Ja imam svih tih sedamnaest simptoma

Stres je sličan lavini. On je retko izazvan samo jednim određenim faktorom; češće je reč o principu nagomilavanja obaveza i svakojakih životnih problema. Recimo, nekako ste uspeli da se izborite sa rokovima, sastancima, imejlovima...

Stižete kući mrtvi umorni i tek onda shvatate da ste usput zaboravili da uzmete košulje iz perionice. Nervi vas izdaju i najzad "pucate".

Poznato je da nas izazovi čine jačim, a sitnice nas najčešće dotuku. Naravno, ako im dozvolimo. Različiti ljudi imaju različit prag tolerancije stresa. Glavnu opasnost, međutim, predstavlja osećaj da je život previše komplikovan, da u njemu ima previše poslovnih sastanaka, izgubljenih ključeva, pokvarenih kola, neplaćenih računa i neprošetanih pasa. I da niste u stanju da izađete na kraj s tim haosom. Ako na vreme nešto ne preduzmete, to osećanje preti da se pretvori u apatiju i beznađe.

1. Napravite spisak

Sastavite spisak najneodložnijih stvari koje morate da obavite. Na taj spisak stavite ne samo svoje službene obaveze, već i one privatne. Recimo: pozvati majstora za roletne, zakazati sastanak sa direktorom, kupiti WC papir, zaliti cveće, poslati poštu...

Na taj način ćete se zaštititi od iznenadnih napada rasejanosti, koji vam smetaju da se koncentrišete na posao ili odmor. Psiholozi kažu da kad nešto stavite na papir, rasteretite mozak. Zato postajete efikasniji u obavljanju svakodnevnih obaveza.

2. Kupite rokovnik(po mogućstvu elektronski)

Da biste sebi olakšali život, nabavite ovu veoma korisnu spravicu. S novim rokovnikom, kao sa svakom novom igračkom, poželećete da se poigrate i pohvalite. Zato ćete, barem na početku, uživati u blagodetima dobre organizacije jer ćete ga redovno koristiti trudeći se da ga držite u savršenom redu.

3. Odredite prioritete

Lako je reći „planiraj“. Mnogo je teže svoje planove sprovesti u praksu. Zato izdvojite zadatke koje morate da rešite pre drugih da biste mogli da funkcionišete. Na primer, na prvo mesto stavite plaćanje telefonskog računa i kupovine dodatnih sati za Internet. U protivnom, isključiće vam telefon i umesto 10 minuta šetnje do prve pošte, potrošićete najmanje sat vremena i ko zna koliko nerava za ponovno uključenje. O parama da i ne govorimo.

4. Ne trošite snagu na sitnice

Postoji čitav niz sitnica i beznačajnih stvari koje ne stižete da uradite, recimo da zamenite pregorelu sijalicu u hodniku, da odnesete film sa letovanja na razvijanje ili da podmetnete daščicu pod mašinu za veš da svojim drndanjem ne budi komšije.

Postavite sebi pravilo da svakog dana uradite samo jednu od tih sitnica koje vam zagorčavaju život. I uvek svaku precrtajte sa onog spiska iz tačke 1. To vam neće oduzeti mnogo vremena, a doneće vam veliko olakšanje i osećaj da držite sve konce u svojim rukama.

5. Grupišite obaveze

Znatno ćete olakšati sebi život ako obaveze grupišete. Recimo, kad idete u samoposlugu, napravite spisak stvari koje treba da kupite, ali tako da prvo na listu stavite namirnice, zatim sredstva za higijenu, pa onda piće, itd. U protivnom vam se može desiti da kupite nešto za jelo, ali da zaboravite kremu za obuću. Na taj način ćete bitno uštedeti na vremenu i ništa nećete zaboraviti.

6. Nemojte da trpite stvari koje ne rade

Sigurno koristite čitav niz uređaja koji bi trebalo da vam pojednostave život. Kad ti uređaji počnu da otkazuju, postaju izvor stalnog nerviranja. Ako brisači, daljinac za televizor ili kotlić ne ispunjavaju svoju funkciju, hitno ih popravite ili kupite nove. U protivnom, samo će vam biti dodatni teret.

7. Podelite zaduženja

U svom elektronskom rokovniku treba da pribeležite samo one poslove koje niko osim vas ne može da obavi. Raspodela poslova je najznačajniji faktor napretka kako na poslu, tako i kod kuće. Nipošto ne preuzimajte na sebe sve.

