Zbog velikog slavlja njihovog naroda, kao i zbog poboljsanja odnosa dvaju banana-republika, Sloba i Mira pozvani su u Ugandu. Bilo je tu svega; od raskosno postavljenih stolova prepunim egzoticnih plodova Afrike, preko toplih reci dobrodoslice izmrmljanih punim ustima pregojenih delegata, do prijatnih zvukova bonga u ritmu njihove muzike. Cim su zavrsili s pregovorima ciji su ishodi i vise nego povoljni za obe strane (t.j. cim su se dobro najeli i napili), nas bracni par uputio se prema svom privatnom avionu kako bi se vratili na svoj rodni presto, kad procuri prica da je u avionu postavljena bomba. Frka, crnci trce na sve strane, ne zna niko gde mu je glava, kada jednom delegatu sinu ideja - da u avion ukrcaju crnca i gorilu i da pilot obidje dva-tri kruga. I uradise oni sve to, ali ne obavestise pilota koji odlete pravac na Surcin. A tamo ceka ceo SPS. Izlaze crnac i gorila, kad im pridje Lilic i rece:
- G-dine predsednice, kako ste lepo pocrneli; ne bih vas ja ni prepoznao da nije g-dje Mire pored vas!

 

 

 
realno  (zar opet  )

dokle bwe da kaljate ugled gorilama