Svakodnevno vidim da srbin srbinu zabija noz u ledja i usput se dici time...neka je srecno sa temom ,jer nemam volje razglabati oko covjecnosti

Jel to ona ''ruka spasa'' sto je 10 000 sarajevskih Srba odvela u smrt?

Nama ste vi ''braca'' zabadali noz u ledja i to vise puta,iako smo vam posle prvog puta oprostili i nastaviti ziveti zajedno. Covek je mio ma koje vere bio,ali za neke nacije ta poslovica ne vazi.

Nisi me ni pitao ko sam a vec sudis...da li smijem pitati zasto i da li znas kome sudis?

Zato sto pokusavas na perfidan i lukav nacin,provlaciti kroz teme kako su Srbi najveci krivci,i o Bosni kao celovitoj i nedeljivoj.

eve sad ce...

Biti srbin znaci pricati jedno., misliti drugo, raditi trece...biti prvi il' poslednji...ili voljem ili koljem...

Taj citat ne postoji gdje sam rekao ko je kriv i stvarno me ne zanima ko bi kriv.Kada svatis da je brat na brata pucao u Bosni tada ces svatiti o cemu pisem.Moji drugovi,rekao bih moja braca Milja i Ridja...jedan je otisao u cetnike drugi je ostao u Sarajevu,na liniji jedan drugog dozivase kroz suze i samo jedno rekose "neka ovo ludilo sto prije prestane brate",a mnogi su bili takvi poput ova dva brata.Jos nesto opet veze nemas ko bi Lapsus i koje nacije,koje vjere,koji ideal i opet sudis...kao sto si Ti Srbin iz Srbije tako je i Lapsus Bosanac iz Bosne,kao sto Ti ne das da se Srbija dijeli ,tako niti ja ne dam da se Bosna dijeli.Nacija je jedno i moja je bosanska,za vjeru ili veru nisi pitao a mozda je ista kao tvoja...pravoslavna.

Ja sam oprostio svaki zvizduk metka i svaku granatu iznad glave koji su bili za dobro jutro 4 godine...onaj ko zeli ponovo rat neka ga ima na svom pragu...daleko od mene.Mozda tada se svati ono sto se suti

Prvo, čovek čoveku danas zabija nož u ledja ne pitajući za naciju.

Drugo, to "neka je srećno sa temom" je kao da si prošao livadom, obavio nuždu i rekao "u zdravlje". Znači bez cinizma molim.

Treće budi dosledan pa se ne upuštaj u "razglabanje" jer sve ovo ostalo i jeste razglabanje i razvodnjavanje teme.

I četvrto, najvažnije, ovde tema nije Bosna. Ovde je tema , da te opet podsetim, šta je biti Srbin, a ako u Bosni iko ostvari pravo da bude Bosanac, poštovaću tu odluku naroda. A do tada znam da su tamo Srbi, Bošnjaci i Hrvati. I oni koji su izmešani. Logikom stvari , takvi  žele da budu Bosanci.
Tako da...Babe i žabe se ne mešaju, meša se samo malter.

ja sam istoricar. vrlo dobro znam sta su mi preci radili.
moras da iskuliras sa osecajem ugrozenosti. odustani od tako snaznog prijanjanja za kolektivni identitet i bice ti lakse. bices slobodnija. bices vise svoja
sem ako ne zelis, nego vise volis da si deo stada
e pa onda ako pljuju po stadu, kupi kisobran

Ja se malo družim sa istoričarima, dobrim, pravim istoričarima koji potiču iz prave škole. Kao istoričar bi morao da znaš kakva vrednost leži u nacionalnom identitetu. Kao istoričar, kako kažeš da jesi, bi trebalo mnogo bolje da znaš čemu vodi ideja obezvredjivanja identiteta. A pošto nemam razloga ni da ti verujem ni da ti ne verujem da si istoričar, tvoj stav svrstavam u stavove malobrojnih koji misle da su se izdigli iz situacije a zapravo nemaju nikakve argumente sem poistovećivanja psiholoških sa socijalnim momentima. Za mene uvek bila i biće prazna priča. Ako je istorija učiteljica života onda onda si ti jako loš djak. Bez ljutnje.

Лупетање.



Дете свашта разуме... па чак и спорт. Колико су ми дојадили они који дођу да дрве о томе како "нама није битно кад неки Србин узме медаљу" јер, пази молим те, он је то учинио за себе. Шта је Саша Ђорђевић учинио за себе? Јел за СРЈ играо због својих муда или за народ? Је ли бре жалости једна?
Смучи ми се све кад ми неко кења како спорт није битан и да од тога нема нико ништа. Маче с прага ниси шутнуо а дошо си да дрвиш овде о небитности спорта. Иди потрчи мало, саплети се који пут... па да видиш шта људима у овој земљи значи спорт и колико.

Јел је небитно и то што су наши студенти освојили прво место у Лондону тј. одбранили ту титулу? И то ко јебе, јел?

Заболе ме глава.

А ово је најтачнија ствар и нешто најбоље што постоји код једног народа


Срби су, такође, непоправљиви оптимисти, ма у каквим условима живели. Кад сам био клинац и не толико упућен у историју своје земље, говорио бих себи како бих био срећнији да сам се родио негде другде. Како је време одмицало и како сам учио и учио, та жеља је потпуно нестала.
1389. Преко 600 година је прошло а и даље се све памти. Од Немањића је прошло преко 800 година. И даље говоримо поносно о династији и првим српским државама. Од Устанака је прошло 200 година. Првог cветског рата 100 година. Људи су проливали крв да би МИ данас били слободни и осећали се тако. Да није било њих, ја бих данас био Турчин, као и сви ми. И зато се поносим што сам Србин.

Поносим се што смо јадни, поносим се што смо тако јадни јаки, поносим се што не дамо на себе, поносим се што би сваки Србин исто тако дао крв као и њихови преци да би одбранили своју земљу, част и поштење, поносим се сваким успешним Србином, јер знам кроз које муке свако пролази (поготово ти "небитни" спортисти) да би постао успешан, поносим се својим дедом који је ратовао и крв просипао да би мене данас његова ћерка могла да прехрани, поносим се спрским изрекама које ме воде кроз живот, племенитим људима, поносан сам на Српског Патријарха Светог, на парче земље које се круни и које саможиви људи разбацују где год да оду а праве се паметни, на Гаврила Принципа, Путника, Мишића, Бојовића, Степу... наше војводе, на српске цареве, жупане, краљеве, кнезове...

Шта значи бити Србин? Има онај филм "Небеско краљевство"... када Орландо Блум пита Саладина шта значи Јерусалим... а Саладин му прво каже "натин", и окрене се... па сачека мало и каже - "евритинг". Људи су се борили за тај Јерусалим, тако се треба борити и за ову Србију, јер Србија није "натин". Онај ко схвати да је Србија "евритинг", тај зна да било које проливање крви није узалудно и да свако проливање крви има циљ.

Ајд уздравље.