Životinje koje nemaju svest o sebi ne mogu imati ni svest o smrti.
Za one koje su svesne sebe (neki veliki majmuni i slonovi) nisam siguran.
Meni je jako upečatljivo delovao dokumentarac o migraciji slonova u kome predvodnica krda dovodi podmladak do ostataka njene sestre koju su godinu ranije ranili lovokradice, zbog čega je i uginula. Nakon što je mladuncima pokazala kosti, ona i druge slonice su uzele ostatke i razbacale ih na razne strane.
Delovalo je kao da slonica tačno zna čiji su ostaci, i zašto je ubijena te da to želi kazati mladuncima.

Zašto misliš da svest o smrti mora da bude deo svesti o sebi?

Kako onda životinje ne padaju preko litica i ne jedu nejestivu hranu i beže ako ih juri lovac i napadaju te ako zađeš u njihovu teritoriju?

To je uglavnom instinkti.
Sve životinje izbegavaju ono što ih ugrožava, to je urođeno i predstavlja uslov za opstanak. To je nešto što se kroz proces borbe za opstanak razvilo kod svih živih bića. Instink za samoodržanje je najjači instinkt.
Uzmimo na primer nekog insekta sa dve ganglije u glavi. On sigurno nema pojima o ničemu a ipak sve radi da preživi (beži od opasnosti, neće da uđe u baru i udavi se već je zaobiđe, bori se kad ga nešto napadne...) i obično je uspešan o tome.
I sam čovek kad se nađe u iznenadnoj i neposrednoj opasnosti često reaguje instinktivno, ne razmišlja o smrti, niti u trenutku bude svestan da može da umre. Često nije svestan ni svojih postupaka, ne razmišlja o ničemu već samo reaguje kako bi izbegao opasnost. Tek nakon toga, kada izbegne oposnost, njemu prođe kroz glavu da je mogao na nastrada.

Ne uzmimaj insekte oni su kao programirani 
Oni nesvesno rade ono sto deluje pozitivno po njih.

Mravi veze nemaju ni da su zivi a opet imaju radnike,kraljice kurce palce..cisto sumnjam da znaju za to 

U tome je poenta, nemaju pojima o ničemu, ali opet ne srljaju smrt već je izbegavaju.

Slažem se da je u pitanju instinkt, odnosno još jedna manifestacija nagona za životom.
Nego, Makrose, nije mi se tako učinilo u tvom postu pre mog prethodnog, pa k'o veli da pitam. 

To se zove podizanje na duhovnu razinu. čovjek u momentu smrtne opasnosti automatski isključuje racionalnu svijest i automatski reagira na način kako bi zaštitio život. Tako da se ljudi znaju sami sebi čuditi kako su u pojedinim sitacijama reagirali a kad su arzmišljali o tome jeza ih hvatala. Mojoj prijateljici kći (15 god)je umrla od leukemije i ja se ne mogu čudom načuditi kako se ona hrabro nosi s tim kad ja o tome razmišljam čini mi se prestrašnu i tko zan bi li mogla izdržati takvu bol

i da trajemo 20,50,80,124 godine...najvažnije je ono šta smo bili za to vrijeme,šta smo ostavili iza sebe.
prigodan stih:
blago onom ko dovijek živi,imao se rašta i roditi.
ima i pjesma Ljudi sjenke,koja se kosi sa ovim prvim. ali odražavaju i naše izbore i ono što nam je u startu dodijeljeno,štafeta,krst,teret,blagoslov...

Covek se apsolutno na sve navikne.

кад човек отупи ... у стању је свашта да поднесе. И оно за шта је био сигуран да не може.