Ode ti u off....

Nema to veze sa bilo cim sem sa ozbiljnim problemom u karakteru. Ko ubija zivotinje i izivljava se na njima dok je mali (i bez uticaja ideologije i drustva), ne moze da bude normalan covek. Moze samo da se prikriva da je normalan ...do odredjenog trenutka 

Нема правила... ја знам једну комшиницу, која је на моје очи (био сам млађи) ставила мачиће у џак и онда скакала по њима дох их није убила. Иначе је била проблематична у време одрастања.
Касније се удала, развела, има нормалну децу ... али болесно обожава животиње и спава се неком џукелом као да јој је члан породице.
Скупља мачке и храни их, плаче када угину итд.

У поређењу са њом, ја сам тај који мрзи животиње, а никада нисам ни врапца убио ... мсм јесам их гађао праћком, али никада нисам погодио ни једног и то ми је било досадно.

Играо сам се Партизана и Немаца, али скоро увек сам био Шваба, јер ми је најбољи друг носио надимак Шваба ... био жут као Скандинавац, па сам морао да му правим друштво.

Добро је да се сада деца више не играју тих глупих игара, јер би сви били четници. 

 
no coment....


Gle, nisam se zacudila 


Danas nemaju pojma ni kakva je to podela a jos manje na cijoj strani bi bili.

Evo, ovo je dobar primer gde su kompjuterske igrice zamenile neke ulicne gadosti i mrzim sebe sto to izgovaram...

Породица Зоофиловић.

То је neka bolesna kvazigriža savest. Mada su deca često neracionalno okrutna u mlađem dobu.

Оно јес. Неко мора да научи кроз покушај и грешку.

To je treca godina zivota. Posle toga nema opravdanja.

Na to sam i mislio, mada i posle umeju da budu jako destruktivna i nesvesna o pojmu nepovratnosti uništenog ili ubijenog.

Strasno sta je danasnjoj deci zanimljivo.

Slažem se. A još je jezivije što roditelji nisu svesni kakve monstrume odgajaju.