Tekst preuzet iz NIN-a


                                                           Strah od Recesije


Najmoćnija, a istovremneo najzaduženija, privreda na svetu nalazi se na pragu recesije- najavljeno je u Vašingtonu, a ekonomski stručnjaci su počeli da se nadmeću u prognozama oko dužine trajanja, dubine i razmere trajanja.
Najblaži je Dominik Štrus-Kan, izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda:
U privredi SAD-u predstoji ozbiljan zastoj, ali ne i recesija.
Najsumorniji je finansijski manipulator Dzordz Soroš; Zbog posrtanja američke privrede svet će biti suočen sa najgorom finansijskom krizom od kraja Drugog svetskog rata.
Ostali prognozeri su se nasli izmedju ove dve krajnosti,  što se najbolje moglo uočiti  nedavno na tradicionalnom ekonomskom forumu u Davosu.
Ali kako među stručnjacima nema saglasnosti oko toga šta je zapravo recesija, i kako se on predviđa, respoloženje se kreće od zabrinutositi do straha.
Pri tom su Amerikanci opsednuti prevashodno Amerikom , a ostali odrazom američke recesije na ostali deo sveta.
Inače riječ recesija po Klajn-Šipkinom rečniku znači- "stagnacija ili usporeni ekonomski razvoj zemlje, odnosno opadanje privredne aktivnosti".
Ekonomski teoretičari kažu da je recesija: "period smanjene privredne ktivnosti prouzrokovane padom bruto domaćeg produkta i padom zaposlenosti u toku najmanje dva kvartala , a možda i u toku cele godine".
Guverner Federalnih rezervi SAD Ben Bernaki je sopštio da su se "izgledi američke privrede pogoršali",  ''ne navodeći pri tom sem pada privrednog rasta, druge uzroke pogoršanja''. I da je zbog toga potrebno dalje smanjenje kamatnih stopa sa 4,25% na 3,5%.
A  zapravo je samo to sniženje od samo 0,75% i najveće sniženje kamatnih stopa u Americi z poslednje 23 godine.
Kako se to poklopilo sa krizom na tržištu nekretnina  i u hipotekarnom kreditnom sektoru, Buš i kongres su doneli paket mera  koji treba da olakšaju život najugroženijim slojevima društva.
Sa padom bruto domaćeg produkta nezaposlenost je skočila na 5,3 %, što je po nekima znak  da je  zemlja već ušla u recesiju.
A profesor Dzozef  Stiglic,  dobitnik  Nobeleove nagrade za ekonomiju, među glavnim uzrocima krize vidi prekomernu potrošnju i život na kredit.
Američkog potrošača na neumernost ne podstiče rast dohotka, nego rast dugova,i to ponajviše zbog hipotekarnih zajmova.
Publicista Čalmers Dzonson pisac knjige; Zaslužena odmazda, poslednji dani Republike Amerike...  smatra da američke ratne avanture i ogromni vojni izdaci vode zemlju preko recesije do –bankrota. SAD se nalaze u nenormalnoj situaciji u kojoj ne mogu da plaćaju ni svoj visok životni standard  ni svoju rasipničku glomaznu vojnu strukturu kaže on.
Autor navodi da vojni budez SAD za 2008 iznosi 623 milijarde dolara  dok devet sila ; Kina, Rusija, Francuska, Japan, Nemačka, Italija, Južna Koreja , Indija i Saudijska Arabija ; na naoružanje i održvanje svojih armija  zajedno troše 323 milijarde.


Koliko će američka recesija biti i globalna recesija?
Odgovori su i na ovo pitanje različiti. Stručnjaci iz UN veruju da bi američka recesija mogla nepovoljno da se odrazi na 80% svetske privrede.
Evropski stručnjaci procenjuju da će se recesija osetiti i  u Evropi na dva načina:
Vrlo je moguće da i Evropska centralna banka snizi kamate po ugledu na SAD , to bi umanjilo stopu rasta u EU ali kod novih članica više nego kod starih oko 5,5%.
I kroz pad izvoza u SAD i kroz smanjen broj investicija u američku privredu.
Najteže bi bile pogođene siromšne zemlje koje žive od izvoza sirovina.
Ali po procenma iz Davosa, privrede Rusije ,Kine, Indije neće doživeti američku recesiju kao težak udar.
Kina im vrlo diversifikovanu spoljnu trgovinu i njen izvoz u SAD čini, uprkos ogromnom suficitu samo 8% njenog bruto domćeg produkta.
U Indiji tj izvoz čini samo 2%, u izvozu Rusije pak dominirju energenti čija cena pod recesijom najverovatnije neće padati.
Proizilazi da su pad akcija i nervoza na evropskim i azijskim berzama bili kratkotrajni i da se stvari postepeno vraćaju u normalu, ali uz uvećanju pažnju i opreznost.
 

