Ne, ipak treba da ti odgovorim: ova se nije poradjala na hodniku vec kaze da je lezala dugo u hodniku posle porodjaja 

A vi samo dramite, sto vise i glasnije mozete, daleko cete dogurati i vi i svi oko vas 

Right.

Не знам шта није јасно у ономе што написах
Не, само ми није јасно шта би се десило да нам број становника не опада..
Значи написао сам да опада, а опет нема места 

 

  Žene su se u ratu porađale u zbegu po šumama i gorama i ništa im nije falilo. To ne znači da mislim da je žena kuja koja sama treba da pronađe i napravi brlog u dvorištu. Mesta nije bilo jer je Beograd prenaseljen.

  I opet, porodilja je imala mobilni samo za tviter a ne za porodicu koja bi joj pomogla da ih je nazvala. Biće da joj je iscurila baterija.

U ratu. Pre 50 godina.

Ne moze takvo stanje da se uporedjuje. Srbija je pocetkom 20. veka bila prva zemlja u Evropi po broju beba umrlih posle porodjaja. S obzirom na broj trudnoca, zene posle 26. godine (tada su vec imale 3 ili 4 dece) su umirale duplo vise nego one mladje jer su bile iscprljene brojem trudnoca, a samim tim su bile podloznije tuberkulozi, tifusu i ostalim bolestima koje su tada bila...normalne...

Preporuka SZO je da zena ne treba da ima vise od 4 trudnoce, jer se sa svakom preko toga drasticno ugrozava njeno zdravlje, rizik od oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti (najcesci uzrok smrti u Srbiji) raste za 50%, kao i masa drugih problema.
Zato se kod nas pomoc drzave i ogranicava na 4 dece, jer su blizanacke trudnoce relativno retke.

Dodjavola, pa cak se i u Skupstini KJ raspravljalo o tome kako mora da se poboljsa stanje porodilja i da je nedopustivno da se poradjaju u stali, na polju, u prljavstini, na krpama. Intelektualci i obicni radnici tog doba su smatrali da to nije normalno. Da je to nesto sto treba da se menja.

I onda... 100 godina kasnije... pametnjakovici koji su tu samo zato sto se decenijama ulagalo u zdravstvo, kenjaju kako - kakve ima veze sto je boravila na hodniku, kao da milijarde nisu date da bi se to izbeglo...

Znaci, oni su pametniji od generacija ljudi koji su se borili za bolje uslove zivota?

Sto opet samo govori da je razvoj zdravstva ima i tu tamnu stranu - oni koji bi u "prirodnim" uslovima odavno otpali, danas prezivljavaju i dernjaju se  kako je nekada pre 200. godina sve bilo divno... 

Iskreno, jako bih volela da se ukine obavezno zdravstveno osiguranje... Videla bih kakvu bi onda pesmu pevali... 

  Nužda zakon menja, bilo je i biće. Ne živimo u Diznilendu već u Srbiji u kojoj državni aparat peimenjuje Superhik princip.

  Mislim da bi samo kompletan idiot propovedao porođaj u štali i prljavštini. Isti takav bi izbacio porodilju na hodnik. Nemam nameru da pravdam ovakav postupak, pokušavam da se stavim u kožu lekara koji je bio primoran da dotičnu izbaci na hodnik.

 

E jbg, nismo toliko jeftini....

Pa ziviecemo u superhik Srbiji sve dok tim recima opravdavate postupke drzavnog aparata.

To nije normalno i to se nije desavalo ni pre 30 godina kada je svakako bilo vise porodjaja.


Yeah... right... siroti lekar...
Pre ce biti pare.
Kao sto se samo zbog para naplacuje prisustvo oca na porodjaju... kao da ce bas on da bude na mestu gde je babica... I kao da su babice stalno uz porodilje, pa im on smeta...
Plase se da ce da ih buduci otac prebije kad vide kako mu tretiraju zenu...

Očevi kao pratnja dece nepoželjni u pojedinim bolnicama


Iako roditeljsko pravo podjednako pripada i ocu i majci, patrijarhalno društvo poput našeg, koje je i zasnovano na podeli rodnih uloga, onemogućava roditeljima da to pravo jednako ostvaruju.

U zdravstvenom sistemu se to manifestuje u praksama pojedinih dečjih klinika u kojima očevi ne mogu biti pratnja hospitalizovanog deteta, već to mogu isključivo majke.

