Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 ... 31 32 34
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Studentski problemi i informacije - vesti  (Pročitano 109026 puta)
Jet set burekdzija


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 5054
Zastava http://forum.burek.co.yu/Themes/default/images/flags/cs.png
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
SLABO INTERESOVANjE ZA DRUGI UPISNI ROK NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU

BEOGRAD – Interesovanje kandidata za drugi upisni rok na Univerzitetu u Beogradu (BU) je slabo, pa gotovo nijedan fakultet na kojem je posle julskog roka ostalo mesta, neće popuniti kapacitete.

Za 2.244 upražnjena mesta prijavilo se 928 kandidata, a na gotovo svim fakultetima prijavilo se manje budućih brucoša od broja preostalih mesta.

Izuzetak je samo Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, gde se na 62 mesta za školovanje o svom trošku prijavilo 136 kandidata.

Kako je „Tanjugu” rečeno u Rektoratu BU, najviše mesta ostalo je za samofinansirajuće studente, ali pojedini fakulteti nisu popunili ni kvote za studirenje o trošku države.

Tako je na Mašinskom fakultetu ostalo upražnjenih 169 budžetskih mesta. Na tom fakultteu prijavljivanje još traje, iako je zvaničan rok istekao.

Trodnevni rok za polaganje prijemnih ispita završava se sutra, a upis brucoša mora biti završen do 20. septembra.

Tanjug
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.6
mob
Apple iPhone SE 2020
Četiri banke daju zajmove za školovanje
Studiranje na rate
Autor: A. Galić - V. Nedeljković | 07.09.2007 - 08:44

Ako budući student želi da upiše Arhitektonski fakultet u Beogradu, a nije na budžetu, velika je verovatnoća da će roditelji morati da se obrate za „finansijsku pomoć“ nekoj od banaka. Godina na arhitekturi košta 3.000 evra. U zavisnosti od banke, kao i načina na koji se isplaćuje kredit, rok otplate može da bude i do 77 meseci. Kamata zavisi od valute u kojoj je kredit uzet.

- Moja ćerka je od sedme godine znala da želi da studira arhitekturu. Ali nije uspela da se upiše na budžetske studije... Suprug i ja smo prosvetni radnici. Sa našim platama ne možemo ništa da uštedimo. Zato je jedino rešenje bio kredit - kaže za „Blic“ Nataša D.
Nataša i njen suprug samo su jedna od mnogih porodica u Srbiji koje se početkom nove školske godine odlučuju da podignu kredit za školovanje dece. To i nije tako čudno ako se zna da je godišnja školarina na najatraktivnijim fakultetima od 80.000 do 240.000 dinara. Da bi studirao, primera radi, na Medicinskom fakultetu u Beogradu, student koji ostane ispod crte mora da izdvoji 125.000 dinara, na stomatologiji 180.000, a na farmaciji 130.000 dinara. Visoke su i školarine na Ekonomskom fakultetu - 90.000 dinara, Filozofskom - 100.843 dinara, Filološkom - 90.000 dinara...
„Hipo Alpe-Adrija banka“ za plaćanje školarine nudi samo kredit vezan za švajcarski franak. Novac može biti isplaćen po sistemu „godina za godinom“, gde se svake naredne godine kredit povećava za iznos troškova školovanja za narednu godinu ili u ukupnom iznosu potrebnom za celo školovanje. Na taj iznos se mogu dodati i troškovi za kupovinu knjiga do 150 švajcarskih franaka, kao i za kupovinu računara do 1.500 franaka.
U „Komercijalnoj banci“ kredit je vezan za dinar i ima fiksnu kamatnu stopu. Kreditirani iznos banka uplaćuje na račun obrazovne ustanove.
- Za rok otplate do 77 meseci potreban je žirant, dok za rok vraćanja do 55 meseci nije - kažu u „Komercijalnoj banci“.
U „Findomestik banci“ krediti su vezani za evro. Pored roka otplate do 36 postoji i mogućnost grejs perioda od tri meseca. Sredstva obezbeđenja kredita su administrativna zabrana i lična menica.
„Poštanska štedionica“ je izuzetak među bankama koje odobravaju kredite za školovanje jer se njenim kreditom mogu platiti školarine u samo tri škole. To su Viša politehnička i Viša škola za informacione i komunikacione tehnologije, kao i Fakultet organizacionih nauka.
U svakoj banci je potrebno priložiti i učešće ili depozit od 20 odsto od kreditirane sume, a rata ne sme prelaziti 30 odsto neto mesečne zarade korisnika. Svi krediti, bez obzira u kojoj su valuti uzeti, isplaćuju se u dinarima po srednjem kursu narodne banke. Ako uzetu sumu otplatite pre ugovorenog roka, u zavisnosti od banke plaća se od jedan do tri odsto na ime prevremene otplate duga.