 

Nije mi samo jasna ova konstatacija

Američkog potrošača na neumernost ne podstiče rast dohotka, nego rast dugova,i to ponajviše zbog hipotekarnih zajmova

kako je to logicki objasnjivo ?

Inace sam se odlucio za ovaj tekst zbog nekih ovde koji mnogo pricaju o tome kako se ustvari nista ne desava, ima slicna tema ako moderatiri odluce da ova ne treba neka brisu

Američku savremenu privredu ustroio je Kejns posle recesije dvadesetih godina. Ideja je bila kredit. Tako su ljudi unapred kupovali šta im treba, to ih je stimulisalo da zarađuju više, ali i razvijalo naviku potrošnje preko neophodne. Priča je slično kao i u Japanu da proizvod treba kupiti da bi se podsticao brži obrt novca i time privreda. Međutim problem održivog razvoja mora da stavi tačku na Kejnsa i njegovu metodologiju. Deo te hiperprodukcije usmerio se prema ogromnom tržištu Kinekoje nije ni prezasićeno ni prezaduženo. u samim SAD stvari su stale. Smanjujući državni budžet SAD su odustale od tehnoloških prednosti koje su na duge staze jedine mogle da im očuvaju dominaciju u svetu.

Moje lično uverenje je da se u organizaciji privrede treba ugledati na Nemačku koja investira u obrazovanje i kulturu življenja, koja štedi na 5. paru cipela i ne gradi daščare da bi ih rušila za 20 godina. Amerika je pred ne samo recesijom, nego i kulturološkim šokom koji će boleti.

cak i holivudski scenaristi strajkuju

e ova je najbolja 

Ameri već godinama imaju veliki deficit, i to je svakako pridonjelo.Još su u želji za profitom ulazili u sve veće rizike(odobravanje precjenjenih hipotekarnih kredita), i popasli. A što je tržište razvijenije to je osjetljivije. Hvala bogu da smo nerazvijeni (što bi tek tada bilo s nama)

Jel ti to na ironican nacin kazes hvala sto ste nas bombardovali i time lisili bilo kakvog pritiska i bijazni od svetske ekonomije jel istoj ne pripadamo

Eh da hoce 

Ne baš, jeb ga i nas sve to čeka. Al da su fime kotirale na burzama u svjetu sad bi popasli(otkazi, dioničari spušili pare, manji bdp, est)

u ovome se nikako ne slažemo. po meni je pitanje vremena kada će Nemci da "zevnu"! oni su tek posebna priča!

Elaboriraj molim te.

pogledaj legislativu koja uredjuje privredu, pogledaj poreze,.....
ako zadješ u strukturu nemačke privrede videćeš da je pokretač njihove industrije automobilska industrija koja je jedna od najnapadnutijih kada je u pitanju konkurencija na globalnom nivou. u nemačkoj, naručito istočnom delu stopa nezaposlenosti je visoka, bez izgleda da se smanji u nekom ozbiljnijem procentu.
imaju veliku sreću da je struktura privrede takva da preko 97% od ukupnog broja zaposlenih pripada sektoru malih i srednjih preduzeća, gde manje od pola pripada sektoru usluga. pomenuti porezi i legislativa bi ih uz već jaku konkurenciju  koštali opstanka da je drugačije. medjutim, pitanje je kolike su šanse takve privrede ako br. gignata krene da se smanjuje usled loše poslovne klime izazvane skupim socijalnim populizmom nemačke vlade?!
uz sve to treba napomenuti da posledice američkog buma tek treba da pogode i nemce, čije su banke takodje ulagale u hipotekarne kredite u sad!
ma može da se piše danima, nego imam problem sa prstom leve ruke. dok ne zalečim prst, neću moći da kucam!
tako da ti dugujem jedan post na ovu temu!

Pa to se moze vidjeti i po tome sto americku automobilsku industriju tuce kriza vec pune 3 godine zaredom i nastavlja se bez izgleda skorog izlaska iz iste.
Pogledajte izvjestaje njihovih kuca o tome na kojem se mjestu nalaze po prodaji automobila , tojota ih presisala davno i to na njihovm trzistu koj eje kao sto znamo zahtjevno i dosta drugacije od evropskog zato tmao i nema velike prodaje evropskih auta sem ako ne rpimjenjuju americke standarde
A o ovim kreditima se slazem pa tek ce se sada vidjeti kakve ce polsedice to ostaviti na opstu prodaju automobila
A znajuci da je znacajan izvoz mercedesa na americko trziste mozemo ocekivati lancanu reakciju

Evo jednog zanimljivog pogleda preuzet iz NIN-a.

