„BLIC“ ISTRAŽUJE: Koliko smo napeti i koliko nam to ugrožava zdravlje
Stres može i da ubije
Autor: Ivan Mišković, Svetlana Palić | 17.09.2007 - 19:32

Svakom drugom stanovniku Srbije starijem od 20 godina ugroženo je zdravlje zbog stresa. Prema istraživanju Instituta „Batut“ iz septembra 2006. godine, 43,9 odsto odraslog stanovništva Srbije izjavilo je da je bilo napeto i pod stresom tokom mesec dana koji su prethodili istraživanju. Ako je za utehu, to je 15 odsto manje nego u leto 2000. godine, uoči demokratskih promena, kad su pod intenzivnim stresom bile skoro dve trećine populacije (58,6 odsto).

- Mada je broj ljudi koji su pod stresom u ukupnoj populaciji veliki, ipak smo mi, kao istraživači, bili zadovoljni kad smo utvrdili da stresa i napetosti među stanovništvom ima manje nego 2000. godine. Izgleda da je tog paklenog juna 2000. stres među ljudima bio na vrhuncu. Danas je ipak manji, mada je i dalje jako velik. Stres je naša svakodnevica - kaže za „Blic“ dr Jasmina Grozdanov, načelnica Odeljenja za istraživanja u javnom zdravlju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Među onima koji se osećaju napeto i znaju da su pod stresom, najviše je ljudi koji svoj stres ne doživljavaju dramatično. Vide ga kao svakodnevno stanje ne mnogo različito od stanja drugih ljudi s kojima žive i rade. Deset odsto njih, međutim, smatra da su pod stresom više od drugih, a za 1,4 odsto stres je tako snažan da im je život nepodnošljiv.

Stresom su najviše pogođeni ljudi u najplodnijem životnom dobu, između 35. i 54. godine života. Istraživanje je takođe pokazalo da su u Srbiji pod stresom znatno više obrazovani ljudi i ljudi dobrog imovinskog stanja. Geografski gledano, stres se širi Beogradom i drugim gradovima, jugoistočnom Srbijom i Vojvodinom.
Prema američkim statistikama, 45 odsto svih odraslih ljudi pati od nekih zdravstvenih efekata stresa, a od 75 do 90 odsto svih poseta lekaru na neki način je povezano sa stresom. Stres je povezan i sa šest vodećih uzroka smrti: bolestima srca, rakom, bolestima pluća, nesrećnim slučajevima, cirozom jetre... ali i samoubistvom.
- Stres je reakcija organizma na spoljašnje i unutrašnje pritiske i zahteve. Ovi unutrašnji pritisci nisu manje važni, jer predstavljaju izraz naše ličnosti. Nije teret ono što nas lomi, već način na koji ga nosimo, kakav je on u našem doživljaju - objašnjava za „Blic“ dr Zoran Ilić, psihijatar i psihoterapeut iz Centra za edukaciju, konsalting i menadžment „Masterskill“.