8. Naučite da kažete "ne"

Da ne biste narušavali svoj dobro osmišljen plan rada, naučite da odbijate zaduženja. Recimo, šef vas je zamolio da ostanete posle radnog vremena i pomognete mlađem saradniku da sastavi izveštaj. Ne morate šefu da kažete da treba da odnesete odelo na hemijsko ili da imate karte za bioskop. Dovoljno je da kažete da trenutno imate previše posla, otvorite svoj rokovnik i nađete slobodan trenutak sutra ili kasnije u toku nedelje.

9. Ne ostavljaj ništa za sutra

Psiholozi su odavno dokazali da je jedan od glavnih izvora stresa želja čoveka da odloži izvesne obaveze za sutradan. Time se poslovi iz dana u dan gomilaju, osećate grižu savesti i izlažete sebe velikom pritisku. Zato kod sastavljanja plana rada vodite računa o tome da sve zadatke izvršavate na vreme. To vam najverovatnije neće odmah poći za rukom, ali ne paničite.

10. Mislite pozitivno

Stres nije samo štetan, već i koristan ako se odvija po pravom scenariju. To je prirodna reakcija organizma na teškoće svakodnevnog života; ona omogućava čoveku da skupi snagu za fizičke i umne napore. Naučite da se suočavate sa svakom komplikovanom situacijom i pretvarajte je u dragoceno životno iskustvo koje će vam dobrodoći u budućnosti, kod sledeće slične "prepreke". Radujte se svakom, čak i najmanjem uspehu. Niste samo promenili gumice na slavini, nego ste taj "podvig" uspeli da uklopite u sve ostale obaveze.


Izvor: Glas Javnosti

Zelena terapija

„Pošto je stres u realnom životu gotovo nemoguće izbeći, treba da naučimo kako da se s njim nosimo, kako da ga ublažimo, smanjimo i prevaziđemo. Zbog toga je neophodno da na vreme počnemo borbu s njim, a jedan od veoma uspešnih metoda jeste hortikulturna terapija“, kaže dr Matilda Ðukić.

Piše: Ljiljana Sinđelić Nikolić
Izvor: Sensa, magazin za srećniji zivot

Iskonski, čovek je vezan za prirodu i otuda ta večna, organska potreba da joj se vraćamo i crpemo iz nje životnu snagu. „Poznato je da je vrtlarstvo verovatno jedna od najstarijih ljudskih delatnosti koja je primenjena u zdravstvu. Pre nego što je psihijatrija ustanovljena kao naučna disciplina, rad u vrtu preporučivao se za lečenje bolesti uma i nervnog sistema“, kaže dr Matilda Đukić, profesorka fiziologije biljaka na odeljenju pejzažne arhitekture i hortikulture na Šumarskom fakultetu.

Objašnjavajući na koji način bavljenje biljkama može da nam pomogne, ona ističe da je suština hortikulture zapravo akcija. „Čovek radi sa biljkama, gaji ih, umnožava, štiti, neguje i sve to omogućava njihov rast i razvoj. Sama ta aktivnost dovodi do niza terapijskih koristi. Recimo, fizička aktivnost pozitivno deluje na određene fizičke smetnje, kao i na emocionalni aspekt tih fizičkih poremećaja. Na taj način može se popraviti integracija svesti i tela.

Šta to znači? Na primer, osoba sa invaliditetom kao posledicom bolesti, saobraćajnog udesa i slično, koja sebe doživljava kao bespomoćno i beskorisno biće, u hortikulturnoj terapiji može da nauči da zaliva biljke, odstranjuje uvele listove i cvetove, plevi i na taj način shvati da može nešto korisno da učini. Pored toga, shvata da postoje i druga bića kojima je potrebna pomoć i postaje zainteresovana za to da učestvuje u pomaganju drugima, dobija volju za život.

Posmatranjem rasta i promena tokom razvića biljaka čovek uči o životu i stiče razumevanje koje može primeniti i u drugim oblastima života. Osobe koje su vezane za zatvoren prostor, sobu ili bolnicu osećaju se posebno bespomoćno. Zato delić prirode u vidu vaze, saksije sa cvećem različitih boja, oblika i mirisa, posude sa začinskim ili ukrasnim biljkama na prozoru, ili čak slika, poster sa motivima iz prirode ili biljkama može ozračiti sobu i doneti delić individualnosti i optimizma.

