Strah od crne rupe kod Ženeve :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

I srpska desetorka stvarala budućnost
M. Joksimović - 31.03.2010. - 00:08
Ovaj eksperiment izazvao je i veliki strah širom sveta, počev od stvaranja crnih rupa, pa sve do smaka sveta. Srećom, kao što vidite, ništa od toga se nije dogodilo, a naučnici kažu da i ako se stvore crne rupe – neće opstati...
Nova era u nauci počela je juče u 13.06 u Evropskom centru za nuklearno istraživanje (CERN), gde je u Velikom hadronskom sudaraču (LHC) izazvan prvi labaratorijski sudar snopova protona pri rekordnoj, do sada neostvarenoj energiji od 7 teraelektronvolti (TeV), što je oko 99,9999 odsto brzine svetlosti (299.792,458 km/s)!

USPEH - Ovaj eksperiment pružiće informacije o fundamentalnim tajnama najelementarnijih čestica u prirodi i interakcijama koje između njih vladaju, kao i o tamnoj masi i tamnoj energiji, za koje se pretpostavlja da zauzima 27 odsto kosmosa.
U ovom velikom projektu učestvovalo je 10 srpskih naučnika i istraživača sa Fizičkog fakulteta, Instituta Vinča i Instituta za fiziku u Zemunu. Na Fizičkom fakultetu napravljena je video-konferencija između Beograda i Ženeve, na kojoj su naučnici i studenti imali priliku da prate ovaj istorijski događaj.
- Značaj ovog projekta je ogroman, to je najveći, najsloženiji i najskuplji naučno-tehnološki projekat u nauci. Planirano je da ukršteni protoni funkcionišu neprekidno dve godine. Nakon toga, protoni se neće kretati 6 meseci do godinu dana, a zatim se kreće u drugu etapu, gde ćemo probati da ih sudarimo pri energiji od 14 TeV - kaže za „24 sata“ prof. dr Petar Adžić, rukovodilac Beogradske CMS grupe, koja je ime dobila do istoimenom detektoru u kojem se sudaraju protoni.
Ovaj eksperiment izazvao je i veliki strah širom sveta, počev od stvaranja crnih rupa, pa sve do smaka sveta. Srećom, kao što vidite, ništa od toga se nije dogodilo, a naučnici kažu da i ako se stvore crne rupe – neće opstati.
- To su mikro crne rupe, koje do sada nisu detektovane. Ali i ako se pojave, one će imati malu masu i neće opstati, raspašće se - objašnjava profesor Adžić.
Za Srbiju je značajno što učestvuje u ovom projektu koji otvora nova naučna pitanja.
- Spejs šatl je ništa naspram mašine kao što je LHC. Ovo je fundamentalno istraživanje i saznanja do kojih budemo došli biće osnova za sve ostale nauke i dalji razvoj tehnologije - kaže prof. dr Jovan Puzović, zamenik rukovodioca CMS grupe.

Najmlađi član tima ima 28 godina
Projekat Velikog hadronskog sudarača u CERN-u traje već 20 godina, a Srbija u njemu aktivno učestvuje oko 13 godina. Najmlađi član Beogradske CMS grupe je Miloš Đorđević (28), postdiplomac Fizičkog fakulteta, koji poslednje tri godine radi na Institutu „Vinča“.
- Svaka grupa koja radi u CERN-u morala je da da svoj hardverski doprinos. Veliki hadronski sudarač je zapravo prsten obima 27 kilometara, a u njemu su protoni sudareni u četiri tačke na kojima se nalaze četiri detektora, od kojih je jedan CMS, na kome smo i mi radili. Beogradska CMS grupa napravila je hardverski složeni deo tog detektora, koji može da potvrdi ili opovrgne neke teorije. Kompanija „Zastava alati“ proizvela je hidraulične držače za sve delove CMS detektora, koji zajedno teže preko 2.000 tona. Takođe smo dizajnirali jedan od četiri pod-detektorska sistema. To je uspeštno završeno na Fizičkom fakultetu, a ceo sistem već nekoliko godina besprekorno funkcioniše - kaže za „24 sata“ Đorđević.
Pored Fizičkog fakulteta i Instituta „Vinča“, kao zasebna grupa u ovom projektu učestvovali su i istraživači sa Instituta za fiziku u Zemunu, koji su radili na projektu ATLAS.

Beogradska CSM grupa
Prof. dr Petar Adžić - rukovodilac
Prof. dr Jovan Puzović - zamenik
Dr Dimitrije Maletić - član
Prof. dr Dragoslav Jovanović - član
Prof. dr Dragan Krpić - član
Magistar Predrag Milenković - član
Dr Vladimir Reković - član
Dr Dragoslav Lazić - član
Dr Jovan Milošević - član
Inženjer Nebojša Smiljković - član

Izvor: 24 sata