Tekst preuzet iz NIN-a


                                                           Strah od Recesije


Najmoćnija, a istovremneo najzaduženija, privreda na svetu nalazi se na pragu recesije- najavljeno je u Vašingtonu, a ekonomski stručnjaci su počeli da se nadmeću u prognozama oko dužine trajanja, dubine i razmere trajanja.
Najblaži je Dominik Štrus-Kan, izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda:
U privredi SAD-u predstoji ozbiljan zastoj, ali ne i recesija.
Najsumorniji je finansijski manipulator Dzordz Soroš; Zbog posrtanja američke privrede svet će biti suočen sa najgorom finansijskom krizom od kraja Drugog svetskog rata.
Ostali prognozeri su se nasli izmedju ove dve krajnosti,  što se najbolje moglo uočiti  nedavno na tradicionalnom ekonomskom forumu u Davosu.
Ali kako među stručnjacima nema saglasnosti oko toga šta je zapravo recesija, i kako se on predviđa, respoloženje se kreće od zabrinutositi do straha.
Pri tom su Amerikanci opsednuti prevashodno Amerikom , a ostali odrazom američke recesije na ostali deo sveta.
Inače riječ recesija po Klajn-Šipkinom rečniku znači- "stagnacija ili usporeni ekonomski razvoj zemlje, odnosno opadanje privredne aktivnosti".
Ekonomski teoretičari kažu da je recesija: "period smanjene privredne ktivnosti prouzrokovane padom bruto domaćeg produkta i padom zaposlenosti u toku najmanje dva kvartala , a možda i u toku cele godine".
Guverner Federalnih rezervi SAD Ben Bernaki je sopštio da su se "izgledi američke privrede pogoršali",  ''ne navodeći pri tom sem pada privrednog rasta, druge uzroke pogoršanja''. I da je zbog toga potrebno dalje smanjenje kamatnih stopa sa 4,25% na 3,5%.
A  zapravo je samo to sniženje od samo 0,75% i najveće sniženje kamatnih stopa u Americi z poslednje 23 godine.
Kako se to poklopilo sa krizom na tržištu nekretnina  i u hipotekarnom kreditnom sektoru, Buš i kongres su doneli paket mera  koji treba da olakšaju život najugroženijim slojevima društva.
Sa padom bruto domaćeg produkta nezaposlenost je skočila na 5,3 %, što je po nekima znak  da je  zemlja već ušla u recesiju.
A profesor Dzozef  Stiglic,  dobitnik  Nobeleove nagrade za ekonomiju, među glavnim uzrocima krize vidi prekomernu potrošnju i život na kredit.
Američkog potrošača na neumernost ne podstiče rast dohotka, nego rast dugova,i to ponajviše zbog hipotekarnih zajmova.
Publicista Čalmers Dzonson pisac knjige; Zaslužena odmazda, poslednji dani Republike Amerike...  smatra da američke ratne avanture i ogromni vojni izdaci vode zemlju preko recesije do –bankrota. SAD se nalaze u nenormalnoj situaciji u kojoj ne mogu da plaćaju ni svoj visok životni standard  ni svoju rasipničku glomaznu vojnu strukturu kaže on.
Autor navodi da vojni budez SAD za 2008 iznosi 623 milijarde dolara  dok devet sila ; Kina, Rusija, Francuska, Japan, Nemačka, Italija, Južna Koreja , Indija i Saudijska Arabija ; na naoružanje i održvanje svojih armija  zajedno troše 323 milijarde.


Koliko će američka recesija biti i globalna recesija?
Odgovori su i na ovo pitanje različiti. Stručnjaci iz UN veruju da bi američka recesija mogla nepovoljno da se odrazi na 80% svetske privrede.
Evropski stručnjaci procenjuju da će se recesija osetiti i  u Evropi na dva načina:
Vrlo je moguće da i Evropska centralna banka snizi kamate po ugledu na SAD , to bi umanjilo stopu rasta u EU ali kod novih članica više nego kod starih oko 5,5%.
I kroz pad izvoza u SAD i kroz smanjen broj investicija u američku privredu.
Najteže bi bile pogođene siromšne zemlje koje žive od izvoza sirovina.
Ali po procenma iz Davosa, privrede Rusije ,Kine, Indije neće doživeti američku recesiju kao težak udar.
Kina im vrlo diversifikovanu spoljnu trgovinu i njen izvoz u SAD čini, uprkos ogromnom suficitu samo 8% njenog bruto domćeg produkta.
U Indiji tj izvoz čini samo 2%, u izvozu Rusije pak dominirju energenti čija cena pod recesijom najverovatnije neće padati.
Proizilazi da su pad akcija i nervoza na evropskim i azijskim berzama bili kratkotrajni i da se stvari postepeno vraćaju u normalu, ali uz uvećanju pažnju i opreznost.
 

 

Nije mi samo jasna ova konstatacija

Američkog potrošača na neumernost ne podstiče rast dohotka, nego rast dugova,i to ponajviše zbog hipotekarnih zajmova

kako je to logicki objasnjivo ?

Inace sam se odlucio za ovaj tekst zbog nekih ovde koji mnogo pricaju o tome kako se ustvari nista ne desava, ima slicna tema ako moderatiri odluce da ova ne treba neka brisu

Američku savremenu privredu ustroio je Kejns posle recesije dvadesetih godina. Ideja je bila kredit. Tako su ljudi unapred kupovali šta im treba, to ih je stimulisalo da zarađuju više, ali i razvijalo naviku potrošnje preko neophodne. Priča je slično kao i u Japanu da proizvod treba kupiti da bi se podsticao brži obrt novca i time privreda. Međutim problem održivog razvoja mora da stavi tačku na Kejnsa i njegovu metodologiju. Deo te hiperprodukcije usmerio se prema ogromnom tržištu Kinekoje nije ni prezasićeno ni prezaduženo. u samim SAD stvari su stale. Smanjujući državni budžet SAD su odustale od tehnoloških prednosti koje su na duge staze jedine mogle da im očuvaju dominaciju u svetu.

Moje lično uverenje je da se u organizaciji privrede treba ugledati na Nemačku koja investira u obrazovanje i kulturu življenja, koja štedi na 5. paru cipela i ne gradi daščare da bi ih rušila za 20 godina. Amerika je pred ne samo recesijom, nego i kulturološkim šokom koji će boleti.

cak i holivudski scenaristi strajkuju

e ova je najbolja 

Ameri već godinama imaju veliki deficit, i to je svakako pridonjelo.Još su u želji za profitom ulazili u sve veće rizike(odobravanje precjenjenih hipotekarnih kredita), i popasli. A što je tržište razvijenije to je osjetljivije. Hvala bogu da smo nerazvijeni (što bi tek tada bilo s nama)

Jel ti to na ironican nacin kazes hvala sto ste nas bombardovali i time lisili bilo kakvog pritiska i bijazni od svetske ekonomije jel istoj ne pripadamo

Eh da hoce 

Ne baš, jeb ga i nas sve to čeka. Al da su fime kotirale na burzama u svjetu sad bi popasli(otkazi, dioničari spušili pare, manji bdp, est)

u ovome se nikako ne slažemo. po meni je pitanje vremena kada će Nemci da "zevnu"! oni su tek posebna priča!

Elaboriraj molim te.