Iznos kredita, rok i kamate
Naziv banke    Iznos kredita    Rok otplate    Efektivna kamatna stopa
„Komercijalna banka“    do 1.000.000 dinara    do 77 meseci    od 12,53% do 13,74%
„Hypo Alpe-Adrija banka    od 1.500 do 7.000 š. franaka    od 12 do 60 meseci    od 10,90% do 12,32%
„Findomestik banka“    do 5.000 evra    do 36 meseci    od 10,98% do 14,37%
„Poštanska štedionica“    od 5.000 do 100.000 dinara    12 meseci    30,25%

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.6
Upis naredne godine studija sa najmanje 37 bodova

Studenti prve godine moći će da upišu narednu godinu studija sa najmanje 37 bodova, umesto propisanih 60 poena, a svi samofinasirajući studenti koji ostvare uslov preći će na budžet, izjavila je danas prodekan za nastavu Univerziteta u Beogradu Neda Bokan

"Rezultati studenata razlikuju se od fakulteta do fakulteta. Negde je prolaznost veoma dobra, a negde izuzetno loša. Kako ne bi bili oštećeni u procesu reformi odlučili smo da izađemo u susret studentima i olakšamo im upis naredne godine studija", rekla je Bokan agenciji Beta.

Ona je dodala da će fakulteti na kojima je prolaznost studenata dobra, kao što je slučaj sa Arhitektonskim fakultetom, verovatno zadržati uslovni prag od maksimalnih 60 bodova.

Prorektor za nastavu na Univerzitetu u Kragujevcu Zoran Ponjavić rekao je agenciji Beta da će i na tamošnjim fakultetima za upis naredne godine studija biti potrebno najmanje 37 bodova.

Senat univerziteta u Novom Sadu na narednoj sednici, u četvrak, odlučivaće o smanjenju potrebnog broja bodova za upis naredne godine studija, rečeno je agenciji Beta u Rektoratu Novosadskog univerziteta.

Navedene odluke i olakškice za studente donete su na predlog Konferencije Univerziteta u Srbiji, a uz saglasnost Ministarstva prosvete.

Pošto upis studenata u drugu godinu počinje već u oktobru rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević i ministar Zoran Lončar, prošle nedelje, utvrdili su pravne mogućnosti da odluke stupe na snagu bez promana u Zakonu o visokom obrazovanju i predhodnog izjašnjavanja u Parlamentu.

Ministarstvo prosvete podržalo je i predlog Konferencije univerziteta da izmenom Zakona o visokom obrazovanju svim studentima koji uče po starim natavnim programima takav način studiranja, umesto do 2007. godine bude omogućen sve do 2011 godine.

O tom predlogu Skupština će se izjasniti na nekoj od narednih sednica.

Zakonodavni odbor Skupštine Srbije krajem jula doneo je autentično tumačenje Zakona o visokom obrazovanju, prema kojem se status diplomiranih studenata izjednačava sa onima koji stiču zvanje mastera.

Parlament bi takvu odluku trebalo da potvrdi na nekom od narednih redovnih zasedanja.

Izvor: Press
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.6
mob
Apple iPhone SE 2020
Fond za mlade talente pomaže studiranje
Ulog u budućnost
Autor: V. Nedeljković | 18.09.2007 - 09:25

Fond za mlade talente, čiji je osnivač Vlada, stipendiraće 16 najboljih studenata koji danas putuju na Univerzitet u Notingem, gde će pohađati master i doktorske studije. Svi stipendisti dobili su od Fonda po 830.000 dinara za godinu dana studija u Velikoj Britaniji.

