stiglo u redakciju „Blica“ nigde se ne demantuje niti objašnjava zašto je ova ustanova uopšte davala takvo obećanje putem reklama u medijima. Ministarstvo spoljnih poslova obavestilo je prekjuče građane da Akademija za diplomatiju i bezbednost, koja se reklamira u medijima tvrdnjom da je svima koji je završe zagarantovano zaposlenje u Ministarstvu spoljnih poslova, nema nikakve veze sa MIP-om.

- Mi nismo biro za zapošljavanje već obrazovna institucija koja nudi svojim studentima vrhunski program, najbolje uslove za rad i najkvalitetniji nastavnički kadar - saopštio je v.d. dekana Brano Miljuš.

Da li je i zašto Akademija u reklamama u medijima nudila siguran posao u MIP-u nismo uspeli da saznamo, jer je Miljuš bio na putu, a samo je on, kako nam je rečeno, mogao o tome da razgovara sa nama.

Ni u Ministarstvu prosvete i sporta niko nije bio raspoložen da komentariše da li Akademija sme na ovaj način da se reklamira i da li mogu zbog toga snositi određene posledice.

- Sve što je bilo do nas, mi smo uradili. Akademija ima dozvolu i nalazi se na spisku ustanova sa dozvolom, koji je na našem sajtu. Ne želimo da se mešamo u taj problem koji je između Ministarstva spoljnih poslova i Akademije. Niti nam to zakon dopušta, niti smo nadležni - rečeno nam je u Ministarstvu prosvete.

Ministarstvo prosvete i sporta izdalo je nedavno dozvolu za rad Akademiji. Njen osnivač je Orhan Dragaš, beogradski biznismen i direktor Međunarodnog instituta za bezbednost. On je poznat javnosti još i po tome što je tužio UN zbog toga što su ga povezale sa nelegalnim izvozom oružja u Liberiju.



Izvor: Blic\J. Subotić

Za postdiplomce stipendija 15.000 evra

Sto najtalentovanijih studenata iz cele Srbije i ove godine dobiće godišnje stipendije od po 15.000 evra za magistarske i doktorske studije u inostranstvu iz Fonda za mlade talente Vlade Republike Srbije.

Fond za mlade talente i ove godine obezbedio je 125 miliona dinara za finansiranje upisa, školarine i drugih troškova na master ili doktorskim studijama u inostranstvu za 100 najtalentovanijih studenata iz Srbije, izjavila je sekretar Fonda Tanja Jovanović.

Konkurs za postdiplomce trajaće do 31. avgusta ove godine. Osnovni uslovi koje kandidati treba da ispune su završen državni fakultet i dokaz da su ga završili u roku, prosek ocena najmanje 8,5, da su državljani Srbije i da u trenutku prijavljivanja nisu navršili 26 godina, odnosno 28 ako su završili medicinu ili su magistri. Kandidati takođe treba da znaju da su, ako prihvate stipendiju, u obavezi da rade u Republici Srbiji minimum pet godina po završetku studija.

Oni treba sami da pronađu fakultet, odnosno univerzitet u inostranstvu na kojem će pohađati postdiplomske studije i moraju da donesu i potvrdu tog univerziteta da su primljeni.

Prošle godine Fond za mlade talente poslao je po ovom konkursu 80 svršenih studenata na postdiplomske studije u inostranstvo.

J. Subotić

Izvor: Blic

Brucoše čeka 8.000 indeksa
J. Ž. S., 3. avgust 2006

BEOGRAD - Prema zvaničnim podacima više od 8.000 slobodnih mesta ostalo je za drugi upisni rok, koji će se od 1. do 20. septembra održati na fakultetima u Srbiji. Najviše indeksa podeliće Univerzitet u Beogradu i to 644 budžetska i 1.276 samofinansirajućih.
Po tradiciji najmanje interesovanja u prvom krugu bilo je za studije na Hemijskom fakultetu, pa je tu i najviše slobodnih mesta za septembar - 186 za školovanje o trošku države i 115 za samofinansiranje. Rudarsko-geološki će upisati još 217 akademaca, Tehnološko-metalurški ima 193 slobodna indeksa, a na Mašinskom ima još 108 mesta. Slobodnih mesta ima i na Fakultetu za fizičku hemiju, Građevinskom, Saobraćajnom, Pravnom i Tehničkom fakultetu u Boru.
Univerzitet u Novom Sadu ima mesta za još 1.816 brucoša, i to 365 za studije o trošku budžeta i 1.451 za samofinansirajuće studente. Najviše indeksa ostalo je na Poljoprivrednom, Filozofskom, Građevinskom i Tehničkom fakultetu "Mihajlo Pupin". U Nišu će u septembru moći da se upiše još 1.989 studenata. Konkurs su raspisali Ekonomski, Filozofski, Pravni, Elektronski, Mašinski, Građevinsko-arhitektonski, Prirodno-matematički, Fakultet fizičke kulture i Fakultet zaštite na radu.
Na Univerzitetu u Kragujevcu za septembar su ostala 322 budžetska mesta i 1.137 samofinansirajućih. Svršeni srednjoškolci mogu da se opredele između Agronomskog, Ekonomskog, Mašinskog, Medicinskog, Pravnog, Prirodno-matematičkog ili Tehničkog fakulteta. Za studije na Prištinskom univerzitetu ima još 1.519 slobodnih indeksa, od toga 201 brucoš će se školovati o državnom trošku, a 1.318 će sami plaćati svoje studije.


Izvor: Novosti

Od jeseni provera fakulteta

Provera kvaliteta državnih i privatnih univerziteta i fakulteta najverovatnije će početi na jesen, kada bi trebalo da budu gotovi kriterijumi i standardi Komisije za akreditaciju koja će ocenjivati kvalitet njihovog rada.