Stres nije bolest, ali može da izazove bolest i da pogorša već postojeću. Postoje takozvana psihosomatska oboljenja, kao što su bolesti štitaste žlezde, čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, astma, dijabetes, neka kožna oboljenja gde je stres jedan od važnih uzroka nastajanja i trajanja.
- Od stresa se branimo tako što jačamo sebe, izbegavamo ga gde god možemo i tražimo njegove uzroke. Obično znamo koji su uzroci, ali često ignorišemo simptome, kao što su blaga glavobolja, ubrzan srčani rad, doživljaj umora, iscrpljenosti, poremećaji u ishrani, spavanju, pogoršanje međuljudskih odnosa.
Žene su više pod stresom zbog mnogobrojnih socijalnih uloga, ali imaju i jače odbrambene mehanizme od muškaraca. Žene se vraćaju u porodicu i jačaju socijalne veze, dok muškarci pokušavaju da stres smanje alkoholom i druženjem koje ne razrešava uzroke stresa - kaže dr Ilić.
Prema jednom obimnom svetskom istraživanju, najveći broj ljudi se protiv stresa bori muzikom. Slušanje muzike je nešto što većina ljudi čini da bi ublažila stres, zajedno sa gledanjem televizije koje je na drugom mestu, rezultati su studije koja je objavljena u SAD. Vođenje ljubavi je bilo sa 11 odsto na 16. mestu od 24 aktivnosti za ublažavanje stresa. Među muškarcima, njih 13 odsto je reklo da voli taj način za ublažavanje stresa u odnosu na devet odsto ispitanih žena. Samo osam odsto tih osoba je reklo da primenjuje jogu ili meditaciju, dok je konsultovanje psihologa, terapeuta, savetnika ili doktora bilo na poslednjem mestu liste, sa tri odsto osoba koje su rekle da to čine kako bi se oslobodile stresa.
Mnogi ljudi koriste tuširanje i kupanje kao način da smanje stres, a jedan broj ljudi naveo je i da ga, globalno nepopularno, pušenje oslobađa stresa.
Svaka treća osoba u ovom istraživanju, njih 34 odsto, opušta se provodeći vreme sa prijateljima. Na listi aktivnosti nalazili su se šetnja, čitanje knjige, telefoniranje, hobi, konzumiranje alkohola i kuvanje.
Doktorka Radmila Šehić, jedna od načelnika beogradske Hitne pomoći, napominje da treba razlikovati akutni, to jest trenutni i hronični stres.
Akutni stres najčešće je posledica svakodnevnih nelagodnosti. Kako dr Šehić objašnjava, u tim situacijama napadnut je vegetativni nervni sistem, pa u trenutku stresa dolazi do skupljanja krvnih sudova, što uslovljava skok krvnog pritiska.
- Tako stresirana osoba pobledi, menja boju lica, ima vrtoglavicu, otežano diše, a česta su i lupanja srca. Javlja se strah, najčešće kratkotrajan, a moguć je i nagon za povraćanjem - kaže dr Šehić za „Blic“.
Ako se stresne situacije ponavljaju iz dana u dan, što je veoma često među celom populacijom, stres iz akutnog prerasta u hronični, koji od početnog spazma krvnih sudova vodi u bolesti krvnih sudova srca.
Gotovo sva stanja izazvana stresom moraju i da se leče. Takav je nestabilan krvni pritisak, kao i poremećaji metabolizma zbog kojih nastaje šećerna bolest.
- Hroničan stres je čest uzročnik raznih kožnih oboljenja koja se veoma teško i dugo leče. Crvene promene po koži i ekcemi su najčešći pratioci stresa. Strada i želudac, što rezultira čirevima. Pored nabrojanih oboljenja, tu su i depresivne reakcije, iz čega proističe da stres pravi urnebes u organizmu - zaključuje dr Šehić.
Često se pogrešno misli da deca ne pate od stresa i da on na njih ne može da utiče. Međutim, stručnjaci upozoravaju na to da je stres među sasvim malom i školskom decom, a naročito među adolescentima, podjednako rasprostranjen kao među odraslima.

„BLIC“ TEST: Da li ste pod stresom? [link]

Bolesti izazvane stresom
-migrene
-astma
-čir na želucu
-dijabetes
-poremećaj rada štitaste žlezde
-visok krvni pritisak

Ubica
Stres je povezan sa šest vodećih uzroka smrti:
-bolesti srca
-rak
-bolesti pluća
-nesrećni slučajevi
-ciroza jetre
-samoubistvo

10 najstresnijih poslova
-Informacijski tehničar
-Bolničar(ka)
-Prodaja i marketing
-Školstvo
-Finansije
-Ljudski resursi
-Proizvodnja
-Sveštenik
-Poslovno planiranje

10 najvećih izročnika stresa na poslu
-Količina posla
-Osećanje potcenjenosti
-Kratki rokovi
-Vrsta posla
-Preuzimanje tuđeg pored svog posla
-Odsustvo zadovoljstva pri obavljanju posla
-Odsustvo kontrole nad svojim radnim vremenom
-Dugačko radno vreme
-Nezadovoljstvo okruženjem na poslu
-Ciljevi

10 najvećih problema s kolegama
-Nedovoljno zalaganje
-Šefovi koji menjaju mišljenje u vezi sa onim što traže
-Nedovoljna podrška šefa
-Pritisak šefa
-Osećanje da vas šef iskorišćava
-Kolege vas prekidaju u poslu
-Šefovi vas prekidaju u poslu
-Šefovi vas maltretiraju
-Odsustvo podrške kolega
-Kolege vas maltretiraju

Statistika
43,9 % populacije u Srbiji pod stresom
28, 1 % ima emocionalne probleme
22,6 % ima nesanicu


Izvor: Blic

.ebote zivot  ...pa ovo je sve u sklopu moga posla 





ima da pandrknem do tridesete 

edit:

Kako se folira a ovamo se nasladjuje 100% 

Ja bih to stavila na mesto br. 1... 

За позицију под бројем 4 неопходни су и је и послови наведени под бројем 1, 5,6,7 и 9, а најчешће под бројем 2.

