Sta zaista trune u nasim crevima: meso ili ...? :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Da li meso trune u vašem debelom crevu? Ne. Šta onda truli? Mahunarke, žitarice i povrće!

Koliko smo puta čuli ovaj ponavljajući mit?
"Ljudi ne mogu zapravo da svare meso: ono truli u debelom crevu."
I njegovu varijantu: "Mesu je potrebno od 4 do 5 dana da se svari, jer ono mora prvo da satruli u vašem stomaku."
(Neke varijacije ovog mita tvrde da je čak potrebno i do dva meseca!)
Poput većine vegetarijanske propagande, to ne samo da nije tačno, već je inverzija istine. Kao što kaže poslovica: "Kada uperite prstom, vaša druga tri prsta su uperena prema vama." Hajde da krenemo na kratko putovanje kroz probavni sistem da vidimo zašto!

Putovanje kroz ljudski probavni sistem (skraćeno)

Ukratko, funkcija varenja je da razbije hranu koliko god je to moguće - u pojedinačne masti, aminokiseline (gradivne blokove proteina), i šećere (gradivne blokove ugljenih hidrata), koji se mogu apsorbovati kroz zid creva i koristiti od strane našeg tela.

Pa krenimo!

Mi drobimo hranu u ustima, gde amilaza (enzim) razbija deo skroba. U stomaku, pepsin (drugi enzim) razbija proteine, a snažna hlorovodonična kiselina (pH 1.5-3, u proseku 2... zbog ovoga peče kada povraćate) dalje rastvara sve. Rezultujuća kisela emulzija se zove "humus" - i odmah vidimo da je teorija o "mesu koje truli u vašem stomaku" koještarija. Ništa ne truli u kotlu pH 2 hlorovodonične kiseline i pepsina.

U proseku, "mešovitom obroku" (uključujući i meso) je potrebno 4-5 sati da potpuno napusti stomak - tako da smo razotkrili još jedan deo mita. (Imajte na umu da još uvek nismo apsorbovali hranljive materije: mi još uvek sve razlažemo.)

Na kraju se naš pilorični ventil otvara, a naš stomak ispušta "humus", malo po malo, u naše tanko crevo - gde kolekcija soli i enzima kreće na posao. Žuč emulguje masti i pomaže u neutralizaciji stomačne kiseline; lipaza razlaže masti; tripsin i hemotripsin razlažu proteine; a enzimi poput amilaze, maltaze, sukraze, i (u laktoza tolerantne) laktaze razlažu skrob i neke šećere. U međuvremenu, površina tankog creva apsorbuje sve što su naši enzimi razložili na dovoljno male komponente - obično pojedinačne amino-kiseline, proste šećere, i slobodne masne kiseline.

Na kraju se naš ileocekalni ventil otvara, i naše tanko crevo otpušta ostatak u naše debelo crevo - koje je džinovska kolonija bakterija, i koje sadrži bukvalno bilione bakterija! A razlog zašto imamo koloniju bakterija u našem debelom crevu je u tome što naši sopstveni enzimi ne mogu da razlože sve što pojedemo. I tako naše crevne bakterije kreću na posao i vare deo ostatka, ponekad proizvodeći otpadne produkte koje možemo da apsorbujemo (i često, značajne količine gasova). Preostale nesvarljive materije ("vlakna"), mrtve crevne bakterije, i drugi otpad, se izbacuju u obliku izmeta.

Ispostavlja se da pepsin, tripsin, hemotripsin, i ostale naše proteaze rade dobar posao u razlaganju mesnog proteina, a žučne soli i lipaza rade dobar posao u razlaganju životinjske masti. Drugim rečima, meso je svareno od strane enzima koje proizvodi naše telo. Glavni razlog zašto su nam potrebne crevne bakterije je u varenju šećera, skroba, i vlakana - koji se nalaze u žitaricama, mahunarkama i povrću - koje naši enzimi za varenje ne mogu da razgrade.

Kako se to kaže, opet, kada se hrana "vari" putem bakterija...?

truljenje - proces razlaganja putem delovanja bakterija ili gljiva

Drugim rečima, meso ne truli u vašem debelom crevu. ŽITARICE, MAHUNARKE, i POVRĆE trunu u vašem debelom crevu. I to je činjenica.

