Sam naslov sve kaze.
Da li imate strah od smrti pa makar ona bila i za 30, 40, 50 godina? Razmisljate li cesto o tome? Mislite li o tome - "Sta ako se sutra ne probudim"?
Licno, cesto uhvatim sebe kako razmisljam i pitam se - sta posle? Uzmem zaustavim vazduh na samo par sekundi i bude mi jako neprijatno... a sta kad znas da je "to to" i vazduha vise nemas?
Smrt sigurno dolazi ali ne znamo kad. Upravo iz tog razloga, licno, imam strah od iste. Kako je posle? Sta se desava?
Covek legne nocu da spava i ne probudi se. Jeza me hvata.

Dakle, pitanje je jasno... kako podnosite sve to ukoliko razmisljate o tome, kako reagujete na rec "smrt", kada isto tako znate da ce ona doci po vas?

covek legne da spava i ne probudi se... to je bajka, to nije smrt    daj boze da me hoce takva smrt 

ne plasim se smrti, ona me samo cini zalosnom zbog svega sto nisam bila i zbog drugih ljudi.. smrt roditelja me paralise i na samu pomisao.

danas jesi sutra nisi ..to je zivot, pa tako treba gledati i na smrt.

Pre sam razmisljao vise o tome, sada skoro uopste ne

Smrt je sastavni deo zivota, ne treba je se plasiti vec jednostavno ziveti pa sta ispadne. Nema smisla opterecivati se istom kada se ona jednostavno desi. Strasno jeste, ali ne toliko da bih morao da razmisljam "Sta ako?". Eto, drugar pade u dvadesetoj godini od srcanog udara(imao je slabo srce od rodjenja). Drugaricu iz srednje ubi pistoljem jedna budala. Tuzno jeste, ali nekako shvatis vremenom da je bio njihov cas. Ultimativno se svodi na to

Smrt je smisao zivota,sta ima da se razmislja o tome,to ce se desiti pre ili kasnije

Ma sad... zajebi to... to ti je isto kao i ono "tako htela sudbina".

Pomenuo si tog nesrecnog drugara... to se moze desiti bilo kome... i tako, desi se nekome ko nije uradio od zivota ono sto je planirao... to mene plasi nekad... da smrt ne dodje prerano.

Au Tepo...

O a do s brate...

Znas onaj filing...Kad se udubis u razmisljanje pa onda oni tripovi:,,Jbt ja gledam,ovo je televizor...Ovo su prsti,sta je ovo,sta je zivot?'' I tako dalje ne moze da se opise,izgubis se u momentu i to je to najezis se najstrasnije.

A bre?

U pravu si... jedina gora stvar od sopstvene smrti.

http://forum.burek.com/najveci-strah-strah-od-smrti-t302487.topicseen.html

Prirodan tok stvari je da svi sahranimo svoje roditelje i da nas jednog dana sahrane naša deca.
Istinska nesreća i tragedija je kada je obrnuto.

Bas tako.

Gle, i ti si se pitala jel postoji strah

Pa sta ako se desi? Uradio si do tada sta si uradio i to je to, jbg zivot je takav da je moguce da danas jesi a sutra nisi tu

Razmisljas previse o tome. Budi ti uvek kakav zelis da budes i radi ono sto zelis da radis, ostalo nekada nije do nas