Sta znamo o Masonima? :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Regularna Velika loza Srbije

faa

Šta je Slobodno Zidarstvo

Koji su ciljevi našeg bratstva?
Masoni predstavljaju udruženje koje okuplja milione, širom sveta bratski povezanih ljudi, svih nacija, veroispovesti, političkih ubeđenja, iz svih društvenih slojeva. Oni svojim ritualnim radom žele da dostignu duhovnu visinu koja bi ih približila moralnoj savršenosti. Njihovi glavni zadaci su negovanje ljubavi prema bližnjem, širenje tolerancije i dobročinstvo.

Šta znače ritualni radovi?
Masonski rituali i simboli potiču iz običaja drevnih graditelja i kamenorezaca. Rituali se sastoje od verbalnih i neverbalnih obraćanja Braći u ložama kojima se priprema put ka duhovnim visinama. Mi naše lože smatramo slobodnim prostorom u kome svaki član - Brat, može sebe da u potpunosti ostvari, ne obazirući se na delovanje spoljašnje sredine.

Kada govorimo o moralnom usavršavanju, kao glavnom cilju, šta to konkretno znači?
Moralne vrednosti i ubeđenja koje Masoni pokušavaju da pobude i ojačaju među svojim članovima, neposredno su okrenuti bližnjima i polaze od toga da društvo može postati pravednije i humanije ukoliko su i njegovi pojedinci takvi i ako to pokazuju svojim ličnim primerom i uticajem.

Mogu li se ove moralne vrednosti i ubeđenja bliže i sadržajnije objasniti?
Njihov sadržaj se na najkraći način može objasniti: Verom u Velikog Arhitektu Svih Svetova - kao savršeno moralno biće i verom u sve vrednosti koje iz toga proističu, ubeđenjem u ispravnost demokratsko - pluralističkog, odbacivanjem svega što je dogmatsko i totalitarno.

Šta pri tom podrazumevate pod Velikim Arhitektom svih svetova?
Veliki Arhitekta Svih Svetova je naš Veliki Majstor. Sva naša učenja i način rada zasnivaju se na veri u Vrhovnog Tvorca, u njegovu savršenost i bez te vere u njegove moralne zakone, oni bi bili potpuno nedelotvorni. Sve naše težnje usmerene su ka približavanju i pojedinaca i društva u celini ovom idealu.
Mi nismo religiozno udruženje i to ne želimo biti. Za nas nije važno kojoj veri Brat pripada. Naš put ne vodi kroz dogme, versko izjašnjavanje i katehizme jer, upravljanje sakramentima je stvar crkava. Naš put je okrenut otkrivanju svetlosti istine i tu dogmama nije mesto. Slobodno zidarstvo nije zamena za veru ili crkvu.

Koje predstave vezujete za pojmove demokratsko - pluralističko i neideološko?
Pod demokratsko - pluralističkim podrazumevamo zalaganje za slobodu i socijalnu pravdu, za građansku hrabrost, za izgradnju i očuvanje vrednosti pravne države u kojoj su ljudska prava čvrsto propisana ustavom i zakonima i u kojoj se oni striktno primenjuju i tako sprečavaju svaku zloupotrebu. Demokratski i pluralistički poredak je onaj, u kome je postojanje razlika među ljudima i grupama u potpunosti racionalizovano i prihvaćeno kao realnost. Demokratija verifikuje tu realnost - prisustvo protivurečnosti i konflikata zasnovanih na tim razlikama. Njena je uloga da te razlike smanji, da protivurečnosti i konflikte reši mirno, na najhumaniji način, da društvo dovede u sklad i harmoniju, načini ga blagotvornim i efikasnim za svakog pojedinca. Zato ovaj pojam za nas znači - obavezu prema humanosti, toleranciji i aktivan rad na tom planu.

Vaše udruženje se najčešće označava kao bratstvo. Kako se ono odnosi prema jednakosti?
Misao o bratstvu svih ljudi, njihovom međusobnom razumevanju i toleranciji, stoji u središtu masonerije. Kod nas su svi ljudi, bez obzira na profesiju i poreklo, jednaki. Niko ne stiče prednost zahvaljujući svom društvenom statusu ili rangu, svojim materijalnim mogućnostima ili obrazovanju. U komunikaciji među nama obraćamo se jedni drugima sa - Brate. Ipak, ova jednakost razlikuje se od lažne jednakosti totalitarnih sistema u kojima se ona zasniva na silom nametnutim dogmama.
Jednakost u našem bratstvu zasnovana je na ljubavi prema bližnjima, humanosti, na toleranciji i na svesti o jednom i zajedničkom Tvorcu, Velikom Arhitekti Svih Svetova.

