У праву си, али има и х других разлога...

Faks moze da zavrsi svako ko je proglasen normalnim od strane doktora..Neko treba vise a neko manje da se pomuci oko faksa.

Да и ја запишем нека своја искуства за будуће генерације:

1. Никада не уписујте оно што нећете моћи да учите и што вам не лежи. Неком леже права, неком филозофија или језици, а неком технички и природно математички факсови. Добро размислите пре него што упишете нешто са чиме нисте блиски, јер вам се може десити да изгубите годину без везе.

2. Нашли сте се на факултету. Најважније за почетак-будите у току, читајте обавештења и распитујте се шта, како, кад. Некада су колоквијуми и парцијално полагање испита били кева, сада нешто слично има по Болоњи. Морате радити преко целе године, стално, сваког дана по неколико сати. Колко рада, толико успеха и таква оцена. Знам десетине оних који су великим радом успели да надоместе интелигенцију и мањак вербалног умећа. Одговарајте јасно и не превише гласно. Не журите, не набацујте реченице без смисла, слободно размислите пре него што одговорите на потпитања.

3. Факултет завршавају упорни и вредни, интелигенција није услов, али помаже да се заврши брже, лакше и са већим просеком. За неке факултете ипак се мора имати нешто мозга.

4. Сазнајте шта се од вас тражи. Испити се деле на оне на којима се тражи знање и на оне на којима се траже одговори на нека питања или неки други захтев. Оцена и пролаз зависе од тога колико успешно одговорите на те захтеве. Нпр. сазнали сте како да скратите градиво које учите (професор не пита све), или тражи да се нешто одговори од речи до речи. Па, набубајте, ако се то од вас тражи. Ако се траже одговори са разумевањем, учите тако, макар и не научили ситнице и сваки пасус. Ако се тражи семинарски, напишите га, не улазите превише у његову суштину и не претерујте са бројем страна. То се од вас и не тражи.

5. Најбоље ћете нешто научити ако нешто учите сада, онда сачекате петнаестак дана да се "слегне", па онда то исто градиво учите поново. Памћење при оваквом поновљеном учењу је дуже и сигурније.

6. Будите упорни, не пропуштајте рокове. Покушајте да спремате само по један испит, максимално два који немају сличну материју.

И учите бар 6-8 сати дневно, ако заиста желите да постигнете завидне резултате.

Faks završavaju vredni, uporni i/ili snalažljivi.

Visoka inteligencija može da pomogne, ali ne i da obavi ceo posao.

edit: Nenad je pre par sekundi napisao isto što i ja.

edit 2: opet, malo je nazahvalno savetovati nekoga koliko vremena treba da uči, jer je to vrlo, vrlo individualno.
Ja sam, recimo, za par dana uspevala da spremim nešto za šta ljudima treba nedelju ili više dana. 
Mada, iskreno, ne volim to maratonsko učenje. Meni je je idealno da imam i slobodnog vremena, da mi je dan ispunjen ne samo učenjem (to me ubijalo), pa samobično kretala ranije sa učenjem i retko kad učila više od 2, 3 sata dnevno.

Dobra strategija za učenje i organizacija, skupa sa samodisciplinom, su formula uspeha.

Хехе, преписујете колегинице.

Ззм се, свако ко је студирао, уверио се какве све особе веома сумњивог интелекта завршавају факултете. Како? Па великим, огромним радом и упорношћу. Знам људе који су неке испите полагали више од 20 пута и на крају су завршили факултете.

 
ja bih garantovano imao sve desetke i maksimum bodova kad bih učio samo 4-5 sata dnevno.

Ma kojih 5 sati, toliko nisam učio dnevno u životu 
A izgleda da ću morati da počnem, bar....pola sata za početak Probao sam da primenim sistem koji sam do sada praktikovao (malo učenja iz ležećeg položaja veče pred kontrolni/kolokvijum ), pa ne daje zadovoljavajuće rezultate 

Врло битан је и фактор концентрације. Има доста народа (међу њима и ја) који немају скоро никакве радне навике, никад у животу нису учили и сад на факултету иако имају жељу тешко се концентришу на рад.

Мени рецимо дођу периоди када успијем научити нешто у врло кратком року, вјероватно инспирација или шта ја знам, и периоди када сједим и преко 3-4 сата и бзвз нешто гањам, почињем - па престајем, итд.

Eh, i ja sam na fakultet došla totalno bez radnih navika, lenji kampanjac, koji je srednju završio na staru slavu i učenje za kontrolni na prethodnom času. 

Nikada nije kasno da se stvore radne navike. Bitno je samo da postoji dobra motivacija.
Pritom, ne valja ni silovati mozak: ako vidiš da ti tog dana ne ide, onda nemoj - idi napolje, prošetaj, idi sa nekim na kafu, pogledaj dobar film... Taj energy boost super utiče na volju i konceptraciju, tj. barem je kod mene bilo tako.

Мање - више смо сви исти... 

И слажем се да је мотивација страшна ствар. Ја већ након мјесец дана схватам да ми је факултет побољшао, и доста образовао. Можда највише у том правцу и треба гледати, а не да нам само тих пар год. што брже прође.