Stres - moderna bolest koja nikoga ne štedi

Stres je neizbježan dio života. Proživljavamo ga često, u raznim oblicima i drugačijim intenzitetom, dok smo na poslu, u kući, s prijateljima. Nije svaki stres negativan, a u malim dozama može čak donositi i neke koristi. Ipak, u većim količinama može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme

Istraživanja pokazuju da trećina ljudi između 25 i 44 godina kao glavni uzrok stresa vidi svoj posao. Zanimljivo je da posao uzrokuje stres kod čak 30 posto muškaraca, dok je kod žena taj postotak dvostruko manji. Obitelj pak uzrokuje stres kod 29 posto žena i devet posto muškaraca. No i druge životne situacije i problemi izazivaju stres, a zovemo ih stresori.

Stresori mogu biti važni životni događaji, poput smrti člana obitelji, razvoda, bolesti, trudnoće, umirovljenja, ali i kupovine stana ili kuće. I velike životne prekretnice poput završetka školovanja, odlaska na fakultet i promjene posla mogu biti uzroci stresa. Osim njih, stres mogu izazvati i tjelesni podražaji poput buke, jakog svjetla, vrućine, skučenog prostora, ali i gužve, posebno one u prometu.

Previše stresa može uzrokovati osjećaje poput depresije, ljutnje, nesanice, visokog krvnog tlaka, glavobolje.    
Kontakt s bezobraznim, agresivnim, kritičnim ili strogim ljudima za neke ljude također zna biti iznimno stresan. Stres mogu uzrokovati i takozvane mentalne zamke poput negativnog razmišljanja, nerealnih očekivanja i previše samokritičnosti. Kod većine ljudi su razmišljanje o karijeri i budućnosti uobičajeni izvori stresa.

Stres i posao

Stres povezan s poslom je uobičajen, a može vrlo lako postati kroničan, jer posao oduzima velik dio našeg života. Stres smanjuje produktivnost radnika, uzrokuje nesanicu i povrede na poslu, povećava rizik od bolesti, a može voditi u nasilje ili čak u zlostavljanje.
Stres na poslu uobičajen je, ali to nije normalno stanje - probajte ga smanjiti

Među najuobičajenije stresore na poslu spadaju osjećaj nemoći, nerazumni zahtjevi nadređenih, nedostatak komunikacije i sigurnosti za svoje radno mjesto, noćne smjene, prekovremeni radni sati, duga poslovna putovanja koja ljude odvajaju od obitelji. Stresu su izloženi i oni koji misle da visina plaće ne odgovara razini odgovornosti koju imaju, zatim oni koji ne znaju što nadređeni misle o njihovom radu.

Stres još uzrokuju mobbing ili druge vrste zlostavljanja, nerealna očekivanja, negativni osjećaji i stavovi.

Osjetljivost ljudi na stresore je različita, a tolerancija na stres mijenja se ovisno o osobi, situaciji, trenutnim životnim prilikama. Čak i neki događaji iz djetinjstva mogu utjecati na osjetljivost na stres. Osobe koje su po prirodi agresivne i emocionalno nestabilnije imaju predispozicije da osjećaju veću količinu stresa od drugih.

I geni igraju veliku ulogu. Neki ljudi naslijede veću količinu hormona serotonina koji se bori protiv stresa. Oni će lakše podnijeti stresne situacije. Nedostatak vježbanja i držanje dijeta mogu otežati stresne situacije.

Mnogi ne podnose gužve i čekanje pa ovo može biti iznimno stresna situacija

Stres teže podnose ljudi koji žive u velikim gradovima, žrtve seksualnog, regionalnog, nacionalnog zlostavljanja i diskriminiranja, majke koje rade, razvedeni ili osobe kojima je partner preminuo, povučeni pojedinci...

Upravljanje stresom

Budući da je stres jedan od važnijih uzročnika raznih bolesti vrlo je važno naučiti kako ga reducirati i kako se s njim nositi. Prvo treba pronaći uzroke stresa, a potom treba pronaći način kako ga se riješiti bez posljedica za zdravlje. Evo nekoliko savjeta.

Zdrava dijeta. Uzimajte vitamine grupe B jer su oni jako važni za mozak i pomažu kod depresije. Vitamin C je ključan u borbi protiv stresa. Izbjegavajte alkohol, cigarete, puno soli, steroide i ostale zagađivače koji narušavaju ravnotežu vitamina u tijelu.

Fizička aktivnost. Vježbanjem ćete ugrijati organizam, stisnuti mišiće, a odvratit ćete, bar nakratko, pogled od stresne situacije.