Masonerija potiče iz davnina. Da li je ikada u istoriji uspelo, masonske ideje pretočiti u stvarnost?
Slobodnozidarske ideje i stremljenja postoje od nastanka sveta i stoga često kažemo da je masonerija nastala u trenutku kada je prvi čovek zakoračio zemljom. Zato, masonerija, u raznim formama svoga postojanja, ima veoma dugu istoriju.
Neko će reći da i pored toga, ovim svetom vladaju nasilje, nepravda i nesloboda i da smo daleko od ostvarenja sopstvenih ideala. Ipak, u istoriji masonerije ima mnogo primera delovanja naše Braće koja su svojim trudom doprinela veoma krupnim pomacima društva ka tim visoko postavljenim ljudskim idealima.
Fridrih II od Prusije, načinio je na prostoru na kojem je vladao, prvu pravnu državu u modernoj istoriji. Iskorenio je mučenje i božje sudove kao sredstvo za otkrivanje istine. Uveo je slobodu veroispovesti i slobodu savesti. Time je bitno doprineo izgradnji stavova tolerancije.
Ustav SAD, povezivanjem sa ljudskim pravima i uklanjanjem primene sile - delo je američkih, francuskih i nemačkih Masona. Navešćemo imena Džordža Vašingtona, Bendžamina Frenklina, Markiza de Lafajeta, samo kao njihove predstavnike. Ogromna većina potpisnika američke Dekleracije o nazavisnosti bili su Masoni. Ovi temeljni zakoni dospeli su preko Francuske revolucije, čiji su nosioci takođe bili masoni, do ustava i zakona svih slobodnih i demokratskih država. Postali su temelji bez kojih se današnji svet ne može ni zamisliti.
Dela reformatora - prosvetitelja i enciklopedista, masona, uključujući tu i naše - Vuka Karadžića, Dositeja i Njegoša, i danas svelte svojim primerom, utičući još uvek na poboljšanje i napredak društva.
Borci za slobodu - Simon Bolivar, Lajoš Košut, Đuzepe Garibaldi, Riga od Fere, Janko Katić, Petar Ičko, Aleksa Nenadović i mnogi drugi bili su Masoni.
Bratstvu su pripadale i veličine duhovnog života - Mocart, Gete, Puškin, Tolstoj, Lesing, Fihte, Hajdn, Sibelius, Stevan Mokranjac, Ivo Andrić i mnogi drugi.

Kako je danas moguće ostvariti ovakve ideje?
I pored toga što se sa ostvarenjem ljudskih prava, kroz ustave i zakone, daleko odmaklo, borba protiv netolerancije, protiv svake primene sile, protiv nepoštovanja ljudskog dostojanstva, protiv verske, nacionalne i rasne mržnje - nije završena. To je borba koja nikada neće prestati.
Masoni se mogu naći među državnicima, poslanicima, sindikalistima, ekonomistima, u umetničkim i religioznim sferama, među naučnicima u oblasti duha i materije. Svako pojedinačno i bez obzira na svoj položaj i status u društvu, u okviru svojih moći, doprinosi promenama koje vode izgradnji humanijeg i boljeg sveta.

U čemu se onda sastoji rad u loži?
Pod radom, mi podrazumevamo naše skupove u prostoru koji simbolički označavamo kao Hram. Ovi radovi se međusobno razlikuju, shodno sadržaju i nivou spoznaje, odnosno, shodno stepenu. Ti stepeni, prema tradiciji i običajima drevnih graditelja i kamenorezaca, nazivaju se učenički, pomoćnički i majstorski. Kroz njih su, Braća - slobodni ljudi na dobrom glasu, u stalnom traganju. Na tim radovima masoni svaki put polaze i prolaze putem samospoznaje i samorazumevanja.
Da li, osim ovoga, postoje i druge forme praktičnog rada u ložama?
Iz samog principa - bratske ljubavi prema bližnjima, proizilazi osnova za dobročinstvo. U našim ložama sakupljaju se prilozi za dobrotvorno delovanje i skoro svaka loža je ujedno i patron nekog humanitarnog društva, a ona su okrenuta materijalno ugroženim i siromašnim, ka stipendiranju i obrazovanju nadarenih, ka međusobnom pomaganju i pomoći porodicama ugrožene i preminule Braće. Ipak, osim materijalne pomoći, još je važnija duhovna pomoć i briga za bližnje. Takav rad zahteva puno strpljanja i ljubavi. Mi imamo i vremena i ljubavi za takve svrhe.

Veoma se često priča o masonskoj tajni. Šta se pod tim podrazumeva?
Masonska tajna nije materijalne prirode i predstavlja oživljenu vrlinu. Ona se može samo doživeti, naslutiti, može se i vežbati, ali se ne može naučiti ili preneti onima koji za to nisu spremni i koji punim srcem ne učestvuju u doživljaju ritualnog rada. Sadržaj masonske tajne nije moguće fiksirati jer je saznanje o ljudskom biću uvek u toku večno prolazeće reke.

Ako masonerija nije tajno udruženje, zašto se od njenih članova traži obaveza ćutanja?
U vreme postojanja drevnih udruženja graditelja i klesalaca kamena, u srednjem veku, poznavanje znakova i lozinki bilo je strogo čuvana tajna. Za ove vredne ljude, od kojih većina nije vladala čitanjem i pisanjem, od ovih znakova zavisili su posao i plata.

