tako je Zmaje
i ja sam deceniju provela na selu. oni uglavnom cijeli život. i radili su bez prestanka. deda i  dalje brine o voćkama,peče rakiju,kosi travu...sve skoro sam

A ja da se ne mucim nego da samo bapnem odjednom

Nekako, lakse je tako i meni i drugima oko mene

uff ne zamjerite ako se previše otvorim i počnem da svijetlim u mraku
ova tema je jedna od onih koje ne možeš tek tako da pokreneš,ćaskaš o njoj...stvarno me užasava
smrt u snu,u udesu,u požaru,poplavi...aj u samoći

Софија ... претпостављам да ниси гледала Последњу екскурзију 1 а ни 2? 


па на то сам и мислио ... нисам изразио жељу да ме на пешачком покупи шлепер без кочница 

Nisam baš siguran da su ljudi jedina vrsta koja se plaši smrti i koja je svesna svoje smrtnosti.  Strah od smrti imaju i mnoge životinje, a da li je čisto instiktivan, to je diskutabilno.
Međutim, ono što čoveka razlikuje od drugih vrsta jeste znanje i svest o mogućim uzrocima smrti, čovek zna da se bilo kada može razboleti naprasno i pandrknuti, može ga udariti auto, udaviti poplava, cunami... spržiti munja, zračenje, supernova... svega ovoga nismo bili svesni do pre par hiljda godina, izgleda da smo u međuvrevenu izgradili neke mehanizme odbrane, jer kada bi sve ovo bilo u svakom trenutku u svesti, čovek bi brzo pošandrcao.

Ranije sam vise razmisljao o tome, sad ne toliko. Valjda po principu 'nece mene jos'. Samo sam primijetio da poslednjih godina vrijeme mi bas leti, dan je kratak cak i kad nemam obaveza, za razliku od djetinjsta i skole kad je vrijeme prosto puzalo, s moje tacke gledista. Malko se plasim toga, ne znam sta to znaci.  

nisam Zmaje  ili 
a kako se najcrnje stvari dešavaju kad nam je najljepše...dobro,sudeći po trenutnom stanju stvari,nije mi vakat još.
što neko reče,plašimo se  i zaborava,bunila,praznine..šta nas čeka,šta smo propustili..uglavnom zbog straha ili njegovih srodnika

Svi smo bili mrtvi pre nego što smo došli na ovoj svet. Ne sećam se da je to stanje bilo nešto strašno i neugodno,    zato nema mesta brizi.

Svako ko je gledao kako neko umire zna da nema nista posle toga...pa nema cega da se plasi....

Zna i mačka da ne sme da ide preko ivice oluka, a kako to zna? Instinktivno.
Ne zna za ge silu i polomljenu kičmu (doduše, mačka je loš primer jer bi se dočekala na noge, ali znaš na šta mislim), ali zna da ne sme da jede nejestivo, ne ide preko ivica itd. Dakle, verujem da je to deo instinkta za preživljavanjem, a strah od smrti mu je samo jedna od komponenti.

Mi ljudi od toga pravimo filozofiju i dramu, ali sam ubeđena da i životinje tačno znaju šta smeju a šta ne da rade kako bi preživele...

~~~

Imaćemo i mi životni vek znatno kraći kad se uvede GMO... osiromašeni uranijum već čini svoje... veća zagađenost zemlje, vode, vazduha... nedostatak obnovljivih izvora energije (tačnije, tehnologije)... smrt ima da nam bude pesmica kad planeta odluči da nas podseti ko je glavni.