Ugovor o stipendiranju potpisao je juče Mihajlo Popesku, koji je diplomirao na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, sa prosečnom ocenom 9,60. Mihajlo je primljen na master studije iz oblasti marketinga na Poslovnoj školi Univerziteta u Notingemu.
- To je jedan od pet najboljih univerziteta u Velikoj Britaniji, a cenjen je u celom svetu. Univerzitet u Notingemu će pokriti naše troškove školarine koja za godinu dana iznosi 18.000 evra. Međutim, naši troškovi života u Britaniji procenjeni su na oko 12.600 evra. Zato nam ova stipendija toliko znači jer bez nje većina nas ne bi mogla da ode na školovanje. Ostaću godinu dana. Videću da li postoji mogućnost i za doktorat. Sa diplomom engleskog univerziteta za nas se otvaraju mnoga vrata i lepša budućnost. Ali kad sve to završim, planiram da se vratim u Srbiju i da ovde pokrenem sopstveni posao - kaže Mihajlo Popesku, koji je od 2003. godine član MENSA, ali za svoju inteligenciju koja je procenja kao maksimalna koju meri test -156, kaže da je „samo genetski dar, sve drugo je rad i želja za usavršavanjem“.
Jelena Adamović, završila je Pravni fakultet u Beogradu sa prosečnom ocenom 10,00, a primljena je na master studije iz međunarodnog privrednog prava na Pravnom fakultetu Univerzitetu u Notingemu.
- Naše porodice ne bi mogle da plate naš boravak u Notingemu. Ovo je jedinstvena prilika, koja se ne propušta i zato nam ova stipendija mnogo znači - kaže Jelena Adamović.
Stipendiju je dobio i Borivoje Dožudić, koji je diplomirao na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, sa prosečnom ocenom 9,60. Borivoje je primljen na master studije na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Notingemu.
Ova stipendija mi mnogo znači jer bez nje ne bi mogao da odem bez obzira što nam je Univerzitet u Notingemu platio školarinu. Tamo ću izučavati oblast koja se tiče doživotnog obrazovanja. Pokušaću da ono što naučim primenim u praksi kad se vratim u Srbiju, a vratiću se sigurno - kaže Borivoje Dožudić.

Oni su pamet Srbije

Vlada Srbije je uverena da naša zemlja ima budućnost. To su naši najbolji studenti. Fond za mlade talente je zbog toga odlučio da da podsticaj ovim mladim ljudima koji će svoje školovanje nastaviti na Univerzitetu u Notingemu - rekao je juče Zoran Lončar, ministar prosvete prilikom potpisivanja ugovora o stipendiranju.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.7
mob
Apple iPhone SE 2020
Upis na master studije lov u mutnom
Autor: V. Nedeljković | 20.09.2007 - 09:23

Senat Univerziteta u Beogradu raspisao je juče objedinjeni konkurs za upis 5.805 studenata na prvu godinu diplomskih master studija za školsku 2007/2008. godinu. Predstavnici studentskih organizacija kažu da fakulteti opet love u mutnom jer se parlament još nije izjasnio o izjednačavanju zvanja diplomirani i master, a to bi razjasnilo mnoge stvari, pre svega kome bi ove studije zaista bile potrebne...

- Univerzitet raspisuje konkurs iako sa pravne strane još nije rešeno pitanje starih i novih naziva. Upravo je na zahtev Konferencije univerziteta Srbije zatraženo da to pitanje reši Skupština. Oni sada raspisuju konkurs, a ne čekaju rešenje - kažu u Studentskoj uniji Srbije.
Prema ovom konkursu, diplomske akademske studije mogu upisati svi studenti nakon osnovnih studija (bečelor) po novom, ali i svi diplomirani akademci koji su fakultete završili po starim programima. Zakonodavni odbor Skupštine Srbije dao je autentično tumačenje odredbe 127 stava 1 i 2 Zakona o visokom obrazovanju kojim je izjednačio ranije stečene fakultetske diplome sa masterima. Ostalo je da se o tome izjasni i parlament. Zato se postavlja pitanje zašto Univerzitet žuri sa raspisivanjem konkursa za upis na master studije pre ove odluke.
- Predsednik Skupštine dao je garancije studentskim predstavnicima da će se pitanje izjednačavanja zvanja diplomirani i master naći pred poslanicima na prvom redovnom zasedanju - kaže za „Blic“ Jelena Ivančević iz Studentske unije Srbije.
Predstavnici studentskih organizacija kažu da je jedan od razloga za žurbu sigurno finansijske prirode.
- Master studije mnogo koštaju. Kroz ovaj postupak se vidi da univerziteti priželjkuju da oni koji su ranije diplomirali treba da se doškoluju. Ali ukoliko bi se izjednačili nazivi diplomirani, koji su studirali po starom programu, i master po novom programu, onda bi diplomirani bili u mogućnosti da direktno upisuju doktorske studije. Međutim, problem je što te studije na većini fakulteta još nisu ni organizovane. Pa sad, kad ih već nemaju, pokušavaju da iskoriste pravnu prazninu i upišu što više studenata na master studije - kaže Jelena Ivančević.
Primera radi, navodi Ivančevićeva, na Pravnom fakultetu upisali su prošle godine studente na master studije, ali su im obećali da će im, ukoliko Skupština donese odluku o izjednačavanju zvanja, ta godina biti priznata kao prva godina doktorskih studija.
- Ni fakultetima, očigledno, mnogo toga nije jasno i traže prelazna rešenja - kažu predstavnici studentskih organizacija.