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta oformljena je 28. juna ove godine sa osnovnom nadležnosti - utvrđivanje kriterijuma za rad viših škola, fakulteta i univerziteta. Njoj će se od sada obraćati osnivači novih fakulteta, ali i postojeći fakulteti, kako državni tako i privatni, jer će morati da prolaze kroz postupak akreditacije na svakih pet godina.

Do sada su roditelji i studenti mogli da se požale na loše uslove rada na nekom od fakulteta samo Odeljenju za upravni nadzor Ministarstva prosvete. Od sada, međutim, oni će se obraćati Komisiji na čijem se čelu nalazi Slobodan Arsenijević, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu.

U postupku akreditacije, Komisija upućuje akt upozorenja u slučaju da postoje nedostaci u pogledu ispunjenosti uslova, kvaliteta rada, odnosno studijskog programa, i ostavlja rok za otklanjanje nedostataka. Ukoliko se to ne učini, fakultet neće dobiti akreditaciju, a dozvola za rad će mu važiti još godinu dana, bez prava upisa novih studenata. U postupku provere kvaliteta prvi put biće razmatrana i ocena studenata o studijskim programima.

Komisija će nakon provere dostaviti izveštaj o tome Nacionalnom savetu, ministru prosvete i visokoškolskoj ustanovi čiji je kvalitet proveravan. Ako Komisija donese rešenje kojim odbija zahtev za akreditaciju, osnivač visokoškolske ustanove ima pravo da uloži žalbu Nacionalnom savetu, ali protiv konačnog rešenja Saveta ne može se voditi upravni spor. U tom slučaju, tek godinu dana nakon odbijanja ima pravo da ponovo podnese zahtev za akreditaciju.

J. Subotić

Izvor: Blic

Lažnjak

Britanska ambasada tvrdi da nema nikakve veze sa Akademijom za diplomatiju i bezbednost Orhana Dragaša

BEOGRAD - Britanska ambasada u Beogradu demantovala je za Press tvrdnje Orhana Dragaša da njegova Akademija za diplomatiju i bezbednost ima bilo kakve veze sa tom ambasadom. Dragaš je krajem jula za naše novine rekao da "sve što Akademija radi ide isključivo preko Ambasade Velike Britanije u Beogradu".
Press je britanskoj ambasadi uputio pismo sa pitanjima da li oni znaju bilo šta o Akademiji za bezbednost i diplomatiju, da li preko ambasade dolaze profesori iz Kembridža i Oksforda da predaju na Akademiji i hoće li Akademija raditi po programu engleskih koledža. Iz ambasade je stigao odgovor u kojem se demantuje da ona ima bilo kakve veze sa Akademijom.
- Britanska ambasada u Beogradu nema nikakve veze sa Akademijom za diplomatiju i bezbednost. Budući da ni ambasada, ni Britanski savet u Beogradu nisu posredovali u eventualnim kontaktima ove akademije sa univerzitetima u Velikoj Britaniji, ne možemo da komentarišemo navodne veze koje su među njima uspostavljene, niti sadržaj obrazovnog programa ili najavljenu listu gostujućih profesora - kaže se u dopisu koje je Pressu poslalo Odeljenje za projekte i javnu diplomatiju ambasade.
U međuvremenu, javnost je iznenadio jučerašnji oglas objavljen u nekoliko beogradskih novina, ispod koga su potpisani predstavnici podmlatka nekoliko parlamentarnih stranaka (DSS, DS, G17 Plus, NS, SPO, SDP, SDPO...). Mladi "partijci", za koje po strankama uglavnom niko nije čuo, u oglasu "brane" Akademiju od "napada" Ministarstva spoljnih poslova i Fakulteta političkih nauka. Podsetimo, MSP je demantovao da "Dragaševe diplomce" čeka siguran posao u tom ministarstvu, dok su profesori FPN-a optužili Dragaša da obmanjuje javnost kada kaže da će Akademija raditi po principu čuvenih svetskih koledža i da će na njoj predavati i profesori sa Kembridža.
Press je čelnike nekih od stranaka, čiji su omladinci potpisani ispod oglasa, pitao da li imaju bilo kakve veze sa Akademijom. Čedomir Antić iz G17 Plus kaže da ta stranka nema pojma o čemu je reč.
- Ma kakvi! G17 Plus sigurno ne stoji iza te akademije, ali svaki član naše stranke ima pravo na svoje mišljenje. Inače, Dejanu Kalajić, koja se u tom oglasu pominje kao naš član, lično ne poznajem, niti sam čuo za nju - tvrdi Antić. I potpredsednik SPO-a Srđan Srećković kaže da ne zna ko je Marina Davidović, stipendista Akademije, navodno član SPO-a.
- Verujte, prvi put čujem za nju, a ne znam ni ko je predložio da bude polaznik te akademije. Sigurno da vrh SPO-a o tome nije odlučivao, jer mi kao stranka nemamo ništa sa Orhanom Dragašem - objašnjava Srećković.
(S. V. - S. G.)

Čović: Ko je taj Orhan Dragaš?

Lider SDP-a Nebojša Čović kaže da iznenađen da je neko zloupotrebio njegovu stranku, stavljajući njenu skraćenicu ispod svog oglasa u novinama.
- Taj Nemanja Jokić, čije ime stoji ispred SDP-a, mogao je to da uradi samo na svoju ruku. Proverili smo i takav ne postoji u našoj evidenciji. A i da je član SDP-a, stranka bi o oglasu morala da bude obaveštena, a mi o tome ne znamo ništa. A i čisto sumnjam da bi taj predlog mogao da prođe. Uostalom, ko je taj Orhan Dragaš? - pita se Čović.

Izvor: Press

na koji e-mail ili sajt mogu da se obratim radi vise informacija