...Time to save the world
   Where in the world is all the time
   So many things I still don't know
   So many times I've changed my mind
   Guess I was born to make mistakes
   But I ain't scared to take the weight
   So when I stumble off the path
   I know my heart will guide me back...

Можда спава

Заборавио сам јутрос песму једну ја,
Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
Да је чујем узалуд сам данас кушао,
Као да је песма била срећа моја сва.
Заборавио сам јутрос песму једну ја.

У сну своме нисам знао за буђења моћ,
И да земљи треба сунца, јутра и зоре;
Да у дану губе звезде беле одоре;
Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
У сну своме нисам знао за буђења моћ.

Ја сад једва могу знати да имадох сан,
И у њему очи неке, небо нечије,
Неко лице, не знам какво, можда дечије,
Стару песму, старе звезде, неки стари дан.
Ја сад једва могу знати да имадох сан.

Не сећам се ничег више, ни очију тих:
Као да је сан ми цео био од пене,
Ил' те очи да су моја душа ван мене,
Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних;
Не сећам се ничег више, ни очију тих.

Али слутим, а слутити још једино знам;
Ја сад слутим за те очи, да су баш оне,
Што ме чудно по животу воде и гоне:
У сну дођу, да ме виде, шта ли радим сам.
Али слутим, а слутити још једино знам.

Да ме виде дођу очи, и ја видим тад
И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;
Њене очи, њено лице, њено пролеће
У сну видим, али не знам, што не видим сад.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад.

Њену главу с круном косе и у коси цвет,
И њен поглед што ме гледа као из цвећа,
Што ме гледа, што ми каже, да ме осећа,
Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,
Њену главу с круном косе и у коси цвет.

Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
Не знам место на ком живи или почива;
Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
Можда спава, и гроб тужно негује јој стас.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.

Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.

Владислав Петковић Дис

tvoja bosa stopala
na mojim vojnickim cizmama
grlis me, zatvaras oci

tvoja sjena iza stakla
sudbina rame mi je takla
i rekla mi da krenem iza nje

....... ovdje kao znoj sa cela
brisem samilost
brisem samilost, nacela
..........sad sam i ja isti
i jedan sam od njih


jer bit' cu gad i konjokradica
postat' cu svemirska krstarica
jer tebe opet moram vidjeti

i bit' cu mis, domaci izdajnik
sejtanov s kafe poznanik
jer zbog tebe se mora zivjeti


tvoja bosa stopala
na mojim vojnickim cizmama
grlis me, zatvaras oci

 

CXLIV

dve su ljubavi sad u mojoj volji,
duh zla i dobra ratuju u meni;
plavook mladić-andeo je bolji,
a gori - žena sa mrakom u ženi.
da me otera u ad - svojoj tami
odvukla mi je anđela boljega
i lepotom ga sada na greh mami
da u đavola pretvori i njega.

V.Šekspir

Jednom kad se zaljubiš
biće ti jasno
zašto se luduje,
zašto se tuguje.
Zašto su noći duge,
zbog čega nema sna,
zašto se čaša ispija do dna.

Химна Слободе

Од Сибира до Призрена
Од Урала до Атоса
Од Бајкала до Вардара
Грми песма поносна

Сурово нас васпитала
Историја предака
Сада речи одјекују
У јединству народа

Никад нећу да се предам
И слободу бранићу
Туђу нећу, своју не дам
Отаџбину чуваћу

Тукли су нас вековима
Са свих страна душмани
Доста - нек је знано свима,
Наше доба долази!

Са Истока сунце стиже
Да обасја сваки дом
И ко пева ову песму
Завет даје роду свом

Никад нећу да се предам
И слободу бранићу
Туђу нећу, своју не дам
Отаџбину чуваћу