Opšta zbrka
Nije jasno ni ko, za sada, može da upiše doktorske studije.
- Univerzitet u Beogradu je objavio konkurs za upis na doktorske studije u kojem piše da doktorske studije mogu upisati svi koji imaju sedmi jedan stepen stručne spreme, ukoliko fakulteti nisu drugačije propisali. A onda, kad odete na sajt fakulteta, vidite da doktorske studije mogu da upišu samo masteri. To je opšta zbrka - objašnjava Ivančevićeva, naglašavajući da se hitno mora uvesti red u visoko školstvo u Srbiji.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.7
mob
Apple iPhone SE 2020
Nejasni kriterijumi za upis na doktorske studije
Autor: V. Nedeljković | 22.09.2007 - 09:11

Na 21 fakultetu Beogradskog univerziteta raspisan je konkurs za upis studenata na prvu godinu doktorskih studija koji će trajati do 30. septembra. Međutim, još nije sasvim jasno ko može da upiše doktorske studije, pošto se uslovi konkursa razlikuju od fakulteta do fakulteta.

Na sajtu Univerziteta u Beogradu stoji da za upis na doktorske studije mogu konkurisati svi koji su završili diplomske akademske studije, odnosno integrisane studije, sa 300 ESPB bodova i prosečnom ocenom najmanje osam (oni koji studiraju po Bolonjskoj deklaraciji). Na trogodišnje doktorske studije prohodnost imaju i svi koji su stekli ili će tek steći VII-1 stepen prema propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju (oni koji studiraju po starim programima), ako im prosečna ocena nije manja od osam. To znači da ih mogu pohađati diplomirani ekonomisti, inženjeri, veterinari... Ali doktorske studije, prema ovom konkursu, mogu upisati i magistri nauka ako ne prijave doktorsku disertaciju u skladu sa članom 128 Zakona o visokom obrazovanju koji kaže: „Svi koji su do stupanja na snagu ovog zakona stekli akademski naziv magistar nauka, mogu steći akademski naziv doktora nauka odbranom doktorske disertacije prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, najkasnije u roku od sedam godina“. Problem je, izgleda, što posebne uslove za upis na doktorske studije svojim statutom određuju sami fakulteti.
- Univerzitet je objavio konkurs za upis na doktorske studije u kome piše da doktorske studije mogu upisati svi koji imaju VII-1 stepen stručne spreme, ukoliko fakulteti nisu drugačije propisali. A onda kad odete na sajt fakulteta, vidite da doktorske studije mogu da upišu samo masteri i da treba polagati dodatne ispite. To je opšta zbrka - kažu u Studentskoj uniji Srbije.
Da mnogo toga oko upisa na doktorske studije nije jasno, potvrđuje i problem koji ima bivša studentkinja Veterinarskog fakulteta i magistar veterinarskih nauka. Ona je, kaže, onemogućena da upiše doktorske studije jer njen prosek ocena nije osam već 7,95, iako radi kao stručni saradnik na Fakultetu veterinarske medicine.
- Prošle godine dekan je doneo odluku da oni koji su završili magistarske studije, a imaju prosek manji od osam ne mogu upisati doktorske studije. Svi koji su se zatekli u zvanju magistra imaju pravo da do 2012. godine odbrane doktorat. Zašto da idem na drugi fakultet da doktoriram? Nigde osim na mom fakultetu za magistre nije preciziran prosek - kaže naša čitateljka.
Prodekan za nastavu na Fakultetu veterinarske medicine prof. dr Dragiša Trailović kaže da o ovom slučaju može odlučiti Rektorat Univerziteta u Beogradu.
- Naša saradnica može da uputi dopis pravnoj službi Rektorata da oni daju tumačenje šta u ovom slučaju naša ustanova može da uradi kako bi ona uspela da završi doktorske studije - kaže prof. dr Trailović.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.7
mob
Apple iPhone SE 2020
„Blic“ istražuje: Studentsko učenje u prestonici veliki trošak
Godina studija košta pola miliona
Autor: V. Nedeljković | 27.09.2007 - 10:39

