Desanka Maksimovic je magistrirala razmisljanja o smrti na najlepsi moguci nacin... ako postoji najlepsi moguci nacin razmisljanja o smrti..


ljudi ne misle o zdravlju dok se prvi put malo ozbiljnije ne razbole... e onda ide ostavljanje pljuga, bavljenje sportom, pridrzavanje dijete itd ...
I onda ako bolest prodje, vracaju se na stare navike i odagnavaju misli o ponovnoj ili nekoj novoj bolesti.. to takodje podrazumeva da ne idu na redovne godisnje preglede i slicno... jer svako i najmanje razmisljanje o bolesti - znaci da si mentalno oboleo, da si debil, da prizivas, da ima toliko mnogo lepsih stvari i u zivotu nego razmisljati o eventualnoj bolesti itd..

i tako doguraju do tumorcine koja je metastazirala i onda kad cuju da imaju jos dve godine zivota, onda ostavljaju pljuge, jedu brokoli i setaju uvece pored reke...

ljudska glupost je neunistiva i strahovito je mocna i destruktivna.. ona utice i na druge ljude, jer su ljudi povezani mnogim vezama i na raznim nivoima.. provodeci zivot pored jedne ovakve idiotske zatucane osobe, ako se ne otrgnete tom pogubnom uticaju, moguce je da cete najverovatnije skoncati na isti nacin..

Ko se cuva - i Bog ga cuva.

Činjenica je da u Srbiji ne postoji kultura zdravlja. Zato kultura bromazepama cveta kao ruža u Maju. Lek koji je inače k od ovce.

Stoka smo neopevana jer nećemo da se pregledamo kako valja makar jendom godišnje. Ja prvi, nije problem.

Većina ljudi koji su oko mene umrli, što bliski, što nebitni su mogli još mnoga leta da žive samo da su se pregledali jednom u 5 godina.

Slazem se... ja se prvi utapam u to... sto se tice pregleda. Ne pamtim kad sam poslednji put bio kod lekara (da kucnem u drvo)... al to ima i mane. A rekoh ti vec za rebra... jos nisam isao.
Mislimo... ma sve ce to proci... ajd jos malo, pa ajd jos malo... ma sjebao sam ovu bolest valjda nece jos neka da me zahvati.

Jeben smo mi narod

Redovno idem na neke od pregleda i redovno proveravam krvnu sliku, ne jer to tako treba, nego jer ne želim da ovaj mizerni svet lišim svog božanskog postojanja pre vremena. 

A i realno, dijagnoze i terapije smaraju; prevencija je majka mudrosti.

Gde si nju nasla? Usamljenu zenu koja se uhvatila smrti ko baba palacinaka 

Sok, bes, neverica i na kraju prihvatanje. Skoro kao pocetak odvikavanje od neke bolesti zavisnosti 

pa bas zato, ona ju je prozivljavala na jedan, a dozivljavala na drugi nacin

ne poznajem te i en tanam ništa o etbi ali ono što zanm je da prvi i osnovni uzrok starha od smrti jeste šok ili susret sa smrću ili smrtna opasnost ili smrt u obitelji u najranijem djetinjstvu tj. od momenta začeća pa negdje tamo do 7 god života. Drugi uzrok je neispunjen život, tj osjećaj promašenosti u životu tj. da ne radiš ono što je tvoj životni poziv. treći uzrok je opterećena savjest odnosno krivnja koja zna biti neutemeljena i najčešće ej podsvijesna. Općeniti uzroci straha je nedostatak povjerenja i manjak osjećaja ljubavi odnosno da diejte u djetinjstvu zbog ko zna kojih razloga nije moglo osjetiti roditeljsku ljubav. što ne zanči da ju roditelji nisu pružali ali nešto u djetetu ej zakočilo i ono ju nije moglo osjetiti. To ej zaista opširna tematika i da bi mogla uspostaviti pravu diajgnoizu odnosno točan uzrok starha potrebno mi ej više detalja. Bitno je da zanš da to terbaš liejčiti jer zna priejći u patološko stanje i čovjeka potpuno paralizirati izazvati nesanicu poremećaj u prehrani i sl. Ugalvnom nisi jedini zaista bi se iznenadio koliko ljudi apti od sličnih strahova. Lijek postoji i vrlo je jednostavan ali sad sam u žurbi kad budem imala malo vremena pisat ću detaljnije o tome. Uparvo s uredništvom pregovaram da mi sponzoriraju jedan portal na kojeme bi okupljala i pomagala ljudima koji su u problemima. nadam se uspješnoj suradnji. Možda ad posjetiš moj blog[censured] možda nađeš nešto za sebe.

Stvarno ?
A sto se ja onda plasim smrti ?

Mozda ali mozda slucajno,zato sto sam sve bice i znam da nece da me ima ? Sta mislis o tome ?
Svako svesno bice se plasi smrti.

Uf, dijagnoza jer neko razmišlja o smrti i plaši je se. 

Ni govora. On nije pisao o patološkom strahu od smrti, već o onom koji ima skoro svako svesno ljudsko biće.