Uravnotežite život. Raspodijelite svoje zadatke na poslu, ali i kod kuće. Izbjegavajte konfliktne kolege, poznanike ili članove šire obitelji.

Organizirajte vrijeme. Mislite unaprijed kako želite provesti svoje vrijeme, slobodan dan ili vikend. Napravite liste što morate učiniti i odredite prioritete.

Pojednostavnite život. Velike zadatke i obveze podijelite u manje cjeline. Organizirajte svoj dom i radni prostor tako da znate gdje što stoji. Izbacite neke od svojih aktivnosti i naučite podijeliti zadatke drugima.

Nađite vremena za sebe. Važno je brinuti se o sebi. Shvatite ovo kao liječničku naredbu i nemojte se osjećati krivima kada za sebe odvojite pola sata.

Spavajte dovoljno. Nedostatak sna uzrokovat će mrzovolju, depresiju, teže ćete se boriti protiv bolesti. Ljudi koji spavaju dovoljno lakše se bore sa svakodnevnim stresom.

Naučite reći 'ne' i postavite granice. Postavite granice i sebi i drugima i naučite kada treba reći 'ne'.

Promijenite način razmišljanja. Ne očekujte savršenstvo od sebe, ali ni od drugih. Uvidite probleme, ali i mogućnosti. Na stresne situacije gledajte kao na priliku koja vam se pruža da se razvijate i mijenjate se.

Budite realni. Postavite realne ciljeve na poslu i kod kuće. Kada su očekivanja realna, život se čini lakšim i predvidljivijim.

Opustite se. Izaberite jogu, pilates, meditaciju ili neku drugu tehniku opuštanja.

Zabavite se. Pobrinite se da osigurate vrijeme za zabavu. Proslavite rođendan, otiđite na godišnji. Svakodnevne događaje učinite posebnim.

Smijte se. Čitajte smiješne sadržaje, viceve, gledajte humoristične serije. Smijanje opušta, smanjuje stres i poboljšava imunitetni sustav.

Podijelite brige. Zatražite pomoć prijatelja, rodbine i kolega.

Izgradite čvrste veze s obitelji i prijateljima i izbjegavajte nepotrebna natjecanja. Prestanite se truditi biti savršeni. Kada ste pod stresom zapitajte se hoće li to zbog čega ste nervozni biti važno za nekoliko godina.

Budite fleksibilni kada dolazi do nekih životnih promjena. Ne živcirajte se zbog stvari koje ne možete promijeniti.

Treba imati na umu da stres nije normalno stanje te da se treba truditi smanjiti svakodnevnu napetost i brige. Kako bismo vam u tome pomogli, donosimo vam video prilog s naše Maxzone na kojoj možete naći još mnogo korisnih savjeta.

Izvor: T-Portal

Зашто су неки људи подложнији стресу

Лидија Новаковић 19.04.2008.

Лако се изнервирате и бурно реагујете чак и кад су ситнице у питању? Смирени сте и хладнокрвни чак и у најтежим ситуацијама?

Било у коју групу да спадате, или сте "негде између", ваше понашање се може објаснити механизмима који функционишу у вашем мозгу и који стоје иза понашања.

Научници са Тексашког универзитета урадили су и објавили у медицинском магазину студију о томе.

Психолози су одавно приметили да су неки људи рањивији од других и подложнији стресу, што их понекад може одвести у депресију и довести до посттрауматских поремећаја.

Мало се, међутим, зна о механизмима у мозгу који доводе до рањивости.

Ови амерички научници проучавали су поменуту тему на животињским субјектима - мишевима, које су изложили стресу. Открили су следеће: миш који је био најрањивији и најподложнији стресу, имао је вишак одређене супстанце у делу мозга задуженом за самонаграђивање, а повећање исте ове супстанце примећено је и код људи који су у депресији.

Настављено је са експериментима: генетички међусобно сличне мишеве научници су поставили у кавезе са крупним агресивним мишевима, "силеџијама". Посматрали су социјално понашање мањих мишева - да ли се понашају друштвено или одбрамбено у таквој ситуацији. Док су се неки мишеви понашали престрашено у присуству "силеџије" и читавих 30 дана од почетка експеримента, други су убрзо одбацили страх и понашали се нормално.

Научници су потом посматрали делове мозга у којима су нервни центри за осећање страха. Код мишева под стресом примећено је нагло ослобађање неурона и раст неуротрофичног фактора BDNF, који је повезан са слабим одбрамбеним механизмима.

Код рањивих мишева примећено је повећање фактора BDNF у улегнућима језгра, док се код хладнокрвнијих мишева то није догодило.