Temeljna ruska analiza savremenog sveta i prognoze bliže budućnosti Sergeja Karaganova, savetnika predsednika Rusije i njegovog brojnog tima, delimično se bavi i SAD-om. Prečesto analitičari  Amerike potcenjuju njene i dalje nadmoćne sveukupne potencijale, pa nije zgoreg podsetiti na elementne za ozbiljnu analizu koji izmiču analitičarima, a i te kako su važni za geopolitičku sudbinu Srbije.
U završnici pregovora o Kosmetu jasno je da je presudni faktor prime mover  Amerika, a da su Evropa i Rusija tek igrači u toj geopolitičkoj igri players.
U pročelje analize treba da stavimo neoborivu, zacementiranu geostrategijsku činjenicu ovog prostora-bazu Bondstil, posadjenu u metar tačno na tzv.,strategijskoj Cvijićevoj liniji.
Dakle,Ameriknci su ovde da ostanu are here to stay.
Tehnološki jaz Amerika uvećava čak i prema razvijenim zemljama-saveznicima.
U vojna istraživanja SAD ulažu 10 puta više nego ostali, a godišnji vojni budzet ne spada ispod 600 milijardi dolara.
Zahvaljujuci neokonsima, Bušovim intelektualnim mentorima, Amerika gura i dalje unilateralizam.O tome svedoči za Evropljne neverovatan podatak: dve trećine članova kongresa ne poseduje pasoše! Ne treba im spoljni svet, nemaju želje da upoznaju druge krajeve i kulture.
Američka strategija je prilično zastarela, treba joj ozbiljna dorada.Vojnike angažuju medju plebsom i socijalnim očajnicima. NATO je za SAD tek retorika, pa stručnjaci predvidjaju izgradju nove verzije NATO-a, koncentrisanu na antiterorističku borbu i jaku špijunažu koja bi uspešno predupredjivala terorizam.
SAD ulaze u period temeljne trnsformacije, čak i metamorfoze.
Nju je anticipacijski sagledao još 1952 britanski premijer Harold Makmilan:
Nama preti, od Amerikanaca, jedna mešavina sažaljenja i prezira. Oni su se nameračili na naš politički i trgovinski uticaj svuda širom sveta. To je zapravo čudan narod. Možda je naša greška što nastavljamo da na njih gledamo kao na anglo-saksonski narod.
Njihova krv je odsad veoma izmešana: to je latinska i slovenska mešavina sa dobrim delom Nemaca i Iraca.
Medju vidljivim fenomenima Amerike je i rast značaja religije u društvu.
Jedno istraživanje iz 2004. godine pokazalo je da čak 78% Amerikanaca veruje u Boga,  jedna trećina redovno ide na verske službe.
Liberalni mislioci i analitičari Amerike ovaj fenomen vide kao svojevrsni mentalni rikverc, jer u trećini država zabranjeno je učenje darvinizma, koje udara na Bibliju.
Da ne pominjemo prisustvo smrtne kazne.
Na drugoj strani opet mnoštvo je dokaza o avangardnosti Amerike, naročito na planu obrazovanja, istraživanja, vrhunskih tehnologija.
Američki univerziteti već decenijama obrazuju lidere planete, kako na društvenom tako i na nučnom i vojnom planu.
SAD imaju neverovatnu mrežu od preko 1300 univerziteta sa preko 600 000 stranih studenata  polovina su Azijati.
Na listi od 10 vodećih na planeti osim engleskih Oksforda i Kembridza  ostalih 8 su američki Harvard,Berkli,Jejl,Prinston... Sasvim je jasno da u SAD-u danas obitava planetarna moć znanja.

Tekst je napisao Zoran Petrović Piroćanac, rukovidilac centra ''Jugoistok'',Instituta za političke studije,Beograd

GM prijavio navjeći gubitak u historiji
Korporacija General Motors u utorak je javila o gubitku od 38,7 milijardi dolara u 2007. godini, u najvećem godišnjem gubitku u historiji američkih automobilskih kompanija...
12.02.2008. 16:59

Izvještaj o zaradi i ponuda za radna mjesta došli su u vrijeme dok se GM bori da oživi svoje sjevernoameričke poslovne aktivnosti a ekonomija slabi, javio je AP.

Predsjedavajući i izvršni direktor GM-a Rick Wagoner izjavio je, međutim, da je kompanija ostvarila značajan napredak u 2007., smanjujući strukturne troškove u Sjevernoj Americi, dogovarajući historijski sporazum o radu i bilježeći agresivan rast u Latinskoj Americi i Aziji.

Proizvođač vozila sa sjedištem u Detroitru ponudio je novi krug kupovina radnih mjesta za svih svojih 74.000 američkih honorarnih radnika koje zastupa Sindikat automobilskih radnika.

GM nije objavio koliko radnih mjesta se nada smanjiti, ali će na osnovu novog sporazuma sa sindikatom oni biti u stanju da smjene i do 16.000 radnika koji rade na neproizvodnim poslovima s polovinom stare plaće od 28 dolara po satu.

Ford Motor Co. i Chrysler LLC već su objavili slične ponude.

Vrijednost dionica GM-a pala je za 65 centi, ili za 2,4 posto, na 26,47 dolara na trgovanju u utorak.

Autor: FENA

Avaz

Mislim  da su i prosle godine imali takodje ako ne najveci gubitak onda enorman svakako