Nije to pesimizam...cini se to tebi...to se zove realnost...to je opravdani pesimizam....

Kakav pesimizam... obe price su inspirativne na svoj nacin...
Obe pokazuju kako izgleda kada prihvatis i oprostis, posebno sebi... i nastavis zivot...

Najlakse je leci na zemlju i cekati kraj...

Pa druga i nije bas o nastavku, jer se vidi da ih jos drzi secanje na to sto su izgubili(sto je i normalno). Pre bi se reklo da je o prihvatanju i da jos nisu u fazi gde ce jednostavno nastaviti dalje. Al o pesimizmu sigurno nije...

Ali je tuzno, mnogo tuzno...

Sorry na duplom.

Australijanac srpskog porekla koji je rođen bez udova pronašao srodnu dušu

Iako je rođen bez ruku i nogu, Nik Vujičić iz Melburna, čiji su roditelji Srbi, vodi potpuno normalan život. Ovaj hrabri momak naučio je da piše, pere zube i obavlja druge svakodnevne aktivnosti, a trenutno uživa na medenom mesecu na Havajima sa svojom suprugom.



Nik Vujičić (29) pati od retkog tetra-amelia sindroma, što znači da je rođen bez udova. Uprkos svom hendikepu, on je uspeo da se izbori sa depresijom, savlada svakodneve aktivnosti bez tuđe pomoći, osnuje neprofitnu organizaciju za pomoć drugima i da pronađe srodnu dušu.

 
Kao dete Nik je patio od depresije misleći da nikada neće moći da vodi normalan život, ali tokom odrastanja je prihvatio svoju sudbinu i odlučio da živi najbolje što može. Sa sedamnaest godina počeo je da drži govore u lokalnoj crkvi, da bi kasnije osnovao neprofitnu organizaciju za pomoć drugima, a 2005. godine je nominovan za nagradu "Mladi Australijanac godine".



Autor knjige "Life Without Limbs" nedavno je postao još srećniji - prošle nedelje se oženio svojom devojkom Kanae Mijaharom i njih dvoje sada uživaju na medenom mesecu na Havajima. Vujičić je bez problema uživao sa svojom lepšom polovinom na plaži i fotografisao je.

 

Par je dobio čestitke iz celog sveta putem Nikove stranice na društvenoj mreži Fejsbuk. Aktivista je krajem januara održao predavanje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Izvor

 

moze da znaci svasta..
ali sam siguran da jedno - ne znaci..ponavljati jedno te isto non - stop i ocekivati drugaciji rezultat...
jer to nije borba...nego besmislenost..
svaka borba je kao sah...
najmanje dva poteza unapred moras da predvidis i spreman da ih docekas...

Biti borac znači ne znati predati se i pokleknuti. Danas je malo boraca. Ljudi uglavnom idu linijom manjeg otpora i povlače se pred najezdom bahate gomile. I sam to činim. Stvara se paradoks, da li sam onda ipak borac ili kukavica jer primenjujem taktiku povlačenja pred pomenutim kako bi ih postio da se međusobno uništavaju.

Nijedno, to samo znači da se prilagođavaš situaciji da bi preživeo.

Anoreksična trudnica: Zbog straha od gojenja, smršala na 25 kilograma
Mariota Vlaisavljević, Foto: ARHIVA, Daily mail, 06. 03. 2012. 06:38
Komentara 0 | Preporuka 0

Višegodišnja borba sa anoreksijom Keti Baset je bila mučna. Prešla je put od 19 do "čak" 57 zdravih kilograma koliko je postigla uspešnim lečenjem i zahvaljujući podršci supruga Džejsma. Iako je čudom ostala u drugom stanju sa 27 godina, Keti je uplašena novonastalom situacijom počela da slabi. Bila je toliko mršava da je zamalo ubila sebe i nerođeno dete. 
 

 

U trudnoći je Keti imala 25 kilograma i preživela je zahvaljujući intravenskoj ishrani. Beba je rođena 10 nedelja ranije carskim rezom. Sada polako vraća kilograme i planira još jednu trudnoću
 
Od samog početka trudnoće Keti je imala problema. Bila je na ivici neuhranjenosti i u 11. nedelji trudnoće morala je da ode u bolnicu. Čak i kada se porodila bila je toliko mršava da dok dete nije napunilo 14 meseci nije mogla da brine o njemu.
- Evan je malo čudo. On me je oporavio i zbog njega želim da budem dobra majka i osoba. Pokazao mi je koliko je život vredan i važan življenja. Zahvalna sam što je zdrava beba, a i ja sam na dobrom putu da se potpuno oporavim. Samo kad se setim kako sam sebe izgladnjivala i kako sam mogla da ga ugrozim, odmah se loše osećam - ispričala je Keti za "Daily mail".


ANOREKSIČNO DETINJSTVO

Ovoj mladoj Britanki anoreksija je konstatovana sa 12 godina. sa 16 su je doktori upozorili da bi mogla da bude neplodna. Sa 18 godina imala je svega 19 kilograma. Seća se da je ličila na kostura. Majka je stalno jurila i molila da jede, a lekari su je hitno hospitalizovali. Bila je pod stalnim nadzorom. Kada je dogurala do 39 kilograma otpuštena je sa klinika i godinama je uspevala da bude na toj skali.


 PRIJATELJSTVO, PA LJUBAV

Džejms joj je bio dugogodišnji prijatelj. Znao je za njene probleme sa kilažom i ishranom i uvek joj je pružao podršku. Sa 27 godina se udala za njega. Imala je utisak da su stvari, konačno, na svom mestu.
- Tri meseca posle venčanja sam ostala u drugom stanju. Bila sam šokirana. Ja sam mislila da neću moći da imam decu, jer sam imala hormosnki poremećaj. Ipak, oboje smo bili oduševljeni zbog prinove.
Keti je posle dva meseca počela da dobija napade panike. Imala je osećaj da je ogromna, da joj je stomak neverovatno porastao.
- Ni sa kim nisam smela da pričam da imam opsesiju da sam debela i da se plašim viška kilograma. Džejmsu sam rekla da sam na voćnoj dijeti koja je zdrava i za mene i za bebu. U 11. nedelji trudnoće sam se onesvestila od gladi. Lekari su utvrdili da beba i ja gladujemo - kaže Keti koja je tada priznala da ima problem. Molila je doktore da je ostave u bolnici.
Imala je slab apetit, ali čvrstu volju da postane majka.

SREĆOM, SREĆAN KRAJ

Kada je ušla u 30. nedelju trudnoće dobila je po život opasnu infekciju. Morala je da se porodi. Carski rez je bio neophodan.
Nedeljama nije mogla da se oporavi. Najbizarnije od svega je što se ona osećala debelo u trenucima kada je ličila na živ leš. Beba je napustila bolnicu, ali ne i mama. Morala je da leži, da se oporavlja, da se bori sa svojim strahovima. Njeno stanje bilo je kritično skoro godinu dana.
- Bila sam slomljena. Džejms i Evan su bili kod kuće, a ja u bolnici. Moja mama je pomagala, ali smo se svi namučili. Propustila sam da vidim kako je moj sin propuzao, njegove prve korake nisam videla. Kada sam shvatila šta mi se dešava počela sam da teram sebe da jedem. Bila je to teška borba, ali sam uspela. Stigla sam kući od tada se nismo razdvajali. Činim sve da mi bude dobro i da moja porodica bude normalna.
 

Izvor: Blic

Mene čudi to što je ovu djevojku neko mogao da posmatra kao seksualni objekat.