Samo za smeštaj u domu i hranu u menzi student iz unutrašnjosti mora da izdvoji od 37.500 do 110.000 dinara godišnje. Još je skuplje ako su stan i hrana u sopstvenoj režiji i ako se plaća školarina. Pored toga, akademci moraju da kupe odeću, obuću, udžbenike, markicu za prevoz, prijave ispite...

Roditelji dece koja studiraju u prestonici moraće ove jeseni da spreme pozamašnu svotu novca. Naročito ako se plaća i školarina, različita od ustanove do ustanove. Na Arhitektonskom fakultetu samo upisnina je 240.000 dinara, na Medicinskom - 125.000, Pravnom - 60.000, Ekonomskom - od 78.000 do 90.000... Studenti kažu da, bez obzira na to da li su na budžetu ili sami plaćaju školarinu, o besplatnom školovanju u Srbiji nema ni govora.
Najveći izdaci očekuju studente arhitekture.
- Školarina je najskuplja u Srbiji, a drugim troškovima nema kraja. Jako su skupe skripte i knjige... Knjige iz biblioteke često se ne mogu iznositi, kopirati, a i nema dovoljnog broja primeraka za sve. Novi naslovi nedostupni su za nas i nalaze se u profesorskim kabinetima. Nešto se može preuzeti sa sajta fakulteta, ali većina predavanja ostaje nedostupna u toj formi - priča Aleksandra, studentkinja arhitekture.
Ona poput ostalih studenata arhitekture mora da uradi tri projekta, od kojih je poslednji najvažniji, ali i najskuplji. Rade se na kompjuteru, timski. Za svakog studenta to je izdatak od dodatnih 4.400 dinara.
- Pišemo i po pet, šest eseja i seminarskih radova u toku godine. To je, opet, još pet, šest hiljada dinara. Radimo i dve makete godišnje i za to - 4.000 dinara. Zbog velikih pauza između predavanja, po ceo dan smo na fakultetu, moramo nešto i da pojedemo... I to je najmanje 200 dinara dnevno. Jedan šestar plaćamo od 1.500 do 5.000 dinara, a gde su trouglovi, rapidografi, table... - nastavlja svoju priču Aleksandra.
Studentima arhitekture laptop je, kažu, potrebniji od olovke. A kvalitetan košta oko 1.000 evra, te se roditelji na razne načine dovijaju da ga obezbede svojoj deci. Ali to je i dalje za većinu samo nedostižan san.
U najpovoljnijem položaju su oni studenti koji studiraju na budžetu, a uspeju da dobiju mesto u nekom od 11 studentskih domova, koliko ih ima u prestonici. Ali u njima nema mesta za sve koji stignu u Beograd. Za smeštaj u domu treba izdvojiti od 750 do 8.000 dinara, u zavisnosti od kategorije sobe, ali i od toga da li se plaća umanjena ili ekonomska cena. Akademci koji se hrane u studentskim menzama za hranu mesečno potroše 3.000 dinara.
- Ni nama nije lako jer moramo da kupimo veliki broj udžbenika, skripti... Život u Beogradu je strašno skup. Živim u domu, pa mi je lakše nego mojim kolegama koji stanuju privatno i plaćaju skupe stanarine - kaže Saša, student Pravnog fakulteta.

