Нажалост, то је тако. Просек по запосленом у просвети је 1.5 школски час на дан. У пракси то значи да има оних који пуно раде и оних који буквално не раде ништа или раде јако мало. На пример, на једног професора који одржи 6 часова дневно дође троје њих који не одрже ни један школски час. 6/4=1.5.  А сви имају исту плату од 35.000 динара.

Ево на пример - Десета београдска гимназија.
Подаци су са њиховог сајта.
Укупно има 60 професора, 14 административно техничког особља и 2 директора. То је 76 запослених. Има 8 одељења по години, дакле укупно 32. Нека свако одељење има по 6 школских часова дневно то је одржаних 192 часова (32*6). Просек по запосленом је  192/76 = 2.52. Просек по професору је 3.2 школска часа на дан. (192/60)

2.52 је знатно изнад републичког просека од 1.5. Када би све школе биле ефикасне као Десета гимназија просечна плата била би 58.000 динара, али би број запослених био 72.000 уместо садашњих 120.000.

Нека мање краду, мање шминкају центар града и круг двојке (нека тајкуни учествују у изградњи инфраструктуре, пошто су добили најбоље локације и дозволе), нека укину институције које финансирају без обзира што оне не постоје, нека укину беспотребне институције као војвођански парламент, нека похапсе лопове и смање корупцију, нека смање број посланика и министарстава ...

Evo Gambino,da se i ja sa tobom slozim,od A do Š...