Ово истраживање не би било корисно да су се научници задржали искључиво на животињама, али је истражено и људско ткиво из истих подручја мозга, и то ткиво људи који пате од депресије.

Научници су закључили - предзнак депресије је почетно стање рањивости.

Депресија је једна од најраспрострањенијих савремених болести. Није опасна ако се јави понекад, најчешће је нормална реакција на тужне околности; али, ако се ово стање често понавља, не треба га схватати олако.

Истраживања оваквог типа могла би довести до прецизније дијагнозе депресије и сличних болести, као и до бољег приступа сваком појединачном пацијенту и ефикаснијих начина лечења.

Извор: Крстарица

Kako umanjiti stres na poslu?

Stres, napetost, nervoza. Tako bi se u današnje vrijeme mogao opisati radni dan svakog zaposlenika. Iako, je tehnologija mnogo napredovala pa je s jedne strane zaposlenicima rad olakšan, s druge se strane količina posla povećala, a nadređeni očekuju rezultate u što kraćem vremenu, javlja Moj-posao.net.

Zbog tako stresnog načina rada, zaposlenicima je često ugroženo zdravlje, stoga liječnici upozoravaju zaposlenike da vode više brige o svom zdravlju. Donosimo vam nekoliko savjeta kako umanjiti stres.

Koristite pauze
Tijekom radnog vremena svaki zaposlenik treba predah od posla. Važno je prošetati po svježem zraku, ali i voditi brigu o zdravoj i redovitoj prehrani.

Otkrijte što vam stvara najveću nervozu
Probleme vezane za posao zbog kojih većinu vremena radite pod stresom ne treba izbjegavati, već nastojati da se što prije riješe. Zatražite kolege za pomoć, ako uvidite da ne možete sve sami obaviti.

Vježba
Vježba je bitna za zdravlje. Također, svakodnevnom vježbom iz tijela možete "izbaciti" negativnu energiju i osjećati se bolje.

Napravite plan i program rada
Plan rada uvelike može pomoći pri rješavanju problema. Zaposlenici koji rade dan ranije radni plan, učinkovitiji su na poslu.

Naučite reći NE
Budite svjesni svojih kvaliteta i sposobnosti na poslu. Ako uvidite da imate previše posla, naučite reći NE. Zatražite pomoć od kolega ili sazovite sastanak s nadređenim oko preraspodjele zadataka.

Izvor: Total Portal

Simptomi stresa

20.4.2008

Sedam fizičkih znakova upozorenja koji vam govore da usporite

Jeste li pod velikim stresom? Osjećate li neki od zabrinjavajućih simptoma navedenih dolje, vrlo vam vjerojatno treba odmor. Nemojte osjećati grizodušje zbog odlaska na godišnji odmor. Vaše poduzeće i kolege bi se snašli bez vas da odete na bolovanje, zar ne? Nemojte dozvoliti da zbog stresa dođe do toga.

Budući da ne postoji uvjerljiviji dokaz od fizičkih znakova upozorenja, evo sedam ključnih fizičkih simptoma koje možete osjetiti dok ste pod stresom. Imate li i vi neki od njih?

1. Osjećate li da su vam usta suha ili da imate knedlu u grlu? Možda se radi o klišeu, ali nije bez razloga: kad ste pod stresom, usta vam se suše. A uz suha usta će vam biti teško nešto progutati bez tekućine. To je između ostalog loše i za vaše zube.

2. Osjećate bolove u vratu i ramenima? Napeti mišići, osobito oni u predjelu vrata i ramena su još jedan bitan simptom stresa. Za neke od nas ta se napetost u mišićima možda čini normalnom, no ona to nije!

3. Boli li vas često glava? Razlozi glavobolje mogu biti raznoliki, no jedna vrsta glavobolje je specifična, a zove se „tenzijska glavobolja“. Ako vam se glavobolja javlja u vrijeme intenzivnog stresa, znate što trebate učiniti.

4. Često osjećate žmarce ili tupost u udovima? Razlog ovome može biti preveliki stres. Mnogi od nas ni ne znaju da je ovo jedan od simptoma stresa.

5. Jeste li cijelo vrijeme umorni? Da li vam je teško ustati ujutro iz kreveta? Kroničan umor, iscrpljenost i nedostatak energije neizbježna su posljedica prevelikog stresa, koji traje duže vrijeme.

6. Ne možete zaspati ili ne spavate dovoljno? Ovo je također jedan od znakova prevelikog stresa. Budući da su odmor i spavanje bitni za oporavak, nesanica uzrokovana stresom može vas dovesti u zatvoreni krug- ne spavate dovoljno jer ste pod stresom, a od nedovoljno sna stres se pojačava.