Skupe stanarine

Roditelji kažu da njihova deca za vreme koje provedu na studijama u Beogradu samo na plaćanje stanarine potroše novac za koji bi mogli kupiti garsonjeru. Da bi iznajmili stan u Beogradu, studenti moraju da izdvoje najmanje 100-150 evra mesečno, pa naviše. U najboljem slučaju akademci uspevaju da nađu sobičke za 50 evra, ali isključivo na periferiji.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.7
mob
Apple iPhone SE 2020
Usvajanje zakona ili protest studenata
Zvanje diplomirani i master su isto
Autor: V. Nedeljković | 28.09.2007 - 11:03

Studenti koji su već diplomirali ne treba da upisuju master studije i nepotrebno troše svoj novac. Ako Skupština i dalje bude prolongirala donošenja zvanične odluke o izjednačenju diplomiranih i onih koji stiču zvanje mastera, studenti će započeti šetnje i ulične proteste - kaže za „Blic“ Nemanja Stamenčić, član Izvršnog odbora Studentske unije Srbije.

Da podsetimo, Senat Univerziteta u Beogradu raspisao je pre desetak dana objedinjeni konkurs za upis 5.805 studenata na prvu godinu diplomskih master studija za školsku 2007/08. Predstavnici studentskih organizacija kažu da su fakulteti „neopravdano požurili“, jer se parlament još nije izjasnio o izjednačavanju zvanja diplomirani i master. Studenti sumnjaju da univerzitetska zajednica „lobira“ u poslaničkim krugovima da se odluka Zakonodavnog odbora, prema kojoj su ranije stečene fakultetske diplome izjednačene sa masterima izglasa u Skupštini, namerno prolongira.
- Oni računaju da će se neki koji su već diplomirali uplašiti da do takve odluke neće doći i uzalud potrošiti svoj novac i vreme - kaže Stamenčić.
Zakonodavni odbor je već doneo autentično tumačenje Zakona o visokom obrazovanju kojim se to potvrđuje, ostaje da se o tome izjasni Skupština. Predstavnici Studentske unije Srbije kažu da im je predsednik Skupštine Oliver Dulić obećao da će se o njihovom zahtevu glasati na prvoj redovnoj sednici parlamenta, ali...
- Upravo smo nezvanično saznali da to pitanje neće biti na sledećoj sednici iako je predmet ušao u materijale poslanika. Razgovarali smo sa predstavnicima poslaničkih grupa i svi su nam rekli da podržavaju studentski predlog. Ali kad treba da dođe do glasanja - ništa. Objašnjenja su: „Imali smo nešto hitnije“... A za to im treba samo pola sata - kaže za „Blic“ Srećko Šekeljić iz Saveza studenata Beograda.

Šta kaže rektor

- Naš posao je da pružamo usluge u obrazovanju. Mi ne trgujemo diplomama, već pružamo usluge iza kojih stoji znanje. Master studije upisuju oni koji žele da nastave da uče i da se usavršavaju i na osnovu čega će naći bolje plaćen posao. Skupština će usvojiti preporuku Zakonodavnog odbora, ali radi se o ekvivalenciji prava, a ne diploma. I to je ono što studenti brkaju. Primera radi, poslodavac raspiše konkurs. Na njega će imati pravo da se prijave i diplomirani i masteri, jer su u pravu izjednačeni. Ali na poslodavcu je da odluči koga će zaposliti - rekao je za „Blic“ Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Safari 3.0.3
mob
Apple iPhone SE 2020
ČETIRI FAZE ZA DOBIJANJE DOZVOLE ZA VISOKO OBRAZOVANJE
Akreditaciju čeka 180 fakulteta
Autor: V. Nedeljković | 29.09.2007 - 10:00


Akreditacija državnih i privatnih univerziteta i fakulteta počinje 1. novembra, a trebalo bi da se završi do polovine 2009. godine. I mi, ali i oni koji se akredituju znamo pravila igre. Svi koji se drže ovih pravila nemaju čega da se plaše. Problem će imati samo oni koji misle da će pomoću marifetluka i lažnih izveštaja dobiti dozvolu za rad - kaže za „Blic“ prof. dr Slobodan Arsenijević, predsednik Komisije za akreditaciju.