Kada postoji odnos sa živim, stalno rastućim biljkama, neminovno dolazi i do određenih problema, javljaju se bolesti, insekti, a borba s njima pomaže ljudima da nauče da se bore i sa drugim frustracijama u svakodnevnom životu. Potvrđeno je da hortikulturna aktivnost može biti uspešan deo programa za lečenje zavisnosti od droge, alkohola, interneta... Istraživanja su pokazala i da je povećan učinak na poslu u firmama koje imaju cveće po hodnicima i kancelarijama“, kaže dr Đukić.

Komunikacija bez reči



Govoreći o koristi hortikulturnog angažovanja, stručnjaci posebno naglašavaju da oduševljenje koje nas obuzima dok radimo sa biljkama podstiče stalnu pažnju. „Poznato je da, ako se potpuno koncentrišemo na svoj rad u vrtu, zaboravljamo na druge stvari i praktično se odmaramo od svakodnevnih napora, briga, stresa i drugih opterećenja. Pored navedenih, rad sa biljkama ima i niz drugih fizičkih korisnih efekata kao što su jačanje mišića, bolje disanje, kondicija…

Tokom hortikulturne aktivnosti dolazi i do kontakata sa drugim ljudima sličnih interesovanja. Svet biljaka, dakle, omogućuje široku i uspešniju komunikaciju, čak i bez reči. Koristi od grupnih aktivnosti u hortikulturnoj terapiji jesu postizanje emocionalne stabilnosti u timskom radu, iskustvo takmičarskog duha, zajedničke podrške, konfrontacije.

Međusobni odnosi ljudi koji su imali problema sa socijalizacijom kroz hortikulturnu psihoterapiju dovode postupno do integracije u društvenu zajednicu, tj. socijalno aktivan život. Hortikulturna terapija može imati svoje specifične programe koji zavise najviše od osoba na koje se primenjuje, ali je krajnji cilj svih njih unapređenje mentalnog i fizičkog zdravlja pojedinca. Treba napomenuti da te aktivnosti ne moraju da budu skupe, tj. dostupne su svakome jer gajenje jeftinih, običnih biljaka može da pruži podjednako zadovoljstvo i terapijsku korist kao i gajenje onih skupih, egzotičnih biljaka. Važno je da se u gajenje unese mnogo entuzijazma i ljubavi, a biljke će odgovoriti svojim lepim izgledom, pa zadovoljstvo neće izostati“, zaključuje dr Matilda Đukić.

Mini-voće



Moda postoji i u gajenju biljaka jer ljudi traže promene. Minijaturno voće sada je hit! Mini-jabuke, mini-breskve, mini--višnje… koje se gaje na terasi. Ali, ako nemate terasu, možete u sandučić na kuhinjskom prozoru da posadite peršun, nanu, bosiljak.

Žene koje su veoma zaposlene treba da odaberu manje zahtevne biljke, začine ili kaktuse, koji ne traže mnogo nege.

Kaktusi i kompjuteri

Biljke poseduju bioenergiju, one su te koje transformišu energiju svetlosti u energiju kretanja u svojim ćelijama. Taj biopotencijal imaju i biljke kao i drugi živi organizmi, tako da je moguće da postoji interakcija i da one mogu da upijaju eventualnu negativnu energiju.

Gajenje biljaka u domu može da pretvori vaš kuhinjski prozor u pravi mali medicinski priručnik. Antioksidansi u začinskim biljkama osnažuju naš imunitet, štite srce i mozak i smiruju napete nerve.

Eksperimentišite sa žalfijom, ruzmarinom, bosiljkom, matičnjakom i mentom. Lako se gaje i održavaju. Pored toga što ćete uživati u zelenoj terapiji, od njih možete praviti lekovite čajeve i koristiti ih kao inovaciju u svojim kulinarskim eksperimentima. Menta će vam pomoći kad imate problem sa stomakom, matičnjak će vas smiriti i prijatno uspavati, dok će ruzmarin podstaći cirkulaciju i poboljšati imunitet. Bosiljak, sveta biljka, smanjuje stres i osnažuje nas. Žalfija će nas pročistiti i pomoći oko kašlja ili problema sa grlom.

Izvor: B92