7. Imate višak kilograma? Da li vam se masno tkivo prvenstveno nakuplja na trbuhu? Jako su dugo ljudi smatrali da stres uzrokuje mršavljenje, a ne debljanje. To je možda tako kod nekih osoba, no većina će nas se prije udebljati zbog stresa. Kortizol, hormon stresa, doslovno potiče tijelo da akumulira masnoće na trbuhu, kojih se gotovo nemoguće riješiti.

Koliko od gore navedenih simptoma vi osjećate?
Jedan? Usporite i više se odmarajte.
Tri? Definitivno ste u zoni opasnosti.
Svih sedam? Vaše stanje je alarmantno. Odmah otiđite na godišnji odmor!

Izvor: Žena.hr

Ja imam svih tih sedamnaest simptoma

Stres je sličan lavini. On je retko izazvan samo jednim određenim faktorom; češće je reč o principu nagomilavanja obaveza i svakojakih životnih problema. Recimo, nekako ste uspeli da se izborite sa rokovima, sastancima, imejlovima...

Stižete kući mrtvi umorni i tek onda shvatate da ste usput zaboravili da uzmete košulje iz perionice. Nervi vas izdaju i najzad "pucate".

Poznato je da nas izazovi čine jačim, a sitnice nas najčešće dotuku. Naravno, ako im dozvolimo. Različiti ljudi imaju različit prag tolerancije stresa. Glavnu opasnost, međutim, predstavlja osećaj da je život previše komplikovan, da u njemu ima previše poslovnih sastanaka, izgubljenih ključeva, pokvarenih kola, neplaćenih računa i neprošetanih pasa. I da niste u stanju da izađete na kraj s tim haosom. Ako na vreme nešto ne preduzmete, to osećanje preti da se pretvori u apatiju i beznađe.

1. Napravite spisak

Sastavite spisak najneodložnijih stvari koje morate da obavite. Na taj spisak stavite ne samo svoje službene obaveze, već i one privatne. Recimo: pozvati majstora za roletne, zakazati sastanak sa direktorom, kupiti WC papir, zaliti cveće, poslati poštu...

Na taj način ćete se zaštititi od iznenadnih napada rasejanosti, koji vam smetaju da se koncentrišete na posao ili odmor. Psiholozi kažu da kad nešto stavite na papir, rasteretite mozak. Zato postajete efikasniji u obavljanju svakodnevnih obaveza.

2. Kupite rokovnik(po mogućstvu elektronski)

Da biste sebi olakšali život, nabavite ovu veoma korisnu spravicu. S novim rokovnikom, kao sa svakom novom igračkom, poželećete da se poigrate i pohvalite. Zato ćete, barem na početku, uživati u blagodetima dobre organizacije jer ćete ga redovno koristiti trudeći se da ga držite u savršenom redu.

3. Odredite prioritete

Lako je reći „planiraj“. Mnogo je teže svoje planove sprovesti u praksu. Zato izdvojite zadatke koje morate da rešite pre drugih da biste mogli da funkcionišete. Na primer, na prvo mesto stavite plaćanje telefonskog računa i kupovine dodatnih sati za Internet. U protivnom, isključiće vam telefon i umesto 10 minuta šetnje do prve pošte, potrošićete najmanje sat vremena i ko zna koliko nerava za ponovno uključenje. O parama da i ne govorimo.

4. Ne trošite snagu na sitnice

Postoji čitav niz sitnica i beznačajnih stvari koje ne stižete da uradite, recimo da zamenite pregorelu sijalicu u hodniku, da odnesete film sa letovanja na razvijanje ili da podmetnete daščicu pod mašinu za veš da svojim drndanjem ne budi komšije.

Postavite sebi pravilo da svakog dana uradite samo jednu od tih sitnica koje vam zagorčavaju život. I uvek svaku precrtajte sa onog spiska iz tačke 1. To vam neće oduzeti mnogo vremena, a doneće vam veliko olakšanje i osećaj da držite sve konce u svojim rukama.

5. Grupišite obaveze

Znatno ćete olakšati sebi život ako obaveze grupišete. Recimo, kad idete u samoposlugu, napravite spisak stvari koje treba da kupite, ali tako da prvo na listu stavite namirnice, zatim sredstva za higijenu, pa onda piće, itd. U protivnom vam se može desiti da kupite nešto za jelo, ali da zaboravite kremu za obuću. Na taj način ćete bitno uštedeti na vremenu i ništa nećete zaboraviti.