Proces akreditacije realizovaće se u četiri ciklusa, a peti je planiran kao rezervni za one kojima treba više vremena da se pripreme. Komisiju za akreditaciju, kaže Arsenijević, čeka veliki posao jer u Srbiji postoji sedam državnih i isto toliko privatnih univerziteta, sa oko 180 fakulteta.
- Prva dva ciklusa već su popunjena, a tu je najviše fakulteta sa Novosadskog univerziteta, jer se oni odavno spremaju za akreditaciju. Normalno je da se prvo prijave najbolji. Za proces akreditacije prijavilo se i devet potpuno novih visokoškolskih ustanova koje čekaju dozvolu za rad - kaže Arsenijević.
Državni fakulteti očekuju da im država kao njihov osnivač obezbedi novac za akreditaciju, dok će privatne visokoškolske ustanove ceo postupak same finansirati.
Trenutno, u najtežoj situaciju su visokoškolske ustanove, poput Biološkog i Geografskog fakulteta u Beogradu, koji godinama čekaju svoje zgrade. U teškoj situaciji su i neki fakulteti u Nišu i Kragujevcu, dok je situacija u Novom Sadu mnogo bolja. Studenti sa Geografskog fakulteta u Beogradu slušaju predavanja na Filološkom, Prirodno-matematičkom, Fizičkom i Filozofskom fakultetu. Dekanat ovog fakulteta nalazi se na Filološkom, a studentska služba i računovodstvo na Prirodno-matematičkom fakultetu. Svoju zgradu nema ni Biološki fakultet u Beogradu, pa studenti i profesori gostuju na nekoliko fakulteta koji im iznajmljuju svoj prostor.
- Zbog toga je kriterijum prostora na poslednjem mestu. Fakultet čine, pre svega, studenti i profesori. Prostor uvek može da se iznajmi, ali broj kvalitetnih nastavnika i programa je najvažniji. U ovoj zemlji ima dosta neiskorišćenog prostora u koje se mogu smestiti fakulteti. Sve sem toga jeste važno, ali je nadoknadivo - kaže Arsenijević.
Svi fakulteti koji ne dobiju dozvolu za rad u prvom krugu neće moći da upisuju novu generaciju studenata. Svi će imati šansu za popravni, pa će posle godinu dana moći ponovo da konkurišu i, ako otklone nedostatke, dobiju dozvolu za rad.

Nismo kaznena ekspedicija
- Mi nismo nikakva kaznena ekspedicija. Ne ocenjujemo samo mi ko će dobiti dozvolu za rad. Mi donosimo odluku na osnovu izveštaja recenzenata, koji su nepoznati i koji će obići sve fakultete. O pritiscima me ne pitajte, o njima ćemo razgovarati kada se završi prvi krug - kaže prof. dr Slobodan Arsenijević, predsednik Komisije za akreditaciju.

CENE AKREDITACIJE
Univerzitet 900.000
Fakultet 450.000
Akademija strukovnih studija 600.000
Studijski program 25.000

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows XP
Browser
Safari 3.0.3
mob
Apple iPhone SE 2020
DOK SE DRUGE ZEMLJE OTIMAJU ZA STRUČNJAKE, MI SE ODRIČEMO BUDUĆE ELITE
Naši najbolji studenti nisu briga države
Autor: Irena Radisavljević | 07.10.2007 - 00:09

Na najboljem svetskom univerzitetu "Stenfordu" trenutno su 33 naša studenta. Država o tome nema pojma, u ministarstvima - prosvete, nauke, zdravlja... ne znaju ni koliko je Srba na prestižnim univerzitetima, a kamoli da li i pod kojim uslovima oni žele da se vrate u Srbiju. Tužna istina je da za povezivanje s ovim ljudima nisu potrebne nikakve pare, već samo dobra volja i umeće korišćenja interneta i telefona.


Ne daju stipendije
Ratko Janković, koordinator Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, i sam je na svojoj koži osetio nezainteresovanost države. Kao najbolji student u oblasti finansija diplomirao je na Teksaškom univerzitetu u SAD. To bi logično trebalo da bude njegova prednost, ali kako to već u Srbiji biva, zbog toga je ostao bez stipendije za postdiplomske studije na Sorboni. Iako je 15 stipendija ostalo nepodeljeno, Ratka su odbili s izgovorom da studije nije završio u Srbiji. Ovaj mladi naučnik se, ipak, sam snašao da završi postdiplomske studije, a sada, uprkos lošem tretmanu države, i sam radi na vraćanju intelektualne snage u zemlju.

