Atomsko Sklonište - Oni što dolaze za nama

Oni što dolaze za nama,
Imat će samo
Betonirane pejzaže,
Nosit će na glavi
Zelene kape i šešire,
A iz očiju
Cvjetovi će da im vire.

Oni što dolaze za nama,
Slušat će samo
Cvrkut plastičnih ptica,
Imat će u osmijeh,
U osmijeh, namještena lica.
Oni što dolaze za nama,
Imat će sterilizirane osjećaje
Bez klica.

Oni što dolaze za nama,
Imat će i u WC-u,
I u WC-u, televiziju.
Sklapat će prijateljstva
Putem kućnog kompjutera.
Oni što dolaze za nama,
Umjesto šljivovice
Ispijat će čaše etera.

Šta možemo da uradimo?


U najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti.
nešto malo razumevanja i, povremeno,
hrabrosti.
ali sve u svemu, to je masa, koja nema
bogzna šta.
ono je kao velika životinja u dubokom snu
iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi.
kad se pokrene najbolje je u grubosti,
sebičnosti, nepravdi, ubistvima.

šta možemo da uradimo s tim Čovečanstvom?

ništa.

izbegavajte ga koliko god je moguće.
ponašajte se prema njemu kao prema bilo čemu
što je otrovno, zlo i bezumno.
ali pazite. ono ima zakone koji ga štite
od vas.
može da vas ubije bez ikakvog razloga.
a da biste pobegli morate biti lukavi.
malo ih je pobeglo.

morate sami da smislite plan.

nisam upoznao nikoga ko je pobegao.

upoznao sam neke velike
i slavne ali oni nisu pobegli
jer su veliki i slavni jedino
u Čovečanstvu.

ja nisam pobegao
ali nisam prestao da stalno iznova
pokušavam.

nadam se da ću pre smrti uspeti da nabavim
sopstveni život.

Bezobzirno


Noći u kojima se boriš najbolje
su
kada je svo oružje upereno
na tebe,
kad svi glasovi
bljuju svoje uvrede
dok se san
gasi.

Noći u kojima se boriš najbolje
su
kada razum
udaraju u samu bit,
kada trijumfalna kola
tame
okruže
te.

Noći u kojima se boriš najbolje
su
kada smijeh ludih
ispunjava
prostor,
kada se poljubac smrti
vidi
kao ljubav.

Noći u kojima se boriš najbolje
su
kada je igra
namještena,
kada gomila vrišti
za tvoju
krv.

Noći u kojima se boriš najbolje
su
noći kao
ova
kada progoniš na hiljade
nitkova iz
svoje glave,
kada ustaješ protiv
nemogućeg,
kada postaješ brat
nježnoj sestri radosti i

nastavljaš dalje

bezobzirno.

Pesma o zilavoj mrcini.

Dosao je pred vrata jedne noci mokar mrsav izubijan i
isprepadan
beli zrikavi kusi macak.
pustio sam ga unutra i nahranio i ostao je
stekao poverenje u mene dok jedan prijatelj nije
naisao kolima i pregazio ga.
odneo sam ono sto je ostalo kod veterinara koji je
rekao >male su sanse...dajte mu ove tablete...kicma
mu je slomljena, ali i ranije je lomljena pa je
srasla, ako prezivi nikada nece hodati, gledajte ovaj
snimak- pucano je u njega, gledajte, sacma je jos tu...
nekad je imao i rep, neko mu ga je odrezao...<

vratio sam macka kuci, bilo je vruce leto, jedno od
najtoplijih u stolecu, stavio sam ga na pod u kupatilu,
davao mu vodu i tablete, nije hteo da jede, nije hteo
da pije, umakao sam prst u vodu i kvasio mu njusku i
pricao mu, nikuda nisam isao, odvojio sam dosta
vremena za kupatilo i pricao mu i pazljivoga dodirivao
a on je gledao u mene tim bledoplavim zrikavim ocima i
kako su dani prolazili nacinio je
prvi pokret
dovukavsi se prednjim nogama
(straznje nisu radile)
do kutije za nuzdu-
bilo je to kao truba moguce pobede
iz tog kupatila ka citavom gradu,
bas sam se vezao za tog macka...

jednog jutra se digao, stao na sve cetiri, zatim pao i
samo me gledao.
>mozes ti to<, rekao sam mu.

i dalje je pokusavao, dizao se i padao, i na kraju
hodao dva- tri koraka, kao pijan,
straznje noge ga nisu slusale i ponovo je pao,
odmarao, zatim se digao.


ostalo znate: sad je bolje nego ikad, zrikav,
gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj izraz
u ocima nije ga napustio...


sada me intervjuisu, zele da cuju nesto
o zivotu i literaturi, a ja se napijem i dizem mog
zrikavog, upucanog, pregazenog bezrepog macka
i govorim >gledajte, gledajte ovo!<

ali oni ne shvataju, govore nesto kao >vi kazete
da je Selin uticao na vas?<
>ne<, drzim macka u vazduhu, >vec ono sto se
desava, stvari kao sto je ovo, ovo!<

tresem macka i drzim ga uvis u
zadimljenom i pijanom svetlu, a on je opusten, on zna...

tada je intervjuima kraj
mada sam ponekad ponosan kada kasnije
vidim slike i eto mene i eto macora i uslikani smo
zajedno.

i on zna da je to nista ali da sve to ipak pomaze.