6. Nemojte da trpite stvari koje ne rade

Sigurno koristite čitav niz uređaja koji bi trebalo da vam pojednostave život. Kad ti uređaji počnu da otkazuju, postaju izvor stalnog nerviranja. Ako brisači, daljinac za televizor ili kotlić ne ispunjavaju svoju funkciju, hitno ih popravite ili kupite nove. U protivnom, samo će vam biti dodatni teret.

7. Podelite zaduženja

U svom elektronskom rokovniku treba da pribeležite samo one poslove koje niko osim vas ne može da obavi. Raspodela poslova je najznačajniji faktor napretka kako na poslu, tako i kod kuće. Nipošto ne preuzimajte na sebe sve.

8. Naučite da kažete "ne"

Da ne biste narušavali svoj dobro osmišljen plan rada, naučite da odbijate zaduženja. Recimo, šef vas je zamolio da ostanete posle radnog vremena i pomognete mlađem saradniku da sastavi izveštaj. Ne morate šefu da kažete da treba da odnesete odelo na hemijsko ili da imate karte za bioskop. Dovoljno je da kažete da trenutno imate previše posla, otvorite svoj rokovnik i nađete slobodan trenutak sutra ili kasnije u toku nedelje.

9. Ne ostavljaj ništa za sutra

Psiholozi su odavno dokazali da je jedan od glavnih izvora stresa želja čoveka da odloži izvesne obaveze za sutradan. Time se poslovi iz dana u dan gomilaju, osećate grižu savesti i izlažete sebe velikom pritisku. Zato kod sastavljanja plana rada vodite računa o tome da sve zadatke izvršavate na vreme. To vam najverovatnije neće odmah poći za rukom, ali ne paničite.

10. Mislite pozitivno

Stres nije samo štetan, već i koristan ako se odvija po pravom scenariju. To je prirodna reakcija organizma na teškoće svakodnevnog života; ona omogućava čoveku da skupi snagu za fizičke i umne napore. Naučite da se suočavate sa svakom komplikovanom situacijom i pretvarajte je u dragoceno životno iskustvo koje će vam dobrodoći u budućnosti, kod sledeće slične "prepreke". Radujte se svakom, čak i najmanjem uspehu. Niste samo promenili gumice na slavini, nego ste taj "podvig" uspeli da uklopite u sve ostale obaveze.


Izvor: Glas Javnosti

Zelena terapija

„Pošto je stres u realnom životu gotovo nemoguće izbeći, treba da naučimo kako da se s njim nosimo, kako da ga ublažimo, smanjimo i prevaziđemo. Zbog toga je neophodno da na vreme počnemo borbu s njim, a jedan od veoma uspešnih metoda jeste hortikulturna terapija“, kaže dr Matilda Ðukić.

Piše: Ljiljana Sinđelić Nikolić
Izvor: Sensa, magazin za srećniji zivot

Iskonski, čovek je vezan za prirodu i otuda ta večna, organska potreba da joj se vraćamo i crpemo iz nje životnu snagu. „Poznato je da je vrtlarstvo verovatno jedna od najstarijih ljudskih delatnosti koja je primenjena u zdravstvu. Pre nego što je psihijatrija ustanovljena kao naučna disciplina, rad u vrtu preporučivao se za lečenje bolesti uma i nervnog sistema“, kaže dr Matilda Đukić, profesorka fiziologije biljaka na odeljenju pejzažne arhitekture i hortikulture na Šumarskom fakultetu.

Objašnjavajući na koji način bavljenje biljkama može da nam pomogne, ona ističe da je suština hortikulture zapravo akcija. „Čovek radi sa biljkama, gaji ih, umnožava, štiti, neguje i sve to omogućava njihov rast i razvoj. Sama ta aktivnost dovodi do niza terapijskih koristi. Recimo, fizička aktivnost pozitivno deluje na određene fizičke smetnje, kao i na emocionalni aspekt tih fizičkih poremećaja. Na taj način može se popraviti integracija svesti i tela.

Šta to znači? Na primer, osoba sa invaliditetom kao posledicom bolesti, saobraćajnog udesa i slično, koja sebe doživljava kao bespomoćno i beskorisno biće, u hortikulturnoj terapiji može da nauči da zaliva biljke, odstranjuje uvele listove i cvetove, plevi i na taj način shvati da može nešto korisno da učini. Pored toga, shvata da postoje i druga bića kojima je potrebna pomoć i postaje zainteresovana za to da učestvuje u pomaganju drugima, dobija volju za život.