I umesto da država najbolje studente šalje na najbolje univerzitete, ona nema pojma ni da neko studira na tamo nekom "Harvardu". Boris Komnenović, zamenik direktora Centra za obrazovne politike AAOM-a, smatra da ni danas, kao ni devedesetih, u državnim institucijama ne postoji jasna potreba za povezivanjem s intelektualnom snagom u dijaspori. Pošto je Miloševićevom režimu odgovaralo da intelektualci nestanu iz zemlje "bez traga", kako ne bi smetali njegovoj vladavini, danas je teško pronaći te ljude.

Država da se uključi
- Ako država ne želi da se uključi, onda uzalud sve inicijative entuzijasta u nevladinim organizacijama. U Srbiji ni sami fakulteti ne prate kretanja svojih studenata, što je sramotno. Primera radi, Norvežani se, za razliku od nas, bave čak i praćenjem stranaca obrazovanih u okviru njihovog prosvetnog sistema, i to već čitave tri decenije - kaže Komnenović.
Srpskih naučnika, eksperata i doktora raspoloženih za saradnju s maticom u svetu ima puno, a država je opet po strani - isto kao i kada su odlazili u svet. Nadležne institucije ne znaju gde su ti ljudi, šta rade, niti kakvu saradnju bismo s njima mogli da ostvarimo. A da nije tako teško pronaći ih, novinar "Blica nedelje" se i sam uverio, tako što je kontaktirao najbolje svetske fakultete i bez problema dobio tražene podatke.
Izuzetak među državnim institucijama je Ministarstvo za dijasporu koje inicira saradnju s Ministarstvom nauke i planira da od 15. oktobra pokrene projekat za evidentiranje i lociranje srpske intelektualne snage u inostranstvu, pre svega zbog naučnog, finansijskog, ekonomskog i kulturnog partnerstva matice i dijaspore.

Baza sa imenima 5.000 studenata
Klubovi srpskih studenata
Jovan Filipović kaže da na svakom većem svetskom univerzitetu postoje klubovi srpskih studenata.
- Nedavno sam baš saznao da su u Holandiji 23 doktoranta samo iz Niša. Zato je stvaranje baze od neizmernog značaja, a još je važnije to što ćemo tako moći da procenimo potencijal, potrebe i spremnost na partnerstvo s maticom. Nadamo se da ćemo za godinu dana imati gotov proizvod, spreman da pomogne u ostvarivanju poslovne saradnje - objašnjava on.

Jedna od dve baze podataka o srpskoj pameti rasutoj po svetu jeste lista od 5.000 imena koju je napravilo nekoliko entuzijasta, povratnika s prestižnih svetskih univerziteta okupljenih oko Grupe eksperata za prosperitet Srbije (GEPS). Njihov bivši izvršni direktor Jovan Filipović sada je sekretar Ministarstva za dijasporu i zahvaljujući njemu Srbiji je po prvi put stavljena na raspolaganje ova dragocena dokumentacija.
Osim GEPS-a, sa našim studentima i specijalizantima u inostranstvu u vezi je još samo Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), koja broji oko 600 bivših i sadašnjih članova.
Razloge nezainteresovanosti države, prema rečima Jovana Filipovića, koji je i sam magistrirao i doktorirao u Americi, treba tražiti u činjenici da država još nije uređena do te mere da može da prepoznaje važne stvari.
Ministarstvo za dijasporu radi i na projektu povratka srpskih studenata i doktora nauka iz dijaspore. Ideja je da se naši naučnici iz sveta uključe u postojeće projekte u Srbiji.
- Za sada imamo saradnju samo s Holandijom, a tamošnja vlada je izdvojila određeni novac za 20 eksperata povratnika da borave u Srbiji do šest meseci, s mogućnošću produženja boravka. Planirano je da se uključe i zemlje u kojima ima više naših ljudi, poput Nemačke - kaže Filipović.
Da je neki pomak, ipak, napravljen, svedoči i podatak da je sedam intelektualaca školovanih u inostranstvu već popunilo prijavu Ministarstva za dijasporu, koja će im omogućiti povratak u Srbiju.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.”
- Vasko Popa
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 31 32 34
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.109 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.