Danas ova znanja imaju samo simbolički značaj. Obaveza je svakog Masona da ove simbole i znake čuva kao tajnu. Ona sada ima pedagoški značaj - kao vežba za ćutljivost i samokontrolu. Umetnost ćutanja, izgubljena u našem vremenu, podstiče konteplativnost i obnavlja sposobnost slušanja. Ona je deo usavršavanja i bez nje nema poverenja.

Da li je doživljaj bratstva, kao osnovni razlog dovoljan? Ne oslanja li se time pojedinac u loži samo na pripadnike jedne grupe?
Od nastanka masonerije, milioni braće širom sveta, čuvali su tajnu kao najvrednije blago i prenosili je dalje sa jedne, na drugu generaciju. To, pojedinačno otkrivanje nekog drugog, boljeg Ja u sebi, predstavljanje tog svog boljeg Ja nekom ko drugačije misli, ali ulaže isti trud, proizilazi iz poverenja, osećaja bratstva i tolerancije, ali vodi i njihovom produbljivanju i učvršćivanju. To ipak, ne znači jednostavno oslanjanje na jedno udruženje ljudi. Zajednički doživljaj, to je ono što nas drži zajedno, što nas čini braćom i to jeste naša tajna.

Kakav je odnos masonerije prema državi?
Odnos svih masonskih loža prema državi regulisan je i danas - prvim engleskim masonskim zakonom iz 1723. godine - Starim dužnostima.
Tu stoji: Mason je mirni građanin jedne države, gde god živeo i radio. On se nikada neće uključiti u ustanak ili zaveru protiv mira nacije.
Sve Velike Lože u svetu, tako i naša, registrovane su kod odgovornih državnih organa i njima se dostavljaju naši pravilnici. Nije uobičajeno da se ovim organima dostavljaju i liste članova.
Ako su masoni obavezni da budu mirni građani države u kojoj žive, kako to da su neki od njih bili predvodnici revolucija i borbi za slobodu?
Svaki Mason, kao pojedinac, nalazi se na mestu koji mu je odredio život. Mnogi od njih su politički aktivni i delaju na osnovu svojih ubeđjenja i svoje savesti. O ovakvom delovanju svojih članova, Loža ne sme zauzimati stavove i ne sme se mešati u političke razmirice. Ona o tome ćuti.
Ni jedan Mason ne može biti ovlašćen da u ime svoje Lože ili u ime Velike Lože iznosi stavove ili dekleracije ove vrste. Samo ona loža, koja je nezavisna od partijskih i drugih interesnih grupa, može biti mesto bratskog okupljanja ljudi iz svih društvenih grupa.
I pored toga - svi totalitarni režimi - zabranjivali su rad slobodnih zidara, proganjali ih i ubijali, bojeći se osnovne duhovne poruke koje Slobodno zidarstvo nosi u sebi - sloboda čoveka, humanost, tolerancija i dobročinstvo.

Kako se može postati Mason?
Ne postaje se Slobodni zidar samo ulaskom u ložu! Masonerija je životni stav koji se može dostići posle mnogo uloženog truda i napora, a i tada se mora svakodnevno dokazivati. Ima među ljudima onih koji, po svom životnom stavu, Masoni već jesu i dalje se nadgrađuju, onih koji to postaju i dalje se razvijaju i onih koji to nikada neće biti. Prijemom u ložu postaje se članom i to jeste samo spoljašni uslov za postanak Masona. U loži - masoni se, u potrazi za svetlom, ne mogu zadovoljiti onim što imaju i što jesu. Oni svojom verom i nadom streme dalje - ka usavršavanju sebe i sveta oko sebe, grade se svakodnevnim radom i mi to nazivamo radom na neobrađenom kamenu.

Kakva se materijalna korist može očekivati od članstva u bratstvu ?
Nikakva!

Kakve se duhovne koristi mogu steći u masonskoj loži?
Loža nudi svojim članovima ostvarenje duhovno ispunjenog života. Ona bratskom ljubavlju, poverenjem i tolerancijom povezuje milione ljudi širom sveta i na svim delovima zemaljske kugle. Loža pruža mogućnost da se u njoj prepozna poredak prava i idealni red, duhovni sklad koji se kroz misli i akcije, pretvara u poredak slobode i pravde, harmoniju bratstva, lepote i ljubavi.

Zašto dajete ovakve informacije?
Da bi smo vam dali mogućnost da se informišete o slobodnom zidarstvu. Mi ne pozivamo na učlanjenje. Tako se ne postaje Mason.
Mi mislimo da je naša dužnost, da u vreme dezorijentacije i nestanka duhovnih vrednosti, u vreme dubokog moralnog pada, ukažemo na jedan duhovni stav u čiju smo ispravnost duboko ubeđeni. Nekada su ljudi imali cilj, ali nisu prepoznavali put. Danas se nude mnogobrojni putevi, ali više niko ne zna šta je cilj.
Mi imamo i jedno i drugo: Naš put je istovremeno i naš cilj. Naš napor da se približimo savršenom - čoveku sa dobrim mislima, dobrim rečima i dobrim delom - shvatamo kao već ostvareno delo.
Naš Brat Gete rekao je u Faustu - "Onome koji je stremeo, njemu donosimo spasenje."