Posmatranjem rasta i promena tokom razvića biljaka čovek uči o životu i stiče razumevanje koje može primeniti i u drugim oblastima života. Osobe koje su vezane za zatvoren prostor, sobu ili bolnicu osećaju se posebno bespomoćno. Zato delić prirode u vidu vaze, saksije sa cvećem različitih boja, oblika i mirisa, posude sa začinskim ili ukrasnim biljkama na prozoru, ili čak slika, poster sa motivima iz prirode ili biljkama može ozračiti sobu i doneti delić individualnosti i optimizma.

Kada postoji odnos sa živim, stalno rastućim biljkama, neminovno dolazi i do određenih problema, javljaju se bolesti, insekti, a borba s njima pomaže ljudima da nauče da se bore i sa drugim frustracijama u svakodnevnom životu. Potvrđeno je da hortikulturna aktivnost može biti uspešan deo programa za lečenje zavisnosti od droge, alkohola, interneta... Istraživanja su pokazala i da je povećan učinak na poslu u firmama koje imaju cveće po hodnicima i kancelarijama“, kaže dr Đukić.

Komunikacija bez reči



Govoreći o koristi hortikulturnog angažovanja, stručnjaci posebno naglašavaju da oduševljenje koje nas obuzima dok radimo sa biljkama podstiče stalnu pažnju. „Poznato je da, ako se potpuno koncentrišemo na svoj rad u vrtu, zaboravljamo na druge stvari i praktično se odmaramo od svakodnevnih napora, briga, stresa i drugih opterećenja. Pored navedenih, rad sa biljkama ima i niz drugih fizičkih korisnih efekata kao što su jačanje mišića, bolje disanje, kondicija…

Tokom hortikulturne aktivnosti dolazi i do kontakata sa drugim ljudima sličnih interesovanja. Svet biljaka, dakle, omogućuje široku i uspešniju komunikaciju, čak i bez reči. Koristi od grupnih aktivnosti u hortikulturnoj terapiji jesu postizanje emocionalne stabilnosti u timskom radu, iskustvo takmičarskog duha, zajedničke podrške, konfrontacije.

Međusobni odnosi ljudi koji su imali problema sa socijalizacijom kroz hortikulturnu psihoterapiju dovode postupno do integracije u društvenu zajednicu, tj. socijalno aktivan život. Hortikulturna terapija može imati svoje specifične programe koji zavise najviše od osoba na koje se primenjuje, ali je krajnji cilj svih njih unapređenje mentalnog i fizičkog zdravlja pojedinca. Treba napomenuti da te aktivnosti ne moraju da budu skupe, tj. dostupne su svakome jer gajenje jeftinih, običnih biljaka može da pruži podjednako zadovoljstvo i terapijsku korist kao i gajenje onih skupih, egzotičnih biljaka. Važno je da se u gajenje unese mnogo entuzijazma i ljubavi, a biljke će odgovoriti svojim lepim izgledom, pa zadovoljstvo neće izostati“, zaključuje dr Matilda Đukić.

Mini-voće



Moda postoji i u gajenju biljaka jer ljudi traže promene. Minijaturno voće sada je hit! Mini-jabuke, mini-breskve, mini--višnje… koje se gaje na terasi. Ali, ako nemate terasu, možete u sandučić na kuhinjskom prozoru da posadite peršun, nanu, bosiljak.

Žene koje su veoma zaposlene treba da odaberu manje zahtevne biljke, začine ili kaktuse, koji ne traže mnogo nege.

Kaktusi i kompjuteri

Biljke poseduju bioenergiju, one su te koje transformišu energiju svetlosti u energiju kretanja u svojim ćelijama. Taj biopotencijal imaju i biljke kao i drugi živi organizmi, tako da je moguće da postoji interakcija i da one mogu da upijaju eventualnu negativnu energiju.

Gajenje biljaka u domu može da pretvori vaš kuhinjski prozor u pravi mali medicinski priručnik. Antioksidansi u začinskim biljkama osnažuju naš imunitet, štite srce i mozak i smiruju napete nerve.

Eksperimentišite sa žalfijom, ruzmarinom, bosiljkom, matičnjakom i mentom. Lako se gaje i održavaju. Pored toga što ćete uživati u zelenoj terapiji, od njih možete praviti lekovite čajeve i koristiti ih kao inovaciju u svojim kulinarskim eksperimentima. Menta će vam pomoći kad imate problem sa stomakom, matičnjak će vas smiriti i prijatno uspavati, dok će ruzmarin podstaći cirkulaciju i poboljšati imunitet. Bosiljak, sveta biljka, smanjuje stres i osnažuje nas. Žalfija će nas pročistiti i pomoći oko kašlja ili problema sa grlom.

Izvor: B92