...I zbog toga imate gasove od pasulja

Lako je prepoznati kada vaše crevne bakterije rade svoj posao umesto vaših enzima za varenje: vi ispuštate gasove. To je razlog zašto vas mahunarke i skrob teraju da ispuštate gasove, a meso ne: oni trule u vašem debelom crevu, a produkti bakterijskog razlaganja uključuju gasove metana i ugljen-dioksida. Evo jedne liste hrane koja izaziva gasove, a evo i druge:

Delimičan popis: "pasulj, sočivo, mlečni proizvodi, crni luk, beli luk, mladi luk, praziluk, repa, rutabagas, rotkvice, slatki krompir, indijski orah, jerusalimske artičoke, zob, pšenica, kvasac u hlebu. Karfiol, brokoli, kupus, prokelj, i drugo povrće...

Jedna sporedna korist od Paleo dijete je eliminacija najvećeg, najsmrdljivijeg proizvođača gasova - mahunarki (zbog nasvarljivog šećera rafinoze) - i nekoliko manjih (pšenica, ovas, svi proizvodi od žitarica). I sigurno izgleda kao da moje crevne bakterije sada imaju mnogo manje da rade, kada moje zalihe amilaze i sukraze nisu preplavljene lavinom skroba i šećera.

Ali, čekajte! Postoji još jedna stvar! Kad god jedemo žitarice, mahunarke i povrće, mi veliki deo biljne materije ne varimo i ne apsorbujemo... mi ustvari apsorbujemo otpadne produkte bakterija. Preformulisano na manje diplomatski način:

Vi ne jedete biljke: vi jedete BAKTERIJSKI IZMET.

Najveći broj biljaka čak ni ne trune u debelom crevu, zbog toga što ljudi nisu biljojedi

Većina jestivog dela biljke se sastoji od celuloze, polisaharida (tj. veoma dugog lanca šećera) koji je veoma težak za razlaganje. U stvari, nijedan enzim za varenje, u bilo kojoj životinji, nije sposoban za razlaganje celuloze! Tako da jedini način da bilo koja životinja može u potpunosti da svari biljku je da njena crevna bakterija razloži celulozu, a da njena creva apsorbuju otpadne produkte.

Ruminant digestive system

Preživari, uključujući stoku, bizone, jelene, antilope, koze, i drugo crveno meso, imaju specijalan "dodatni stomak" koji se zove burag. Oni žvaću i gutaju travu i lišće u burag, delimično fermentuju, zatim povrate, ponovo žvaću ("preživaju"), i ponovo gutaju, gde se vari po drugi put. Hindgut fermentatori, poput konja, imaju dodatno duga creva. I zečevi vare svoju hranu dva puta: oni jedu svoj sopstveni izmet kako bi dobili veću vrednost hrane iz biljne materije koju jedu.

Ljudi, nasuprot tome, nemaju crevne bakterije koje mogu da svare celulozu. To je razlog zašto mi ne možemo uopšte da jedemo travu, zašto postoji toliko malo kalorijske vrednosti za nas u povrću, i zašto celulozu nazivamo "nerastvorljiva vlakna": ona samo prolazi kroz nas.

Sama ova činjenica dokazuje da ljudi, iako su svaštojedi, primarno su mesojedi: mi imamo ograničenu sposobnost za varenje nekih biljnih materija (skroba i disaharida) kako bi preživeli teška vremena, ali ne možemo da izvučemo značajne količine energije iz celuloze koja čini većinu jestivog dela biljne materije, kao što to mogu pravi biljojedi. Mi možemo da jedemo samo voće, orahe, krtole, i semenke (koje mi zovemo "žitarice" i "mahunarke") - ali semenje je jestivo za nas tek nakon napornog mlevenja, potapanja i kuvanja, jer za razliku od ptica i glodara koji su prilagođeni da ih jedu, ono je otrovno za ljude u njihovom prirodnom stanju.

Možete demonstrirati svrhu i limite ljudskog sistema za varenje jednostavnim eksperimentom: pojedite šniclu sa nekoliko celih kukuruznih zrna, i vidite šta će izaći na drugom kraju. To neće biti šnicla.

Izvor: SOTT

Krajnje zanimljiv pogled na nacin na koji se ljudi danas hrane (ili ne hrane).
Ono sto mi smeta u ovom tekstu je pogled iz drugog ugla, odnosno paleo dijete koja se pre svega svodi na meso.

Cinjenica je da je covek negde izmedju - meso nam je omogucilo da se mozak razvije, zitarice nam daju sitost.

Jedina ispravna ishrana je umerena ishrana koja obuhvata sve grupe namirnica od zitarica, preko mleka i mlecnih proizvoda, povrca i voca do mesa.

Ali, ipak... zanimljiv pogled na veganski mit o mesu kao otrovu.