Nedavni događaj u pedijatrijskoj klinici "Dr Olga Dedijer" KBC Zvezdara u Beogradu, gde ocu nije bilo dozvoljeno da ostane sa svojim detetom, iako je majka bila prinuđena da bude kod kuće zbog dojenja drugog deteta, ponovo otvara raspravu o ravnopravnosti i stereotipnim rodnim ulogama, ali i o humanosti takve prakse.

U ovoj zdravstvenoj ustanovi objašnjavaju za "Danas" da je zgrada bolnice stara i da "zbog nedostatka prostora očevi nisu u mogućnosti da budu pratioci hospitalizovanoj deci".

"Nije moguće prostorno odvojiti majke i očeve koji bi bili u pratnji, što je posebno osetljivo kada se zna da je veliki broj majki dojilja koje prate hospitalizovanu odojčad. Takođe, u obavezi smo da primamo samo pratioce dece do navršene jedne godine, te starija deca mogu imati pratnju samo kada se od strane lekara to proceni kao neophodno", kaže načelnik ove bolnice Vojislav Lekić.

Ipak, kako dodaje, "kolektiv bolnice je spreman da, čim se steknu uslovi, započne praksu da i očevi mogu biti pratioci hospitalizovanim mališanima".

Na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, koja je takođe stara i u vreme kad je građena boravak roditelja uz decu nije se ni podrazumevao, roditelj ili staratelj može ostati s detetom mlađim od 15 godina ili starijim ukoliko se radi o posebnim problemima.

"To mogu biti otac ili majka, mada u 90 odsto slučajeva društvo u bolnici deci prave mame. Problem je i prostor, koji nije ni predviđen za roditelje. Danas znamo da je roditelj važan deo medicinskog tima i dajemo sve od sebe da bude uključen i prati dete u svim fazama kada je to moguće i dobro za dete", kaže za "Danas" direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj Zoran Radojičić.

U Ministarstvu zdravlja navode da je boravak roditelja u pratnji dece stvar unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova.

"Nigde nije definisano da je zabranjeno da otac bude u pratnji deteta, već se boravak reguliše prostornim i kadrovskim kapacitetima, uz poštovanje privatnosti ostalih pacijenata i njihove pratnje", kažu u Ministarstvu, naglašavajući da se "već duže vreme radi na rešavanju ovog problema", odnosno na poboljšanju uslova u postojećim zdravstvenim ustanovama.

Uslovi koji su potrebni u bolnicama za boravak očeva jesu veći broj soba i odvojeni toaleti. Često se događa da nema dovoljno kreveta za roditelje, uglavnom majke, koje onda danima spavaju na stolici. I u ovim situacijama je neophodna podrška drugog roditelja, kao i uprave zdravstvene ustanove.

S druge strane, dešava se, kako kažu sagovornici beogradskog lista, da majke, pogotovo dojilje, negoduju što moraju da dele te prostorije sa muškarcima. U vreme kada se u razvijenom svetu prave uniseks toaleti, ovde je bar jasno da ne samo što smo daleko od takve prakse nego i od same debate o tome kako prevazići društvene podele prema polu.

Iz kancelarije Poverenika za ravnopravnost naglašavaju da roditeljsko pravo pripada i ocu i majci zajedno, i da oboje imaju obavezu da podjednako aktivno učestvuju u vaspitanju i nezi deteta.

"Prilikom odlučivanja o pravu na boravak pratioca u bolnici, neophodno je da se obezbedi jednak tretman za oba roditelja, a sve odluke moraju biti zasnovane na objektivnim kriterijumima, a ne na osnovu stereotipnih uverenja ili prakse. Pored brojnih međunarodnih i domaćih propisa kojima se garantuje ravnopravnost žena i muškaraca, žene se i dalje često posmatraju kroz stereotipnu ulogu supruga i majki. Da bi se ovakvi stavovi menjali, neophodno je angažovanje svih društvenih aktera, pa tako i zdravstvenih institucija", kaže Tamara Vlaškalin iz institucije Poverenika.

Institucija Poverenika ohrabruje sve one koji smatraju da su diskriminisani, pa i oca kojem nije dozvoljeno da bude pratilac detetu u bolnici, da im se obrate. Kako dodaju, već su imali slične predmete i Poverenik bi mogao da uputi set opštih preporuka svim dečjim zdravstvenim ustanovama kako bi otklonili eventualno povređivanje prava na ravnopravnost.

  Mrzim kada nisam u pravu

Eto, nekada se tezilo modernizaciji,
a danas opet imamo zene kojima je zanimljivo
da se poradjaju u prirodi, na reci, bez icije pomoci.
Ja bih volela da se porodim u stali, cisto da vidim kakvo je to iskustvo  

https://www.youtube.com/watch?v=Sbm9aCxjqDk